Lastavica

Nastavljamo na najveću plantažu lavande u Srbiji, koju je 2010.
godine osnovala Ljiljana Petrović, u selu Tamnjanici. 

"Nalazi se u ataru sela Crvena Reka, nedaleko od Bele Palanke 
u podnožju Suve planine na levoj obali Nišave. Na preko trideset 
hektara zasadila je 600.000 biljaka originalne francuske lavande 
"vera" koja se koristi kao podloga svih parfema i u medicini. 

Plantažu je proširila smiljem i melisom na po pet hektara, pa tako 
sada pod lekovitim biljem ima preko četrdeset hektara. Poznavaoci
kažu da je to najveća plantaža u Srbiji, jedna od tri najveće u Evropi 
i da tako velikih zasada nema mnogo u svetu.“ Dodati su i voćnjaci.
Naravno, destilerija radi punim kapacitetom kad počne sezona berbe.

Prelepo putovanje završićemo odličnim ručkom u restoranu 
"Špaj" u mestu Crvena reka, primerom kako malo mesto 
može da ima savršen restoran.  

I vraćamo se...vreme je...

Obilazimo Belu palanku

Razgledamo maketu Remezijane, Bele Palanke u rimsko doba

pa spomenik rimskom imperatoru Septimiju Severu u vidu mermernog 
kvadra, iz 202.godine. 

Blizu su ostaci bazilike iz rimsko vizantijske epohe. 

Miljokaz je postavljen 230.godine u čast rimskog imperatora 
Aleksandra Severa i redak je nalaz. 

Prolazimo spomenik ženi sa banicom, podsetniku na Dane 
banice koji se održavaju u avgustu.

Ulazimo u lepi Hram Vaznesenja Gospodnjeg iz 1853.godine, 
koji se baš freskopiše.

Na kraju obilazimo ekološko-rekreativni centar Banjica.

Izgrađen je tern za mini golf, a i deca imaju svoj kutak

(nastaviće se)

 

Vreme je da krenemo prema Beloj palanci, novim i sređenim
putevima

Prelazimo Nišavu

Bela Palanka leži na mestu rimske Remezijane. Reč Palanka je 
turskog porekla i označava manje utvrđeno naselje od palisada. 

Današnje ime nosi po lepoj Srpkinji Beli koju je na silu isprosio 
turski aga. Kad je svadbena povorka krenula, prolazeći pored vrela 
Bela je zamolila da se napije vode, bacila se u vodu i utopila. 
Turci su tada mesto nazvali po imenu lepe devojke. 
Sonja nas vodi na Vrelo, izvor Mokranske reke.

Vajar Zvonimir Kostić Palanski je uradio nimalo nadahnuti spomenik 
„Devojka na steni“. Očito je ženomrzac.

Mesto je lepo za odmor i druženja u prirodi

Stigli su i skauti, simpatično ih je videti.

Da obiđemo Belu Palanku? može?

(nastaviće se)

Nastavljamo na Staru planinu u selo Rsovci.

Visoko je, ovde proleće kasni.

Da li vas je zaintrigirala ova tabla u selu Rsovci?

U planu nam je manastir Sv.Petra i Pavla u steni, iz 13.veka.
Prošetaćemo, prateći putokaze.

Kako lepo vikend naselje, milina za gledanje!

Prelazimo brzu reku Visočicu, punu rakova i pastrmki.

Ima i lepo odmorište.

Penjemo se bezbrojnim kamenim stepenicama do crkve u steni. 
Bila sam zamorena i od pola nisam slikala pentranje, izvinjavam se.

Pogled sa visine je prelep (hvatam vazduh!)

Kako je nastala freska mladog Isusa bez kose oslikana na jednoj 
od stena pećinske crkve u staroplaninskom selu Rsovci još u 13.
veku, i dalje nema preciznih podataka. Dok sve više turista obilazi 
ovu svetinju, stručna javnost i dalje debatuje.

I pogled u povratku je divan

Neki ovaj cvetak zovu ptičje mleko.

Visočica je brza i plavna. Nije slučajno ona kuća podignuta
iznad reke.

Idemo dalje...

(nastaviće se)

Dan smo počeli u našem hotelu "Alma", koji je za preporuku.

Na kraju dana zasladićemo se posetom etno kompleksu
Nišavska dolina na ulazu u Pirot.

Sastoji se od desetak izdvojenih kuća u etno stilu.

Uređenje je jako lepo. Pirotski ćilim je nezaobilazan.

U Društvu književnika Beograda održano je 21.maja Veče minijatura

Veče su vodili Slađana Belko i Ljubomir Vujović, zbog 
bolesti sekretara i odsutnosti predsednika Društva. 

Učesnici su imali zadatak: pesma, priča, aforizam do 12 redova.

U kratku formu uklopili su se: Anka Dinić

Sandra Nogić

Srđan Simeunović Sendan

Blagica Antić

Milivoje Jozić

Nebojša Stojoski

Srećko Aleksić

Simo Vasić

Nada Kostić

Nenad Radoš

Olivera Šestakov

Miša Lazar

Danijel Đukić

Svetlana Joksimović

Zoran Škiljević

Marko Matić

Ljubomir Vujović

Prva pirotska znamenitost je tvrđava.

Pirotski ili Momčilov grad je gradsko utvrđenje pored Nišave
i nalazi se u samom gradu, odnosno na ulazu grad iz pravca Niša.
Grad je podigao Vojvoda Momčilo za vreme vladavine kneza 
Lazara ovim prostorima. Osmanlije su uspele da ga zauzmu, 
ali ga je 1386. godine povratio vojvoda Dimitrije, što je bio jedan 
od povoda za Kosovsku bitku 1389. godine. 

Utvrđenje je bilo u vojnoj upotrebi sve do prve polovine XX veka.
Obzirom na starost tvrđave i izuzetno veliki broj nemirnih događaja 
može se reći da su zidine grada prilično dobro očuvane. Tvrđava je
nedavno rekonstruisana.

Opasana je jarkovima ispunjenim vodom.

Popnimo se, vredi videti! I mladenci će s nama!

Sledi grupna fotka ispred donžon kule.

Ispred tvrđave u parku je spomenik krilatom konju vojvode 
Momčila, Jabučilu. Ja ne bih nagradila vajara, a vi?

Druga pirotska znamenitost je - kuhinja, po kojoj je ovo 
gastronomska destinacija br 1 u Srbiji. U hotelu nas čeka 
lagani ručak sa specijalitetima

Čorba,

prebranac+ salata

, 
uštipak+ sarmice od vinovog lista+suva pirotska punjena paprika 
(neopisivo ukusno) 

i lenja pita.

(nastaviće se)

Etnografski muzej (Muzej Ponišavlja) u Pirotu je kuća trgovca 
Mali Rista, koji je 1848. dobio dozvolu od Turaka da podigne 
kuću na sprat, s tim što su sprat koristili Turci. Ovde su snimljeni
filmovi Zona Zamfirova i Ivkova slava. 

Nameštaj u prizemlju je autentičan, 
pirotska sofra sa niskim tronošcima i posebnom sofrom za decu.

Vidimo radnu sobu malog Riste s niskim dovratkom.
Pošto je bio baš nizak, ovim je prisiljavao sve koji ulaze
da mu se- naklone!

Na spratu su: golema soba (salon) sa stilskim nameštajem, 
ženska soba- haremluk, koja gleda na dvorište, spavaće sobe, 
muška soba-divanhana (desno!), uzdignuta, gleda na ulicu

Bacimo pogled na dvorište, pa idemo dalje. U Pirotu ima
šta da se vidi.

(nastaviće se)

U Pirotu danas postoji zadruga vrednih i kreativnih žena pod nazivom 
„Damsko srce“. One žele da sačuvaju od zaborava i prenesu mlađim 
generacijama zanat izrade pirotskih ćilima za koji je potrebna izuzetna 
spretnost, tehnika i staloženost. 

Sa izuzetnim entuzijazmom Slavica Ćirić nam priča tajnu pirotskog ćilima.

To je ćilim bez ijednog čvora, sa dva lica, bez naličja, tako gustog tkanja 
da kroz njega ne prodire svetlost. Tajna je u sabijanju, obratite pažnju
na češalj za sabijanje potke, kojim se snažno sabijaju redovi.

Iskusna tkalja sa 8 sata rada za mesec dana može izatkati ćilim 80x80 cm. 

Pirotsko ćilimarstvo traje preko 500 godina, ono je priznati brend Pirota 
i zaštićeno je 95 šara i 122 ornamenta. 

Radi se od jake vune ovce pramenke. pa je oštar, nikad nije gladak. 
Dugovečan je, traje po 100 godina, ne haba se, a slobodno se može 
zameniti korišćena strana za nekorišćenu i lepši je što se više koristi.
Ne propušta prašinu.

Pošto se ćilim radi bez sheme, a zahteva maštu i matematiku, nekada 
je bio mera inteligencije devojke za udaju. Što je lepši ćilim umela da izatka, 
dama je imala viši rejting i šansu za udaju. 

Razbacani đulovi (božuri) su simbol lepote duha i tela. 

Veoma je tražena šara bomba, daje snagu, energiju i moć upravljanja, 
pa je namenjena muškarcima i snažnim ženama. Takav ćilim se 
poručuje kad se rodi muška beba. 

Još jedna od poznatijih šara se zove Kondićeva šara. Ona služi za 
zaštitu doma i porodice, čuva bogatstvo, nematerijalno i materijalno, 
štiti od uroka i razbija ga. Urok je negativna energija i zbog njega vrlo 
često devojke ili momci nisu mogli da se udaju i žene. Šara je spoj 
vraškog kolena i ptice, jer ptica donosi radost i sreću, a koleno je 
pokret života „da đavo slomi nogu“.

Ovo je težak i vredan posao, a tek kad smo videli kako se 
ćilimi rade, shvatili smo zašto su toliko skupi.

(nastaviće se)

Pirot se nalazi na antičkom putu Via militaris, u kotlini tektonskog 
porekla. U okolini Pirota se nalaze Stara planina, Vlaška planina, 
Belava, Suva planina, a kroz grad Pirot protiču reke: Nišava, Jerma, 
Temštica, Visočica. Grad dobija na važnosti pred kraj 14.veka, 
kao pogranična srpsko-bugarska tvrđava. 

Danas Pirot ima obnovljen deo industrije (Michelin), a proglašen je 
zvanično za gastronomsku destinaciju Srbije br.1. Uverili smo se u
to!

Uspeo je da zaštiti brendove:
-pirotski ćilim (jedini s geografskom odrednicom!)
-pirotski kačkavalj
-pirotska peglana kobasica
-pirotsko jagnje
-pirotska crna paprika

Posećujemo Tiabarsku crkvu (pripada delu grada Tiabara)
posvećenu arhangelu Mihailu. Podignuta je 1868. nakon 
oslobođenja od Turaka, pa je normalne visine.

Obilazimo Pazarsku crkvu, građenu u tursko vreme, pa je niža, 
ukopana. 

U ulici kestenova popićemo kaficu, obići okolne kafiće originalnih
imena, pa nastaviti obilazak.

Tigar još radi...

"Posle višegodišnje borbe za opstanak, pre svega zbog ogromnih 
dugovanja, pirotski „Tigar" ponovo je „stao na svoje noge”, a 2018. 
godina bila je prekretnica za tu kompaniju. Konverzijom dugova, 
država je postala njen većinski vlasnik, a zahvaljujući proverenim 
poslovnim partnerima i osvajanjem novih tržišta, „Tigar” je ponovo 
postao lider u proizvodnji gumene obuće u Evropi, sa projektovanom
proizvodnjom od 3 miliona pari godišnje."

(nastaviće se)

Manastir Sukovo se nalazi u dolini reke Jerme, u podnožju brda 
Carev kamen. Nepoznati su vek gradnje manastira i ktitor. 
Rušen je više puta. 

Manastirska crkva je posvećena Uspenju Presvete Bogorodice, 
a podigao ju je 1857-1859. godine na temeljima stare crkve 
Sali –beg iz Pirota, u znak zahvalnosti za ozdravljenje svog sina 
Emina. 

Ikonostas je poseban

Živopis je urađen 1869. godine.

Ovde postoji freska Bogorodice s krilima.

Iguman kosi travu...manastirsko bratstvo je vredno. 

Odlazimo. Vraćamo se preko Jerme.

Nastavljamo u manastir Poganovo, u dolini reke Jerme. Podigao 
ga je 1395. godine srpski plemić Konstantin Dejanović Dragaš, 
sestrić cara Dušana, i posvetio ga Sv. Jovanu Bogoslovu. Ktitor 
hrama je i Konstantinova ćerka Jelena Dragaš, udata za 
vizantijskog cara Manojla II Paleologa. 

Jedan je od tri naša manastira koji nije paljen ni rušen, autentičan 
je. Freske su odlično očuvane, verovatno i zato što je carica 
Jelena dovela najbolje freskopisce koji su koristili skupocene 
kvalitetne boje.

Vraćamo se preko Jerme

Od manastira Poganovo skreće se u pravcu Pirota desno ka 
etno selima. Nažalost, dogovorili smo etno selo Dunđerovi, 
koji vodi bračni par bez dara za ugostiteljstvo. Dok muž donosi 
piće, žena ne zna ni da postavi sto, a ni da donese hranu, 
koju sprema majka. Usluženi smo neuobičajeno loše, jedino 
je hrana veoma ukusna (sprema majka)..

Jedemo čorbu od zeleni, 

sarmicu od vinovog lista (količina predviđena za 8!), 

hladno jareće pečenje, kupus salatu (posle jela!),

i tulumbe ili baklave. 

Slavimo Dušicin rođendan. Ali kod njih Izletnik više neće doći...

(nastaviće se)

Vreme je za vikend smeh, zar ne? Pomaže AnaM.

Nindža dijeta: Jedeš sve ali paziš da niko ne vidi!

–Skinuću ti zvezde s neba!
-Lepo, ali prvo počni sa zavesama, treba da se peru!

- Ej baba, gde ti je ona pizdarija za guljenje krompira?
- Otišao u prodavnicu po cigare i mleko... Jel za dedu pitaš?

- Alo, brate, šta radiš?
- E evo me, jednoj devojci mirišem kosu a druga me gazi štiklom...
- Aaa, ok, nazovi me kad izađeš iz busa!
- Važi!

Kaže Mujo Hasi:- Ja sa svojom ženom nisam spavao pre 
venčanja! A ti?
Haso:- Uf, nisam siguran, kako joj je bilo devojačko prezime?

U Pirotu neka žena rodila četvorke. 
Lekari se bore za očev život!

Mujo imao neku babu u komšiluku. Starica ima 83 godine, nema 
nikog svog, Mujo se sažali, odnese joj hleb, mleko, novine, pa posle 
sedne sa njom na kafu. Baba skuva kafu, sedne i kaže Muji:
- Jadna ja, šta ću kad mi ti umreš!

Preko Stare planine stižemo lošim putem do mesta Slavinja 
odakle ide turističko pešačka staza „Slavinjsko grlo“. 

I ovo je Slavinje.

I ovo

Nastavljamo pešice 2,3 km (25 minuta) do Slavinjskog grla 
u klisuri Rosomačke reke. 

Rosomački lonci je jedan od naziva za kanjon Rosomačke reke. 
Obično ga nazivaju Rosomačko grlo, Rosomačko ždrelo, dok ga 
stanovnici sela Slavinja zovu Slavinjsko grlo. Kanjon se nalazi 
između sela Slavinja i Rosomač na oko 35 km od Pirota. 

Putokazi su dobro postavljeni, a dosta ljudi ide i vraća se s 
malom decom. 

Njih dvoje grabe napred, za njima ja, pa nas ostali prate

Udaljavamo se od reke pa približavamo

Stižemo na cilj

Uz malo truda, prilaz je mogao da bude lakši, ali na tome niko 
ne radi. 

Lepota ovog prirodnog fenomena je neopisiva! Da li se zove 
Slavinjska reka ili Rosomačka reka, više ne znam, različito je
zovu, ali da vredi videti, vredi!

A šta je to? Piše lepo, stvoreno u moru: ""Profil jurskih 
sedimenata u Slavinjskoj reci, posebno važan objekat 
geonasleđa, predstavlja sive krečnjake sa omonitskom 
faunom, stvoren u najdubljim delovima mora."

Puni utisaka, vraćamo se maltene leteći!

(nastaviće se)