Lastavica

Krenuli smo na Tamiški kej u Pančevu

Tamiški kej je odmorište brojnim brodicama i kućicama na vodi

Sve smo obišli u Pančevu, pa slede odlične torte u "Poco loco".
Ko bi odoleo?

Pančevačka priča je završena. Vreme je za povratak...

Prvi objekti za proizvodnju piva su izgrađeni uz obalu reke Tamiš, 1722. 
godine, kada je Pančevo bilo deo Austro-Ugarske. Pivaru je otvorio 
Jevrejin Abraham Kepiš i ona je nakon promene nekoliko vlasnika, od 
1847. godine, postala vlasništvo porodice Vajfert, odakle i njen današnji 
naziv – Vajfertova pivara.

Poznati industrijalac i vlasnik pivare Đorđe Vajfert rođen je u Pančevu. 
Rodni grad je, u spomen na svog velikog sugrađanina, u zgradi najstarije 
pivare podignute 1722. godine, 2016. godine otvorio muzej koji nosi ime 
Đorđa Vajferta. 

U muzej je pretvoren samo jedan deo pivare, odnosno "kula" na pet 
spratova u kojoj se nalaze varionica i ostala postrojenja stara više od 
100 godina.

Razgledamo varionicu

kotao za ohmeljavanje

kotao za kuvanje sladovine, 

bistrenik

komovnjak

a na vrhu su elevator i mlin.

Naziv piva „Weifert“ preuzeo je Heineken, Zaječar. Danas se u Pančevu
na tradicionalan način proizvode piva „Guverner“ (svetlo) i „Rudar“ 
(tamno), a novost je pivo sa sokom od maline.

Pogledajmo Pančevo s visine

...pa pratimo putokaze

Lep je ovo grad

Ima dosta parkova

Kad se umorite, sledi ručak

Pa opet prošetate

Krenuli smo, vodi Keti, vozi Vlada. Ima nas za ceo bus plus (bus i kombi).

Prvo ćemo posetiti manastir Vojlovica, iz 14.veka, mnogo puta
rušen i obnavljan.

Pančevo se nalazi na ušću reke Tamiš u Dunav. Grad lepim čine brojne crkve i atraktivne građevine iz 19.veka. Krećemo u razgledanje grada i kulturno-istorijskih spomenika sa lokalnim vodičem.

Simbol Pančeva je Uspenska crkva, podignuta u periodu od 1801. do 1810. godine. 
Izgrađena je dobrovoljnim prilozima dobrotvora među kojima je bio i Karađorđe 
Petrović, kao jednobrodna građevina u duhu baroka, sa naglašenim elementima 
klasicizma. Zapadnim pročeljem dominira raskošan portal uokviren sa dva visoka 
izdužena zvonika. 

„Narodni muzej Pančevo” je impresivna građevina iz 1833. godine, rađena u stilu 
neoklasicizma. Tokom više od jednog veka u njoj je bila smeštena uprava grada, 
Magistrat, a od 1965. godine "Narodni muzej “Pančevo” sa svojom bogatom zbirkom
predmeta iz oblasti arheologije, istorije, etnologije i istorije umetnosti. 

Pojedini eksponati koji se ovde čuvaju po svom zanačaju prevazilaze 
lokalne okvire (slika Paje Jovanovića “Seoba Srba”)

Sada je u toku postavka slika Save Šumanovića.

Tabernakl-sekretar, s kraja 18.veka.

Etno soba

Šteta, moramo dalje

Da zaključamo ovu priču?

Divan je prolećni dan. Brzim hodom krećemo u obilazak elipse oko Ade Ciganlije.

Ada se sređuje, nakon predugog zimskog perioda. Buldožeri ravnaju plaže. 

Odrazi u vodi su jasni i čisti

Kakvi su njihovi utisci?

Jezero se ljeska kao more

Kamo leti ovaj avion?

Pola elipse od 7,5 km za 30 minuta, odlično prolazno vreme. U daljini se vidi Most na Adi.

Usamljena klupa za pauzu? Trener kaže, ne još!

Idemo drugom stranom jezera. 

Šetaju senke...

Gačac mi pozira. Molim profil, pametna ptico!

Duga se sada preselila tačno meni na glavu! A ljubav  sedi na klupi i uživa!

Galebovi se odmaraju

Pa i mi bismo mogli. Riblja čorba je odlična

Smuđ govori deset jezika, a jedanaesti šapuće :)

Društvo književnika Beograda (DKB) nastalo je na inicijativu prerano
preminulog književnika Tomislava Miloševića pre četiri godine. 
Vreme je za izbornu skupštinu i izbor novih ljudi koji će nastaviti
uspešno započeto.

Sekretar DKB ostaje Biljana Kotur.

Srđan Simeunović Sendan podnosi izveštaj o radu 2013-2017.
Mnogo započeto, mnogo urađeno, ima se šta nastaviti.

DKB objavljuje časopis "Književne vertikale", čiji će urednik sada
biti Živojin Ivković.

Srđan Simeunović Sendan ostaje 
urednik časopisa 
"Balkanske vertikale" .

Novi predsednik DKB je Zoran Ilić. Srećan i uspešan rad!
Dobio je tri podpredsednika.

Izabran je novi Upravni odbor, i ja u njemu. Evo dobrih
saradnika: Zoran Ilić, Divna Bijelić, Živojin Ivković i 
Biljana Kotur.

Stari blogerski duo, Biljana Kotur i moja malenkost.

Izađimo iz muzeja "25.maj", proleće nas prati ka Kući cveća.

Usamljeni Tito i grupna fotka sa Titom.

Ulazimo u Kuću cveća. 
Mnogi se sećaju,Titovoj sahrani je prisustvovalo 211 delegacija iz 128
zemalja sveta. Nijednog državnika nikad nije ispratilo toliko kolega.

Prva dama Jugoslavije Jovanka Broz spava večni san pored Tita.

Od osnivanja Memorijalnog centra, 1982. godine kada su zvanično počele
da se beleže posete Kući cveća pa do 2012. godine, to mesto je, prema 
evidenciji koju vode nadležni u Muzeju istorije Jugoslavije posetilo 
više od 17 miliona ljudi. 
U izložbenoj postavci su nameštaj i lične Titove stvari.

Stalna postavka u Kući cveća danas se sastoji od - spomen-sobe u kojoj 
se posetioci mogu upisati u knjigu žalosti i izložbenog dela u kome se 
nalaze lokalne, republičke i savezne štafetne palice koje je omladina 
Jugoslavija nosila povodom Titovog rođendana 25. maja, koji je slavljen 
kao Dan mladosti. U postavci se nalaze pisane poruke koje je Tito primio
sa štafetama, fotografije nosilaca štafeta kao i svečanosti povodom 
Dana mladosti, maršalske uniforme i dr.

Na kraju vodim vas još u Stari muzej, sa Titovim darovima.

Neka davna vremena...

Sećate se Marijana Beneša?

Muzej istorije Jugoslavije osnovan je 1996. godine spajanjem Memorijalnog 
centra "Josip Broz Tito" i Muzeja Revolucije. U sastavu muzeja danas se
nalaze objekti: Kuća cveća, Stari muzej i Muzej "25. maj." Obilaze se s 
jednom ulaznicom. Uđimo u Muzej "25. maj."

Na ulazu nas dočekuje grandiozno Meštrovićevo
delo, Udovica.

Ko još pamti pionirsku zakletvu?

Trenutno je u toku tematska izložba "Jugo moja Jugo", gastarbajterska 
priča o jugoslovenskim radnicima na privremenom radu u inostranstvu.

Nastavićemo sutra šetnju ovim kompleksom...

"Izletnik" otkriva mesta za koje većina ne zna. Tako je bio među prvim
organizovanim grupama koje su posetile Javni akvarijum i tropikarijum 
Beograd. Ako krenete iz centra grada trolejbusom br 41 dve stanice 
od Muzeja 25 maj

...pa se prošetate Užičkom ulicom, u kojoj nema slikanja (ambasade!), stići
ćete u Ulicu Milenka Vesnića 3, na Dedinju. 

Tu se od 2016. nalazi Javni akvarijum i tropikarijum Beograd 
-Udruženje Aquarialife. 

Nema dovoljno prostora za bogatstvo vodenog i tropskog
sveta koje možemo videti.

Ovo je vrlo pozitivno mesto, koje će vam se dopasti.

Evo pirane

A njena prva srodnica je plava pirana, bolje naravi, biljojed.

Bradata agama iz australijske pustinje (Pogona viticeps) šeta
se po ramenu jednog izletnika.

Axcolotl, meksički daždevnjak (Ambystoma mexicanum) liči na
čovečju ribicu. 

Zlatne ribice, Japanke, uznemirile su se čim smo 
počeli da im šapućemo želje.

U Javnom akvarijumu i tropikarijumu Beograd mogu da se vide ribice, 
vodene i suvozemne biljke i sitne životinje sa raznih strana sveta.
Uživaćemo u društvu korala, tubularnih crva i ribica južnih mora.

Morske sase i morske zvezde šepure se po akvarijumu.

Ove ribice su male, ali znaju biti agresivne.

Kornjače su miroljubivije

A ovo je kineska mekooklopna kornjača.

Palo je i prijateljstvo s jednom južnom lepoticom

Sumnjam da ćete ovog pitona uzeti za kućnog ljubimca.

Dobro se u zelenilu sakrio zeleni balisk.

Gekon, pit bul među gušterima, tako mi nevino pozira.

Murina ima baš lepu boju.

I jedan pametni pacov izazvao je pažnju posetilaca.

U svetu Save i Dunava sve su se ribe dobro sakrivale. 
Ovde samo nazirem tolstolobika.

Bolje je bila raspoložena tačkasta američka štuka.

Riba ćuran je otrovna, pritom otrov koristi
za napad, a ne za odbranu.

Još su nam ribice južnih mora mahnule perajama, da se 
vratimo ovamo!

Plesna škola radi redovno i lepo. Oni koji nikad nisu plesali, polako uče
plesne korake i nešto još važnije, radost plesa.

Meni sve to znači neprocenjivo mnogo. Ples je najbolji antistres program,
sport bez povreda i najbolja fizikalna terapija. Pa, nastaviće se :)