Srećna Nova nekoronasta!
Srećna vam (nekoronasta) Nova 2021.godina!
Molim, budite pažljivi!
Želim da u Novoj ne bude prirodnih katastrofa kojih
je u ovoj bilo previše. Da saniramo one, a da novih
ne bude.
Srećna vam (nekoronasta) Nova 2021.godina!
Srećna vam (nekoronasta) Nova 2021.godina!
Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice
Za šetnju sam prvo dobila energetski doping
Sunčani decembarski dan je idealan za Savsku promenadu
Grad u kome sam sticala najbolje medicinsko obrazovanje
i u kome sam se uvek osećala kao da tamo pripadam...
Danas je najbrojnija slava, Sv. Nikola, zaštitnik putnika i pomoraca. I u vreme korone slava se ne "preskače". Kod pametnih, gosti se ne zovu, slava se obeležava samo u krugu najbližih. Obeležja slave su: svijeća, žito i slavski kolač. To mora biti, a sve drugo ne mora. Nađe se još ponešto, i u skromnijoj varijanti slave. Nadajmo se da će naredna slava biti proslavljena kao ranijih godina, u većem društvu. |
Možda su moji sinovi jedina deca koja nikad nisu bacala
petarde. Averziju prema tom agresivnom činu usadila sam
im od najmanjih nogu. Nakon što je tetka šampionka procenila
da su talenti, kad su imali 10 i 13 godina, obojica su išli na
streljaštvo i pogodak u desetku je bio uobičajena stvar. Čak
su njihovi pogoci u centar mete postali deo udžbenika koji je
napisala njihova doktorka, oftalmolog, kao dokaz sjajnog
rezultata nošenja naočari u cilju rehabilitacije manje očne mane.
I u toj fazi dođemo na doček nove godine kod prijatelja. Oni
imaju dva sina, ja dva sina i treći par jednog. U čavrljanju oko
stola majka petog dečaka izjavi kako je streljaštvo agresija,
kako nisam u pravu što im to dozvoljavam. Odgovorila sam
kako se na časovima ne može ništa desiti, jer je sve strogo
kontrolisano, a baš time će sasvim istutnjati svaku želju za
agresijom.
U ponoć smo čestitali jedni drugima, svi su potražili poklone
pod jelkom, a onda su svi dečaci nestali. I iz neposredne blizine
čule su se petarde! Zgroženi, tražili smo ko se tako idiotski
zabavlja. I zapanjeni, ustanovili da u drugoj sobi peti dečak
zdušno baca petarde, a majka mu ih dodaje! Ostala četvorica
su samo gledala.
„Ko je dečaku kupio petarde?“ pitala sam besno.
„Ja!“ rekla je njegova majka ponosno.
Povukla sam svoje sinove da ne učestvuju u toj takozvanoj
zabavi. Ubrzo se čuo jauk, sledeća petarda je eksplodirala
petom dečaku u desnoj ruci! Doček se pretvorio u moju hirurgiju,
traženje instrumenata za vađenje delića petarde iz rane,
dezinfekciju. Treba li napomenuti da su plastični hirurzi
intervenisali u nekoliko navrata u toku sledeća dva meseca,
dok mu nisu donekle osposobili ruku?
Moji sinovi su prestali s takmičenjima kad su došla vremena
u kojima se popisuju streljački talenti. Nikad više ni pištolj ni
puška, a još manje - petarde!
Čim grane sunce, izmile i ljudi i automobili.
Powered by blog.rs