Lastavica

Preležati koronu

Lekopisi — Autor lastavica @ 05:01


Prvi talas infekcije SARS-Cov-2 virusom bio je gadan i odneo je dosta života onih koji su bili na udaru. Onda je snaga virusa slabila, ali je još daleko od zanemarljive. Pustili su nas iz izolacije, krenuli smo u ograničeni život, što znači, s maskom i rukavicama u javni prevoz i u sve zatvorene prostore. Krenula i ja. Sumnjivo mi je jedno okupljanje u zatvorenom prostoru 22.5. Nakon sedam dana (inkubacija je tu negde) počinje prvo povišena temperatura, pa se sutradan nastavlja groznica, slabost i neki čudan nadražajni kašalj. Lekar sam, propisujem sebi krevet i četvrtog dana Sumamed (azitromicin). Od petog dana obično kreću komplikacije, a dotle je obično i PCR test pozitivan, ako se uradi. Groznice se nastavljaju, danju temperatura do 38,5, noću sigurno i do 40, što je odbrambena reakcija, organizam kuva virus i sam se leči. Nastavljam samoizolaciju i samolečenje na osnovu saznanja koja smatram medicinski tačnima.

Osmog dana radim sebi nalaze, koji pokazuju izraženu upalu plus pozitivna SARS-CoV-2 IgM antitela, dok su IgG antitela negativna, što dokazuje da je u toku sveža infekcija kovidom, a nema stare infekcije. Rendgen pluća je čist. Laboratorija mi iste večeri javlja nalaz antitela i u kovid ambulanti desetog dana bolesti rade mi fizikalni pregled i PCR test (Real Time PCR test-SARS-COV-2).

E, tu počinje zavrzlama. Bris uredno stiže u referentnu laboratoriju, ali ona ne izdaje nalaz sledećih osam dana! Sprovodim istragu gde je zapelo i nalazim ko je kriv. Zašto, neću nikad saznati, jer mi to neće priznati. Od 12.dana bolesti sasvim sam dobro i samo čekam nalaz brisa zbog drugih, ne zbog sebe. Teoretski bris ne bi smeo da bude pozitivan tog dana kad je uzet. I nije. Negativan je. Priča je završena, na sopstvenom kućnom lečenju preležala sam ovo čudo, imam imunitet do ne znam kada, a drugima nisam opasna. I naučila sam ponešto, ko je znao da sam bolesna, pa brinuo, donosio na vrata ponešto potrebno, a ko se nije ni setio. Nije svako zlo za zlo… budemo posle pametniji.




Mislim

Lekopisi — Autor lastavica @ 12:07

Bilo bi dobro da struka odlučuje o svim merama koje se preduzimaju
u vezi pandemije korone, COVID-19. Dosad je stekla već poprilično
saznanja, na težak način, u 201 zemlji sveta, preko pola miliona
obolelih i nažalost preko 26000 umrlih. Ne pita se dovoljno, rekla bih,
u većem broju zemalja. Ili se pita uzan krug onih koji ne poseduju
najveće znanje.
A znanje se menja iz dana u dan, i zabrinjava podatak da postoje
zdrave kliconoše koje će zaraziti mnoge, a sami o tome neće imati
pojma. Možda će oboleti nakon 14-21 dan, a možda ni onda neće.
Samo će raznositi drugima. Društvene mreže preplavljene su svim
mogućim „čudotvornim lekovima“ od kojih mi se već diže kosa na glavi.
Kad su tako dobri, zašto nije ceo svet zdrav? A on je ujedinjen kao
nikad u istoj muci. Čini mi se prilično dokazanim da vredi nošenje
valjane maske da ne prenesemo drugima, manje da sami ne dobijemo.
Više vredi pranje svega što se prošeta po gradu, a što ne može da
se pere, treba okačiti na sunce. Sunce je oduvek bilo jedan od
najboljih dezinficijenasa. Sve kvake, sva mesta kojima se otvara
zadržavaju virus dovoljno dugo, pa njihovo dodirivanje zahteva
pranje ruku i dezinfekciju tih mesta. Izolacija? Oni koji će lako dobiti,
a teško ozdraviti sada se moraju izolovati, iako nam to svima teško
pada. Tu nije važna samo dobna granica, važnija su oboljenja koja
osoba nosi, svi defekti imuniteta.
Iako sam lekar, ne znam dovoljno o ovoj pandemiji. Struka će tek
kasnije skupljati iskustva i napisati radove iz kojih ćemo se učiti za
neki drugi put. Sad se učimo u hodu. Znaju više oni koji su u prvoj liniji,
koji su lečili obolele i njih bi trebalo slušati. Manje panike, a više
discipline, kao u Nemačkoj. Svoju okolinu nažalost ne mogu navesti
kao primer najboljeg ponašanja.

 


Mislim...

Lekopisi — Autor lastavica @ 11:57



Bilo bi dobro da struka odlučuje o svim merama koje se preduzimaju
u vezi pandemije korone, COVID-19. Dosad je stekla već poprilično
saznanja, na težak način, u 201 zemlji sveta, preko pola miliona
obolelih i nažalost preko 23000 umrlih. Ne pita se dovoljno, rekla bih,
u većem broju zemalja. Ili se pita uzan krug onih koji ne poseduju
najveće znanje.
A znanje se menja iz dana u dan, i zabrinjava podatak da postoje
zdrave kliconoše koje će zaraziti mnoge, a sami o tome neće imati
pojma. Možda će oboleti nakon 14-21 dan, a možda ni onda neće.
Samo će raznositi drugima. Društvene mreže preplavljene su svim
mogućim „čudotvornim lekovima“ od kojih mi se već diže kosa na glavi.
Kad su tako dobri, zašto nije ceo svet zdrav? A on je ujedinjen kao
nikad u istoj muci. Čini mi se prilično dokazanim da vredi nošenje
valjane maske da ne prenesemo drugima, manje da sami ne dobijemo.
Više vredi pranje svega što se prošeta po gradu, a što ne može da
se pere, treba okačiti na sunce. Sunce je oduvek bilo jedan od
najboljih dezinficijenasa. Sve kvake, sva mesta kojima se otvara
zadržavaju virus dovoljno dugo, pa njihovo dodirivanje zahteva
pranje ruku i dezinfekciju tih mesta. Izolacija? Oni koji će lako dobiti,
a teško ozdraviti sada se moraju izolovati, iako nam to svima teško
pada. Tu nije važna samo dobna granica, važnija su oboljenja koja
osoba nosi, svi defekti imuniteta.
Iako sam lekar, ne znam dovoljno o ovoj pandemiji. Struka će tek
kasnije skupljati iskustva i napisati radove iz kojih ćemo se učiti za
neki drugi put. Sad se učimo u hodu. Znaju više oni koji su u prvoj liniji,
koji su lečili obolele i njih bi trebalo slušati. Manje panike, a više
discipline, kao u Nemačkoj. Svoju okolinu nažalost ne mogu navesti
kao primer najboljeg ponašanja.


 


Zadovoljstvo inovacije znanja

Lekopisi — Autor lastavica @ 05:51

U medicini nema pauze ako mislite biti u toku. Jučerašnje znanje
već je zastarelo. Kragujevac obično najbolje obeleži Svetski dan 
bubrega, uvek nekim kvalitetno urađenim inovacijama znanja.



Ovog puta je u hotelu "Kragujevac" održan Svetski dan bubrega 
sa nacionalnim simpozijumom "Ultrazvuk u kliničkoj nefrologiji."




Plaćanje kotizacije... nije ni mala.


Sa posebnim zadovoljstvom i danas učim. 
Imala sam šta čuti.



Među odličnim predavačima, najbolji, prof. Mileta Poskurica, 
pobrao je dugačak aplauz.


A posebno cenim što sam videla drage kolege iz drugih 
gradova i nefroloških centara. 


Na kraju, jedan pogled na Kragujevac


i još samo dobra kafica 


...pa se vraćamo. Do sledećeg učenja!



Powered by blog.rs