Lastavica

Nekih davnih godina, 2006, saznala sam za pojam bloga tako što 
me je moja Makaranka pedeset plus pozvala da posetim njen blog. 
Nisam imala pojma šta je to i jedva sam se nekako uključila kao 
komentator. Neko vreme tako, pa su me milord55 i blogamimoga 
nagovorili da otvorim svoj blog. Tada je blog servisa bilo mnogo. 
Otvorila sam svoj prvi blog na blog.rs, koji je okupljao mnogo aktivnih 
blogera. Diskusija živa, sa komentarima se stizalo i do brojke 100. 
Čim sam stekla malo iskustva, otvorila sam paralelni blog na blog.hr., 
Valcer. Podugo je to fino funkcionisalo. Kad sam nagovorila danas 
ovde vrlo poznatu blogerku da otvori blog, pozvala sam doajene 
bloga da je posete, jer je naslovnica bila nepregledna i nije se 
lako moglo videti kad neko objavi novi post. Danas ona tu fazu 
ne pamti, a ni oni... Naslovnica je sada preglednija i čim se neko 
pojavi, post se lako vidi i prati. 
Sa blog.rs grupa od 100 blogera izdvojila se na privatni blog servis 
Blogograd i na njemu je uživala pet godina, a kao rezultat objavili 
smo tri velike blogerske knjige. Blogograd se ugasio jer su ljudi 
prestali da pišu, a knjige su ostale. S tim iskustvom pomogla sam 
i na blog.hr kad se radila prva blogerska knjiga, jer to ovde niko nije
pre nas radio. Prvi se mačići u vodu bacaju, kažu, ali knjiga je ostala
i pored svih problema, kao trajno sećanje na druženje na blog.hr
i trajaće i kad ovog bloga ne bude više. Uprava bloga je značajno 
pomogla da se knjiga objavi i to treba ceniti.
A zašto blogovi ne bi trajali? Jer ih jedu facebook, twitter, instagram. 
Tamo je daleko lakše objaviti kratku objavu. U ovom brzom vremenu 
ljudi jedva postizavaju da nešto objave, a kamoli da čitaju druge 
I blog servisi polako umiru. Neke javne blog servise kupile su 
privatne osobe, ali ih nisu popravili nego izvršili istraživanja koja su 
im bila cilj i ostavili blogove da se polako gase. 
I koliko ćemo se još družiti ovde? Šta vi mislite? Zašto blogujete?