Lastavica

Sa druge strane jastuka

Pozorišta — Autor lastavica @ 09:21



Priznajem, nisam bila naročiti fan Bajagine muzike
do predstave u "Pozorištu na Terazijama" koja se zasniva
na Bajaginim pesmama.

354612702-2530944113727107-5616315153576576636-n

352066495-2530944013727117-5515842943624083576-n

Priču o rađanju ljubavi u pod okriljem Terazijske vile
ansambl ovog pozorišta izneo je veoma sugestivno.

351998213-2530944167060435-5468258412104121613-n

352167816-2530944143727104-4798672651605559628-n

A sad i ja pevušim "Tamara" i "Zažmuri"...

6-347238042-2530943940393791-2878621612335188426-n



Čeznem da vam kažem

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:59



KABARETSKA PREDSTAVA
Beogradska premijera: 27.02.2023.
Scena „Aleksandar Popović”, Sezona 2022/23.



Preporuka potiče od sjajnog biletara pozorišta "Vuk",
Dejan Škare

Piće pred predstavu

Igra Milorad Dajmanović, prvak drame Beogradskog
dramskog pozorišta, sa odličnom ekipom pevača,
recitatora, pijanistom. Cela sala peva uz neke pesme.
Zaključak: ponoviti gledanje!



Nora i Ibzen

Pozorišta — Autor lastavica @ 05:14



"Henrik Ibzen u Rimu piše Lutkinu kuću (Noru), po mnogima njegovu
najznačajniju dramu, a sigurno najpoznatiju. Na pozorišnoj sceni,
ova drama će biti prvi put izvedena u Kraljevskom pozorištu u
Kopenhagenu 21. decembra 1879. godine."




"Bitno je spomenuti da je Nora praktično prvi bestseler: po izlasku
knjige, prvi tiraž od 8000 primeraka rasprodat je za nekoliko dana,
pa je bilo potrebno drugo izdanje, zatim treće, i sa novim izdanjima
se nije stalo sve do danas. Ibzenova slava se posredstvom Nore
munjevito širila svetom, a drama je osim toga do te mere bila
značajna za razvoj feminizma, da je na kineskom reč koja označava
feminizam građena iz korena Nora, prema Nori iz komada."


Inspiraciju za Lutkinu kuću Ibzen je pronašao u istinitoj priči koja
se dogodila jednoj njegovoj obožavateljki, a koju je on zbog
veselosti nazivao Lastavica.


Dugo nismo gledale ništa u ovom pozorištu, a uvek
vredi


Glumačka podela je odlična

Na kraju dlanovi bride od aplauza. Ne zna se
ko je bolji. Cela ekipa je sjajna.

Izlazimo puni utisaka

 


Želim magiju!

Pozorišta — Autor lastavica @ 04:21



Beogradski letnji festival – BELEF 2022: Želim magiju!
održavao se u Botaničkoj bašti Jevremovac. Danju uživanje
u hladu drveća i fontanama, a noću pozorišne predstave.




Beogradsku premijeru u Botaničkoj bašti imala je
predstava „Za sada je sve ok“, Kruševačkog pozorišta.
Dok se vide svetla grada, odigrava se pozorišna magija

Koliko neuspeha nam je potrebno da shvatimo
kako nam je onaj pored nas ipak najbliži, ma koliko
mu mana nalazili?

 


Ibi The Great

Pozorišta — Autor lastavica @ 16:04



U Narodnom pozorištu gostovalo je Somborsko pozorište
predstavom "Ibi The Great". Okupila se dobra ekipa, još
dvoje neuslikano.



Kralja Ibija je proslavio Zoran Radmilović i predstava je igrana
mnogo puta uz često prisustvo iste publike zvane "ibijevci".
Jedva su čekali neku novu Zoranovu bravuru. Ovu predstavu
nećemo gledati ponovo, ne zato što glumci nisu dobro obavili
zahtevan zadatak, nego zato što je previše za naš stomak
da gledamo toliko vulgarnosti, brutalnosti i bukvalno sr...
koliko smo vidjeli. Kralj Ibi je ipak, i pored svega što nam se
dešava, preslobodno shvaćen.

 


Carmina Burana

Pozorišta — Autor lastavica @ 12:29



"Carmina Burana" je krupan zalogaj za sva pozorišta
i koncertne sale. U okviru BELEF, beogradskog letnjeg
festivala, Narodno pozorište u Beogradu se usudilo.


U holu pozorišta direktor Svetislav Goncić dočekivao
je goste.

Samo su sevali blicevi na sve strane

Pozorište je bilo puno


Orkestrom i horovima maestralno je dirigovala Dragana
Radaković

Solisti su bili: Snežana Savičić Sekulić – sopran
Stevan Karanac – tenor i Dragutin Matić – bariton.

Nastupili su uigrano i kao jedan:
Hor i orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu, Hor RTS – a
i Hor Dečjeg kulturnog centra Beograd

Veče za pamćenje!

 


Kiseonik

Pozorišta — Autor lastavica @ 12:38



Teatar "Vuk", KISEONIK
Ivan Viripajev
Master predstava Sofije Mijatović
Igraju Sofija Mijatović i Miloš Lazarov, maestralni par
i u životu, a ne samo na sceni.

"Ivan Viripajev je pred izvođenje jedne svoje predstave
izjavio sledeće: ,,Zajedno sa glumcima zadovoljstvo nam je
pozvati vas na naš – ne mogu da kažem predstavu, nego,
pre će to biti jedan susret. Zadovoljstvo nam je, dakle, srdačno
vas pozvati na susret, gde ćemo vam ispričati neke priče iz
života ljudi. U stvarnosti ti ljudi nikada nisu postojali, ja sam ih
izmislio. Ipak, želimo da saslušate te priče, jer su one vrlo lepe
i dirljive, a osim toga, uvereni smo da je razgovor baš na takve
teme u današnje vreme neobično važan”. "


Ja ne bih mnogo imala šta da dodam. Osim, naravno,
predstave.

Dok se naša ekipa za pozorište okuplja, možemo popiti piće,
a onda se udubiti u temu.


"Poenta do koje ovo dvoje ljudi dolaze nakon višečasovog
preispitivanja, propitivanja i deljenja mišljenja je da ti
zapravo kroz svet i kroz sve što ti se dešava jedino možeš
da se vodiš svojom savešću. Kada sve skloniš: moralne
kodekse koje si pokupio od okoline, religijske koje si pokupio
kroz porodicu ili tradiciju, jedino što može da te vodi si sam ti,
a to je tvoja savest. Ne dozvolite da vaša savest izgori u
kiseoniku (Sladjana Belko)."

 


Na rubu pameti

Pozorišta — Autor lastavica @ 05:11



Večeras ćemo u pozorište "Atelje 212"


Gostuje Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac u saradnji
s Hrvatskim kulturnim centrom Beograd. Režiju potpisuje
Marko Misirača, koji upravo daje izjavu za TV.

Po delima Miroslava Krleže, Iva i Tene Štivičić
dramatizaciju potpisuje Vida Davidović.

Miroslava Krležu sjajno igra Miloš Krstović (sasvim desno).

Zašto je predstava postavljena? I danas postoji potreba
"za povratkom krležijanskog načina mišljenja - ciničnog ali
nepokolebljivog, argumentovanog".

U predstavi se prepliću ličnosti iz Krležinih dnevnika
i ličnosti iz Krležinog romana, ljudi različitih "pogleda na
svijet" i likovi raznorodnih ideoloških i moralnih načela.

Tu vrstu usamljenosti jedinog zapitanog pojedinca
osećamo svi na mnogo nivoa. Ekipa koja je osmislila
ovaj hrabri poduhvat, približila nam je dijalektičnost
krležijanskih načela, lišenih malograđanštine i
pretencioznosti.

Nakon predstave prisustvovali smo prigodnom koktelu.


Ja sam Akiko

Pozorišta — Autor lastavica @ 07:41



Teatar "Vuk", vreme je za pozorište.


Na repertoaru je monodrama "Ja sam Akiko" po
motivima romana koji je napisao Stefan Tićmi.
Na sceni je pobacano bezbroj kofera. Svaki sadrži
sećanja iz kojih Akiko vadi i prostire namvažne
životne priče.

Sofija Mijatović nas u 90 minuta bez i najmanje pauze
ili zastanka inspirativno uvodi u svoj svet u kome je
glavni moto:"Ljubav je beskrajna potraga za
toplinom".
. Da li ste ikad razmišljali tako?
Vreme je da počnemo.
Aplauz traje beskonačno i cela (mlada) ekipa izlazi
na scenu da nam se pokloni, pored Sofije kojoj suze
klize od sreće.


Neka bude više ovakvih predstava koje daju nadu,
jer nam mladi ljudi šire vidike i uče nas da shvatimo
što je zaista važno u životu


Sećanje vode

Pozorišta — Autor lastavica @ 04:21



Pamti li voda kad ubacite hemikaliju, pa je odstranite?
Kažu, pamti. Tako i čovek pamti kad neko nestane iz njegovog
života. Da li pamti tačno ili po svome, drugo je pitanje.


Teatar Vuk, red za karte i puna sala po koronskim propisima.
Mnogo mladih.



"Projekat ”Sećanja vode” po tekstu Šile Stivenson nastao je
uz pomoć grada Beograda, koji je želeo da podrži komad poput
ovog koji se bavi temom porodice i porodičnih odnosa u doba
krize kao što je smrt jednog od članova."

"Samo delo preispituje odnos porodice kao celine i njenih članova
kao individua. Kroz priču tri sestre koje gube majku dolazi se do
zaključka da kolektivno sećanje jedne porodice gotovo da ne
postoji, već da ga čine blede crte i fragmenti koje svako drugačije
pamti i prepričava. Time se dolazi do pitanja bolesti kao što je
Alchajmerova bolest i njenog uticaja na ljudsko pamćenje."

IGRAJU:
Vesna Stanković, Milica Burazer, Jovana Milovanović, Aleksandra
Stojanović, Saša Đurašević, Ognjen Nikola Radulović

 


Zaboravljene

Pozorišta — Autor lastavica @ 16:04



Nek baci kamen ko je bez greha. Ko ubija u nama taj
21 gram duše?
Moto jučerašnje predstave "Zaboravljene".


Milunka Savić,
Heroj sa grudima koja nakon Velikog rata riba stanične klozete
Nadežda Petrović, umetnica koja se drznula da u Srbiji bude
drugačija
Mileva Ajnštajn, fizičar, naučnica, starija, druge vere, hroma
i nedovoljno glupa da bi se udala.
Jelena Lozanić Frotingam, lobista kod Ruzvelta u narodnoj nošnji.
Četiri žene koje su ostavile upečatljiv trag u srpskoj istoriji a koje
nisu doživele da se njihovo delo vrednuje na način na koji su to
one zaslužile.

Ovo je priča o našem mentalitetu, o kulturi zaboravljanja
koju su sinoć sjajno dočarale četiri mlade glumice na
sceni Teatra Vuk. Predstava "Zaboravljene" svakako neće
biti zaboravljena. Novi početak 21 u okviru Beogradskog
kulturnog leta obećava sjajnu pozorišnu sezonu.

Preporuka od srca od tri žene.

(uz pomoć Barnunice Belko)

Izgnanici

Pozorišta — Autor lastavica @ 14:11



James Joyce potpisuje scenario. a igraju Miloš Đurović
Brankica Sebastijanović, Dušan Matejić i Jelisaveta Koraksić.
Teatar "Vuk".



Postavlja se plakat za sledeću predstavu, "Venera
u krznu"

Hoćemo li capuccino pred predstavu?

A onda provera temperatrura, maske, razmak...

I uranjamo u svet neobične priče o dva prijatelja i njihovim
ukrštenim ljubavima. O tome može li čovek otići iz zemlje
a da nikad ne pobegne od sebe, prošlosti, emocija...


 


Šumadija (Šta mi vredi talenat?)

Pozorišta — Autor lastavica @ 07:44



Gostovanje Šabačkog pozorišta u Ateljeu 212 jako je lepo
primljeno. Puna sala, dosta smeha i aplauza pokazali su
da je ideja o gostovanju bila dobra.




To je priča o Filipu, na granici jave i sna. Takvih priča ima svuda oko nas: mladi talentovani ljudi ne mogu se dokazati jer komercijalizacija svega i politička
podobnost odlučuju o tome ko vredi, a ko ne.


 


Lažljivica

Pozorišta — Autor lastavica @ 10:54



I evo opet Atelje 212


I nova predstava, "Lažljivica", Nikolaja Vladimirovića Koljade,
u kojoj se nadigravaju maestralne Jelisaveta Seka Sablić i
Gorica Popović

Neki ljudi žive samo za to da pokvare život drugima. To je
sav smisao njihovog bitisanja, njihova radost i jedina želja.
A drugi neki ljudi imaju tužan mali život bez nekih lepota
koje vredi pamtiti, pa se vezuju sa sitnice, utiske, mirise, boje.
Šta se dešava kad osoba iz prve grupe sistematski maltretira
osobu iz druge grupe, saznaćemo u predstavi "Lažljivica"
čija je premijera bila 7.2.2020. u pozorištu "Atelje 212".
Smejaćete se, ali često s ukusom gorčine. Prepoznaćete
u svom okruženju i jednu i drugu vrstu ljudi.
Maestralne Seka i Gorica zaslužile su dugačak aplauz.

Pa, do sledeće predstave, doviđenja!


Art

Pozorišta — Autor lastavica @ 07:14



Čeka nas Atelje 212 sa novom premijerom stare predstave.
Prisutan je društveni krem Beograda.



Rediteljka : Alisa Stojanović
Igraju :
MARK – TIHOMIR STANIĆ
SERŽ – SVETOZAR CVETKOVIĆ
IVAN – BRANISLAV ZEREMSKI


"U Parizu, na sceni Komedi Teatra Šanzelize, 1994. godine
dogodila se premijera komada ART francuske autorke Jasmine
Reze. Odmah posle francuske premijere, ART je, u prevodu
Kristofera Hemptona, premijerno izveden 1996. godine na
londonskom Vest Endu, gde je, sa neverovatnim uspehom,
igran osam godina. Usledila je i jednako uspešna njujorška
premijera i 600 irganja predstave ART. Negde između londonske
i njujorške, 4. oktobra 1997. godine, izvedena je i naša
premijera ART – a u Ateljeu 212, u režiji Alise Stojanović."

"U Parizu, ART dobija tri Molijerove nagrade – za najbolji
komad, predstavu i Jasmina Reza za najboljeg autora. U
Londonu, nagrada “ Lorens Olivije “ za najbolju komediju
pripala je ART – u, kao i nagrada „Evening Standard
Theatre Award „, najstarija pozorišna nagrada u Velikoj
Britaniji koja se dodeljuje za izuzetno pozorišno dostignuće."

"Glumci Ateljea 212 za uloge u predstavi ART naizmenično su
nagrađivani na pozorišnim festivalima, na nekim i sva trojica.
Branislav Zeremski je za ulogu Ivana dobio nagradu “ Miloš Žutić“
za najbolje glumačko ostvarenje u 1998. godini. Scenograf
predstave Darko Nedeljković je zajedno sa svojim timom
nagrađen na II Bijenalu scenskog dizajna, a predstava je
proglašena najboljom predstavom u sezoni 1997/98. Izvedena
je preko 180 puta, igrana na mnogim pozorišnim festivalima i
gostovala u Beču, Sarajevu, Mostaru, Banjaluci, Ženevi,
Torontu, Skoplju i mnogim drugim gradovima."
(Izvor: atelje212.rs)

A moji utisci? U prepunoj sali "Atelje 212", u kojoj sam sedela
pored Anice Dobre (u prirodi je i lepša i mlađa nego na sceni)
aplauzi se nisu štedeli. Ne zna se koji je od tri glumca bio bolji,
jednostavno su se nadigravali do perfekcije. Često sam u
pozorištu, ali predstava ovog kvaliteta ne viđa se često. Sve
pohvale svima koji su je postavili za nas!


1 2 3 4  Sledeći»

Powered by blog.rs