Lastavica

Malo smeha

Humor — Autor lastavica @ 16:07






Muž dolazi u policiju i prijavljuje nestanak žene.
Muž:- Prijavljujem nestanak svoje žene. Otišla je u kupovinu i još se
nije vratila.
Policajac:- Koliko je bila visoka?
Muž:- Nemam pojma, nikad je nisam merio.
Policajac: -Mršava ili malo jača?
Muž: -Ne bi se moglo reći mršava, mogla bi biti malo jača.
Policajac:- Boja očiju?
Muž.- Ne znam da vam pravo kažem, nikad nisam pažljivo 
zagledao.
Policajac:- Boja kose?
Muž:- Ne znam, obično bi je menjala s godišnjim dobima.
Policajac:- Što je imala na sebi?
Muž.-Nisam siguran je li bila suknja ili haljina.
Policajac:- Je li vozila auto?
Muž:-Da
Policajac: -Koje je boje bio auto?
Muž:-Crni Audi A6 s turbo 3,0-litrenim V6 motorom koji razvija 
333 konjske snage. Ima osam-stepenski tiptronic automatski
menjač s ručnim načinom rada. Ima punu LED rasvetu spreda, 
sa svetlosnim diodama za sve funkcije osvetljenja. Na prednjim 
levim vratima ima vrlo diskretnu ogrebotinu dužine 4 cm.(muž počne plakati)
Policajac: Ne brinite gospodine. Naći ćemo vaš auto.






Ulje na platnu






Zeleno, volim te šareno!

Putopisi — Autor lastavica @ 06:56





Parking je obezbeđen


Vreme je da posetimo veliku izložbu cveća i drveća u rasadniku
u Steisslingenu.






Nema čega tu nema...







I ruža ima, naravno.



Ima i vinove loze


Originalna tehnika zalivanja...


Ako poljubiš žabu, možda postane princ...


Seko, pomiriši jasmin. A ja ću sve to lepo slikati 
fotoaparatom koji sam dobio od bake...

(Serija nemačko - švajcarskih priča je završena)


 


Dečje selo u Wahlwies

Putopisi — Autor lastavica @ 06:21



Deci je zanimljivo da odemo u Wahlwies.



U toku je Pestalozzi dečji festival u dečjem selu, Kinder Dorf.


Igra u maštovitoj drvenoj Nojevoj barci.
Ni tobogan nije dosadan...



Zabavni su baloni od sapunice


Najveću pažnju dobija mađioničar koji svoj deci pravi igračke 
od balona po želji, psića, leptira, šta ko poželi...




Mali umetnici mogli su se iskazati u bojenju kamenova.


Ima šta da se vidi, pojede i popije.



Ima šta da se čuje, poveliki orkestar je tu.

(Nastavit će se)

Dečja igrališta

Putopisi — Autor lastavica @ 05:56



Kultura dečjih igrališta oko Bodensee nadmašuje sve što 
sam dosad videla. Ima ih svuda, čista su i dobro održavana,
a podstiču dečju kreativnost i spretnost. Evo igrališta u
Steisslingenu:




Kaže, bako, poleti i ti...a ja ne smem :)





U Bodman Ludwigshafen pored jezera je veliki (besplatni) drveni 
zabavni park za decu, sa pentralicama, ljuljaškama i toboganima. 
Iako ne izgleda nimalo lak, deca se veoma vešto veru i nisam 
videla da je ijedno palo.


Tu je i jezerce po kojem brode mali gusari...

Nije lako biti dete. Valja se i odmoriti...


Interesantna je i "Nojeva barka" u Wahlwies


Najzanimljiviji je veštački potok na Steisslinger See, predviđen
za dečju igru. Izlazi iz fontane i vijuga kroz trsku do jezera.

(Nastaviće se)

Steißslingen

Putopisi — Autor lastavica @ 06:55


Steißlingen je općina je u njemačkoj saveznoj državi Baden-Württemberg.
Jedno je od 25 opštinskih središta okruga Konstanz. Prema proceni iz 
2010. u opštini je živelo 4.611 stanovnika. Obilazim centar Steißslingena, 
Rathaus (bez venčanja i s njim) i crkvu.





Opština se nalazi na nadmorskoj visini od 465 metara. Površina iznosi 24,5 km.


Mesto sa stabilnom klimom, lepo uređeno, mirno je i dobro mesto
za život.




Steißlingen ima svoje prirodno jezero, Steißlinger See, sa Frei bad, 
otvorenim kupalištem. 



Steißlinger See je veličine 11,19 hektara. Jezero je nastalo iz 
zdrobljenih ledenih masa, ima dužinu od 600 metara i širinu 255 metara
na najširem mestu. Najdublja tačka jezera je 21,4 metara. 



Za dečju igru predviđen je potok koji izlazi iz fontane i vijuga kroz trsku 
do jezera.

(Nastaviće se)

Stein am Rhein

Putopisi — Autor lastavica @ 07:59




Hoćemo li do Švajcarske? U Stein am Rhein.



Stižem na stanicu Untertor, donja kapija.


Dobro uklopljena prošlost u sadašnjost


Stein am Rhein je u bukvalnom prevodu kamen na Rajni. 


Stein am Rhein je istorijski gradić zapadno od jezera Bodensee, 
u kantonu Schaffhausen u severoistočnoj Švajcarskoj. 


Na mestu gde poslednji deo Bodensee, Rheinsee prelazi 
u brzu Rajnu. Rajna (Rhein) nastavlja put sama...



Grad ima dobro očuvan srednjovjekovni centar, zadržavajući
drevni plan ulice. Sačuvani su gradski zid i gradska vrata, premda 
se bivši gradski zid sada sastoji od kuća. 



Srednjovekovni deo grada pešački je i mnoge srednjovjekovne 
građevine oslikane su prekrasnim freskama.



Ovde kao da je vreme stalo i prelilo se u bajku.




„dies Haus is mein
Und doch nich mein
Das Leben ist kurz“


Rathaus


Ne znam koja je zgrada lepša...




Dan bi mogao biti vedriji, zar ne, lepotane?


Prekrasni gradić zaslužio je ponovnu posetu po lepšem vremenu.


Upravo se održava dvodnevni kantonski muzički festival.



Kupanje u brzoj Rajni uz gnezdo patke


Pauza za sladoled na trgu. 


Na brežuljku s pogledom na grad, dvorac Hohenklingen datira iz 
srednjeg veka.

(Nastaviće se)

Mudrost jednog grada: Konstanz

Putopisi — Autor lastavica @ 06:59


 



Hoćemo li u Konstanz?




"Konstanz (fr. i en.: Constance, tal.: Costanza) nemački je grad u 
saveznoj pokrajini Baden-Württemberg, te najveći grad na 
Bodenskom jezeru, na Überlinger See, i središte okruga Konstanz.


Grad se smestio na Bodenskom jezeru, na izlazu reke Rajne iz 
gornjeg dela jezera i to tačno na granici sa Švajcarskom (Kanton 
Thurgau). Susedni švajcarski grad Kreuzlingen rastao je zajedno s 
Konstanzom, tako da se državna granica i danas proteže posred 
pojedinih zgrada oba grada. 



Kako se jasno prepoznaje granica brze, uzburkane Rajne
i jezera!


Na levoj (južnoj) strani Rajne smestio se stari deo grada, dok se više
novih gradskih četvrti smestilo na desnoj (severnoj) strani reke, 
na poluostrvu Bodanrück između donjeg dela Bodenskog jezera
i jezera Überlinger.



Istorijsko jezgro Konstanza, posebno najstariji deo grada Niederburg, 
sačuvana je bolje od bilo kojeg drugog nemačkog grada, pošto nije
razarana u Tridesetogodišnjem, pa ni u Drugom svetskom ratu. 
Za razliku od Friedrichshafena i drugih gradova na Bodenskom jezeru, 
Konstanz je srećom pošteđen od bombardovanja u Drugom svetskom 
ratu. Čim bi se najavio napad, ne samo da u gradu nije bilo zamračenja,
nego su se palila sva svetla, pa bombarderi nisu mogli razlikovati 
Konstanz od susednog švicarskog Kreuzlingena te je grad pošteđen 
razaranja iz straha od izbijanja diplomatskog skandala! " To je mudrost jednog grada! 



Konstanz je rodni grad pronalazača grofa Ferdinanda von Zeppelina i Wolfganga Isera. Obilazim spomenik Zepellinu.


U posedu obitelji Zeppelin bio je i nekadašnji dominikanski 
samostan u kojem se danas nalazi hotel."



Zatim idem do Imperije. Ona ima zanimljivu priču."Tokom Koncila 1414.
godine grad je udvostručio broj svojih stanovnika. Osim kardinala, 
biskupa i brojnih teologa, za njihovo dobro se angažovalo na hiljade 
ljudi, svih vrsta zanata: novih (za ono vreme naravno), starih, pa i 
onog najstarijeg. Među njima i Imperija. Spomenik, rad nemačkog vajara Peter Lenka-a, postavljen 1993. godine u luci,
jasno govori u čijim je rukama, makar posredno, bilo najviše moći na
ovom skupu. Kip Imperije puca od snage i života, a istu tendenciju 
pokazuje i njena tesna odeća." 

"Spomenik vrlo sporo rotira oko svoje ose, pa se svi oblici njene figure 
mogu posmatrati trodimenzionalno. U rukama drži, kao dva perca, 
žgoljavog kardinala i trbušastog kralja. I ... sve je jasno."

(ovo je slika s neta, moj dron je bio "na opravci")



Šetam lukom pa prema mostu



Neodoljivi Radolfzell

Putopisi — Autor lastavica @ 07:33


 



Hoćemo li u Radolfzell? Ovaj prelepi grad nalazi se na donjem 
jezeru (Untersee), kraku Bodensee.


Polazim sa male autobuske stanice Steisslingena.


Evo me u Radolfzell-u. Preko puta stanice toranj je glavni 
orijentir.




Šetam lepim ulicama starog grada, Altstadt.









Ne možete se izgubiti dok ima ovakvih putokaza.


Rathaus.



Crkva u centru


Spomen česma nerazaranju...


Dar dragoj osobi našla sam u odlično opremljenoj 
prodavnici zemljaka Novice Martinovića.


Sladoledni kup Amarena Becher u odličnoj sladoledarnici koju 
navodno drži Rumun, „Eiscafe Tiramisu"



Silazim na jezero, mirno, kao more. 



U jezeru se kupa bronzana skulptura El nino.


Umetnik balansira kamenjem, postavlja ih jedne na druge
bez spajanja. 



Radolfzell je zaslužio još jednu posetu, ovog puta preko gradskog
parka.







Odmor u poslastičarnici na trgu „Eiscafe Tiramisu“,
kup sa pistaćima.



Ovde bi se moglo živeti...

(Nastaviće se)

Lenk u Bodman Ludwigshafenu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:24


 



Hoćemo li u Bodman Ludwigshafen?




Ludwigshafen na Bodenskom jezeru nije onaj isti na Rajni.
Bodman-Ludwigshafen je selo u distriktu Konstanz u pokrajini
Baden-Württemberg, na Überlinger See delu Bodenskog jezera.




Jezerska pučina puca...


Ovde je lepo boraviti




Nemački vajar Peter Lenk je postavio spomenik kupačici


Peter Lenk je izradio i reljef sa nagim nemačkim političarima u
seksualnim igrama. 



Mnogi su brodovi ukotvljeni... a mi dižemo sidro! 

(Nastaviće se)

Jezero tri države

Putopisi — Autor lastavica @ 05:49



Iza mene ostaje gradilište Beograda na vodi. 



Polećemo! Lepo je gledati odozgo.




Aerodrom Cirih me dočekuje kišno. A odande, 
pravac Bodensko jezero!


"Bodensko jezero ili jezero Konstanc (nem. Bodensee, franc. Lac de 
Constance, ital. Lago di Costanza) jezero je na Rajni između Nemačke, 
Švajcarske i Austrije. Po poreklu jezero je tektonskog porekla i ne 
pripada ni jednoj jezerskoj grupi jezera."


"Jezero se nalazi na 395 m nadmorske visine i treće je po veličini u 
središnjoj Evropi, posle Balatona i Ženevskog jezera. Dugačko je 67 km, 
a na najširoj tački skoro 13 km. Prekriva približno 539 km2 ukupne
površine. Najveća dubina je 252 m u sredini istočnog dela (Obersee). 
Zapremina je približno 55 km3."


"Jezero ima četiri dela: Obersee (Oberze; glavni, 476 km2)
Überlinger See (Iberlinger ze; severni, 61 km2)
Untersee (Unterze; zapadni, 63 km2),
Zeller See i Gnadensee (Celer ze i Gnadze; severozapadni)."
(mapa koju sam slikala u Ludwigshafenu bolja je i preciznija
od ijedne s neta)


Nakon što je prošla kroz Lichtenstein, Rhein (Rajna) se uliva u
jezero na jugoistoku, na granici Austrije i Švajcarske, teče kroz
Obersee, grad Konstanz i Untersee, te se izliva pored Stein
am Rhein. Zato u turističkim reklamama Bodensko jezero zovu
"jezerom četiri države". U punom smislu, na jezero izlaze tri.


U rajnsko-jezerskim pričama dodirnućemo poneki
grad na Überlinger See i na donjem jezeru (Untersee). 


Dobrodošlica novim članovima DKB i promocija časopisa

Književnost — Autor lastavica @ 06:45




Književno veče 19. juna 2018. imalo je dva dela. U prvom, 
dužem delu predstavilo se i primljeno je šest novih pisaca
u članstvo Društva književnika Beograda. Veče su vodili 
sekretar DKB Anka Stanojčić i i predsednik DKB Zoran Ilić.


Mirko Škiljević je dosad objavio tri romana.


Gordana Rusinkov Marković je poetesa
i slikarka.



Simo Vasić je pesnik sa pet objavljenih knjiga.


Slađana Belko je prozaista i esejista, 
aktivna u radu Društva književnika Beograda.


Marko Antić, poeta osebujne vokacije,
primljen je u odsustvu.


Dr Predrag Dugalić izabrao je za svoje predstavljanje
pesme koje su objavljene u drugom broju časopisa
"Beogradski krug kredom", čime je započet drugi deo 
večeri, promocija novog broja časopisa.


Časopis "Beogradski krug kredom" izlazi četiri puta godišnje. 
Glavni i odgovorni urednik je Zoran Ilić, a zamenik urednika
Anka Stanojčić. Zoran Škiljević je urednik za prozu, a Miloš 
Nastić urednik za poeziju. Drugi broj časopisa otvara naš 
renomirani pesnik Ljubomir O. Vujović.


Sledi Miloš Nastić: "Kratak umjetnički performans"


Blogerka Jelena Brenjo čita jednu od tri 
objavljene priče.


Ivan Despotović se predstavlja odabranim 
pesmama.


Mirjana Hnilična donosi nam novi žanr, sinki priče, koje navode
čitaoca da misli kako se radi o nečem sasvim drugom nego što 
se na kraju ispostavi. Pročitana je jedna njena priča, pošto ona
nije mogla da dođe.


Bilo je to još jedno uspelo veče u biblioteci "Đorđe Jovanović"
koje je okupilo članove i poštovaoce Društva književnika
Beograda.

 

 


Taj divni svet vitraža

Fotografija — Autor lastavica @ 05:58



Ne viđamo ih često, a znaju nas zarobiti lepotom skrivenom
u šarama na staklu. Malo ko će ostati ravnodušan pred
čarolijom u staklu.

Duomo, Milano



"Vitraj ili vitraž (franc. vitrail) je posebnim načinom oslikano staklo, 
najčešće na crkvenim prozorima, povezano olovnim okvirićima."

(Srbobran)

Subotica, gradska kuća



Rim


Dvorac Pena, Sintra


Heidelberg


Hotel "Backmulde", Heidelberg


Sinagoga u Subotici



Trešnjevac, Vojvodina


Turija, Vojvodina



Manastir Jeronimo, Lisabon


Sv.Vid, Hradcany, Prag

Restoran "Mucha", Prag

 

 


Drugi su birali...

Fotografija — Autor lastavica @ 06:46



Čini mi se da više slikam nego što pišem, mada redovno unosim 
svoja razmišljanja u roman koji će možda jednom ugledati svetlost 
štamparije, a možda i neće. Svakog dana postavim fotografije u
nekoj od svetskih i domaćih foto grupa i jako me obraduje kad postanu
naslovnice ili delovi nagradnih kolaža. Svakog dana bar u jednoj grupi.
Evo nekih koje su u poslednje vreme izazvale veću pažnju admina
pojedinih foto grupa:

Heidelberg, pogled na dvorac iz starog grada


Heidelberg, pogled sa dvorca na stari grad


Makarska, pogled na moje rodno mesto

Makarska, pogled na luku


U Hvarskom kanalu, na trajektu...


Golubački grad


Dvorac Fantast u Vojvodini


Zgrada koju je projektovao Hundertwasser, u Beču


Pogled s vrha Kajmakčalana


Plava fontana u Subotici.


Lisabon


Admin grupe Najlepši predeli sveta /The most beautiful places in 
the world- napravila je ovaj kolaž od mojih fotografija
Radost je zabeležiti lepote oko sebe, a volimo i kad to neko
primeti...

Baksuz

Priče — Autor lastavica @ 05:41



Baksuz

Anica je moj pacijent preko dvadeset godina. Sada ima 84. Kad je 
došla do mene, već je imala iza sebe operisana i zračena dva teška
raka sa posledicama, ali sačuvanom glavom. Posledice sam joj
godinama krpala. U međuvremenu u rajska naselja odoše svi koji 
su je lečili, osim zasad mene. Agresivna u nastupu, svima nezadovoljna,
veoma zahtevna, uspela je da se zameri većini ljudi, pa je ostala 
vuk samotnjak. Stalno je žurila na neka suđenja, svaki čas bi 
nekoga tužila. Čak ni ćerka, lekar, više nije htela da joj ponešto 
uradi u svojoj ustanovi, jer je uspela sa svima da je posvađa. Nisam 
to ni želela da znam, ali uvek se žalila da ne razume zašto se ćerka 
okreće od nje. Jednostavno, ona je uvek videla samo sebe, a druge
ljude i njihove potrebe uopšte nije primećivala. Ako bi tražila da bude
primljena, išla je preko drugih pacijenata kao da su vazduh, najradije
bi kroz njih. Ljudski, teška mi je bila kao crna zemlja, ali nije uslišila 
moju želju da pređe kod drugog lekara. 
Na moje odeljenje smestila sam supruga u završnoj fazi maligniteta. 
Kasnio je s lečenjem i nije se više moglo nešto naročito uraditi. Na kraju 
svoje smene krenula sam da ga obiđem, kad je Anica uletela kao „hitna“.
Njeno je uvek bilo hitno ... Uradila sam joj ono što je tražila, a ona je 
odmah zahtevala još, pa još dok joj nisam rekla: „Dosta je, moram 
kod muža koji umire.“ Pogledala me s izrazom neverovanja, kao da 
sam smislila loš izgovor.
Nakon mesec dana suprug je tonuo i tog dana su počele komplikacije 
na dijalizi. Teško stanje, pitanje sati. Obavestili su me i ja sam požurila
da završim preglede da bih i njemu pomogla. Utom je uletela Anica, 
opet „hitno“. Nije bilo nevažno, neka infekcija, ali moglo je da čeka. 
No nju ne možete odbiti. Završila sam traženo i napisala šta treba 
da radi, pa ustala da krenem kod supruga. 
„Niste mi izmerili pritisak!“ zahtevala je.
„Žurim da izmerim pritisak mome mužu koji umire!“
„Zar je on još živ? Pa to ste mi rekli i prošlog puta!“

Mog supruga odavno nema. Razgovarali smo o teškim ljudima i sinu 
sam ispričala ovo. On me, sa suzom u oku, pitao da li sam je izbacila. 
Nisam, jer ni to ne vredi s takvim ljudima. Onda je zatražio da 
napišem priču. Napisala sam.


(iz moje knjige "Tango" 2013.)

Beogradske balkanske vertikale

Književnost — Autor lastavica @ 08:03



Promocija šestog broja časopisa "Beogradske Balkanske vertikale" 
održana je 6.6.2018. u 18,00 h u gradskoj biblioteci "Đorđe Jovanović", u Beogradu, Zmaj Jovina 1.




Časopis za angažovanu književnost "Beogradske balkanske
vertikale" okuplja pisce iz regiona, koji o našoj stvarnosti imaju
šta da kažu i umeju to. Glavni i odgovorni urednik je Srđan
Simeunović Sendan, a s njim kao članovi redakcije veče vode
Anka Stanojčić (sekretar i voditelj Društva književnika Beograda)
i Zoran Ilić (Predsednik Društva književnika Beograda)


Autori su se predstavili redom objavljivanja u časopisu:
Predrag Raković

Slađana Belko

Zoran Škiljević

Zoran Ilić

Srđan Simeunović Sendan

Anka Stanojčić

Stanko Janjušević, poznati slikar i dobar pisac

Miloš Nastić

Srećko Aleksić

Sandra Nogić

Srđan Simeunović Sendan

Vera Pavlović

Dušan Živančević

Blagica Antić

Vasa Radovanović je pročitao pesmu Gordane Ćulibrk

...a zatim i svoju analizu sadašnjice: "Programirani"

Srđan Simeunović Sendan

Borivoje Ilić

Milivoje Jozić

Dobrivoje Lazarević

Veče su završili gosti koji će u narednom periodu postati
članovi Društva književnika Beograda: Vjera Garović, 
Vjera Raičević i drugi.


Vidimo se na promociji drugog broja časopisa "Beogradski krug kredom" 
i prijemu novih članova 19.6.2018.

Powered by blog.rs