Lastavica

Zašto je poludeo gospodin R?

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:30



Kritike su bile odlične. I konačno mi je predstava stigla na red za
gledanje.



Zašto je poludeo gospodin R?
Premijera: 20. jun 2018. 
Pisac: po istoimenom filmu Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fenglera, Režija: Bobo Jelčić 
Igraju:
Gospodin R. - Boris Isaković
Gospođa R. - Nataša Tapušković
Šef - Branko Cvejić 
Hana - Dubravka Kovjanić
Kolega 1 - Milan Marić 
Kolega 2 - Bojan Dimitrijević 
Komšinica - Jelena Stupljanin 
Baka R. - Vesna Čipčić
Deda R. - Feđa Stojanović 
Amadeus, sin - Pavle Korać

"Predstava "Zašto je poludeo gospodin R" u izvođenju 
Jugoslovenskog dramskog pozorišta najbolje je 
ostvarenje 23. Jugoslovenskog pozorišnog festivala u 
Užicu - "Festivala bez prevoda" čiji takmičarski deo 
je završen u novembru 2018."

"Pobednički komad na scenu je postavio Bobo Jelčić 
a njemu je, takođe jednoglasnom odlukom, pripala nagrada
"ardalion" za režiju."

"Jugoslovensko dramsko pozorište sa užičkog Festivala 
nosi i još jednu nagradu - Boris Isaković za ulogu Gospodina R. 
proglašen je najboljim glumcem. I u ovoj kategoriji svi članovi
žirija su imali isto mišljenje."
Ako mene pitate, ekipa je odlična. Potpuno razumijem glavnog
junaka, pitali smo se da li ćemo pre poluditi mi ili on...


"Film Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fenglera "Zašto je 
poludeo gospodin R… (Warum läuft Herr R. Amok), snimljen je 
1970. godine. Pored ostalih nagrada, osvojio je Zlatnog medveda 
na Filmskom festivalu u Berlinu."

 


Brod plovi za Beograd

Pozorišta — Autor lastavica @ 16:57



U dane koji su rezervisani za ljubav, pažnju i darivanje – rezervisale 
smo svoje mesto na „Brodu“ Ateljea 212 i uz muziku i pesme 
otplovile na mesta i u vremena u kojima smo uživale i poverovale 
da je sve moguće!



“Brod plovi za Beograd“ plovi već 21.put, nikad lepše i bolje!
Karte su za četiri večeri planule dva meseca pre predstave.

Gorica Popović, kapetan broda, predvodi razigrani ansambl 
glumaca - pevača pozorišta "Atelje 212" i gostiju. Svi ulože celog
sebe u taj nastup, a publika ne štedi dlanove i povike oduševljenja.

"Bravo! je reč koja se ove večeri najčešće čula!

Aljoša Vučković je dobio aplauz čim se pojavio na sceni.
"Vjeruj u ljubav", naravno...

Katarina Gojković (Ćerka poznatog pevača Predraga Gojkovića 
Cuneta) izmamila je i suze...

Dalmatinska klapa sastavljena od glumaca... Samo glasovi...
neponovljivo.

Pijanista Stefan Ćirić i "Gusari s Kariba"

Sjajna Tanja Bošković. I stas i glas.

Gorica Popović suvereno je vodila program koji je sama 
osmislila...

Odlični Aleksandar Srećković...

...i svi sjajni...


Razigrana ekipa digla je salu na noge. Skoro puna 4 sata!
Pa, doviđenja do sledeće plovidbe, krajem 2019.-godine!


 


Vrat od stakla

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:03



Uf, karte smo jurili dva meseca... i uhvatili, uz pomoć prijatelja.
Jugoslovensko dramsko pozorište, u koje retko idem.
Predstava "Vrat od stakla"



Ambijent u ovom pozorištu je moderan i doteran, nakon duge obnove
posle požara.






Traži se karta više, prepuno je.


Biljana Srbljanović
VRAT OD STAKLA
Režija: Jagoš Marković

Glumačka ekipa je za sve pohvale, ne zna se ko je od koga bolji.
Svi su najbolji.
Bogdanka, Bogda- Jelisaveta Sablić 
Svetlana- Vesna Trivalić 
Nadežda- Anita Mančić 
Ljuba- Dragan Mićanović 
Vasa- Irfan Mensur
Mirna- Milica Gojković 
Vlajko-Mujić- Marko Janketić 
Filip-Miloš Samolov 
Pandur 1-Slobodan Tešić 
Pandur 2-Bojan Lazarov 
Malo dete- Ana Čarman



(ovo su slike s neta)

"Nacionalizovani stan izgubljen je u procesu restitucije. Nešto što je 
bilo oteto vraća se. I ona narodna:"oteto, prokleto" počinje da otpetljava 
sudbine, strahove, dileme. Svakog od stanara tog stana u Višnjićevoj."
(Slađana Belko)
Pucamo li svi mi nakon ovolikih promena i revolucija, 
kao vrat od stakla? Ima li smisla i nade? Čemu sve to?
Dok se glumci klanjaju publici, mi se pitamo.


"Gavella" u "Atelje 212"

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:15



Gradsko dramsko kazalište "Gavella" iz Zagreba sinoć je
gostovalo u pozorištu "Atelje 212" u Beogradu.




Atmosfera pred početak predstave, dok se pozorište popunjava
do poslednjeg mesta.

Predstavu Joel Pommerat:"Ujedinjenje dviju Koreja" režirao je
Paolo Magelli.

"Osim što je višestruko nagrađivana, predstava je dobila brojne 
pozitivne recenzije. Tako je Nathalie Simon za Le Figaro napisala da 
komad očarava publiku pričama punim razočaranja, ali i humanosti."
"Skriven u tami, gledatelj je svjedok, čas suosjećajući s likovima i 
razumijevajući ih, a čas pružajući podrugljiv otpor".


"Ovdje to nisu romantične kategorije, prije nagnuća nesigurnih, 
životom ošamućenih ljudi. Želja da odu, da nešto promijene, tjera
ih prema naprijed i čini aktivnima, ali iako ne vidimo jesu li stigli do
odredišta jer Pommerat piše "na rez", zaustavljajući epizode na vrhu
napetosti, osjećaja smo da nisu, da će nastaviti tragati i nakon što 
napuste dramu i scenu."




Predstava traje preko dva sata, bez pauze, 
Igraju: Ksenija Pajić, Jelena Miholjević, Barbara Nola, Tena Nemet Brankov,
Nataša Janjić /DijanaVidušin, Petra Svrtan, Janko Rakoš, Ranko Zidarić, 
Enes Vejzović i Igor Kovač. 

 


Fantom iz Opere

Pozorišta — Autor lastavica @ 05:56



"Mjuzikl “Fantom iz Opere” premijerno je izveden na londonskom 
Vest Endu 1986. godine, a na Brodveju dve godine kasnije gde 
važi za najduže izvođen mjuzikl svih vremena (preko 12 000 
predstava). Do sada ga je u svetu pogledalo oko 140 miliona ljudi. 
Izvodi se na 15 svetskih jezika u 35 zemalja. Predstava je osvojila 
brojne nagrade među kojima i tri Olivier nagrade (londonska 
produkcija) i 7 Toni i Drama desk priznanja (brodvejska produkcija)."


"Lavinu neverovatnih, i na kraju tragičnih događaja u jednom pozorištu, 
događaja sa obe strane rampe, to preplitanje dveju realnosti, pokreće 
ljubav glavnog junaka ove začudne priče, tajanstvenog Fantoma, 
prema talentu mlade operske pevačice i njenom anđeoskom glasu. 
U ovom mjuziklu reč je i o žrtvovanju, davanju, predanosti, zavisti, veri, 
nadanju, borbi sa prosečnošću… sve to je, na kraju krajeva, i dušom
i srcem posvećeno umetnosti. Glavni junak mjuzikla Fantom iz Opere
jeste zapravo – muzika." 




Ukratko, vredi pogledati ovu predstavu i uživati u njoj!

 



Petrijin venac

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:22




Između sedišta čekao nas je poklon za svakog gledaoca: 
malo pakovanje kafe.

"Pozorište Atelje 212 je septembra 2018. počelo sa probama
predstave “PETRIJIN VENAC “ u režiji Bobana Skerlića, čija je 
premijera bila 24.11.2018. godine na Velikoj sceni “ Mira Trailović“

Stara kineska mudrost kaže da čovek može da izdrži više nego
kamen. Žena može - još više.
"Sudbina Petrije iz malog rudarskog sela u Pomoravlju, u ovoj dramatizaciji 
posmatrana iz ugla tri Petrije: mlade, gradske i Petrije udovice, je 
univerzalna priča o ženi koju gnječi patrijarhat i njenim pokušajima da 
ga preživi, da opstane- ne i da mu se suprotstavi."


Uloge tumače : Marta Bjelica, Jovana Gavrilović, Milica Mihajlović, 
Ivan Marković, Tihomir Stanić, Igor Đorđević. Jelena Rakočević, Isidora Minić, 
Branislav Zeremski i Vladislav Mihailović.
Jednostavna funkcionalna scenografija, koja ispisuje ime Petrija, 
poslužila je za sve delove predstave.

Aplauzom smo dugo vraćali glumce na sceni. Oduševljeno smo se 
zahvalile osobi koja nam je preporučila ovu predstavu. Ako vam se
pruži prilika, pogledajte je. 

Tri klase i gospođa Nušić

Pozorišta — Autor lastavica @ 05:43



"Tri klase i gospođa Nušić" je sasvim neobično ime predstave
koje nisam uspevala da upamtim sve do samog dolaska u 
Beogradsko dramsko pozorište. Rečeno je, moram to gledati,
a zašto se tako zove, shvatiću.


"NAJ – značajniji, popularniji, omiljeniji, poznatiji … srpski 
komediograf Alkibijad Nuša alijas Ben Akiba alijas Branislav Nušić 
spada u onu iznimnu vrstu pisaca o kojima svi sve znaju, čije 
sentence (replike, zapisi) su ušli u žargon, a likovi o kojima je pisao
postali nepresušan izvor različitih stilskih figura (metafora, 
paradigma…) u svakodnevnom životu svih slojeva društva."



Branislav Nušić (originalno cincarsko ime: Alkibijad Nuša)
je napisao večne komedije koje su i danas aktualne.
Ova predstava poigrala se njegovom biografijom, od uvrede 
kralja jednom pesmom do robijanja i onda diplomatske
karijere, u kojoj klase imaju veliku važnost.


A ni izbor gospođe Nušić nije bio jednostavan.

Sve u svemu, smejali smo se od srca i hvala celoj ekipi
glumaca na tome.


 

 


Inside out

Pozorišta — Autor lastavica @ 05:37



Što ja volim premijere! Idemo u Pozorište na Terazijama!



"Prvi put izveden 1989. godine pod nazivom Roleplay, američki mjuzikl 
Inside Out svoju njujoršku premijeru imao je 1994. godine u pozorištu
“Cherry Lane”.
Priča prati sudbine šest žena koje se jednom nedeljno susreću na
psihoterapiji kako bi se na što adekvatniji način suočile sa preprekama 
na koje nailaze u okviru muškocentričnog sveta u kom žive. Bez obzira 
na to koliko su ostvarene kao poslovne žene, udate ili neudate, supruge 
ili majke, svaka od njih na sebi svojstven način pokušava da se izbori 
sa stereotipima koji su im nametnuti od strane savremenog sistema ili 
medijskog predstavljanja slike o idealnoj ženi koja bi trebalo da bude SVE:
idealno vitka, emotivno ostvarena, da prati modu, bude udata, majka, 
finansijski nezavisna, uspešna u poslu… Svaka od junakinja iznosi problem 
sa kojim se suočava, sa nadom da će pronaći rešenje i da će se smelije 
suočiti sa svojim strahom i stvoriti za sebe neku novu šansu."


"Ovaj inteligentan i vatren mjuzikl Pozorišta na Terezijama dodatno je o
bogaćen zanimljivim koreografijama i spektakularnim muzičkim aražmanima
i punoćom zvuka kakva, nije neskromno istaći, nije ostvarena ni na 
njujorškim scenama."

Mjuzikl je režirala Ana Grigorović, a uloge tumače Jelena Jovičić, Dušica 
Novaković, Suzana Lukić, Ivana Knežević, Ivana Popović Ilijin i 
Mina Lazarević.

"Nije ovo komad samo za žene već i za muškarce koji će imati priliku 
da upoznaju probleme svake od nas i da nakon gledanja predstave, 
malo bolje razumeju zašto smo teške i šta nas muči", kazala je 
Grigorovićeva 
(upravo ulazi Vujke, jedan od najboljih glumaca ovog teatra. 
Sve kolege su bile na premijeri!) 




Slobodan Obradović je preveo ovaj komad na srpski jezik i prepevao 
songove: "Ovaj komad postavlja pitanje ko je u stvari jači pol. Sve žene
u predstavi su preturile preko glave svašta i nisam siguran koliko bi se
u svemu tome snašli muškarci. Ostavili smo naslov na engleskom 
jeziku jer smo shvatili da ne postoji reč koja bi sveobuhvatno prevela
Inside out", objasnio je Obradović. 

...a mi smo to prevele sa kolačima out, kao dokazom da smo
shvatile poruku predstave.


(nepotpisane, bolje slike su s neta)

Čekaonica

Pozorišta — Autor lastavica @ 07:33





Atelje 212. ima sjajne predstve sa vrhunskom ekipom glumaca.
Predstava "Čekaonica" je držala publiku u punoj koncentraciji 
dva sata, a aplauzom smo vraćali četvero sjajnih glumaca
toliko puta da su se umorili od vraćanja na pozornicu.
Hvala BRANKI ŠELIĆ, NEBOJŠI ILIĆU, BOJANU ŽIROVIĆU i
JELENI TRKULJA na izuzetnom prikazu naše stvarnosti. 
Svi smo mi u čekaonici, samo to nekad kasno shvatimo...



Egzibicionista

Pozorišta — Autor lastavica @ 17:29






"Egzibicionista“ je savremena drama koja se bavi problemima modernog
urbanog čoveka na razmeđu vekova u uslovima visoko standardizovane 
civilizacije. U fokusu drame je patološka pojava seksualne izopačenosti 
sa kojom se savremeno društvo obračunava na dva načina: sankcioniše 
je zatvorom ili pokušava da je leči psihijatrijom. 

Jedino što svim akterima nedostaje je ljubav. Ovaj nedostatak je glavni 
negativni pokretač od kojeg se sastoji drama. Egzibicionista se pokazivao
ženama u parku, uhapsili su ga strpali u zatvor. Kad ga budu pustili, 
on će opet to da radi, pa će opet dopasti zatvora i kraj priče. Ali ne 
radi se o tome, ili bar ne samo o tome…"


Predstavu treba videti najviše zbog ovog: "Ali ne radi se o tome, 
ili bar ne samo o tome…" Maestralna ekipa glumaca izvela je
predstavu za smeh i razmišljanje, sami izaberite redosled. Brstina
je pokazao kako se s malo reči ili bez njih može reći mnogo...
Doroti Džekson: ISIDORA MINIĆ
Fred Miler: BRANIMIR BRSTINA
Eva Stempovska: DARA DžOKIĆ
Danijel Parker: VOJISLAV BRAJOVIĆ
Džimi Polak: VLADISLAV MIHAILOVIĆ


Režim ljubavi

Pozorišta — Autor lastavica @ 16:07


 






"Režim ljubavi je komedija kojom autorka teksta istražuje, analizira, 
komentariše i kritikuje različite aranžmane ljubavnog sparivanja u
savremenom kulturnom kontekstu instant komunikacija na društvenim
mrežama, onlajn dejting sajtovima i aplikacijama, te problema 
uspostavljanja komunikacije među partnerima, onima koji participiraju
u određenom ljubavnom aranžmanu: monogamna veza, serijska 
monogamija, veza sa preljubama, trijade, celibat, brakovi… do
suočavanja sa fenomenom poliamorije (aranžmana koji podrazumeva
ljubavni – seksualni i emocionalni – odnos u kome učestvuje više
subjekata u najrazličitijim vrstama sparivanja)."


Predstava se odvija u bliskom kontaktu s publikom koja
oduševljeno učestvuje u predstavi, često je prekidajući 
smehom do zacenjivanja.


Crvena

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:05







"U maestralnoj scenografiji još jednog velikog slikara Dimitrija Popovića, 
koja dočarava čudesna crvena platna i atelje Marka Rotka, Lečić i 
Grabež donose uzbudljivu, potresnu priču o jednom od možda poslednjih
boraca za vrhunsku umetnost - Markusu Jakovljeviču Rotkoviču, 
Rusu jevrejskog porekla čija je porodica zbog progona emigrirala u 
Ameriku 1913. godine."


"- Došlo je vreme da se mora govoriti o vrsti kulture koja postaje 
estrada i gde je prisustvo kiča preveliko. Postoje predstave kao 
svetao primer da se može doseći umetnička visina i zrače kao 
svetionik. Odnos prema kulturi mora da se promeni - kaže Lečić, 
koga brine što se gubi srednja klasa, koja je njen najveći konzument."




"Markus Rotkovic je rođen 1903. u Rusiji ( njegovo rodno mesto je
danas u Letoniji ), emigrirao je u SAD 1912 zajedno sa svojom 
porodicom. Studirao je na Zale univerzitetu, slikarstvo, muziku, 
književnost, dramu i filozofiju, ali je prekinuo studije jer nije dobio 
stipendiju za drugu godinu. Odustao je od studiranja i preselio se 
u Njujork. Tamo je išao na predavanja u Studensku umetničku ligu,
gde je stekao znanja o kubiznmu, Sezanu, harmoniji boja i 
nemačkom ekspresionizmu.
Počeo je da eksperimentiše sa automatskim i nesvesnim slikanjem.
Početkom četrdesetih godina, njegovi radovi su bili pod uticajem 
nadrealista. Platna su se postepeno povećavala i stil mu se menjao, 
simbole su zamenile boje, napustio je crtež u potpunosti, 
pojednostavljivao je kompoziciju, da bi na kraju stigao do jednostavnih, 
horizontalno naslaganih formi. Takođe je napustio i imenovanje slika, 
dodeljivao im je brojeve. Odupirao se i objašnjavanju značenja slika 
jer je osećao da bi to ograničilo posmatračevu maštu. Želeo je da se 
ove slike posmatraju izbliza, da obuhvate posmatrača. Dugo 
vremena je odbijao da izlaže svoje slike jer nije imao kontrolu u 
pozicioniranju slika u prostoru."


Nakon ove predstave još dugo razmišljamo o pravoj umetnosti 
i komercijalizaciji. I slikar mora živeti, ali kad prodaje svoja dela, 
oseća da otkida deo sebe...

Zagrebački studenti imaju hrabrosti za istinu

Pozorišta — Autor lastavica @ 07:24


 



U Domu kulture studentski grad sinoć je održao predstavu
studentski "Teatar K" iz Zagreba. Pripadaju Kazališnoj
sekciji Kluba studenata komparativne književnosti Filozofskog 
fakulteta u Zagrebu. Predstava je prethodno igrana u 
Zagrebu. 




Predstava: Ovo je najbolje što smo mogli smisliti
Organizatori: Teatar K iz Zagreba i Klub 128, 
Dom kulture studentski grad
Producentica: Lucija Šimić


Producent Lucija Šimić je iz Makarske. Martin Hengl iz 
Splita. Matea Antunović, Dora Matić i Ena Mutapčić dolaze
iz raznih krajeva Hrvatske.




Studenti su imali hrabrosti da iskažu stvarnost Hrvatske, izgubljenu
generaciju koja se iseljava, mahom u Irsku. Porazne statistike o
uslovima rada i broju iseljenih ostavljaju bez reči.


Ovo je priča o neuspehu generacije, o neuspehu za koji ta 
"selfi generacija" nije kriva.



Poruka predstave je: "Nemamo odgovore, ali sve nam je jasno".
Ista kakvu bi rekli i studenti u Beogradu i drugim centrima
u regionu. Stanje je vrlo slično.




U Beogradu predstava je pobrala zasluženi dugi aplauz.
Kad se predstava ponovi, preporučujem da je pogledate!



(uspomena s glavnom glumicom, Lucijom Šimić)

Noćna straža

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:11


Atelje 212 je dobio novu brend predstavu, po mojoj skromnoj
proceni. Na prevoj reprizi nakon premijernog izvođenja publika
nije prestala da se smeje i aplauzom prekida predstavu.



Legende Ateljea 212 uspele su da publiku dovedu do usijanja. 
Svi su izišli sa osmehom na licu.
MILOŠ VLADISAVLJEVIĆ, pater familias….NENAD ĆIRIĆ
MARIJA VLADISAVLJEVIĆ, njegova ćerka…JELENA STUPLJANIN
NINA VLADISAVLJEVIĆ, njegova ćerka…JELENA PETROVIĆ
PETAR VLADISAVLJEVIĆ, njegov sin….UROŠ JAKOVLJEVIĆ
GROF ANDRENJI IŠTVAN, mađarski plemić…GORDAN KIČIĆ
ANDRENJI MAGDA, njegova tetka…GORICA POPOVIĆ
MARKIZA JELICA STRATIMIROVIĆ – D’AGOSTINO…JELENA ĐOKIĆ
MILENKO VIĆENTIJEVIĆ……….BOJAN ŽIROVIĆ
SOFIJA PETROVIĆ….........TAMARA DRAGIČEVIĆ
TORVALD HJORVALDSON…STEFAN BUNDALO


O čemu se radi? Kad ste sopstveno bogatstvo protraćili,
kako doći do bogatstva brakom iz koristi i koje su sve kombinacije
moguće? Sredstva se ne biraju, važan je samo cilj. No na kraju
sledi hepiend.

 

 


Puklo trpilo

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:04



Beogradsko dramsko pozorište postavilo je na repertoar 
zanimljivu predstavu. 




"Komad „Trpele“ nastao je na osnovu dokumentarnog materijala – 
autentičnih ispovesti žena-žrtava nasilja. Kao osnovno gradivo poslužili su
transkripti intervjua koje je Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji obavio 
sa ženama koje su ubile svoje zlostavljače." Puklo im trpilo...


"Važno je znati da se nasilje može desiti svakoj ženi i da nasilje nije 
posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarci
imaju moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe. Statistike 
pokazuju da žrtva muškog nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na
godine i obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost. Nasilnici mogu
biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, 
nacionalnosti. Najčešće se nasilnici ne mogu prepoznati, jer su u svom 
muškom ili profesionalnom društvu prihvaćeni, pa se često kaže: 
“U selu je med, a u kući jed”."

Nemoguće je reći koja je od sedam fenomenalnih glumica bolja
u ovoj preteškoj i realnoj životnoj priči mnogih žena tu pored nas...


A šta je glavno? Ne sme pasti prvi šamar! Ako se ipak desi, žena 
mora odmah reagovati i otići. Ne sme to smatrati ni znakom strasti
ni nečim što se neće ponoviti. Ponoviće se, svaki put gore, dok se 
ne uđe u začarani krug nasilja iz kojeg je ubistvo u samoodbrani 
jedini izlaz. Društvo ne pomaže žrtvi nasilja, preganjaju se policija
i socijalne službe, žena je ta koja treba reagovati na prvi znak nasilja.



Powered by blog.rs