Baksuz
Anica je moj pacijent preko dvadeset godina. Sada ima 84. Kad je
došla do mene, već je imala iza sebe operisana i zračena dva teška
raka sa posledicama, ali sačuvanom glavom. Posledice sam joj
godinama krpala. U međuvremenu u rajska naselja odoše svi koji
su je lečili, osim zasad mene. Agresivna u nastupu, svima nezadovoljna,
veoma zahtevna, uspela je da se zameri većini ljudi, pa je ostala
vuk samotnjak. Stalno je žurila na neka suđenja, svaki čas bi
nekoga tužila. Čak ni ćerka, lekar, više nije htela da joj ponešto
uradi u svojoj ustanovi, jer je uspela sa svima da je posvađa. Nisam
to ni želela da znam, ali uvek se žalila da ne razume zašto se ćerka
okreće od nje. Jednostavno, ona je uvek videla samo sebe, a druge
ljude i njihove potrebe uopšte nije primećivala. Ako bi tražila da bude
primljena, išla je preko drugih pacijenata kao da su vazduh, najradije
bi kroz njih. Ljudski, teška mi je bila kao crna zemlja, ali nije uslišila
moju želju da pređe kod drugog lekara.
Na moje odeljenje smestila sam supruga u završnoj fazi maligniteta.
Kasnio je s lečenjem i nije se više moglo nešto naročito uraditi. Na kraju
svoje smene krenula sam da ga obiđem, kad je Anica uletela kao „hitna“.
Njeno je uvek bilo hitno ... Uradila sam joj ono što je tražila, a ona je
odmah zahtevala još, pa još dok joj nisam rekla: „Dosta je, moram
kod muža koji umire.“ Pogledala me s izrazom neverovanja, kao da
sam smislila loš izgovor.
Nakon mesec dana suprug je tonuo i tog dana su počele komplikacije
na dijalizi. Teško stanje, pitanje sati. Obavestili su me i ja sam požurila
da završim preglede da bih i njemu pomogla. Utom je uletela Anica,
opet „hitno“. Nije bilo nevažno, neka infekcija, ali moglo je da čeka.
No nju ne možete odbiti. Završila sam traženo i napisala šta treba
da radi, pa ustala da krenem kod supruga.
„Niste mi izmerili pritisak!“ zahtevala je.
„Žurim da izmerim pritisak mome mužu koji umire!“
„Zar je on još živ? Pa to ste mi rekli i prošlog puta!“
Mog supruga odavno nema. Razgovarali smo o teškim ljudima i sinu
sam ispričala ovo. On me, sa suzom u oku, pitao da li sam je izbacila.
Nisam, jer ni to ne vredi s takvim ljudima. Onda je zatražio da
napišem priču. Napisala sam.
(iz moje knjige "Tango" 2013.)
