Lastavica

Egzibicionista

Pozorišta — Autor lastavica @ 17:29






"Egzibicionista“ je savremena drama koja se bavi problemima modernog
urbanog čoveka na razmeđu vekova u uslovima visoko standardizovane 
civilizacije. U fokusu drame je patološka pojava seksualne izopačenosti 
sa kojom se savremeno društvo obračunava na dva načina: sankcioniše 
je zatvorom ili pokušava da je leči psihijatrijom. 

Jedino što svim akterima nedostaje je ljubav. Ovaj nedostatak je glavni 
negativni pokretač od kojeg se sastoji drama. Egzibicionista se pokazivao
ženama u parku, uhapsili su ga strpali u zatvor. Kad ga budu pustili, 
on će opet to da radi, pa će opet dopasti zatvora i kraj priče. Ali ne 
radi se o tome, ili bar ne samo o tome…"


Predstavu treba videti najviše zbog ovog: "Ali ne radi se o tome, 
ili bar ne samo o tome…" Maestralna ekipa glumaca izvela je
predstavu za smeh i razmišljanje, sami izaberite redosled. Brstina
je pokazao kako se s malo reči ili bez njih može reći mnogo...
Doroti Džekson: ISIDORA MINIĆ
Fred Miler: BRANIMIR BRSTINA
Eva Stempovska: DARA DžOKIĆ
Danijel Parker: VOJISLAV BRAJOVIĆ
Džimi Polak: VLADISLAV MIHAILOVIĆ


Režim ljubavi

Pozorišta — Autor lastavica @ 16:07


 






"Režim ljubavi je komedija kojom autorka teksta istražuje, analizira, 
komentariše i kritikuje različite aranžmane ljubavnog sparivanja u
savremenom kulturnom kontekstu instant komunikacija na društvenim
mrežama, onlajn dejting sajtovima i aplikacijama, te problema 
uspostavljanja komunikacije među partnerima, onima koji participiraju
u određenom ljubavnom aranžmanu: monogamna veza, serijska 
monogamija, veza sa preljubama, trijade, celibat, brakovi… do
suočavanja sa fenomenom poliamorije (aranžmana koji podrazumeva
ljubavni – seksualni i emocionalni – odnos u kome učestvuje više
subjekata u najrazličitijim vrstama sparivanja)."


Predstava se odvija u bliskom kontaktu s publikom koja
oduševljeno učestvuje u predstavi, često je prekidajući 
smehom do zacenjivanja.


Crvena

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:05







"U maestralnoj scenografiji još jednog velikog slikara Dimitrija Popovića, 
koja dočarava čudesna crvena platna i atelje Marka Rotka, Lečić i 
Grabež donose uzbudljivu, potresnu priču o jednom od možda poslednjih
boraca za vrhunsku umetnost - Markusu Jakovljeviču Rotkoviču, 
Rusu jevrejskog porekla čija je porodica zbog progona emigrirala u 
Ameriku 1913. godine."


"- Došlo je vreme da se mora govoriti o vrsti kulture koja postaje 
estrada i gde je prisustvo kiča preveliko. Postoje predstave kao 
svetao primer da se može doseći umetnička visina i zrače kao 
svetionik. Odnos prema kulturi mora da se promeni - kaže Lečić, 
koga brine što se gubi srednja klasa, koja je njen najveći konzument."




"Markus Rotkovic je rođen 1903. u Rusiji ( njegovo rodno mesto je
danas u Letoniji ), emigrirao je u SAD 1912 zajedno sa svojom 
porodicom. Studirao je na Zale univerzitetu, slikarstvo, muziku, 
književnost, dramu i filozofiju, ali je prekinuo studije jer nije dobio 
stipendiju za drugu godinu. Odustao je od studiranja i preselio se 
u Njujork. Tamo je išao na predavanja u Studensku umetničku ligu,
gde je stekao znanja o kubiznmu, Sezanu, harmoniji boja i 
nemačkom ekspresionizmu.
Počeo je da eksperimentiše sa automatskim i nesvesnim slikanjem.
Početkom četrdesetih godina, njegovi radovi su bili pod uticajem 
nadrealista. Platna su se postepeno povećavala i stil mu se menjao, 
simbole su zamenile boje, napustio je crtež u potpunosti, 
pojednostavljivao je kompoziciju, da bi na kraju stigao do jednostavnih, 
horizontalno naslaganih formi. Takođe je napustio i imenovanje slika, 
dodeljivao im je brojeve. Odupirao se i objašnjavanju značenja slika 
jer je osećao da bi to ograničilo posmatračevu maštu. Želeo je da se 
ove slike posmatraju izbliza, da obuhvate posmatrača. Dugo 
vremena je odbijao da izlaže svoje slike jer nije imao kontrolu u 
pozicioniranju slika u prostoru."


Nakon ove predstave još dugo razmišljamo o pravoj umetnosti 
i komercijalizaciji. I slikar mora živeti, ali kad prodaje svoja dela, 
oseća da otkida deo sebe...

Zagrebački studenti imaju hrabrosti za istinu

Pozorišta — Autor lastavica @ 07:24


 



U Domu kulture studentski grad sinoć je održao predstavu
studentski "Teatar K" iz Zagreba. Pripadaju Kazališnoj
sekciji Kluba studenata komparativne književnosti Filozofskog 
fakulteta u Zagrebu. Predstava je prethodno igrana u 
Zagrebu. 




Predstava: Ovo je najbolje što smo mogli smisliti
Organizatori: Teatar K iz Zagreba i Klub 128, 
Dom kulture studentski grad
Producentica: Lucija Šimić


Producent Lucija Šimić je iz Makarske. Martin Hengl iz 
Splita. Matea Antunović, Dora Matić i Ena Mutapčić dolaze
iz raznih krajeva Hrvatske.




Studenti su imali hrabrosti da iskažu stvarnost Hrvatske, izgubljenu
generaciju koja se iseljava, mahom u Irsku. Porazne statistike o
uslovima rada i broju iseljenih ostavljaju bez reči.


Ovo je priča o neuspehu generacije, o neuspehu za koji ta 
"selfi generacija" nije kriva.



Poruka predstave je: "Nemamo odgovore, ali sve nam je jasno".
Ista kakvu bi rekli i studenti u Beogradu i drugim centrima
u regionu. Stanje je vrlo slično.




U Beogradu predstava je pobrala zasluženi dugi aplauz.
Kad se predstava ponovi, preporučujem da je pogledate!



(uspomena s glavnom glumicom, Lucijom Šimić)

Noćna straža

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:11


Atelje 212 je dobio novu brend predstavu, po mojoj skromnoj
proceni. Na prevoj reprizi nakon premijernog izvođenja publika
nije prestala da se smeje i aplauzom prekida predstavu.



Legende Ateljea 212 uspele su da publiku dovedu do usijanja. 
Svi su izišli sa osmehom na licu.
MILOŠ VLADISAVLJEVIĆ, pater familias….NENAD ĆIRIĆ
MARIJA VLADISAVLJEVIĆ, njegova ćerka…JELENA STUPLJANIN
NINA VLADISAVLJEVIĆ, njegova ćerka…JELENA PETROVIĆ
PETAR VLADISAVLJEVIĆ, njegov sin….UROŠ JAKOVLJEVIĆ
GROF ANDRENJI IŠTVAN, mađarski plemić…GORDAN KIČIĆ
ANDRENJI MAGDA, njegova tetka…GORICA POPOVIĆ
MARKIZA JELICA STRATIMIROVIĆ – D’AGOSTINO…JELENA ĐOKIĆ
MILENKO VIĆENTIJEVIĆ……….BOJAN ŽIROVIĆ
SOFIJA PETROVIĆ….........TAMARA DRAGIČEVIĆ
TORVALD HJORVALDSON…STEFAN BUNDALO


O čemu se radi? Kad ste sopstveno bogatstvo protraćili,
kako doći do bogatstva brakom iz koristi i koje su sve kombinacije
moguće? Sredstva se ne biraju, važan je samo cilj. No na kraju
sledi hepiend.

 

 


Puklo trpilo

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:04



Beogradsko dramsko pozorište postavilo je na repertoar 
zanimljivu predstavu. 




"Komad „Trpele“ nastao je na osnovu dokumentarnog materijala – 
autentičnih ispovesti žena-žrtava nasilja. Kao osnovno gradivo poslužili su
transkripti intervjua koje je Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji obavio 
sa ženama koje su ubile svoje zlostavljače." Puklo im trpilo...


"Važno je znati da se nasilje može desiti svakoj ženi i da nasilje nije 
posledica ženinog ponašanja nego sistema patrijarhata u kome muškarci
imaju moć, a nasilje nad ženama je način da oni tu moć održe. Statistike 
pokazuju da žrtva muškog nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na
godine i obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost. Nasilnici mogu
biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, 
nacionalnosti. Najčešće se nasilnici ne mogu prepoznati, jer su u svom 
muškom ili profesionalnom društvu prihvaćeni, pa se često kaže: 
“U selu je med, a u kući jed”."

Nemoguće je reći koja je od sedam fenomenalnih glumica bolja
u ovoj preteškoj i realnoj životnoj priči mnogih žena tu pored nas...


A šta je glavno? Ne sme pasti prvi šamar! Ako se ipak desi, žena 
mora odmah reagovati i otići. Ne sme to smatrati ni znakom strasti
ni nečim što se neće ponoviti. Ponoviće se, svaki put gore, dok se 
ne uđe u začarani krug nasilja iz kojeg je ubistvo u samoodbrani 
jedini izlaz. Društvo ne pomaže žrtvi nasilja, preganjaju se policija
i socijalne službe, žena je ta koja treba reagovati na prvi znak nasilja.



Kazimir i Karolina

Pozorišta — Autor lastavica @ 05:53





"Kazimir i Karolina" Eden fon Horvat (Ödön von Horváth)
"Ovaj pučki komad odigrava se na minhenskom tradicionalnom 
sajmu „Oktoberfestu“, u delu za zabavu, početkom 30-ih godina 
XX veka."


"Ova predstava nije tek dočarala godine rađanja fašizma u 
Nemačkoj, nego je opipljivo pokazala iz kog i kakvog duha on 
neminovno nastaje, bilo gde na kugli zemaljskoj. Jasno nam je 
dato da vidimo da profit i tu igra glavnu rolu, ali mu je nužna 
situacija ogromne nezaposlenosti. Brojni ljudi koji ne mogu da 
opstanu ugrađuju svoje individualnosti u jedinstveno telo naroda: 
kad već ne mogu da profitiraju kao pojedinci, profitiraće skupno
kao bezlična masa. Masa je osnovni profiter u fašizmu. To mu
je bit koja ima moć da prazni naiskap svaku ličnost koja mu se 
prepusti. Izvrsnost ove predstave u tome je da nema ničeg 
ilustrativnog, već se u njoj oseća teško prisustvo onoga što još 
nije očigledno, a svakog časa može to postati


Predstava je crnohumorna i teška, govori o događajima uoči
rasplamsavanja fašizma bez uvijanja i kao rezultat dobijemo
knedlu u stomaku. Pitamo se može li se sve to ponoviti... 
Bojim se, može...


 

 


Sveti Georgije ubiva aždahu

Pozorišta — Autor lastavica @ 08:06

Atelje 212: "Sveti Georgije ubiva aždahu", izuzetna predstava u kojoj 
se ne zna ko je ostvario bolju rolu, glavni glumci ili epizodisti. Svi su
dobili podjednaki aplauz. Dug i srčan.




"Kako spojiti intimnu dramu sa dramom jednog naroda? Melodrama
i „drama-reka“, Srbija 1914, od sarajevskog atentata do Cerske bitke.
Istoriju ne odlučuju samo velike bitke, već i unutarnja previranja 
njenih piona? Može li veliki nacionalni podvig biti delo neostvarenih
pojedinaca?"



"Čudna je stvar taj srpski mentalitet. Kada okrene na dobro – rađaju 
se veliki ljudi: naučnici, lekari, pisci, pesnici. A kada okrene na zlo –
proradi nekontrolisana srdžba, iracionalni inat i zli, pakosni, lažljivi
jezici, i sve se stavi u službu zvanu „u korist naše štete”. U osnovi,
o tome i jeste drama „Sveti Georgije ubiva aždahu”.
Dušan Kovačević"

Ljubavno pismo

Pozorišta — Autor lastavica @ 05:14



Jedini lek za premor u kućnim radovima bio je pozorišna 
predstava sa smehom.



"VIŠE OD 20 GODINA PRED PREPUNOM SALOM ATELJEA 212!
LJUBAVNO PISMO je predstava koja je i po svom trajanju i uvek 
dobroj poseti, zauzela je nezamenljivo mesto u pozorišnom životu 
srpske prestonice. U predstavi dominira vodviljska opuštenost kao
preporuka da se sabotira mutno nebo nad nama. Komično, beskrajno
zabavno, opuštajuće, sa sjajnom glumačkom ekipom koja stvara 
vrhunsku zabavu."


"Komedija o mentalitetu, porodici, komšijama i svim onim običnim 
stvarima koje čine naš život, izvedena je više od 250 puta pred 
prepunom salom Ateljea 212 i do sada je imala preko 100.000 
gledalaca"


Tatjana Bošković:
”To je predstava u kojoj se i mi glumci veselimo jer uživamo u 
svakom njenom izvođenju. Napisali su je Zoran Bačić i i Zlatan 
Fazlagić kada su bili studenti treće godine dramaturgije. Trećinu
svoje karijere sam provela igrajući u „Ljubavnom pismu“ i ona će 
biti moja poslednja predstava kada budem otišla u penziju. To je
prava pravcata komedija u kojoj se smejemo i mi na sceni i publika.
Zato se njeno trajanje nikada ne zna, jer zavisi od toga koliko se 
publika smeje, pa nekada traje dva sata, a nekada dva i po. Imamo
i fanove koji je stalno gledaju jer mi aktivno sarađujemo sa publikom”

Pišete li ljubavna pisma? Dobijate li ih?

Pijani

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:39



Atelje 212 ove sezone ima na repertoaru mnogo dobrih predstava.




"Najnovija drama jednog od trenutno najizvođenijih ruskih i evropskih 
savremenih dramskih pisaca Ivana Viripaeva, PIJANI, smeštena je 
negde na Zapadu, u nekom od današnjih velegrada, gde je 14 likova 
(bankari, menadžeri, dobrostojeći sloj savremenih tehnokrata i 
intelektualaca, plus jedna prostitutka), zbog različitih razloga i povoda, 
pijano. Međutim, to pijanstvo je samo maska, preko koje oni mogu da 
se osmele i kažu istine koje čak ni sami sebi ne smeju trezni da priznaju,
istine koje otkrivaju koliko besmisleno, ništavno i podlo žive. U tom 
„kolektivnom monologu“ neki od njih ipak dolaze do saznanja, da na 
svetu postoji i nešto drugo, nešto zbog čega vredi živeti, a to su 
ljubav i nada.

(slika s neta)

PIJANI sadrže u sebi opomenu i poziv svima nama da se više ne 
bojimo i da se konačno prepustimo životu – da prestanemo da se 
plašimo da volimo, da opraštamo, da menjamo sebe i svet oko sebe. 
PIJANI su filozofska komedija o otkrivanju i samospoznaji. Nije onda
slučajno što je moto ove drame pesma Omara Hajama „Rubaije“:
(sa sajta Ateljea 212")

(slika s neta)

Predstava je i fizički vrlo zahtevna za glumce, tokom dva sata
zavidela sam im na kondiciji. Zato su aplauz na kraju zaista 
zaslužili.

Pomorandžina kora

Pozorišta — Autor lastavica @ 07:46




A ja sam konačno opet našla vremena za pozorište.


Neobična scenografija omogućila je i pozorišni selfie. 
Nagrada nalazaču :)



"Od premijere 30. aprila 2006. godine, POMORANDŽINA KORA 
Maje Pelević u režiji Gorana Markovića osvojila je publiku i postala
jedna od najomiljenijih predstava Ateljea 212. 


"Ova saga o preispitivanju ženskog identiteta u društvu koje na razne
načine, najviše kroz medije, pokušava da formira ponašanje i izgled 
današnje žene, sa jedne strane, prati priču o medijskom pritisku, a sa
druge – intimnu ispovest žene koja nastoji da se uklopi u ulogu koja se
od nje očekuje i u čemu ne uspeva. Preispitivanje i kreiranje novih 
identiteta i sve jači uticaj agresivnih reklama na svakodnevni život,
teme su ove predstave u kojoj možete da prepoznate mnoge poznate
ličnosti sa plitkom pameću i dubokim džepom…"



(nepotpisane slike: s neta)
A ja bih dodala: pomorandžina kora je ovde sinonim za 
prirodno, bez plastične hirurgije kojom mnogi menjaju i telo
i psihu. Može li prirodno? Može, ali u polusvetu poznatih, 
teško.


Avgust u okrugu Osejdž

Pozorišta — Autor lastavica @ 06:01



Vreme je za Atelje 212. Rekli smo, ovo je sezona u kojoj ćemo 
pogledati sve dobre predstave u ovom čuvenom pozorištu. A ima ih zaista mnogo :)



"Avgust u okrugu Osejdž" nas je dobro prodrmao. Šta se dešava
kad se porodica nađe na okupu, kakve će sve mračne tajne isplivati?
Naizgled brižna i složna porodica krije teške priče u kojima se
niko više ne snalazi, pa je raspad neminovan.


"Sigurno jedna od najuzbudljivijih novih američkih drama, u kojoj
se smenjuju žestoki smeh i tuga, “Avgust u okrugu Osejdž” 
savremenog američkog pisca Trejsija Letsa je drama o 
komplikovanim međuljudskim, ljubavnim i porodičnim odnosima 
koja se odvija jednog avgusta u malom okrugu u Americi. Priča 
o mračnoj istoriji jedne porodice, o ženama jake volje koje je
život odvojio, a porodična kriza ponovo vratila u kuću u kojoj 
su odrasle, kod problematične žene koja ih je podigla – donela 
je piscu Trejsi Letsu, pored mnogobrojnih nagrada, i onu 
najprestižniju – Pulicerovu nagradu za 2008. godinu, a kritičari 
ga već porede sa Judžin O’Nilom ili Edvardom Olbijem. Komad 
je premijerno postavljen u Čikagu, 2007. godine, a odmah zatim 
i na Brodveju, gde je imao preko 650 izvođenja do kraja 2009.
godine." (na sajtu Ateljea 212.)




(slike s neta)

Nakon predstave idemo u "Credo" na mus od marakuje i čaj.
Odlično idu zajedno :)





Antigona

Pozorišta — Autor lastavica @ 05:35


Na redu je Narodno pozorište. Slađana je izabrala predstavu.





"Žrtva je žrtva pa ma sa koje strane da je. Brat je brat, pa ma sa koje 
strane da je. Antigonin čin je nužan, veliki, ljudski, čin slobode i čin 
ljubavi. Ona ne gleda na kojoj je strani ko bio kad se borio, nego 
žrtvu poštuje, voli, ona sahranjuje čoveka, brata. 
A Kreont ne prašta, on i mrtvima sudi, svrstava i dalje ratuje.
I bude šta bude.
Nastavlja se krug smrti ....
I tako nestaje grad, društvo, život sam...tako se tone...."



Sjajni Jagoš Marković postavio je na scenu Narodnog pozorišta 
Antigonu sa odličnom glumačkom podelom. Vanja Ejdus uz oca 
stasala je u pravu grčku heroinu. Njen silazak u HAD je tako 
realističan da smo svi skoro bili iznenadjeni njenim pojavljivajem 
na sceni posle pada zavese. Publika je to nagradila ne štedeći dlanove.
Robusni Kreont (Aleksandar Srećković) koji se uplašen proročanstvom
da će biti vladar sam sebi na kraju slomi kao čaša. Od nepokolebljivog
i surovog ratnika do preplašenog starca.
(Slađana)




Prijatno iznenađenje je mladi 
Momčilo Otašević u ulozi Hemona.
(4 slike s neta)

Ljubav, ljubav, ljubav

Pozorišta — Autor lastavica @ 08:11



U jednom danu gledale smo dve predstave u "Atelje"212", pa smo
pre predstave u 12h videle postavljanje scene za predstavu u 20h.



Komad Majka Bartleta "Ljubav, ljubav, ljubav" u režiji Alise 
Stojanović premijerno je izveden u Ateljeu 212 21.4.2017
(b92)



Dramaturg Dimitrije Kokanov je primetio da je "Ljubav, ljubav, 
ljubav" dinamična verbalna komedija koja se zasniva na vrlo 
oporom, ponekad i crnom humoru." (b92)

(slika s neta)

"Naslov ljubav se ponavlja tri puta kao što ima tri čina i stalno
dovodi u pitanje da li je moguće uopšte ostvariti ljubav u borbi
za sopstvenu slobodu i slobodu svojih partnera i svog okruženja
i društva, da li je moguće realizovati ljubavni odnos u vremenu
otuđenosti i nemogućnosti komunikacije", rekao je Kokanov."
(b92)

(slika s neta).

Rekla bih, ako u prvi plan stavljamo svoju slobodu bez obzira
na slobodu svog partnera (partnerke) i svoje dece, onda damo
slobodu sebi, a njima ne ostavljamo pravo izbora. I u tom
kombinovanju sloboda ljubav jednostavno ode, pa možemo 
i tri puta da je dozivamo, ona više doći neće.



O, kakav divan dan!

Pozorišta — Autor lastavica @ 14:33



Ponovo "Atelje 212", dve predstave u jednom danu. Zaista
divnom danu.



U 12h monodrama "O, kakav divan dan!"


Vesna Pećanac nam je 2 sata i 20 minuta držala punu pažnju
u zahtevnoj monodrami o ljubavi i roditeljstvu, o ponavljanju
obrasca ponašanja kojima su nas roditelji naučili. Koji su naši
maksimumi, možemo li ih doseći sami ili je tu ipak važnija
uloga roditelja koji nas dobro zna i usmerava na pravi način? 


Na kraju nas je pozvala da upišemo u sveske na stolu našu
ocenu predstave, zašto smo je gledali, kakve utiske nosimo.
Napisala sam:
"Ne postoji škola ljubavi ni škola roditeljstva, a trebale bi da 
postoje. Vesna Pećanac nam je održala dva i po sjajna časa.
Nadam se da smo naučili i diplomirali!"


Ponele smo i neke pouke: Ceni svaki tren svog života, ceni
i čuvaj sebe! Pa smo to i sprovele u delo.
Utiske smo proverile kroz priču u restoranu "Šumatovac". 
Zadivljene smo kondicijom glumice, koja je sjajno iznela
nimalo jednostavnu monodramu, čiji tekst, režiju i glumu 
ona potpisuje.







I nastavile u "Gelateria" do druge predstave. 




Uz zaključak: "O, kakav divan dan!" trebamo još jednom
pogledati!


Powered by blog.rs