Lastavica

Vreme je za posetu Muzeju Krvavog puta, Blodveimuseet.

Čim je čuo za razlog mog dolaska, direktor muzeja
Ronald Nystad Rusaanes tražio je da me upozna.

Imamo vođenje kroz muzej samo za nas dvoje.
Ronald objašnjava na engleskom, a kad zapne,
kaže na norveškom i Dejan mi prevodi.

Ovo je shema Krvavog puta, koji je obuhvatao tri
logora: Botn, Korgen i Osen

Ronald nam pokazuje sve eksponate i dokumentaciju
i objašnjava.

Grozna bodljikava vrata logora, vrata opomene

Ovo je logor Botn

Pedantnu kartoteku ruskih logoraša muzej je dobio
iz Rusije. Nema jugoslovenske kartoteke.

U ovome su logoraši stanovali...

Ovako, kao sardine

Alat za robovski rad na Krvavom putu

Odnos prema logorašima bio je određen, kao prema
nižoj rasi. Za mali prestup ili bez razloga, sledila je
smrtna kazna.

Eksponati su potresni

Ronald samo za nas pušta film ( u boji) o snalaženju logoraša
kako da prežive nakon oslobađanja, dok nisu matične zemlje
poslale po njih.

O Krvavom putu snimljen je davno film, koji trebam
potražiti

Čim je čuo da je "Politika" objavila intervju o mom
odlasku na dedin grob na celoj strani, Ronald je
tražio da ga pošaljem i da ga, prevedenog, objavi
u norveškim novinama.

(nastaviće se)

U vreme mog dolaska u Rognan navršilo se 80 godina
od stradanja srpskih logoraša za vreme Drugog svetskog
rata u logorima u Norveškoj.
Moj deda Nikola Suvajdžić je živeo u Pakracu sa suprugom
Marom (iz roda Petra Preradovića) i sedmero dece.

Moj tata Dušan (sa 17 godina) i brat Mladen odvedeni su na
prisilni rad u Austriju i bar su se vratili živi. Sestra Dara je
odvedena u Beograd i spašena. Baka Mara je sa četvero dece
od 6 do16 godina ubijena u logoru Stara Gradiška. Nikola i
njegov brat Dušan prvo su zatočeni u Jasenovcu, pa onda
deportovani u Norvešku, na robovski rad u logor Osen na
Krvavom putu. Dušana su spasli Norvežani i on je ostao u
Oslu, oženjen Norvežanskom Elze. Po podacima iz knjige
„U logorima u Severnoj Norveškoj“, deda Nikola je prebačen
u logor Korgen gde se smrzao 3.januara 1943, u svojoj
51. godini.

Po podacima norveškog istoričara Knut Flovik Thoresena,
za vreme Drugog svetskog rata u logore u Norveškoj poslato je
4049 logoraša iz tadašnje Jugoslavije. Većina, 95% bili su Srbi.
2398 se nikada nije vratilo svojim kućama. Najmlađi među njima
imao je samo 12 godina. Iz 26 logora u severnoj i srednjoj
Norveškoj posmrtni ostaci logoraša su preneseni u dva spomen
groblja Botn i Muholt u komuni Saltdal 1953.-1955.godine.

Ovo je spomenik na groblju Botn, slikan šezdesetih godina
prošlog veka, kad je norveška vlada pozvala potomke logoraša
da posete groblja. Bili su moja tetka i stric, ali tata nije mogao.

Moja tetka kleči pored ploče s imenom Nikole Suvajdžića.

Pre mnogo godina, kada sam saznala sve ove podatke,
zavetovala sam se da ću se pokloniti senima svog dede
Nikole umesto mog oca, koji je preminuo sa 50 godina.

Godinama radim na ostvarenju svoje životne želje, da na
istom mestu gde se tetka poklonila senima svog oca, ja
kleknem umesto svog oca.
I evo me tu. Skroman putokaz kaže da smo stigli.
Jugoslavisk kirkedard

Kroz gvozdena vrata ulazi se popločanom stazom do
spomenika jugoslovenskim logorašima, istog kao pri tetkinom
hodočašću.

Spomenik je obnovljen.

Venci su svedočili o posetama norveških delegacija

Na spomenik Dejan stavlja belu norvešku zaštićenu sveću i
stavlja bele ruže u vazu. Ja palim voštanu sveću donetu iz
Beograda i na spomenik stavljam mali crveni fenjer, u kom
palim svećicu. Dejan nudi da dođe tu i zapali sveću kad god
želim!

Trava je savršeno podšišana i tokom dva sata boravka na groblju
robot je šišao travu, bez čoveka koji bi mu davao komande!

Zatim tražimo kamenu ploču s imenom Nikola Suvajdjic
(tako je pisalo na onoj prvobitnoj). U desnom nizu nije, nije
ni iza spomenika. U levom nizu krećemo od ograde. Ploča je
treća od spomenika levo! Nalazimo je praktično na kraju.

Nove ploče su od mat crnog kamena sa kamenim
svetlucavim slovima, koja sijaju pod suncem. Stavljam
buket belih ruža na ploču, da je robot ne ošiša. Bele
ruže nevinoj žrtvi konačno su položene. Deda Nikola,
stigla sam!

Klečim i milujem pojedinačno slova dedinog imena.
Zamišljam da to radim umesto svog oca. Osećam
da sam odužila dugogodišnji dug i da sam morala
da dođem.

Dejan obilazi groblje, slika sve za mene i diskretno me
slika u mom tugovanju, pazeći da me ne uznemirava.

Ne sme da se zaboravi, jer sa zaboravom i on i svi mučenici
s njim umiru po drugi put.

Spavaj večni san, deda Nikola. Nadam se da ću ponovo
doći!

(nastaviće se)

Prvo grdim sebe što sam sela levo, prema planinama,
ali ubrzo uočavam lepotu vodopada i jezera s leve strane.

Vozimo se obalom fjorda 49 km do Rognana.
Iako su i nebo i more sivi, lepota fjorda desno je neosporna.

I evo me u Rognanu. Moj anđeo čuvar me čeka na
stanici. Lako smo se prepoznali. Zamoljen je da mi
bude na usluzi i on će to raditi ova tri dana.

Dovozi me u udobni hotel Rognan, savršeno smešten
na obali fjorda.

I tog trena se promoli sunce, koje me neće ostaviti
u ta tri najvažnija dana mog puta.

Čim sam se smestila, anđeo me vodi u obilazak ovog
prelepog gradića.

Bonaca u fjordu, prelepe refleksije u mirnom moru.

Zaljubila sam se u ovo mesto na prvi pogled.
Lako je pogoditi zašto

Zar nije divno?

Prošetajmo lukom

Pa malo po gradu

Ovde se održava veoma posećeni omladinski festival
krajem avgusta. Zatvoreno je, pa ne možemo videti
lepo uređeni prostor nekadašnjeg brodogradilišta

Uz spomenik brodograditelju

Ima i jedna lepa poruka u muralu

Ovde bih mogla ostati trajno...

I vreme je da napustim lepote Osla

Polako šetnjom do Oslo S, glavne železničke stanice.
Čekam moj voz

Preko Lillestroma do aerodroma, Oslo Gardemoen.

Letim 1100 km severnije, u fjord i luku Bodo (Bude).

Oslo aerodrom Gardemoen je veliki i lepo uređen

Celo vreme ćaskam sa irskim izdavačem, koji želi moj
roman čim iziđe. Nije znao ništa o razlogu zbog kojeg
putujem na sever.

Vreme mi nije naklonjeno, pri izlasku iz repa aviona
pljusak me okupao, kišobran odleteo, kofer mi polomili.

Taksi lovim do železničke stanice, najsevernije u Norveškoj.
Dalje nema pruga, leti se ili vozi kolima.

Voz saobraća dvaput dnevno, ujutro kad dovozi ljude na
posao i popodne kad ih vraća. Čekam 4 sata.

Vreme mi prekraćuje moj anđeo dopisivanjem i pozivima.
Konačno, moj voz je na peronu.

Udoban i čist.

(nastaviće se)

U subotu 27. avgusta od 19 časova održane su dve beogradske
projekcije dokumentarnog ostvarenja “Logor smrti u Karašjoku”
u Bioskopu Balkan, odmah nakon svetske premijere na Filmskim
susretima u Nišu.
Film je nastao u znak sećanja na stradale Srbe za vreme
Drugog svetskog rata u norveškim logorima. Tada je u logore u
Norveškoj poslato je 4049 logoraša iz tadašnje Jugoslavije.
2398 se nikada nije vratilo svojim kućama. Najveći broj njih
95% bili su Srbi. Najmlađi među njima imao je samo 12 godina.

Snimano je u Srbiji i Norveškoj (na više lokacija).
Reditelj: Kjetil Palmquistm, producent: Branko Dimović
Dimeski, Istorija: Knut Flovik Thoresen
Ko-producent: Joern Olsen
Direktor fotografije:Terje Holm,
Kompozitor: Andrej Stojanović

Nakon projekcije prisutnima se obratila ekipa koja je
snimala film, pa gradonačelnik Karašjoka

Predstavnica norveške ambasade govorila je o
nedozvoljavanju zaborava za stradanja u Norveškoj

Film je potresan i dirljiv i ne dozvoljava da zaborav
prekrije sve što se desilo, jer zaborav je druga smrt
za nevino stradale, za robove koji su zauvek ostali
u beloj grobnici. Na kraju filma teče spisak poginulih,
među kojima je moj deda, Nikola Suvajdžić, ubijen
u Korgenu 3.1.1943.

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice.

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice.

Povoljno. Samo ga baba vozila do pijace...

Veličanstvena kraljevska palata nalazi se na brdu Bellevue,
na kraju glavne ulice Karla Johana.

Sada vlada kralj Harald V (83 godine). Palata se obilazi
u zakazanim vođenim turama, što sam ostavila za neki
drugi put.

Popnimo se

U neoklasicičnom stilu, palata pleni lepotom
i jednostavnošću.

Ispred palate se nalazi konjička statua kralja Karla Johana
koja je okrenuta u pravcu glavne Ulice nazvane u Njegovu
čast - Karl Johans gate

Ulazim u Kraljičin park.

Gardista je dama. Gestom sam je pitala smem
li da je slikam. Osmehom je dozvolila.

I smenu straže predvodi dama

Kraljevski park je otvorio kralj Oskar I 1847. godine, dve
godine pre nego je palata završena. Otada je park
konstantno otvoren za posetioce, bez naplate.

Ovde se odmara kraljica

Park je dizajnirao dvorski arhitekta Livstow, a održavao ga
je 1838-1869. prvi baštovan Martin Mortensen.

Park je prelep, savršeno uređen, s jezerom i vodoskokom,
divnih refleksija.

Mogla bih da ovde sedim satima i uživam u miru

Volim refleksije...

Napravimo pun krug.

Kraljevska palata ovako izgleda pozadi, iz parka

Dolazim do skulpture u parku, okružene begonijama. Uradio je radio Vigeland. Jacobine Camilla Collett bila je norveška spisateljica, često nazivana prvom norveškom
feministkinjom.
Vraćam se polako istom ulicom, sad već prepunom ljudi.

(nastaviće se)

Lep je sunčan dan i krećem u šetnju po Oslu.

Moj hotel je u Prinsens gate 6

Nema vožnje, danas šetamo

Dolazim do transverzale Karl Johans gate, duge ulice koja
vodi od Oslo S do kraljevog dvorca.

Prolazim pored lepih arkada

Nailazim na nacionalni teatar, veoma lepo zdanje

Zaboravila sam šta je ova krasna zgrada, mislim da je
gradska kuća

Tu je i spomenik solidarnosti sa ženama kojima je
odstranjena dojka

Prelep je Univerzitet Oslo

Zovu me na ples!

Lep je dan i ima svuda ljudi

Treba mi pola sata do dvorca.

Dvorac je preda mnom, ali o tome u sledećoj priči.

(nastaviće se)

Na poluostrvu iza Opere, na obali fjorda, u uvali Bjorvika
nalazi se impozantan muzej Munch, kojim se Oslo
opravdano ponosi. U ovom veličanstvenom zdanju
nazvanom prosto Munch nalazi se 11 izložbenih dvorana
na 13 spratova. Kad je raspisan arhitektonski konkurs za
novi muzej, 2009. međunarodni žiri pobednikom je proglasio
predlog španjolskog arhitekta Juana Herrerosa: Lambda.
Herrerosov predlog temelji se na ideji muzeja u obliku tornja,
gde su glavne funkcije organizirane okomito.

Na 11 spratova izložena su dela i drugih značajnih
slikara iz kolekcije

Wikipedia kaže:" Edvard Munch, norveški slikar, tipičan
predstavnik ekspresionizma u slikarstvu. Kao večito
nespokojan, pomalo morbidan pesimist, u strahu od
samoće ljudskog bića, podjednako u gužvi velegrada
kao i pred uznemirujućom veličinom prirode.

Pomenuta raspoloženja Munch prenosi i na platno,
služeći se linijama koje se izdužuju i povijaju, kao i
tonovima boja koje deluju melankolično.

Jedan od brojnih autoportreta

Takvu atmosferu stvorio je na slikama Krik,Teskoba,
Na mostu. Proslavio se u Njemačkoj u 20. stoljeću, te
na tamošnje slikare ekspresioniste izvršio znatan uticaj."

Ne treba preskočiti njegova monumentalna dela

Dok se elevatorima spuštam, uživam u pogledu na Oslo

Do Osla sam mislila da je Michelangelo najveći vajar, bez
konkurencije. Do Vigeland parka. A onda sam shvatila da
ima jedan ravan Michelangelu. Gustav Vigeland (11. april 1869 —
12. mart 1943) je bio genijalan i vrlo produktivan norveški vajar.

U prelepom i divno uređenom parku, u kome se Norvežani
odmaraju i sunčaju...

... celom sredinom do centralnog monolita poređane su
stotine bronzanih skulptura.

Ova je prirodna :)

Neshvatljivo je kako je jedan umetnik uspeo da uradi toliko
prelepih nagih skulptura svih uzrasta, od deteta dio starca,
u svim mogućim životnim situacijama.

Zadivljuje energija koja pršti iz bronze

Takođe i odlično izvajane emocije.

Centralni kompleks oko monolita ljudskih tela na kraju
aleje okružuju bezbrojne skulpture.

Izišla sam bez reči, zadivljena do dubine duše.
(nastaviće se)

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice.

- Draga, a zašto plačeš?
- Moji mi ne daju da se udam za tebe...
- Pa, dobro, ne plači! Naći ću ja drugu!

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice.

Kurs ronjenja sa bocama

Oslo, glavni grad Norveške, ima oko 600 000 stanovnika.
Smešten je u istoimenom fjordu.

Autobusi za razgledanje staju na početku poluotoka
na kome se nalazi Opera. Cijena je 400 NOK za cijeli dan
obilaska. Jedan obilazak znamenitosti Osla traje skoro
dva sata. Polazimo od Opere i Munkovog muzeja.

Celim putem objašnjava se što vidimo, ali ne očekujte
da sam sve upamtila.

Kapija Vigelandovog parka

Mnogo parkova

Sunčanje krava, ništa neobično

Dosta cveća u visećim žardinjerama

Lepe fasade

Tvrđava Akershus, nacionalni ponos

.
Stanica sa 3 muzeja, među njima i Kon Tiki

Lepe porodične kuće

Dobar gradski prevoz

Marina

Luka za kruzere

Tura se završava gde je i započeta, u luci Oslo.

Krenuću u drugi krug i obići Vigelandov park, u kojem
ćete uživati u nastavku. A onda ću do hotela, šetnjom
od Oslo S, železničke stanice

(nastaviće se)

Kad se nađete u Oslu, lepom gradu u fjordu, važno je
da se smestite na pravom mestu, da biste što manje
zavisili od prevoza, a videli što više. U mom slučaju, to
je bio hotel "City box", Prinsens gate 6.

Recepcionera ne vidite. Elektronski se čekirate i dobijete
ključ sobe.

Hotel je veliki, ali su sobe malene.

Doručak nije uključen u cenu. Iz hotela se ulazi u dva
partnerska restorana u kojima se može doručkovati
uz 10% popusta uz karticu sobe.

Tu se može i ručati i večerati, bez popusta

Jeste li za prvu šetnju? Ulicom Prinsens gate se
dolazi pravo do trga na kome je s jedne strane
železnička stanica, a s druge obala.

Prvo primećujemo modernu zgradu Opere.

A iza nje muzej Munch, o kojem će još biti reči

Iz luke je lep pogled na grad, koji se jedino galebu nije
dopao

Ispred Opere je gradska plaža, sa spasiocem, a
kupača ima podosta

Autobusi za razgledanje staju na početku poluostrva
na kome se nalazi Opera. Cena je 400 NOK za ceo dan
obilaska. Jedan obilazak znamenitosti Osla traje skoro
dva sata. O tome ćemo pričati sutra.

(nastaviće se)