Lastavica

Mnogi je pogrešno zovu Neobojšina kula. Ali to je kula koja
se ne boji. Dominantni je objekat u Donjem gradu Beogradske
tvrđave. "jedini znameniti Nebojša upravo je toranj koji već
vekovima dostojanstveno prkosi vremenu. Ponosno se izdiže
pokraj priobalja Donjeg grada, čuvajući pozamašno parče
burne istorije ovih prostora."
"Kada bi kojim slučajem progovorio, štošta bismo od njega čuli.
Od herojskih borbi za vreme turske okupacije, preko sudbina
revolucionara i zatočenika koji su tu dočekali poslednje dane,
pa sve do mističnih nagađanja sa primesama fantazije i mita
– sve to staje u četvorospratnu osmougaonu konstrukciju
visoku 22 metra."

Procenite debljinu zidova kule

Uđimo u hol

Nastavimo na donji i gornje nivoe

Kula je najverovatnije sagrađena 1456. godine, nakon neuspele
opsade Beograda od strane Turaka. "Uvidevši da im najljući protivnik
ovoga puta nije od krvi i mesa, već od kamena i betona, Turci 1521.
godine odlučuju da zapale Kulu – i tek tada uspevaju da prodru
u grad i uzmu ga pod svoje. Nedugo potom, kula je obnovljena
odlukom sultana Sulejmana Veličanstvenog, a njena nova uloga
bila je da osujeti prodor ugarskih brodova ka Beogradu."

Od 18. veka pa do danas, pomen Kule Nebojše budi
nepogrešivu asocijaciju na zatočeništvo i smrt.

Istorija beleži da je 1798. godine na ovom mestu stradao
Riga od Fere, čuveni grčki revolucionar i borac za
oslobođenje od Turaka. Nekoliko godina kasnije tu je
pogubljen i beogradski mitropolit Metodije."

Vidimo likove svih zatočenika kule Nebojše.

Prikazan je i Prvi srpski ustanak

Vraćamo se kroz Kragujevac, koji je bio prestonica Srbije,
a ime je dobio po vrsti sokola kraguj.

Stižemo u ženski manastir Grnčarica, zadužbinu kralja Milutina
iz 13.veka. Bio je izgrađen na drugom mestu pa premešten da
izbegne turska razaranja.

Ikonostas je od orahovog drveta

A freske su veoma lepe.

Dirnuo nas je doček i izložba Branka Radunkovića pod motom „Volja čini čuda“. Praviti makete samo ustima i nogama, više je nego čudo.

Vraćamo se kući, zadovoljni izletom.

Nastavljamo za selo Guberevac pored Gružanskog jezera,
odakle Kragujevac dobija pitku vodu.

Stižemo u destileriju Aleksić, gde je takođe sniman deo
serije „Moj rođak sa sela“ i gde se prave vrhunske rakije
od nekoliko autohtonih sorti šljiva.

Bogat je podrum gde odležava šljivov destilat.

U lepoj sali ručak nam donosi Vladanka Aleksić, koja je za
gružansku kuhinju dobila više kulinarskih nagrada.

Ide slasna pita od seljačkih kora pečenih na plotni,

pa odlična juneća čorba,

zatim odlično svinjsko pečenje sa salatom

i pita od višanja.

Sve je to smešteno u lepom domaćinskom ambijentu

(nastavit će se)

Stižemo u grad Borač, koji je postojao još u u srednjem veku.

Vidi se Borački krš, tektonskog porekla, stene koje kao da
su s druge planete.

Uzbrdo idemo do groblja sa starim spomenicima

i crkve iz 14.veka, posvećene Sv. Arhangelu Gavrilu.

Freske su iz 15.veka, ikonostas iz 18.veka.

Prolazimo opet pored Gružanskog jezera

(nastaviće se)

Nastavljamo kroz Šumadiju, srce Srbije, reljef je blago
zatalasan.

Prolazimo kroz Kragujevac

Stižemo u Borač, u Vranića kuću, etno kompleks gde je
sniman deo popularne serije „Moj rođak sa sela“.

Dobijamo kafu i rakiju

Obilazimo etno Vranića kuću

Uživamo u lepom pogledu na Gružansko jezero

(nastavit će se)

Izlet u nepoznato vozi Proka, vodi Keti. Pozdravljamo Avalu,
pa autoputem prema Nišu pa skrećemo za Kragujevac.

Kafu pijemo u restoranu "Jezero"

Stižemo u Čumić gde je 1792. sagrađena kuća proti Stevanu
Popoviću da bi opismenjavao decu. Od tada do danas škola je
više puta menjala ime i lokaciju.

Domaćin Stevo nam priča o istorijatu protine kuće

Pokazuje nam autentičnu premeštenu protinu kuću (i u njoj
voštanu tablicu s guščijim perima!),

ambar i kačaru

mlekaru,

prve košnice,

vajat

ambijentalne učionice.

Bilo je lepote u starinama, zar ne?

(nastaviće se)

Izlet završavamo jednočasovnim odmorom u etno kompleksu
„Moravski konaci“, koji obilazimo

Lepo je i mirno

Koju ćete kućicu? Da li vam se bolje slažu uz image plavi, žuti
ili crveni prozori?

Verujem da je ovde prijatan odmor

Vreme je za osvežavajuće piće, pa povratak.

Do sledećeg putovanja!

Nastavljamo autoputem do mesta Krnjevo, gde ćemo u motelu
Krnjevo u kafani „Kafana za dva dana“ imati odličan ručak

teleća čorba

piletina s prelivom od pečuraka

suvi vrat na roštilju,

odličan kolač.

(nastaviće se)

I opet subota i humor kod Lastavice.
Za početak, kratak kurs iz astronomije!

Najiskrenija emocija muškarca je erekcija.
Sve ostalo je za poligraf!

1. Marfijev Zakon: Bilo koje telo uronjeno u kadu prouzroči
   zvonjavu telefona.
2. Rubijev Princip: Verovatnoća da se sretne poznata osoba
  povećava se dok stojiš s nekim s kim ne želiš da te vide.
3. Marfijeva Konstanta: Stvari se upropaštavaju proporcionalno
  njihovim vrednostima.
4. Gampersonov Zakon: Verovatnoća nekog događaja obrnuto je
   proporcionalna poželjnosti istog.
5. Babov Zakon: Koju god stvar tražite, naći ćete je na zadnjem
   traženom mestu.
6. Pravilo Parkinga: Kad auto parkirate na udaljenosti od dva kilometra,
   dok pešice stignete do ulaznih vrata, baš u tom trenutku ispred ulaza
   oslobode se najmanje četiri parkirna mesta.
7. Pravilo Reda: Što je hitniji razlog zbog čega neko čeka u redu,
   sporiji je službenik na šalteru.
8. Amandman 1 na Pravilo Reda: Drugi red uvek napreduje brže.
9. Amandman 1 na Amandman 1 na Pravilo Reda: Pri promeni reda,
   onaj prvi se ubrzava.
10. Jangov Zaključak: Grešiti je ljudski, ali da bismo u tome dostigli
  savršenstvo, moramo dodati i jedan kompjuter.
11. TV Zakonitost: Golovi se postižu u trenutku kad okreneš glavu da
   vikneš deci da se smire.
12. Bakin Zakon: Uvek prvi zaspi onaj koji hrče.

Vozi se pop avionom. Stjuardesa ga ponudi pićem.
"Na kojoj smo visini?"
"3000 m"
"Može."
Kasnije ga opet ponudi pićem.
"Na kojoj smo visini?"
"5000 m"
"Može."
Nakon dva sata ga opet ponudi pićem.
"Na kojoj smo visini?"
"10000 m"
"Ne može. Šef je blizu"

Izlet nije završen. Nastavljamo u selo Bagrdan.

Bagrdan je poznat po izuzetnom delu arhitekte Vasilija Androsova,
ruskog Gaudija, neobičnoj spomen kosturnici gde su pohranjeni
posmrtni ostaci 88 seljana izginulih u I svetskom ratu, previše za
tako malo mesto.

Pogledajmo tu građevinu iz više uglova. Veoma je originalna i ne liči
ni na jednu koju smo već videli. Vrlo je specifične krovne konstrukcije,
sa zdepastim stubićima koji su bili lični pečat Androsova, i sa
neobičnim uglovima zidova.

S leve strane

S desne strane

Pored tako lepe građevine, crkveni kompleks se skoro ne primećuje

Ja sam ogladnila, a vi?

(nastaviće se)

Vraćamo se u Bačinu, gde se nalazi vinarija „Bačina vino“, a vina
se zovu „Dolina“.

Sa svojim očaravajućim pejzažem, Bačinska dolina je očarala i jednu
grupu Šveđana koji su obišli ovaj kraj. To je bila ljubav na prvi pogled,
i na njihovu inicijativu je ponikla vinarija Bačina vino koja po tradiciji
počiva na vinogradima porodice Milutinović. Najveći deo proizvodnje
izvozi se u Švedsku.

Posetili smo podrume s tankovima

Podrum s buradima

...i probali odlično belo vino (tamjanika+rizling), roze i crveno
vino (kaberne+merlo)

A ovo sam ponela kući...

(nastaviće se)

Nastavljamo u selo Izbenica, do hrama Pokrova Presvete
Bogorodice, koju su podigli meštani tokom okupacije 1943.
godine.

Jednobrodna je u moravskom stilu, a zvonik ima dva otvora.

Oslikao ju je Janko Rašić, ali nakon uništenja novi je freskopis
uradio Maka Minić.

Nastavljamo u romsko selo Suvaja, čiji stanovnici uglavnom žive
i rade u Berlinu, a u palate koje su podigli dolaze za Đurđevdan
i na letnji odmor.

(nastaviće se)

Zbog pandemije korone nismo baš dugo putovali,
puna 3,5 meseca. Moje patikice su se predugo odmarale

Uželeli smo se jedni drugih. Izlet u polunepoznato vode Keti i Ivan,
vozi Dragan.

Izlet je posvećen stvaralaštvu ruskog arhitete Vasilija Androsova,
(1873-1934) ruskog emigranta u vreme boljševizma, koji je
projektovao preko 250 veoma različitih sakralnih i drugih objekata
u toku 20 godina svog života u Srbiji. Ostavio je svoj pečat u Beogradu
(imao je velikog udela u konačnom oblikovanju Crkve Aleksandra
Nevskog, a projektovao je javne i stambene zgrade od kojih je
najznačajnija fasada Glavne pošte) i širom Srbije.

Vozimo se autoputem do Ćićevca, gde skrećemo u Tromoravlje,
manje poznato kao Župa Zagrlata. Prelazimo Veliku Moravu i
prolazimo Varvarin.

Ulazimo u mesto Bačina, u čijem centru je velika i lepa crkva
Preobraženja Gospodnjeg, koju je projektovao Vasilij Androsov.
Poseban je zvonik sa triforom, tri otvora, i konhe koje su pevnice.

Veći deo freski je radio ruski baron Nikolaj Majendorf, kao i slike
na ikonostasu, dok je duborez ikonostasa sa Ohrida.

Tu smo održali parastos izletnicima koji su preminuli od
prošle godine.

Grupa se uslikala za uspomenu, sa maskama kao
modnim hitom 2020.godine, pa nastavljamo put.

(nastaviće se)

Nakon 3,5 meseca izolacije i nekretanja, odvažili smo se na
prvi izlet, uz pridržavanje mera zaštite. Jako nam je nedostajala
naša pozitivna družina. U nekoliko nastavaka ispričaću vam
šta smo uspeli da vidimo u jednom danu.