Lastavica

Covid-19 i sport

Lekopisi — Autor lastavica @ 15:05

Dr Sanja Mazić nam je govorila o prevenciji KOVID-19, svoja

iskustva s međunarodnih takmičenja. Nakon lockdown, prvi su
krenuli košarkaši. Formirani su jasni protokoli ponašanja
sportista i njihovih testiranja, koji se menjaju prema razvoju
situacije. Sada ima 5 protokola na Zemljinoj kugli. Time su
uspeli da i na Olimpijadi u Tokiju ne bude prenošenja unutar
timova, stopa zaražavanja je bila 0,02%. Sada za vakcinisane
i seropozitivne sportiste ne treba testiranje (seropozitivni = preležali).
Bliski kontakt se definiše kao kumulativnih 15 minuta u toku
24 sata kontakta s PCR pozitivnom osobom.


Dragan Ranđelović (hirug, brine o zdravlju olimpijaca i košarkaša.)
Kovid-19 infekcija i povratak u sport

Od infekcije SARS-CoV-2= Severe Acute Respiratory Syndrome Corona Virus 2
do dana 24.11.2021. u svetu je umrlo ukupno 5 186 063 ljudi.
Sport se polako oporavlja, uvode se gledaoci, zahvaljujući
vakcinaciji. Igrači su vrlo kratko u rizičnom kontaktu, u toku
igre rizik zaražavanaj je minimalan. Uglavnom se sportisti
zaražavaju van terena. Preventivne mere su: vakcinacija i
testiranje seropozitivnih i serononegativnih sportista. Nakon
preležane koronavirusne bolesti, kriterijumi za povratak u sport:
prestanak infektivnosti i najmanje 10-14 dana posle prestanka
simptoma.

 


Koronavirusna bolest-posledice

Lekopisi — Autor lastavica @ 08:22



Dr Nađa Marić je govorila o psihijatrijskim smetnjama nakon
infekcije KOVID-19. Mortalitet je 2,7 puta veći kod shizofrenije.
Viđamo postkovid psihoze i sindrom hroničnog umora.
Postkovid psihoze su ozbiljne: iznenadne sumanute ideje,
akustične halucinacije, paranoja. Srećom, odlično raguju na
tretman i povlače se potpuno, na stari lek haloperidol u malim
dozama. Obavezno je da uplašene porodice dobiju bolovanje
90 dana dok se sve ne smiri.
Hronični umor viđa se i posle drugih virusnih infekcija.
Nakon preležanog kovida, taj sindrom obuhvata iritabilnost,
mijalgije, mentalnu i fizičku iscrpljenost, dnevnu pospanost,
a noću nesanicu, kognitivne smetnje, „maglu u glavi“, bolne
senzacije u raznim delovima tela. Ovo nije depresija.
Po protokolu klinike Mayo, daje se bolovanje pacijentu i
porodici, pošteda od intenzivnih aktivnosti, pomoćna terapija
i male doze antidepresiva amitriptilin 10-25 mg, što stabilizuje
spavanje.



Dr Snežana Minić je govorila o promenama na koži kod
infekcije KOVID-19. Hepers zoster se viđa češće nego pre.
Vaskulopatije su u vezi sa hiperkoagulabilnošću i pacijenti
imaju povišen D-dimer. Infekcija kovidom može uzrokovati
formiranje antifosfolipidnih antitela.
Lokalne reakcije nakon vakcinacije: eritem, otok, bol, svrab
na mestu inokulacije. Alergije na vakcinu su uglavnom alergije
na nosač vakcine, a ne virus i zato se daje sledeća doza
vakcine drugog tipa. U terapiji daju se ACE inhibitori, a ne
kortikosteroidi, koji bi smanjili dejstvo vakcine.
Opadanje kose i slabiji rast noktiju su vrlo česti nakon preležane
koronavirusne infekcije, ali inače se javljaju i posle drugih
febrilnih stanja. Potpuno se oporave bez posebnih mera.


Za 2 godine kovid je prošao put od tipičnog respiratornog virusa
do sistemske bolesti. Koronavirusna bolest je nova vaskularna
bolest, koje nema kod drugih virusnih infekcija! Od početka je
primećen venski tromboembolizam. Prve obdukcije su pokazale
mikrovaskularne tromboze. Akutna ishemija ekstremiteta je 5
puta češća nego kod nekovid populacije!

Mnoge promene se dobro vide tek na magnetnoj rezonanci.
Na miokarditis treba posumnjati kod tahikardije, dugotrajnog
čudnog kašlja i umora. Na NMR se lako otkriva fibroza miokarda.


Terapija koronavirusne bolesti

Lekopisi — Autor lastavica @ 15:03



Pandemija je stigla u Srbiju naglo, 11.marta 2020. sa prvim
bolesnicima. U toku pandemije povećana je upotreba antibitika
pod nadzorom, za 120% upotreba azitromicina, značajno
hinolona i cefiksima (cefalosporin III generacije). Među
bolničkim lekovima mnogo je korišćen linezolid. Opala je
upotreba osnovnih antibiotika, benzilpenicilina i gentamicina.


Kasnije su se izdvojili efikasni antivirusni lekovi, koji
sprečavaju replikaciju virusa. Dobro su se pokazali antiviralni
lekovi molnupiravir i ritonavir (Paxlovid), kao i još neki.
Kortikosteroidi su sada osnova lečenja, Dexason, metilprednizolon.
Ne treba ih dati u prva 4 dana.


Veliki je problem nedovoljnosti kadra, jedan lekar i 5 sestara
na 20 bolesnika. U Jedinicu intenzivne nege (JIL) dolaze
bolesnici s tipom I respiratorne insuficijencije, sa izmenom
stanja svesti, agitirani. Umire 70% intubiranih pacijenata.
Ne smemo ih intubirati ni prerano ni prekasno, treba u pravom
trenutku. Važna je prone pozicija, okretanje potrbuške na 12-16
sati, što je veoma teško kod bolesnika priključenih na sve
moguće aparate, pa fizički za to treba 5-6 osoba.
U tom položaju se i hrane.



A šta je sa ishranom teških bolesnika?
I kod pacijenata koji se ne mogu hraniti na usta, u jedinicama
intenzivne nege, bitno je očuvati digestivni sistem, koji je
važan veliki imuni organ. Ishrana se sprovodi oralno dok je god
moguće. Bolesnici imaju enormne nutritivne potrebe, pa ulaze
u katabolizam i kaheksiju. Gojazni imaju težu kliničku sliku.
Do 7.dana može se dozvoliti gladovanje, jer doprinosi pojačanju
imunog odgovora, ali nakon toga se mora sprovesti ishrana
preko nazogastrične sonde, a kod intubiranih parenteralna
nutricija. Masne kiseline iz ribljeg ulja imaju imunosupresivni
odgovor.


Elektrolitna neravnoteža pokreće aritmije. Atrijalna fibrilacija,
inače najčešća aritmija u svetu, često de novo nastaje u kovidu.
Treba obavezno dati oralne antikoagulanse.


Dr Zoran Ivanović iz Bordoa govorio je o upotrebi
mezenhimalnih stromalnih ćelija u lečenju KOVID-19
(mesenchymal stem cells). One se već koriste kod multiple
skleroze i Kronove bolesti. Poreklom su iz više tkiva:
masnog tkiva, kostne srži, menstrualne krvi, pupčane vrpce…
Ćelije se daju iv i skupljaju se najviše u plućima, ne izazivaju
odbacivanje. Zasad je premali broj pacijenata dobio tu terapiju
da bi se mogli doneti zaključci o njenoj većoj primeni.


I nakon svega, sledi rehabilitacija, uporna i duga kod onih
koji su preležali teže oblike koronavirusne bolesti. Pacijenti
imaju postkovid sindrom sa mnogo posledica. Od 12 nedelja
do 6 meseci imaju osećaj umora, nespecifičan kašalj,
neadekvatan ritam spavanja.


 


Komplikacije koronavirusne bolesti

Lekopisi — Autor lastavica @ 11:43


Kod kovid-19 pneumonija osnovna metoda dijagnostike je standardna
radiografija pluća. Vide se promene intenziteta mlečnog stakla,
GGO, ground glass. Sledeći korak je kompjuterizovana
tomografija, nikako osnovna Dg metoda! Sledi ultrazvuk
(kod pacijenata koji se ne mogu transportovati) u JIL,
traže se pleuralni izlivi i konsolidacija pluća.


Dr Nebojša Lalić-KOVID-19 i dijabetes:
Rizik za fatalni ishod je 50% veći kod dijabetičara nego kod
drugih. Pod dejstvom KOVID-19 dolazi do citokinske oluje,
koja dovodi do uništavanja organa. Dijabetes ima istu moć.
Zato se te dve bolesti preklapaju i dolazi do insulinske
rezistencije i do novonastalih dijabetesa. Uzajamno
povećavaju trombogeni rizik i kardiovaskularne komplikacije.



Katarina Lalić Terapija dijabetesa i KOVID-19
Peroralna terapija se u ozbiljnim formama koronavirusne
bolesti ukida i od antiglikemijskih agenasa preporučuje se
samo insulin. Prelazi na insulinsku terapiju, bolus terapijom
pa kontinuiranom infuzijom kratkodelujućih insulina i
kontrolom glikemije na 1- pa 2 sata, da glikemija bude 9-12.
Tek kad bolesnik počne da jede, daju se 4 dnevne doze
insulina. Tada se može i ujutro dati raniji peroralni medikament,
a uveče insulin. Odlično se pokazao dapaglifozin.



Po lokalizovanju infekcije, bubreg je na trećem mestu posle
pluća i larinksa. Viđa se ABI, akutno oštećenje bubrega, sa
visokom smrtnošću. U lečenju, efikasne su i hemodijaliza i
peritoneumska dijaliza.


Virus je neurotropan i preko endotela dospeva do svih
delova mozga. Cerebrovaskularne komplikacije se javljaju
uglavnom petog dana bolesti! Posledica su glavobolje (češće
kod onih koji su i pre bili njima skloni), vertigo, anosmija i ageuzija (gubitak mirisa i ukusa). Česti su moždani infarkti, ishemijski insulti, češći nego
hemoragijski.


Mihael Podvinec, ORL iz Švajcarske, govorio je o anosmiji
kao posledici virusa kovid-19 ( poremećaj mirisa i ukusa).
U sluznici se konstatuje prisustvo ACE2, receptora za virus,
pa virus dalje prodire u centralni nervni sistem. Preko 50%
bolesnika ima anosmiju, a nakon 8 nedelja preko 60% nema
te simptome. No postinfekciozna anosmija može trajati čak
2 godine. Kao česta komplikacija kovid-19 infekcije nalazi se
i parosmia, nesposobnost da se dobije slika odoranta,
jela mirišu na nešto drugo. Uzrok je gubitak funkcionalnih
olfaktornih neurona Popravlja se s vremenom i pomaže
olfaktorni trening, te intranazalni steroidi. U treningu se mirišu
intenzivni mirisi (ruža, klinčić, limun, eukaliptus) 12 nedelja
dok se u mozgu ne dobije prava slika.




Klinička slika koronavirusne bolesti

Lekopisi — Autor lastavica @ 10:51



Najveći aplauz je još na putu do govornice dobio Goran
Stevanović, direktor Infektivne klinike, verovatno danas
najomiljeniji doktor u Srbiji. Celo vreme pandemije, osim dok
je i sam bolovao koronu, radio je u crvenoj zoni. Bio je prava
osoba da nam govori o kliničkoj slici koronavirusne bolesti.


Prve reči su mu bile: "Supruga mi reče da sam militantan,
jer kažem da smo u ratu. A jesmo, u ratu smo s nevidljivim
i veoma opasnim neprijateljem. Ovo je rat u kome smo svi
i posao je svih nas".

Najveći broj bolesnika ima povišenu temperaturu, suvi kašalj,
opšti osećaj umora, a onda se razvija čitav spektar simptoma.
Glavno mesto ulaska je respiratorni trakt ali je važan i
transneuralni, preko nerava.
Koronavirusna bolest je virusna sepsa.



Bolest se viđa u pet oblika, prva dva su za ambulantno
lečenje.
-Oblik 1: bolesnik ima pozitivan bris (PCR ili antigenski test),
nema simptome ili ima vrlo blagu sliku (gubitak mirisa i ukusa).
Leči se kod kuće, antivirusnim lekovima.
-Oblik 2: bolesnik ima pozitivan bris (PCR ili antigenski test),
ima povišenu temperaturu, suvi kašalj, opšti osećaj umora,
može da ima znake pneumonije (zapaljenja pluća). Leči se
kod kuće, po mogućnosti, antivirusnim lekom, bez antibiotika.
-Oblik 3: bolesnik ima pozitivan bris, umereno tešku kliničku
sliku i tešku hipoksiju, zahteva kiseoničku potporu.
-Oblik 4: bolesnik ima pozitivan bris, tešku kliničku sliku sa
teškom hipoksijom, zahteva kiseonik.
-Oblik 5: bolesnik ima pozitivan bris tešku kliničku sliku,
razvija se ARDS (akutni respiratorni distres sindrom)
i citokinska oluja. Na respiratoru je.
.

U infektivnu kliniku stižu teži bolesnici. Od pregledanih
142926 bolesnika, 60% je pušteno na kućno lečenje, 32%
je hospitalizovano, u jedinici intenzivne nege bilo je 7%,
umrlo je 1%.

Kovid-19 i vakcinacija

Lekopisi — Autor lastavica @ 04:50



Dr Srđa Janković, imunolog, govorio je na kongresu o revakcinaciji
protiv Kovid-19, najnovije preporuke.
Vakcine se daju u više doza, radi stimulacije imunog odgovora. Dozni
interval ne sme da bude kraći od 3 nedelje, ali može da bude znatno
duži. Ako je kraći, organizam datu drugu dozu ne prepoznaje, nego
smatra prvom. Vakcinu ne treba dati tokom bolesti, kad je neko već
oboleo, jer organizam ne prepoznaje vakcinu kao nešto novo, utapa
se u samu bolest.
Kao merilo efekta vakcinacije obično se uzima nivo specifičnih antitela,
bilo ukupnih ili neutrališućih. Ali nivo antitela nije dobar korelat zaštite.
Osoba može imati nizak titar antitela, ali je organizam upamtio i brzo
proizvodi veću količinu antitela kad naiđe na virus. Još ne znamo
dovoljno o dinamici opadanja nivoa antitela, a ni o celularnom
imunom odgovoru.


Primarna serija je predviđeni broj doza, a revakcinacija je jedna
ili više doza nakon nekog vremena, što je skoro sinonim za buster
dozu. Ako tri doze postaju primarna serija, treća doza nije buster.
Zasad su dve doze standard, a treća doza je deo nacionalnih
preporuka. Po mišljenju imunologa. treća doza treba da bude deo
primarne serije. Porast nivoa specifičnih antitela je nakon treće
doze znatno veći nego posle druge.
U Srbiji je treća doza preporučena i ima je dovoljno za sve. Treba je
dati nakon 5 meseci od druge kod Pfizer vakcine, a nakon 4 ili čak
3 meseca nakon Synopharm. Za decu su dovoljne dve doze, jer je
dečji imuni odgovor bolji nego kod odraslih i imaju lakše kliničke
slike kad obole.
Imunski odgovor je donekle izraženiji kod osoba koje su pored
vakcinacije još i prebolela kovid-19. Problem je što velika područja
sveta nisu vakcinisana, pa su pogodna za evoluciju novih varijanti
virusa. Moguće je da će vakcinacija postati sezonska, kao za grip.
Tek se očekuju preporuke o 4.dozi.


Mladi su značajni prenosioci infekcije. Oko 20% mladih ne
misli da je nošenje maske važno u širenju infekcije, a isti
procenat se ne namjerava vakcinisati. Da li se radi o istim
osobama, ne može se reći, ali je procenat podudaran.
Među mladima 49% se nije vakcinisalo ili ni ne namerava,
a isti je procenat vakcinisanih u populaciji, neverovatna
statistička podeljenost.

Vakcinisani Srbija ** Italija
18-24 god 5,6% ** 81,3%
25-49 god 29,8% ** 76,4%
stariji od 60 god -63,3% ** 89,6%



SZO je donela cilj da bar 40% svjetskog stanovništva bude
vakcinisano do kraja 2021. Trebalo je vakcinisati što veći
broj ljudi u što kraćem periodu. Dosad je u svetu upotrebljeno
8,5 milijardi vakcina. Širom sveta vakcina je nejednako
dostupna, nekim zemljama lako, drugima skoro nikako,
postoji vakcinalni nacionalizam u svetu (koje se i čije vakcine
mogu koristiti!). U Srbiji je dostupno 6 vakcina i ljudi imaju
puno pravo izbora, ali ih baš to često zbunjuje.



Koronavirusna bolest-2.deo

Lekopisi — Autor lastavica @ 10:30



Po dr Radmili Janković, jasno je da Kovid nije pulmološka
nego sistemska bolest! Veliki broj pacijenata je imao vensku
tromboembolijsku bolest. U miokardu (srčanom mišiću)
su nađeni znaci miokarditisa i infarkti miokarda. Virus je
nađen u tkivu bubrega i izaziva akutno oštećenje bubrega.
U mišićima je nađen mononuklearni miozitis, koji izaziva bol
u mišićima, još dugo nakon preležane infekcije. Slabost
mišića se nalazi u 63% pacijenata!


Dr Sanja Mazić nam je govorila o prevenciji KOVID-19,
iskustva s međunarodnih takmičenja. Prvi su krenuli košarkaši.
Formirani su jasni protokoli ponašanja sportista i njihovih
testiranja, koji se menjaju prema razvoju situacije. Sada ima
5 protokola na Zemljinoj kugli. Time su uspeli da i na Olimpijadi u Tokiju
ne bude prenošenja unutar timova, stopa zaražavanja je bila
0,02%. Sada za vakcinisane i seropozitivne sportiste ne treba testiranje.
(seropozitivni = preležali). Bliski kontakt se definiše kao kumulativnih
15 minuta u toku 24 sata kontakta s PCR pozitivnom osobom.



Mladi su značajni prenosioci infekcije. Oko 20% mladih ne
misli da je nošenje maske važno u širenju infekcije, a isti
procenat ne namerava da se vakciniše. Da li se radi o istim
osobama, ne može se reći, ali je procenat podudaran.
Među mladima 49% se nije vakcinisalo ili ni ne namerava,
a isti je procenat vakcinisanih u populaciji, neverovatna
statistička podeljenost.

Vakcinisani Srbija ** Italija
18-24 god 15,6% ** 81,3%
25-49 god 29,8% ** 76,4%
stariji od 60 god 63,3% ** 89,6%

SZO je donela cilj da bar 40% svetskog stanovništva bude
vakcinisano do kraja 2021. Trebalo je vakcinisati što veći
broj ljudi u što kraćem periodu. Dosad je u svetu upotrebljeno
8,5 milijardi vakcina. Širom sveta vakcina je nejednako
dostupna, nekim zemljama lako, drugima skoro nikako,
postoji vakcinalni nacionalizam u svetu (koje se i čije vakcine
mogu koristiti!). U Srbiji je dostupno 6 vakcina i ljudi imaju
puno pravo izbora, ali ih baš to često zbunjuje.

 


Koronavirusna bolest, 1.deo

Lekopisi — Autor lastavica @ 18:02



Dugo smo čekali da se struka oglasi i kaže šta smo dosad
naučili o virusu kovid-19 i posledicama infekcije. Na kongresu
održanom u Beogradu 10-11.2021. govorili su profesori
iz svih grana medicine o saznanjima do kojih se došlo.
Pokušaću u kraćim crtama, u nekoliko nastavaka, reći
šta se sada smatra prihvaćenim od struke.


Koronavirusna bolest, Infectio coronaviralis, sistemsko je
oboljenje. Nije bolest samo jednog organa, pluća, nego
čitavog organizma. Za dve godine pandemije, od decembra 2019.
-decembra 2021., umrlo je preko 5 miliona ljudi u svetu. Vakcina je
u širokoj upotrebi sa varijacijama među državama. Danas u
Italiji vakcinišu i decu od 5-12 godina.
Genom SARS-COV-2 je najsličniji genomu korona virusa slepog
miša. Virus se u organizmu čoveka vezuje za ACE2 receptor.
Tri su nomenklature u svetu u upotrebi, ravnopravno, ali se
sada najviše koristi ona po slovima grčkog alfabeta: alfa, beta,
gama, delta i omikron. Sve su to mutacije virusa koji ustvari
mutira manje nego HIV i hepatitis C virus. Do mutiranja dolazi
kod dužeg boravka virusa u istom domaćinu, kada se
akumuliraju mutacije. Omikron potiče iz delta soja iz stare
varijante iz polovine 2020.godine. Kad se pojavi mutacija
visoke zaraznosti, a male smrtnosti, pandemija će se završiti.
U sekvenciranju genoma virusa dugo je vodila Velika Britanija,
a sada Danska sekvencira čak 40% svojih izolata i u tome je
prva u svetu!


Inkubacija infekcije je 5-7 dana (može od 2 do 14, nekad i 28).
Osnovna metoda dijagnostike je real time PCR (RT-PCR).
Kasnije uvedeni antigenski testovi su korisni. Senzitivnost im je
niža, oko 56%, a specifičnost visoka, oko 95%. Brzi testovi
antitela su se pokazali lošima. Nivo antitela nije korelat zaštite
organizma
. Najefikasnija su neutrališuća antitela, ali se ne rade
široko. Važan je celularni imunski odgovor i moguće ga je ispitati,
ali je to skupo, za potrebe određenih studija.


 


Samotestiranje na kovid-19

Lekopisi — Autor lastavica @ 17:58



Imate simptome koji bi mogli da ukažu na koronu, ali
niste sigurni treba li odmah početi samoizolaciju i šta
ćete sa poslom i drugim aktivnostima? Treba vam
brza samorijentacija? Nije lako, ali nije ni nemoguće.
Treba nabaviti test kutiju na kojoj piše
RAPID SARS-Cov-2 Antigen Test Card.


Drži se na sobnoj temperaturi od 3 do 30 stepeni, ne u
frižideru. Kad se otvori, treba upotrebiti. U kutiji se nalaze:
bris, flašica i epruveta, test pločica.

Na kutiji je nacrtan postupak, a u njoj je detaljno opisan.

Operite ruke, otvorite flašicu.
Pažljivo sipajte sadržaj flašice u epruveticu s poklopcem.
Stavite epruveticu uspravno, može je držati naprimer štipaljka.
Istresite nos. Operite ruke, Izvadite bris i uvucite u jednu
nozdrvu što dublje, okrenite da pokupi što više i malo zagrebe.
Izvucite pažljivo i zavucite u drugu nozdrvu. Bris uronite
pažljivo u epruveticu, promešajte okretanjem i držite u
toj tečnosti JEDAN MINUT.
Izvadite pažljivo bris tako što ćete epruveticu držati pritisnutu
da "ocedite" bris pri vađenju. Bris stavite u foliju iz koje
ste ga izvadili. Epruveticu zatvorite njenim poklopcem s rupicom.
Izvadite test pločicu iz folije. Stavite je na čistu ravnu
podlogu tako da leži okomito. U udubljenje pažljivo kapnite
tri kapi iz epuvetice.

Pojaviće se jedna test linija na C.
Pustite test pločicu 15 minuta, najviše 20. Onda je
pogledajte. Ako je ostala test linija na C, a nije se pojavila
na T, negativni ste.

Ako je ostala linija na C i pojavila se linija na T, pozitivni ste
na kovid-19 i trebate preduzeti sve mere.
Ako se izgubila C linija ili se pojavila T, a nema C, test
nije dobro urađen i treba ga ponoviti sa drugim kompletom.

Sve upotrebljeno treba spakovati u kesicu i baciti u skladu
sa lokalnim propisima.
(Kvalitet fotografija nije naročit, ali nadam se da sam
jasno opisala šta treba da se radi)

 



Vakcina i zaključavanje

Lekopisi — Autor lastavica @ 04:08



Primila sam juče drugu dozu Pfizer vakcine, sin prvu dozu.
Srbija je trenutno na 12.mestu u svetu s brojem potpuno
vakcinisanih 11,4% (2 doze), odmah iza USA (sa 11,8%.)
Zanimljivo, prvi je mali Gibraltar sa 55%, a drugi - očekivano-
Izrael sa 47,5%. Svi se nadamo da će vakcina pomoći da se
pandemija smiri, kad već disciplina i strpljenje ljudi nakon
predugog trajanja pandemije - popuštaju.


U toku nam je zaključavanje, ne rade restorani i kafići, pa je ova
lepota, saltimboka, bila uživanje za slavlje udvoje dan pred
lock down.




 


Vakcina i ja

Lekopisi — Autor lastavica @ 05:20



U prvom talasu korone uspela sam da se sretnem s virusom
kovid-19 na moje nezadovoljstvo, srećom bez potrebe za
bolničkim lečenjem. Sedam meseci kasnije antitela IgG su
nestala, što bi značilo da više nemam imunitet od preležane
korone. Redovno sam se prijavila za vakcinaciju i izabrala
Pfizer vakcinu, zbog bržeg sticanja imuniteta (za 6 nedelja)
i solidnog odgovora kod mutacija virusa. Svaka od vakcina
ima svoje dobre i loše strane, a u praksi će se pokazati
šta nam zaista donose.
Juče sam primila svoju prvu dozu Pfizer-BioNTech
COVID-19 Vaccine. Drugu ću dobiti 17.3. Na zdravlje mi!


A šta kažu vesti?
"Dve važne vesti u vezi sa koronom stižu iz Izraela. Prva: nova
naučna studija pokazuje da vakcina Pfizer-BioNTech značajno
smanjuje i prenošenje virusa. I druga: Izrael je već uveo
korona-pasoše. Izraelska studija daje razlog za nadu da vakcina
protiv korone nemačke farmaceutske kompanije BioNTech i
njenog američkog partnera Pfizer značajno smanjuje prenošenje
virusa. Rezultati istraživanja koje je sprovelo izraelsko Ministarstva
zdravlja u saradnji sa Pfizer-om još uvek nisu objavljeni, ali je uvid
u te podatke već imalo nekoliko medija. Prema tim izvorima, vakcina
može da spreči prenos virusa Sars-Cov-2 kod asimptomatskih
slučajeva za 89,4 odsto, a kod simptomatskih za 93,7 procenata."


Osnova za ovu vakcinu je 40-godišnji rad Mađarice
iz Subotice, Katalin Kariko, na mRNA (RNA-mediated
mechanisms). Očekuje se da sledeća Nobelova
nagrada za medicinu stigne u njene ruke.

 

 


Imunitet od korone

Lekopisi — Autor lastavica @ 15:03


Koronu sam preležala u prvom talasu, maj/jun 2020.
Bolest je trajala deset dana, a malaksalost posle nje
šest meseci. Nakon sedam meseci postavlja se pitanje
imam li još zaštitu. Od toga koliko smo zaštićeni mi koji
smo preležali koronu, zavisi koliko će trajati zaštita
dobijena vakcinom.
Nakon sedam meseci, imam zanemarljiv titar antitela IgG,
dakle, nemam zaštitu. To se slaže s procenama da će
imunitet od dve doze vakcine protiv kovid-19 trajati
oko šest meseci. I onda, Jovo nanovo.
Nazdravlje nam!

 

 


Preležati koronu

Lekopisi — Autor lastavica @ 05:01


Prvi talas infekcije SARS-Cov-2 virusom bio je gadan i odneo je dosta života onih koji su bili na udaru. Onda je snaga virusa slabila, ali je još daleko od zanemarljive. Pustili su nas iz izolacije, krenuli smo u ograničeni život, što znači, s maskom i rukavicama u javni prevoz i u sve zatvorene prostore. Krenula i ja. Sumnjivo mi je jedno okupljanje u zatvorenom prostoru 22.5. Nakon sedam dana (inkubacija je tu negde) počinje prvo povišena temperatura, pa se sutradan nastavlja groznica, slabost i neki čudan nadražajni kašalj. Lekar sam, propisujem sebi krevet i četvrtog dana Sumamed (azitromicin). Od petog dana obično kreću komplikacije, a dotle je obično i PCR test pozitivan, ako se uradi. Groznice se nastavljaju, danju temperatura do 38,5, noću sigurno i do 40, što je odbrambena reakcija, organizam kuva virus i sam se leči. Nastavljam samoizolaciju i samolečenje na osnovu saznanja koja smatram medicinski tačnima.

Osmog dana radim sebi nalaze, koji pokazuju izraženu upalu plus pozitivna SARS-CoV-2 IgM antitela, dok su IgG antitela negativna, što dokazuje da je u toku sveža infekcija kovidom, a nema stare infekcije. Rendgen pluća je čist. Laboratorija mi iste večeri javlja nalaz antitela i u kovid ambulanti desetog dana bolesti rade mi fizikalni pregled i PCR test (Real Time PCR test-SARS-COV-2).

E, tu počinje zavrzlama. Bris uredno stiže u referentnu laboratoriju, ali ona ne izdaje nalaz sledećih osam dana! Sprovodim istragu gde je zapelo i nalazim ko je kriv. Zašto, neću nikad saznati, jer mi to neće priznati. Od 12.dana bolesti sasvim sam dobro i samo čekam nalaz brisa zbog drugih, ne zbog sebe. Teoretski bris ne bi smeo da bude pozitivan tog dana kad je uzet. I nije. Negativan je. Priča je završena, na sopstvenom kućnom lečenju preležala sam ovo čudo, imam imunitet do ne znam kada, a drugima nisam opasna. I naučila sam ponešto, ko je znao da sam bolesna, pa brinuo, donosio na vrata ponešto potrebno, a ko se nije ni setio. Nije svako zlo za zlo… budemo posle pametniji.




Mislim

Lekopisi — Autor lastavica @ 12:07

Bilo bi dobro da struka odlučuje o svim merama koje se preduzimaju
u vezi pandemije korone, COVID-19. Dosad je stekla već poprilično
saznanja, na težak način, u 201 zemlji sveta, preko pola miliona
obolelih i nažalost preko 26000 umrlih. Ne pita se dovoljno, rekla bih,
u većem broju zemalja. Ili se pita uzan krug onih koji ne poseduju
najveće znanje.
A znanje se menja iz dana u dan, i zabrinjava podatak da postoje
zdrave kliconoše koje će zaraziti mnoge, a sami o tome neće imati
pojma. Možda će oboleti nakon 14-21 dan, a možda ni onda neće.
Samo će raznositi drugima. Društvene mreže preplavljene su svim
mogućim „čudotvornim lekovima“ od kojih mi se već diže kosa na glavi.
Kad su tako dobri, zašto nije ceo svet zdrav? A on je ujedinjen kao
nikad u istoj muci. Čini mi se prilično dokazanim da vredi nošenje
valjane maske da ne prenesemo drugima, manje da sami ne dobijemo.
Više vredi pranje svega što se prošeta po gradu, a što ne može da
se pere, treba okačiti na sunce. Sunce je oduvek bilo jedan od
najboljih dezinficijenasa. Sve kvake, sva mesta kojima se otvara
zadržavaju virus dovoljno dugo, pa njihovo dodirivanje zahteva
pranje ruku i dezinfekciju tih mesta. Izolacija? Oni koji će lako dobiti,
a teško ozdraviti sada se moraju izolovati, iako nam to svima teško
pada. Tu nije važna samo dobna granica, važnija su oboljenja koja
osoba nosi, svi defekti imuniteta.
Iako sam lekar, ne znam dovoljno o ovoj pandemiji. Struka će tek
kasnije skupljati iskustva i napisati radove iz kojih ćemo se učiti za
neki drugi put. Sad se učimo u hodu. Znaju više oni koji su u prvoj liniji,
koji su lečili obolele i njih bi trebalo slušati. Manje panike, a više
discipline, kao u Nemačkoj. Svoju okolinu nažalost ne mogu navesti
kao primer najboljeg ponašanja.

 


Mislim...

Lekopisi — Autor lastavica @ 11:57



Bilo bi dobro da struka odlučuje o svim merama koje se preduzimaju
u vezi pandemije korone, COVID-19. Dosad je stekla već poprilično
saznanja, na težak način, u 201 zemlji sveta, preko pola miliona
obolelih i nažalost preko 23000 umrlih. Ne pita se dovoljno, rekla bih,
u većem broju zemalja. Ili se pita uzan krug onih koji ne poseduju
najveće znanje.
A znanje se menja iz dana u dan, i zabrinjava podatak da postoje
zdrave kliconoše koje će zaraziti mnoge, a sami o tome neće imati
pojma. Možda će oboleti nakon 14-21 dan, a možda ni onda neće.
Samo će raznositi drugima. Društvene mreže preplavljene su svim
mogućim „čudotvornim lekovima“ od kojih mi se već diže kosa na glavi.
Kad su tako dobri, zašto nije ceo svet zdrav? A on je ujedinjen kao
nikad u istoj muci. Čini mi se prilično dokazanim da vredi nošenje
valjane maske da ne prenesemo drugima, manje da sami ne dobijemo.
Više vredi pranje svega što se prošeta po gradu, a što ne može da
se pere, treba okačiti na sunce. Sunce je oduvek bilo jedan od
najboljih dezinficijenasa. Sve kvake, sva mesta kojima se otvara
zadržavaju virus dovoljno dugo, pa njihovo dodirivanje zahteva
pranje ruku i dezinfekciju tih mesta. Izolacija? Oni koji će lako dobiti,
a teško ozdraviti sada se moraju izolovati, iako nam to svima teško
pada. Tu nije važna samo dobna granica, važnija su oboljenja koja
osoba nosi, svi defekti imuniteta.
Iako sam lekar, ne znam dovoljno o ovoj pandemiji. Struka će tek
kasnije skupljati iskustva i napisati radove iz kojih ćemo se učiti za
neki drugi put. Sad se učimo u hodu. Znaju više oni koji su u prvoj liniji,
koji su lečili obolele i njih bi trebalo slušati. Manje panike, a više
discipline, kao u Nemačkoj. Svoju okolinu nažalost ne mogu navesti
kao primer najboljeg ponašanja.


 


Powered by blog.rs