Lastavica

Taj divni svet vitraža

Fotografija — Autor lastavica @ 05:58



Ne viđamo ih često, a znaju nas zarobiti lepotom skrivenom
u šarama na staklu. Malo ko će ostati ravnodušan pred
čarolijom u staklu.

Duomo, Milano



"Vitraj ili vitraž (franc. vitrail) je posebnim načinom oslikano staklo, 
najčešće na crkvenim prozorima, povezano olovnim okvirićima."

(Srbobran)

Subotica, gradska kuća



Rim


Dvorac Pena, Sintra


Heidelberg


Hotel "Backmulde", Heidelberg


Sinagoga u Subotici



Trešnjevac, Vojvodina


Turija, Vojvodina



Manastir Jeronimo, Lisabon


Sv.Vid, Hradcany, Prag

Restoran "Mucha", Prag

 

 


Drugi su birali...

Fotografija — Autor lastavica @ 06:46



Čini mi se da više slikam nego što pišem, mada redovno unosim 
svoja razmišljanja u roman koji će možda jednom ugledati svetlost 
štamparije, a možda i neće. Svakog dana postavim fotografije u
nekoj od svetskih i domaćih foto grupa i jako me obraduje kad postanu
naslovnice ili delovi nagradnih kolaža. Svakog dana bar u jednoj grupi.
Evo nekih koje su u poslednje vreme izazvale veću pažnju admina
pojedinih foto grupa:

Heidelberg, pogled na dvorac iz starog grada


Heidelberg, pogled sa dvorca na stari grad


Makarska, pogled na moje rodno mesto

Makarska, pogled na luku


U Hvarskom kanalu, na trajektu...


Golubački grad


Dvorac Fantast u Vojvodini


Zgrada koju je projektovao Hundertwasser, u Beču


Pogled s vrha Kajmakčalana


Plava fontana u Subotici.


Lisabon


Admin grupe Najlepši predeli sveta /The most beautiful places in 
the world- napravila je ovaj kolaž od mojih fotografija
Radost je zabeležiti lepote oko sebe, a volimo i kad to neko
primeti...

Baksuz

Priče — Autor lastavica @ 05:41



Baksuz

Anica je moj pacijent preko dvadeset godina. Sada ima 84. Kad je 
došla do mene, već je imala iza sebe operisana i zračena dva teška
raka sa posledicama, ali sačuvanom glavom. Posledice sam joj
godinama krpala. U međuvremenu u rajska naselja odoše svi koji 
su je lečili, osim zasad mene. Agresivna u nastupu, svima nezadovoljna,
veoma zahtevna, uspela je da se zameri većini ljudi, pa je ostala 
vuk samotnjak. Stalno je žurila na neka suđenja, svaki čas bi 
nekoga tužila. Čak ni ćerka, lekar, više nije htela da joj ponešto 
uradi u svojoj ustanovi, jer je uspela sa svima da je posvađa. Nisam 
to ni želela da znam, ali uvek se žalila da ne razume zašto se ćerka 
okreće od nje. Jednostavno, ona je uvek videla samo sebe, a druge
ljude i njihove potrebe uopšte nije primećivala. Ako bi tražila da bude
primljena, išla je preko drugih pacijenata kao da su vazduh, najradije
bi kroz njih. Ljudski, teška mi je bila kao crna zemlja, ali nije uslišila 
moju želju da pređe kod drugog lekara. 
Na moje odeljenje smestila sam supruga u završnoj fazi maligniteta. 
Kasnio je s lečenjem i nije se više moglo nešto naročito uraditi. Na kraju 
svoje smene krenula sam da ga obiđem, kad je Anica uletela kao „hitna“.
Njeno je uvek bilo hitno ... Uradila sam joj ono što je tražila, a ona je 
odmah zahtevala još, pa još dok joj nisam rekla: „Dosta je, moram 
kod muža koji umire.“ Pogledala me s izrazom neverovanja, kao da 
sam smislila loš izgovor.
Nakon mesec dana suprug je tonuo i tog dana su počele komplikacije 
na dijalizi. Teško stanje, pitanje sati. Obavestili su me i ja sam požurila
da završim preglede da bih i njemu pomogla. Utom je uletela Anica, 
opet „hitno“. Nije bilo nevažno, neka infekcija, ali moglo je da čeka. 
No nju ne možete odbiti. Završila sam traženo i napisala šta treba 
da radi, pa ustala da krenem kod supruga. 
„Niste mi izmerili pritisak!“ zahtevala je.
„Žurim da izmerim pritisak mome mužu koji umire!“
„Zar je on još živ? Pa to ste mi rekli i prošlog puta!“

Mog supruga odavno nema. Razgovarali smo o teškim ljudima i sinu 
sam ispričala ovo. On me, sa suzom u oku, pitao da li sam je izbacila. 
Nisam, jer ni to ne vredi s takvim ljudima. Onda je zatražio da 
napišem priču. Napisala sam.


(iz moje knjige "Tango" 2013.)

Beogradske balkanske vertikale

Književnost — Autor lastavica @ 08:03



Promocija šestog broja časopisa "Beogradske Balkanske vertikale" 
održana je 6.6.2018. u 18,00 h u gradskoj biblioteci "Đorđe Jovanović", u Beogradu, Zmaj Jovina 1.




Časopis za angažovanu književnost "Beogradske balkanske
vertikale" okuplja pisce iz regiona, koji o našoj stvarnosti imaju
šta da kažu i umeju to. Glavni i odgovorni urednik je Srđan
Simeunović Sendan, a s njim kao članovi redakcije veče vode
Anka Stanojčić (sekretar i voditelj Društva književnika Beograda)
i Zoran Ilić (Predsednik Društva književnika Beograda)


Autori su se predstavili redom objavljivanja u časopisu:
Predrag Raković

Slađana Belko

Zoran Škiljević

Zoran Ilić

Srđan Simeunović Sendan

Anka Stanojčić

Stanko Janjušević, poznati slikar i dobar pisac

Miloš Nastić

Srećko Aleksić

Sandra Nogić

Srđan Simeunović Sendan

Vera Pavlović

Dušan Živančević

Blagica Antić

Vasa Radovanović je pročitao pesmu Gordane Ćulibrk

...a zatim i svoju analizu sadašnjice: "Programirani"

Srđan Simeunović Sendan

Borivoje Ilić

Milivoje Jozić

Dobrivoje Lazarević

Veče su završili gosti koji će u narednom periodu postati
članovi Društva književnika Beograda: Vjera Garović, 
Vjera Raičević i drugi.


Vidimo se na promociji drugog broja časopisa "Beogradski krug kredom" 
i prijemu novih članova 19.6.2018.

Zašto Tumane?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:19



Nastavljamo u manastir Tumane, čiju je izgradnju započeo Miloš
Obilić u spomen na svetog Zosima. 



"Za ime manastira vezano je nekoliko predanja za Miloša Obilića, 
proslavljenog kosovskog junaka. Miloš je rođen u obližnjem selu 
Kobilje, a imao svoj dvorac u obližnjem selu Dvorište. Prilikom 
odlaska u lov nehotice je ranio isposnika Zosima Sinajita koji je 
prebivao u obližnjoj pećini. Kada ga je poneo vidaru na lečenje 
pustinjak mu reče: Tu mani tj. Nema leka - pusti da tu umrem. 
Da okaje greh Miloš podiže zadužbinu- manastir u koji položi 
Zosimove mošti. Dok je zidao manastir stiže knežev poziv da 
dođe u boj:Tu mani, pa dođi na Kosovo. Od dvostrukog tu mani 
manastir dobija ime Tumane."



"Manastirska crkva posvećena je Svetom arhangela Gavrilu, 
zidana je u srpsko-vizantijskom stilu. U naosu crkve se nalazi 
kivot sa moštima Svetog Zosima Sinajita. Manastirski kompleks 
čine još i veliki konak, mali konak, isposnica iznad koje se nalazi
kapela prepodobnog Zosima Sinajita." 



Deo grupe po vrućini pešači kroz šumu do isposnice Sv. Zosima, 
a mi pijemo kafu u manastirskoj gostoprimnici.




Obići ćemo i mali zoološki vrt manastira.




Na ručak ćemo u etno restoran „Obilićev konak” pored jezerceta. 




Svi su prezadovoljni izborom ukusne hrane i uslugom. Atmosfera
u grupi je odlična.



Predjelo: sir na roštilju, beli kačamak, salata.



Glavno jelo: fino i mekano seosko meso, pečena rebarca, 
krompirići, salata, vruća pogača.




Po tradiciji, izlet se mora zasladiti, pa ćemo to uraditi u Požarevcu,
u kafiću "Casper"



A onda će nam slatke poljupčiće podeliti lepa Andrijana i u 
zalazak sunca vraćamo se kućama. Do sledećeg izleta!

Golubački grad

Putopisi — Autor lastavica @ 06:05




Nastavljamo u Golubački grad. Rekonstrukcija tvrđave se već dugo
radi, otvoren je vizitorski centar, a sama tvrđava se zasad ne može
obilaziti.




U vizitorskom centru vodič Sreten priča nam o Golubačkom gradu, 
uz prelepe fotografije tvrđave snimljene dronom.





„Golubački grad ili Golubac je srednjovekovna tvrđava, spomenik 
kulture od izuzetnog značaja. Nalazi se u Nacionalnom parku Đerdap, 
na desnoj obali Dunava, 4 km nizvodno od današnjeg naselja. 
Smeštena je na visokim liticama, na mestu na kom se reka sužava, 
na samom ulazu u Đerdapsku klisuru. Tvrđava je građena lepezasto
i sastoji se od tri dela: prednjeg, zadnjeg i gornjeg grada (sa citadelom). 
Čini ga ukupno 10 kula i dve velike kolske kapije.”


Šetamo do tvrđave. 




Obilazimo ostatke amama koji je gradio Mahmud paša Angelović.


(Nastavit će se)

Dobra

Putopisi — Autor lastavica @ 05:55



U nepoznato vodi nas Keti, vozi Vlada. Autobus je poprilično pun, 
jer svi vole da putuju u nepoznato sa "Izletnik"-om.
Nemam pojma kamo ćemo. No kad smo već krenuli autoputem, 
ili ćemo na jug ili na istok.
Uvek je lepo kad se na obzoru pojavi Dunav. Keti pušta valcer
"Na lepom plavom Dunavu"



Golubac, pauza za kafu.




„Dunav kod Golupca ulazi u Đerdapsku klisuru, u kojoj ga čeka
100 km probijanja kroz Karpatsko-Balkanski masiv. Upravo pred 
Golupcem je Dunav najširi (6 km) na celom svom toku. Nedugo 
zatim, samo 20-ak km niže beležimo mesto sa nekada najvećom
rečnom dubinom u Evropi od 90 metara na lokalitetu Gospođin 
Vir. Najuži deo je “Veliki Kazan”, gde je Dunav širok svega 150 metara.”
(Dnevna doza geografije).


Sa puta izgleda da je mesto Dobra sastoji od nekoliko kuća, ali 
kad krenemo u unutrašnjost, zadivi nas dugačko selo sa obe 
strane bistre Dobranske reke, sa potkresanim drvoredom i lepo 
uređenih bašti.







U mesnoj zajednici obilazimo etno postavku.





Tipična šara za torbe u ovom kraju


Kustos Dragan nam otvara prelepu crkvu iz 15.veka, posvećenu 
Sv.Stefanu, sa ikonostasom koji je radio Uroš Predić. Crkva je 
izmeštena kad se gradila hidroelektrana Đerdap.



(Nastaviće se)

Egzibicionista

Pozorišta — Autor lastavica @ 17:29






"Egzibicionista“ je savremena drama koja se bavi problemima modernog
urbanog čoveka na razmeđu vekova u uslovima visoko standardizovane 
civilizacije. U fokusu drame je patološka pojava seksualne izopačenosti 
sa kojom se savremeno društvo obračunava na dva načina: sankcioniše 
je zatvorom ili pokušava da je leči psihijatrijom. 

Jedino što svim akterima nedostaje je ljubav. Ovaj nedostatak je glavni 
negativni pokretač od kojeg se sastoji drama. Egzibicionista se pokazivao
ženama u parku, uhapsili su ga strpali u zatvor. Kad ga budu pustili, 
on će opet to da radi, pa će opet dopasti zatvora i kraj priče. Ali ne 
radi se o tome, ili bar ne samo o tome…"


Predstavu treba videti najviše zbog ovog: "Ali ne radi se o tome, 
ili bar ne samo o tome…" Maestralna ekipa glumaca izvela je
predstavu za smeh i razmišljanje, sami izaberite redosled. Brstina
je pokazao kako se s malo reči ili bez njih može reći mnogo...
Doroti Džekson: ISIDORA MINIĆ
Fred Miler: BRANIMIR BRSTINA
Eva Stempovska: DARA DžOKIĆ
Danijel Parker: VOJISLAV BRAJOVIĆ
Džimi Polak: VLADISLAV MIHAILOVIĆ


Mudra prijateljica

Priče — Autor lastavica @ 06:11


Uvek je umela da uradi, a da ne priča mnogo, da posavetuje, a da ne soli pamet. Ako ne bi imala načina da nekome nešto dokaže, puštala bi da mu život sam „nacrta“ neobjašnjivo. Takve se lekcije nikad ne zaboravljaju.
Dugo se borila da dobije dete. Pomogla sam joj i ona je uspela pre mene. Naravno, često smo se čule. Dete je tražilo dosta vremena, pa smo se manje viđale. Jednom sam je pozvala, pričale smo, a onda sam u pozadini čula plač. 
„Izvini, N. plače, idem da vidim šta mu je“, rekla mi je.
„Pusti ga, jača pluća!“ odgovorila sam, ne razmišljajući. Ko decu nema, ne razume mnogo toga. Ona je samo spustila slušalicu, otišla do deteta i kasnije se javila. 
Prođe neko vreme, pa sam ja negovala malu bebu. Ona me je pozvala, pričale smo i utom mi beba zaplače.
„Izvini, V. Plače, idem da vidim šta mu je!“ rekoh.
„Pusti ga, jača pluća!“ reče mi ona. Ja sam spustila slušalicu, otišla do deteta i posle je pozvala. „Kako si ono mogla da mi kažeš?“ upitala sam.
„Kao što si i ti meni rekla pre četiri godine!“
Ups, osetila sam šamar koji je zaboleo. „Šta sam ti još rekla?“ upitala sam.
„Dosta toga“.
„Izvini za sve. Ali zašto mi nisi skrenula pažnju da nemam pojma?“
„Tada to ne bi shvatila. Sada znaš“, odgovorila mi je.
Lekcija je bila nezaboravna. Otada, merim reči. A kad meni neko soli pamet ko o nečem pojma nema, počnem priču o njoj rečima: „Imam jednu mudru prijateljicu...“





(iz moje knjige "Tango", 2011.Slika je s neta)

Režim ljubavi

Pozorišta — Autor lastavica @ 16:07


 






"Režim ljubavi je komedija kojom autorka teksta istražuje, analizira, 
komentariše i kritikuje različite aranžmane ljubavnog sparivanja u
savremenom kulturnom kontekstu instant komunikacija na društvenim
mrežama, onlajn dejting sajtovima i aplikacijama, te problema 
uspostavljanja komunikacije među partnerima, onima koji participiraju
u određenom ljubavnom aranžmanu: monogamna veza, serijska 
monogamija, veza sa preljubama, trijade, celibat, brakovi… do
suočavanja sa fenomenom poliamorije (aranžmana koji podrazumeva
ljubavni – seksualni i emocionalni – odnos u kome učestvuje više
subjekata u najrazličitijim vrstama sparivanja)."


Predstava se odvija u bliskom kontaktu s publikom koja
oduševljeno učestvuje u predstavi, često je prekidajući 
smehom do zacenjivanja.


Balada za Lenku

Fotografija — Autor lastavica @ 06:29



Bila je najpoželjnija udavača Vojvodine. Ćerka prebogatog veleposednika
Lazara Dunđerskog, lepa i obrazovana, Lenka je mogla imati ceo svet.
Živela je u dvorcu Sokolac u novom Bečeju, koji danas ne izgleda naročito
impresivno. Kao ni srušeni Lenkin san...



Tu ju je video Laza Kostić i oboje su se zaljubili. Kažu, sedela je za ovim
klavirom pri prvom susretu (klavir se danas nalazi u dvorcu "Fantast")


Ovo je njena originalna soba u dvorcu Sokolac i njen portret u punoj 
veličini, rad Uroša Predića. Čuvar dvorca priča kako i danas prilika u beloj
haljini prolazi pored njega u po bela dana i okrzne ga dašak vetra i miris...



Mogla je imati sve, nije imala ništa. Iako čuveni srpski pesnik, dramski
pisac, novinar i prevodilac, jedan od najznačajnijih predstavnika srpskog 
romantizma, više nego dvostruko stariji Laza Kostić nije joj mogao mnogo
ponuditi. Nije je ni zaprosio... Presvisla je od tuge, kažu. Samo je ostala
pesma "Santa Maria della Salute" i romantične priče o ljubavi našeg 
Romea i Julije. Mnogo siromašnije devojke bez naročitih prilika imale su
srećniji život od prebogate lepe Lenke... 


 

 


Powered by blog.rs