Lastavica

Pre mnogo godina gledala sam nagrađivanu predstavu
"Zagonetne varijacije" u Narodnom pozorištu. U njoj je Marko
Nikolić briljirao kao Abel Znorko, a Boris Pingović kao Erik..
Nestvarno dobra gluma!
Zanimalo me kako će ovaj komad u teatru "Vuk" predstaviti
nova postavka.

ZAGONETNE VARIJACIJE
Erik Emanuel Šmit
"Komad Nobelovca Erika Emanuela Šmita “Zagonetne
varijacije” govori o ljubavi, mržnji, strasti, mizantropiji. Koga
volimo kada volimo? Da li je ljubav samo jedan srećni
nesporazum? Sukob dva čoveka, dobitnika Nobelove
nagrade koji živi na zabačenom ostrvu Norveškog mora
i novinara koji intervijuiše pisca. Ali iz koje skrivene pobude?
Njihov razgovor se brzo pretvara u igru svirepe i uvijene
istine i nizom otkrića ali i iščekivanja."

Neću vam otkriti više, ako niste gledali, ali neku postavku
sigurno možete naći. Želim vam iznenađenje koje ne
očekujete ni u bunilu!

Režija: Janko Cekić
Igraju:
Abel Znorko – Goran Šušljik
Erik Larsen – Janko Cekić

Napisano je:
"Predstava “Iza Čehova” inspirisana je delima A. P. Čehova,
dramski tekst prati stvaranje ovog velikog pisca, njegove krize
u pisanju, saradnju sa Korš teatrom, njegovu bolest, ljubavni
odnos sa Olgom Kniper, saradnju sa Stanislavskim.
Žanrovski ovu predstavu možemo okarakterisati kao poetski
simbolizam. Glumci su sve vreme prisutni na sceni igrajući
svoje likove, ali i scenografiju, atmosferu pa i Čehovljeve misli.
Scenski pokret je radila profesorka Marina Bukvički, dok je
muziku komponovala profesorka Tehnike glasa Dina Miletić."

Dodala bih: za preporuku! Teatar "Vuk"

Pozorište ima budućnost

Pozorište ima budućnost. Diplomska predstava mladih
glumaca "Beli marcipan" ostavila je punu salu bez daha,
a dlanove usijala od aplauza.

(slika s neta)

Iskusne glumice Sanja Pešić i Aleksandra Anđelković
pokazale su gde je sadašnjost naše kulture u urenebesnoj
komediji"Jače smo od sudbine" po tekstu Vanje Bulića.


Umorile su se od izlaženja uz buran aplauz... Pozorište ima
budućnost, uz ovakve glumce, režisere, scenografe... i
zahvalnu publiku!

Priznajem, nisam bila naročiti fan Bajagine muzike
do predstave u "Pozorištu na Terazijama" koja se zasniva
na Bajaginim pesmama.





Priču o rađanju ljubavi u pod okriljem Terazijske vile
ansambl ovog pozorišta izneo je veoma sugestivno.





A sad i ja pevušim "Tamara" i "Zažmuri"...

KABARETSKA PREDSTAVA
Beogradska premijera: 27.02.2023.
Scena „Aleksandar Popović”, Sezona 2022/23.

Preporuka potiče od sjajnog biletara pozorišta "Vuk",
Dejan Škare

Piće pred predstavu

Igra Milorad Dajmanović, prvak drame Beogradskog
dramskog pozorišta, sa odličnom ekipom pevača,
recitatora, pijanistom. Cela sala peva uz neke pesme.
Zaključak: ponoviti gledanje!

"Henrik Ibzen u Rimu piše Lutkinu kuću (Noru), po mnogima njegovu
najznačajniju dramu, a sigurno najpoznatiju. Na pozorišnoj sceni,
ova drama će biti prvi put izvedena u Kraljevskom pozorištu u
Kopenhagenu 21. decembra 1879. godine."

"Bitno je spomenuti da je Nora praktično prvi bestseler: po izlasku
knjige, prvi tiraž od 8000 primeraka rasprodat je za nekoliko dana,
pa je bilo potrebno drugo izdanje, zatim treće, i sa novim izdanjima
se nije stalo sve do danas. Ibzenova slava se posredstvom Nore
munjevito širila svetom, a drama je osim toga do te mere bila
značajna za razvoj feminizma, da je na kineskom reč koja označava
feminizam građena iz korena Nora, prema Nori iz komada."

Inspiraciju za Lutkinu kuću Ibzen je pronašao u istinitoj priči koja
se dogodila jednoj njegovoj obožavateljki, a koju je on zbog
veselosti nazivao Lastavica.

Dugo nismo gledale ništa u ovom pozorištu, a uvek
vredi

Glumačka podela je odlična

Na kraju dlanovi bride od aplauza. Ne zna se
ko je bolji. Cela ekipa je sjajna.

Izlazimo puni utisaka

Beogradski letnji festival – BELEF 2022: Želim magiju!
održavao se u Botaničkoj bašti Jevremovac. Danju uživanje
u hladu drveća i fontanama, a noću pozorišne predstave.

Beogradsku premijeru u Botaničkoj bašti imala je
predstava „Za sada je sve ok“, Kruševačkog pozorišta.
Dok se vide svetla grada, odigrava se pozorišna magija

Koliko neuspeha nam je potrebno da shvatimo
kako nam je onaj pored nas ipak najbliži, ma koliko
mu mana nalazili?

U Narodnom pozorištu gostovalo je Somborsko pozorište
predstavom "Ibi The Great". Okupila se dobra ekipa, još
dvoje neuslikano.

Kralja Ibija je proslavio Zoran Radmilović i predstava je igrana
mnogo puta uz često prisustvo iste publike zvane "ibijevci".
Jedva su čekali neku novu Zoranovu bravuru. Ovu predstavu
nećemo gledati ponovo, ne zato što glumci nisu dobro obavili
zahtevan zadatak, nego zato što je previše za naš stomak
da gledamo toliko vulgarnosti, brutalnosti i bukvalno sr...
koliko smo vidjeli. Kralj Ibi je ipak, i pored svega što nam se
dešava, preslobodno shvaćen.

"Carmina Burana" je krupan zalogaj za sva pozorišta
i koncertne sale. U okviru BELEF, beogradskog letnjeg
festivala, Narodno pozorište u Beogradu se usudilo.

U holu pozorišta direktor Svetislav Goncić dočekivao
je goste.

Samo su sevali blicevi na sve strane

Pozorište je bilo puno

Orkestrom i horovima maestralno je dirigovala Dragana
Radaković

Solisti su bili: Snežana Savičić Sekulić – sopran
Stevan Karanac – tenor i Dragutin Matić – bariton.

Nastupili su uigrano i kao jedan:
Hor i orkestar Narodnog pozorišta u Beogradu, Hor RTS – a
i Hor Dečjeg kulturnog centra Beograd

Veče za pamćenje!

Teatar "Vuk", KISEONIK
Ivan Viripajev
Master predstava Sofije Mijatović
Igraju Sofija Mijatović i Miloš Lazarov, maestralni par
i u životu, a ne samo na sceni.

"Ivan Viripajev je pred izvođenje jedne svoje predstave
izjavio sledeće: ,,Zajedno sa glumcima zadovoljstvo nam je
pozvati vas na naš – ne mogu da kažem predstavu, nego,
pre će to biti jedan susret. Zadovoljstvo nam je, dakle, srdačno
vas pozvati na susret, gde ćemo vam ispričati neke priče iz
života ljudi. U stvarnosti ti ljudi nikada nisu postojali, ja sam ih
izmislio. Ipak, želimo da saslušate te priče, jer su one vrlo lepe
i dirljive, a osim toga, uvereni smo da je razgovor baš na takve
teme u današnje vreme neobično važan”. "

Ja ne bih mnogo imala šta da dodam. Osim, naravno,
predstave.

Dok se naša ekipa za pozorište okuplja, možemo popiti piće,
a onda se udubiti u temu.

"Poenta do koje ovo dvoje ljudi dolaze nakon višečasovog
preispitivanja, propitivanja i deljenja mišljenja je da ti
zapravo kroz svet i kroz sve što ti se dešava jedino možeš
da se vodiš svojom savešću. Kada sve skloniš: moralne
kodekse koje si pokupio od okoline, religijske koje si pokupio
kroz porodicu ili tradiciju, jedino što može da te vodi si sam ti,
a to je tvoja savest. Ne dozvolite da vaša savest izgori u
kiseoniku (Sladjana Belko)."

Večeras ćemo u pozorište "Atelje 212"

Gostuje Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac u saradnji
s Hrvatskim kulturnim centrom Beograd. Režiju potpisuje
Marko Misirača, koji upravo daje izjavu za TV.

Po delima Miroslava Krleže, Iva i Tene Štivičić
dramatizaciju potpisuje Vida Davidović.

Miroslava Krležu sjajno igra Miloš Krstović (sasvim desno).

Zašto je predstava postavljena? I danas postoji potreba
"za povratkom krležijanskog načina mišljenja - ciničnog ali
nepokolebljivog, argumentovanog".

U predstavi se prepliću ličnosti iz Krležinih dnevnika
i ličnosti iz Krležinog romana, ljudi različitih "pogleda na
svijet" i likovi raznorodnih ideoloških i moralnih načela.

Tu vrstu usamljenosti jedinog zapitanog pojedinca
osećamo svi na mnogo nivoa. Ekipa koja je osmislila
ovaj hrabri poduhvat, približila nam je dijalektičnost
krležijanskih načela, lišenih malograđanštine i
pretencioznosti.

Nakon predstave prisustvovali smo prigodnom koktelu.

Teatar "Vuk", vreme je za pozorište.

Na repertoaru je monodrama "Ja sam Akiko" po
motivima romana koji je napisao Stefan Tićmi.
Na sceni je pobacano bezbroj kofera. Svaki sadrži
sećanja iz kojih Akiko vadi i prostire namvažne
životne priče.

Sofija Mijatović nas u 90 minuta bez i najmanje pauze
ili zastanka inspirativno uvodi u svoj svet u kome je
glavni moto:"Ljubav je beskrajna potraga za
toplinom".. Da li ste ikad razmišljali tako?
Vreme je da počnemo.
Aplauz traje beskonačno i cela (mlada) ekipa izlazi
na scenu da nam se pokloni, pored Sofije kojoj suze
klize od sreće.

Neka bude više ovakvih predstava koje daju nadu,
jer nam mladi ljudi šire vidike i uče nas da shvatimo
što je zaista važno u životu

Pamti li voda kad ubacite hemikaliju, pa je odstranite?
Kažu, pamti. Tako i čovek pamti kad neko nestane iz njegovog
života. Da li pamti tačno ili po svome, drugo je pitanje.

Teatar Vuk, red za karte i puna sala po koronskim propisima.
Mnogo mladih.

"Projekat ”Sećanja vode” po tekstu Šile Stivenson nastao je
uz pomoć grada Beograda, koji je želeo da podrži komad poput
ovog koji se bavi temom porodice i porodičnih odnosa u doba
krize kao što je smrt jednog od članova."

"Samo delo preispituje odnos porodice kao celine i njenih članova
kao individua. Kroz priču tri sestre koje gube majku dolazi se do
zaključka da kolektivno sećanje jedne porodice gotovo da ne
postoji, već da ga čine blede crte i fragmenti koje svako drugačije
pamti i prepričava. Time se dolazi do pitanja bolesti kao što je
Alchajmerova bolest i njenog uticaja na ljudsko pamćenje."

IGRAJU:
Vesna Stanković, Milica Burazer, Jovana Milovanović, Aleksandra
Stojanović, Saša Đurašević, Ognjen Nikola Radulović

Nek baci kamen ko je bez greha. Ko ubija u nama taj
21 gram duše?
Moto jučerašnje predstave "Zaboravljene".

Milunka Savić,
Heroj sa grudima koja nakon Velikog rata riba stanične klozete
Nadežda Petrović, umetnica koja se drznula da u Srbiji bude
drugačija
Mileva Ajnštajn, fizičar, naučnica, starija, druge vere, hroma
i nedovoljno glupa da bi se udala.
Jelena Lozanić Frotingam, lobista kod Ruzvelta u narodnoj nošnji.
Četiri žene koje su ostavile upečatljiv trag u srpskoj istoriji a koje
nisu doživele da se njihovo delo vrednuje na način na koji su to
one zaslužile.

Ovo je priča o našem mentalitetu, o kulturi zaboravljanja
koju su sinoć sjajno dočarale četiri mlade glumice na
sceni Teatra Vuk. Predstava "Zaboravljene" svakako neće
biti zaboravljena. Novi početak 21 u okviru Beogradskog
kulturnog leta obećava sjajnu pozorišnu sezonu.

Preporuka od srca od tri žene.

(uz pomoć Barnunice Belko)