Lastavica

Konstelacije

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:04




(slika s neta)



Premijera predstave „Konstelacije“ u režiji Saše Milavić Dejvis, 
po tekstu savremenog engleskog pisca Nika Pejna održana je
14. aprila 2016. na sceni „Petar Kralj“, Ateljea 212.

(slika s neta)

"Kvantna teorija igra značajnu ulogu u ovom komadu koji je 
istovremeno i romantična komedija i pokazuje delovanje ove
teorije u praksi, kroz odnos dvoje ljudi u paralelnim univerzumima. 
Roland, pčelar, na roštilju upoznaje Marijanu, koja se bavi kvantnom 
kosmologijom. U jednom trenutku ona objašnjava kako se teorija 
relativiteta koja pokriva sunce, mesec i zvezde kosi sa kvantnom 
mehanikom koja se bavi molekulima, kvarkovima i atomima. I 
razmišlja o mogućnosti paralelne egzistencije u okviru prostora 
koje konflikt ove dve teorije otvara. Komad istražuje slobodnu 
volju i ulogu slučajnosti u našim životima"(blic.rs)


Tako kaže novinar. A ja razmišljam koliko jedan par može imati 
pravih i krivih trenutaka, koliko može reći lepih i pogrešnih reči, 
koliko se može potruditi da jedno drugome ulepša svakodnevicu, 
na koliko načina se može razvijati ili okončati jedna veza? Kako 
potpuno iste rečenice drugačije zvuče ako ih kažemo drugim 
tonom i propratimo drugim pokretima? Lakše je to reći kroz
paralelne svetove, a mi sami možemo razmisliti na koliko načina 
možemo ulepšati ili upropastiti vezu u našem jednom i jedinom 
svetu! 


(slike s neta)

Mrešćenje šarana

Pozorišta — Autor lastavica @ 05:56



Ima predstava s kojih odem s gorkim ukusom u ustima
i razmišljanjem o potpunom besmislu jednog vremena.
Takva je "Mrešćenje šarana" u pozorištu "Atelje 212."


"Represivni sistem izvlači najgore iz ljudi, kaže Milan Nešković, 
režiser predstave "Mrešćenje šarana" Aleksandra Popovića.
Čuveni Popovićev komad apsurdno, komično i tragično govori 
o Informbirou, represiji, politički turbulentnim vremenima, 
o ljudima u tim istorijskim vetrometinama, ranjivosti, moralnim 
posrnućima."(blic.rs)

(slika s neta)

Nešković: "Popović u ovom komadu vivisekcira šta represija, 
u onom dubljem sloju, radi ljudima. Izvlači najgore iz čoveka. 
Čovek ima u sebi potencijal i za dobro i za loše. Vladari i sistemi
koji puste zver iz čoveka su suštinski zločinci."


(slike s neta)

Slavna Florens

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:35







"Muzička komedija "Slavna Florens", po tekstu engleskog dramskog 
pisca Pitera Kviltera, u režiji Đurđe Tešić. Veliki aplauz zadovoljne 
publike dobila je Gorica Popović za tumačenje naslovnog lika operske 
pevačice bez sluha."(blic.rs)


"Ova duhovita i dirljiva priča govori o stvarnoj ličnosti Florens Foster 
Dženkins, koja je bila neobična muzička atrakcija 40-ih godina prošlog
veka u Njujorku. Držala je koncerte iako nije umela da peva, ali je to 
jako volela. Bila je bogata naslednica pa je mogla da finansira svoje 
ploče. Pred kraj života finasirala je čak i nastup u Karnegi holu, koji je
privukao na hiljade posetilaca.
Mada je bila bez sluha Florens je imala kvalitet kao topla i draga osoba.
Ljudi bi joj se prvo smejali i čudili, ali su je mnogi zavoleli zbog njene 
bezazlene vere u umetnost i lepotu."(blic.rs)


"Gorica Popović, poznata i po dobrom pevanju, efektno je obavila težak
zadatak da falšira u operskim arijama, izazivajući puno smeha u 
gledalištu i aplauze posle svake numere."(blic.rs)

Pitam: Može li se san ispuniti ako imaš novca i entuzijazma?
I da te ljudi još zavole zbog toga? Florens je u tome uspela.
Novac nemamo, nama je ostao još entuzijazam. Imamo li bar
to?


 

 


Jesenja sonata

Pozorišta — Autor lastavica @ 16:29



Ima ljudi čija se preporuka apsolutno poštuje. Kad Dejan kaže
da neku predstavu treba videti, onda se ide.



Atelje 212 otvara vrata. Ovde su glumile i glume legende
srpskog pozorišta.




U predstavi „Jesenja sonata" ekipa je vrhunska: Maestralna 
Tatjana Bošković kao Šarlota, perfektna Branka Šelić kao Eva, 
diskretni Mladen Andrejević kao Viktor, a zahtevni lik Helene
kreirala je Jelena Petrović.
(slike s neta)




Gde je tanka crvena linija između ljubavi i mržnje u porodičnim
odnosima? Kada je ljubaznost samo maska za nedostatak emocija?
A kada se pravi osećaji kriju iza naizgled običnih reči?
Kako se ljubav iskazuje pružanjem ruke, a neprihvatanje sklanjanjem
pred tim pokretom?
Mora li svaka ćerka da plati ambicije svoje majke? Po Ljiljani
Habjanović Đurović u knjizi „Paunovo pero" - mora. Po Bergmanu,
takođe. Koje su granice našeg praštanja?
(slike s neta)




Upitan zašto je postavio baš ovo Bergmanovo delo, režiser Jagoš
Marković je rekao:
„Zašto „Jesenja sonata"? Zato što smo željni dubine, tišine, jer smo 
siti nakita, laži, jeftinioće, jer nam treba očišćenja, istine, katarze. Jer se 
od reklama ne vide slike, od farme i sarme ne čuje se tihi glas jednog Šopena. 
Bergman je sve drugo i drugačije. On je za one koje boli duša, za one 
kojima je duša lepo vaspitana, za one koji su se sklonili, emigrirali u 
svoju stvarnost, nadjačani bukom i usamljeni na svaki način."
(slika s neta)


Powered by blog.rs