Lastavica

Prvi korak je bio ručak u restoranu "Potpis",
rolovana jagnjetina s pekarskim krompirom. Savršeno.

Uz to odlično ide bela tamjanika

Moje naselje je dobilo odličan tržni centar sa perfektnim
bioskopom. Malo ćemo procunjati do filma.

I zvezde smo dosegnuli

Ah, koliki rogovi...šta li je sve radio...

I jelke su spremne

Film "Gučijevi" je za preporuku.

Na kraju dana pao je i ples...Eh, ovakvi dani nam
trebaju u životu... što više njih!

Društvo književnika Beograda pripredilo je Svečanu
godišnju akademiju u sali Božidarac 26.11.2021.

Pozvani su svi članovi Društva i gosti. Program su vodili
sekretar Društva Anka Stanojčić i potpredsednik Društva
Srđan Simeunović Sendan.

Veče je otvorio predsednik Društva književnika Beograda
Zoran Škiljević

On je uručio zahvalnice za doprinos afirmaciji Društva Anki
Stanojčić

Zoranu Iliću, Veri Pavlović, Sladjani Belko, Radiši
Nikodijeviću ("Trčanje za kulturom" i Dimitriju Aračiću.

Zatim je pozvao na minut ćutanja za zaslužne članove
koji su nas fizički napustili u doba korone: Milivoje Jozić,
Miodrag Ignjatović i Nenad Radoš.

U znak sećanja, Vera Pavlović je pročitala desetak aforizama
Milivoja Jozića, Miša Lazar kazivao svoju pesmu Miodragu
Ignjatoviću, a Dušan D.Živančević svoju pesmu posvećenu
Nenadu Radošu.

Zoran ilić, urednik časopisa "Beogradski krug kredom",
govorio je o dosadašnjih 17 brojeva časopisa.

Nastavili smo s promocijom časopisa, broj 17.

Književni portret pokazao je kako stvara naš novi član,
Rade Kokić.

Anka i Srđan su čitali za odsutne autore iz časopisa.

Nevenka Bošnjak i Miša Lazar pročitali su svoje priloge
u časopisu.

Zatim su svi članovi dobili priliku da kazuju po dve pesme
ili odlomak iz priče.

Književno su se predstavili i gosti.

Na kraju Akademiju je zasladio Srđan Simeunović Sendan
malim koncertom, svojim kantautorskim delima.

Videćemo se uskoro, s novim projektima.

Društvo književnika Beograda pripredilo je Svečanu
godišnju akademiju u sali Božidarac 26.11.2021.

Pozvani su svi članovi Društva i gosti. Program su vodili
sekretar Društva Anka Stanojčić i potpredsednik Društva
Srđan Simeunović Sendan.

Veče je otvorio predsednik Društva književnika Beograda
Zoran Škiljević

On je uručio zahvalnice za doprinos afirmaciji Društva Anki
Stanojčić, Zoranu Iliću, Veri Pavlović, Sladjani Belko, Radiši
Nikodijeviću ("Trčanje za kulturom" i Dimitriju Aračiću.

Zatim je pozvao na minut ćutanja za zaslužne članove
koji su nas fizički napustili u doba korone: Milivoje Jozić,
Miodrag Ignjatović i Nenad Radoš.

U znak sećanja, Vera Pavlović je pročitala desetak aforizama
Milivoja Jozića, Miša Lazar kazivao svoju pesmu Miodragu
Ignjatoviću, a Dušan D.Živančević svoju pesmu posvećenu
Nenadu Radošu.

Zoran ilić, urednik časopisa "Beohgradski krug kredom",
govorio je o dosadašnjih 17 brojeva časopisa.

Nastavili smo s promocijom časopisa, broj 17.

Književni portret pokazao je kako stvara naš novi član,
Rade Kokić.

Anka i Srđan su čitali za odsutne autore iz časopisa.

Nevenka Bošnjak i Miša Lazar pročitali su svoje priloge
u časopisu.

Zatim su svi članovi dobili priliku da kazuju po dve pesme
ili odlomak iz priče.

Književno su se predstavili i gosti.

Na kraju Akademiju je zasladio Srđan Simeunović Sendan
malim koncertom, svojim kantautorskim delima.

Videćemo se uskoro, s novim projektima.

Društvo književnika Beograda je zajedno sa Udruženjem
Kragujevčana organizovalo zanimljiv poetski dijalog.
Moderator je bila Ljiljana Surić Lambić, a poetska
oružja ukrstile su Anka Stanojčić i Sladjana Belko.

Ljiljana bi zadala neku reč na koju bi obe poetese
pesmom kazivale svoje impresije.

Naprimer, na reč "Zagrljaj" evo oba odgovora:

Anka

Zagrljaj

Nežan i topao
snažan, pun strasti,
onaj koji tera strahove
i sve utvare.

Kad ga imamo
mislimo da će uvek trajati,
da nam pripada,
da je naš.

Tražimo reči
da dopune zagrljaj,
da budu jače
od njega.

A njemu reči
nisu potrebne.

Kad ga izgubimo,
tek onda shvatimo
šta znači jedan
zagrljaj.

Sladjana

Majčin zagrljaj

Majka, sinorodica.

Ona je vazda
krilo, tvrđava, uteha.

Krila daje da polete,
Odlepršaju iz gnezda.

Tvrđava u kojoj se
uvek skrivaju.

U tom skutu
traže Utehu.

U njoj stanuju
zagrljaj, osmeh i
Ljubav. Materina.

Kada su kazale što su nameravale, pesmama su postavile
pitanja Ljiljani i ona je odgovorila otpevanim stihom,
iz šlagera "Čamac na Tisi" i "Piši mi".

Na zahtev publike da se druženje nastavi, književnik
Srećko Aleksić je predložio prozni nastavak, pa su obe
spisateljice svojim pričama dopunile veče. Utisak svih
prisutnih: nedostaju nam ovakvi književni događaji!

Povremeno vam predstavljam dobre beogradske restorane.
Bio jednom poznati restoran "Ušće" blizu ušća Save u Dunav.

Promenu imena sugeriše auto iz filma "Nacionalna klasa"

Zaista, novo ime, "Nacionalna klasa", nov elegantan imidž
i odlična usluga.

Društvo kompaktno i sklono hedonizmu.

Izbor vina odličan.

Izabrale smo belu i crvenu tamjaniku "Doja"

Od jela, ovčja pjeskavica

smuđ sa grilovanim povrćem.

Zasladimo urmašicom i za danas dosta!

Na Novom Beogradu, u blizini Save, nalazi se Muzej
savremene umetnosti, lepa zgrada u čijem stvaranju
je učestvovao i moj suprug.

Sa savske strane

Neočekivano, danas imaju konferenciju, pa nema
poseta.

Izložbu ćemo posetiti kasnije, a sad ćemo samo prošetati oko
Muzeja i posetiti skulpture u parku oko njega.
Augustinčić: Brijunski akt

Kosta Angeli Radovani: Kupačica

Drago Trsar: Četiri grupe

Branko Ružić: Ljudi tvrđave III

Oto Logo: Ptica

Nema imena autora

Preterano sugestivna,
Matija Vuković: Utopljenica

Ivan Sabolić: Koritarke

Boris Kidrič se radije družio sa Sladjanom.

Kad budu moguće posete, oslikaćemo i unutrašnjost

zgrade.

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Nastavljamo kalemegdansku šetnju i sad se kroz kapiju
vraćamo na gornji Kalemegdan.

Posetile smo crkvu Ružicu, o čemu smo pričali.

Zatim Kapelu svete Petke

Nekad je ovaj most bio pokretan, u odbrambene svrhe

U ovoj moćnoj Despotovoj kuli je danas i astronomsko
društvo, čiji su članovi moji sinovi.

Prođimo kroz Despotovu kapiju

...na Kalemegdan kojim vlada jesen

U našem restoranu "Mali Kalemegdan" vlada sunce,
sedi se napolju

Poručile smo Kalemegdanki ćup za dve osobe, ćevape
sa ajvarom i kajmakom

Uz dobro belo vino. Živeli!

Nismo dugo šetali? Idemo! Počinjemo od Studentskog trga.

Privirimo u studentski park

Šoping centar "Rajićeva" je nakalemnjen gde mu
mesto nije...

Ali Muzeju sladoleda, osnovanom ove godine, ovde jeste
mesto!

Prvi je sladoled od maline i kestena, drugi od
straćatele i kestena

Zacrtavamo da ćemo sledeći put probati japanski
sladoled

Na Kalemegdanu je još u toku izložba na otvorenom
prelepih preseka stena

Kalemegdanska dečuja igrališta uvek su puna

Zindan kapija pamti vekove...

Jesen rujem boji zidine

Ko je sve prolazio kalemegdanskom kaldrmom...
Kad bi mogla da priča...

Pogled na krov Planetarijuma (gde sam decu vodila
na astronomska predavanja), Ušće i Novi Beograd

Sladak pogled na "moju" kulu Nebojša (jer sam
u njoj održala promociju romana) i Donji grad.

(nastaviće se)

U septembru smo bili na Kraju sveta i obećala sam da ćemo
opet doći. Kad vidite ogradu, blizu ste.

A onda će vas putokaz uveriti da ste na pravom putu

Stigli ste na kraj sveta, u Arkanj.

Restoran "Kraj sveta" se nalazio se na imanju manastira
Kovilj dok nije svo imanje vraćeno manastiru. Onda je
preseljen u Arkanj.

Odmah na ulazu upozorenje roditeljima da paze na svoju
decu. To se malo gde može da vidi.

Da li biste radije kod rode ili suncokreta?

Lepo piše da su ovde jeli i pili vaši očevi, dedovi...pa sve dalje
unazad

Kraj sveta je na obali Dunavca, rukavca Dunava.

Vratimo se, ručak čeka

Enterijer je domaćinski

Važno je dobro društvo

Da vidimo jelovnik. Ne zna se da li su bolji riblji
specijaliteti ili roštilj.

Riblja čorba stiže u kotliću

Tu ide dobro belo vino "Mlad mesec" (chardonnay
+sauvignon)

Nama se jela riba. Smuđ

Živeli!

Ako je dan lep, treba li ga provesti kod kuće? Ne. Idemo!
Naš cilj je Kovilj, mesto na obodu Koviljsko-petrovaradinskog rita.

Mestom dominira Crkva Vaznesenja Gospodnjeg
(Gornjokoviljska) podignuta između 1824. i 1829.

Prvo se poklonite ikoni na ulazu, malom ikonostasu

.
Vredi vidjeti ikonostas Rafaila Momčilovića.

Prelepe su Carske dveri

Kako znate kome je crkva posvećena? Po ikoni koja je
sasvim levo na ikonostasu-Vaznesenje Gospodnje

Prelepa je ikona Bogorodice

U istoj ulici, nekoliko kuća dalje, nalazi se rodna kuća
čuvenog pesnika Laze Kostića.

Crkva Sv. apostola Tome (Donjokoviljska) koja je podiguta 1845.
na mestu stare crkve, poruišene 1837. Stara crkva je takodje bila
posvećena istom svetitelju.

Crkva Sv.apostola Tome u Kovilju proglašena je za spomenik
kulture. Ikonostas je 1937. izradio Anton Krel.

Carske dveri su prekrasne

Pogledajte kako je lepo prikazan Sv.Toma

Na kraju sela Kovilj nalazi se pravoslavni manastir Kovilj sa
crkvom posvećenom Sv. Arhanđelima Mihajlu i Gavrilu.

Uređeni su parkovi oko manastira

Manastir je prema legendi osnovao Sv. Sava. Prvi put se pominje
sredinom 17. veka. Savremena crkva je zadužbina Petra Andrejevića
iz Sremskih Karlovaca, a izgrađena je sredinom 18. veka.

Ulazni mozaik

Unutrašnjost se renovira, ikonostas je na restauraciji, ali se
freske mogu lepo videti.

I sad da prošetamo malo uz Dunavac, koji čini
koviljsko-petrovaradinski rit.

(nastaviće se)

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

- "Dobar dan, došli smo po bubreg."
"Kakav bubreg??"
"Onaj što ste donirali kada ste kliknuli na NEXT, NEXT, I Agree!"

Ne mogu se dogovoriti sa ženom gdje ćemo na more
ove godine. Ja bih u Tursku, a ona bi sa mnom.