Lastavica

Veselica

Putopisi — Autor lastavica @ 05:16



Posle pola sata vožnje kroz prelepu Šumadiju stižemo do etno
sela Babina reka u Trbušnici, koje vodi Slaviša Živković



Putem su posejane table s mudrim mislima

Na ulazu piše: "Ko prođe, da se zaljubi".
Izgleda, nisam dobro čitala...

Čekaju nas tamburaši

Igra je obavezna



Ručak je obilan, dobra čorba,

ćufte sa kajmakom i pečenica (kuvar je na mom parčetu
napisao moje inicijale, hvala mu),

pa princes krofna.


Još malo igre, pa treba poći... Tamburaši nas ispraćaju.

 


Muzej Aranđelovac

Putopisi — Autor lastavica @ 06:42



Penjemo se do Narodnog muzeja



Tu nam priča kustos, učenica legendarnog arheologa
Dragoslava Srejovića.

Ovo je kostur mladunčeta pećinskog medveda iz
ledenog doba. Ne bih ga rado srela uživo...

Kosti pećinskog medveda

Kosti vuka

Mnogi su ovde ostavili tragove...

Prelazimo na sećanja na staru čaršiju Aranđelovac

Na stare zanate



Na stari način života...

...i poneka sećanja...


Zovem vas u nastavak šetnje


(nastaviće se)

Kad se jesen razigra

Putopisi — Autor lastavica @ 05:14



Silazimo do parka Bukovička banja gde nas vodi Divna kroz
raskoš jesenjih boja.



Jesen se razigrala, takmiči se sama sa sobom.




Pogled na hotel "Izvor"

Vodič nam pokazuje specijalnu bolnicu za odrasli i dečji dijabetes.

Jula se ovde održava manifestacija Mermer i zvuci. Urađene
skulpture od venčačkog mermera ostaju u parku.







Prolazimo pored moje omiljene skulpture „Pogled kroz svet“
koji je uradio David Marshall iz Kanade.

Veliki divan platan koji je zasadio knez Mihailo Obenović.

Idemo do izvora Pobeda.

Tu me napao strašan lav!

Nekad prelep hotel Staro zdanje je ruiniran, planira se rekonstrukcija.


Retko gde je jesen tako lepa kao u parku Bukovičke banje






(nastaviće se)

U Izvoru

Putopisi — Autor lastavica @ 08:46



Nastavljamo u Aranđelovac, pravo u hotel "Izvor" A kategorije.





Sladimo se odličnom tortom Izvor i kafom, pa obilazimo hotel
sa brojnim kopijama portreta i slika.




Kopija portreta supruge Paje Jovanovića

Milan i Mihailo Obrenović

Knjaz Miloš Obrenović

Zanimljivo stepenište s Belim anđelom


Park oko hotela je lep, s fontanama.

(nastaviće se)

Risovača iz ledenog doba

Putopisi — Autor lastavica @ 06:11



Vreme je za izlet. Avala na vidiku.


Dobrodošli u Aranđelovac!

Počinjemo posetom pećini Risovača kod Aranđelovca.

Pećina je arheološki lokalitet iz palelolita, iz ledenog doba, a istražio
ju je profesor Radenko Lazarević.


Malo detalja o periodu u kome je pećina bila nastanjena



Baš je lepa maketa bizona s Aranđelovcem u pozadini.

Ne čini mi se da je bilo udobno živeti u pećinama, ali u ledenom dobu nije se moglo birati....

Na ulazu su kamene makete pećinskih ljudi, u prirodnoj veličini, snažne
građe, četiri figure: vođa plemena, žena koja loži vatru, čovek koji pravi
oružje i lovac.


Nađeno je preko 8500 kostiju životinja, fosili pećinskog
medveda, pećinskog lava i drugih životinja

Iz najveće dvorane vode bočni kanali, snežna koralna soba,

risovačke orgulje (spojeni stalaktiti i stalagmiti),

Vidimo presek stalaktita.

U slučaju novog ledenog doba opet bismo u pećine?

(nastaviće se)

Felix Romuliana

Putopisi — Autor lastavica @ 06:03


Završavam serijal priča o Timočkoj krajini.


Dok nije Dragoslav Srejović pronašao krunski dokaz da je Felix
Romuliana bila carska palata, mislilo se da je to vojni logor pored
Gamzigrada.

Feliks Romulijana (Felix Rimuliana) – antičku carsku palatu,
na UNESCO- voj listi od 2007., podigao  je rimski car Galerije
između 293. i 311. g. n.e. i nazvao po svojoj majci Romuli.
U slobodnom prevodu znači „Pobeda Romulina” (nad
prolaznošću) ili palata božanske Romule.

Vodi nas Saša. Šeta nas kroz grad do istočne kapije, nekad ulazne,
okrenute svetom brdu Magura. Na Maguri se lepo vide dva tumulusa
gde su sahranjeni car Galerije i njegova majka Romula (iznad ovog
vrha na slici). Tu je izvršena poslednja apoteoza.

Drevni podni mozaici zaštićeni su peskom, samo je ovaj
otkriven

Samo jednom sam uspela da slikam najveći podni mozaik, dok su
ga sređivali i nije bio pokriven peskom. Fasciniraju potpuno očuvane
boje nakon 1700 godina!

Što sve skriva drevna palata? Deo za carsku svitu i
deo za narod (terme). Palata je imala podno grejanje,
vodovod i kanalizaciju.


Saša nas vodi kroz Romulijanu kroz 3D projekciju.

Čujmo što nam arheolog Bora Dimitrijević priča o Felix
Romulijani i apoteozi.

A kako izgleda Felix Romuliana iz vazduha? Iz malog
aviona slikao je moj prijatelj.

Timočka krajino, doviđenja! Doći ćemo opet!


 


S Anđelom do Bastiona

Putopisi — Autor lastavica @ 07:03



Polazimo do spomen kosturnice borcima iz Zaječara 1941–45,
pored koje se nalazi spomen kosturnica palim crvenoarmejcima.
Tu se nalazim s planinarkom, blogerkom i novinarkom
Anđelom Risantijević.


Anđela nas vodi u Zaječarske bastione. Jesen vlada putem,
a Zaječar se vidi kao na dlanu.

Anđela nam priča: Temelji zaječarskog fortifikacionog sistema postavljeni su
još u vreme Prvog srpskog ustanka, kada je vožd Karađorđe naredio
Hajduk Veljku i ostalim timočkim vojvodama da duž granice, koja je
bila privremeno dogovorena na liniji duž rečnog korita Timoka, izgrade
šančeve radi odbrane od mogućeg turskog napada sa prostora koji su
držali na drugoj strani obale. U sklopu vojne pripreme za odbranu Srbije,
odlukom kneza Mihaila Obrenovića angažovan je inžinjerijski kapetan
Ipolit Florentin Monden, sa zadatkom da pomogne u izradi vojnih
planova za utvrđivanje položaja, kao i da za izvrši razmeštaj i
koncentraciju vojske na pravcima mogućeg turskog udara.

“Izletnik” je prva organizovana turistička grupa koja je posetila
Bastione i podržala nastojanja zaječarskih planinara.

Tajnu bastiona čuvaju šumarci i zaborav, jer nijedno od ovih utvrđenja
nije pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture...



Prošetaćemo Popovom plažom, rekreacionim centrom pored
CrnogTimoka.


I paunovi nam prave društvo.

Ručamo kod "Dva brata".


Nastavljamo naš put u Felix Romulianu.

(nastaviće se)

Kod Velje grnčara

Putopisi — Autor lastavica @ 07:43



ZAJEČAR se nalazi  na ušću Crne reke u Timok.


Njegov značaj potiče od vremena kada Srbi dižu bune
protiv Turaka.

Muzej – nalaze se eksponati iz antičkog doba sa lokaliteta Feliks
Romulijana, istorijska i etnološka zbirka.


Ovog puta nećemo boraviti u hotelu Srbija.

Ali ćemo tu blizu popiti kafu


Kod Velje grnčara divimo se veštoj izradi grnčarije.



Da li biste pokušali ovo sami?




Obavezno ponesem neki lepi predmet koji je Velja
napravio, za svoje domaćinstvo

(nastaviće se)

Rajačke pivnice

Putopisi — Autor lastavica @ 05:28



Iz Negotina krećemo za Rajačke pivnice. Prvo prolazimo Rogljevo koje takođe ima svoje pivnice.


Zatim stižemo u Rajac u podnožju pa u Rajačke pivnice na vrhu brda.

One se nalaze na brdu Rajac, okružene vinogradima iz kojih
se dobija božanski nektar.

To je skupina kamenih, vinskih podruma gde „živi vino”.


Sledi praznik hedonizma, ručak sa specijalitetima istočne
Srbije. Ko je gladan, neka ne gleda dalje.

Čvarci idu prvo, krckavi. Šunka i sir uz to.

Najbolji je belmuž, neopisivo dobrog ukusa

Babejićev kačamak i punjene suve paprike


Pa pivnički prebranac

Sledi glavno jelo, dve vrste pečenja sa salatom

Pa orasnice. I ko još može da jede, alal vera!
(nastaviće se)

Dunavski valcer

Putopisi — Autor lastavica @ 05:15



Vreme je za redovni jesenji izlet koji svi veoma volimo.


Jutro se budi u Stiškoj ravnici

Čeka nas Dunav, širok kao more, kod Golupca.

Prva kafa se pije u Golupcu.


Uz zvuke valcera "Na lepom plavom Dunavu" stižemo u Donji
Milanovac, uz predivni Dunav. Druga pauza je u Donjem
Milanovcu, koji se nekad zvao Poreč.

Pozdravljamo Dunav i ulazimo u Timočku krajinu.

Manastir Bukovo – predanje govori da je iz 15. veka. Posvećen je
Sv. Nikolaju Čudotvorcu. Pripada moravskoj školi.


Na svodu crkve fascinantna freska: Sv.Sava miri braću
na grobu oca Nemanje.

U manastirskim vinogradima gaji se crna tamjanika.
Sledi degustacija odličnog vina.

Na Dekanteru 2017. je srebrnu medalju osvojilo vino Filigran
cabernet sauvignon 2013, manastir Bukovo.

Od Bukova do Negotina ima  samo četiri kilometra! NEGOTIN se nalazi na
tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske. U istoriji je poznat kao
junački grad iz Prvog srpskog ustanka kada je mesto sa celom
nahijom držao pod svojom vlašću Hajduk Veljko Petrović.

Todorčetov konak – najstarija varoška kuća u Negotinu, poznata i
kao Konak Kneza Todorčeta. Podignuta je polovinom 19. veka.

Niko nije mogao da potretira Hajduk Veljka dok je bio živ.
Zato nijedan portret nije njegov. Po svjedočenju njegove vjerne
ljube Čučuk Stane, ovaj je najsličniji.

Kafa se pije na centralnom trgu.

Obilazimo rodnu kuću kompozitora Stevana Mokranjca koja
ima status spomenika kulture od velikog značaja. Nastala je
sredinom 19. veka, a 1964. g. je adaptirana za potrebe
memorijalnog muzeja.

Muzej Krajine je osnovan 1934. g. Stalna postavka je arheološka,
istorijska i etnološka.

Obilazimo Sabornu crkvu i iza nje barutanu Hajduk Veljka.

Idemo sad u Rajačke pivnice i vratićemo se u Negotin
na noćenje i doručak.


(nastaviće se)

Avala

Putopisi — Autor lastavica @ 04:34



Ko je bio u Beogradu, a nije bio na Avali, kao da nije bio u
Beogradu.


Prvo je red pokloniti se spomeniku Neznanom junaku.
Da bi bio podignut, srušen je grad Žrnov, što nisu čista
posla, ali na to mi ne možemo da utičemo.


Meštrovićeve karijatide su pogodne za virenje.

Odavde je divan pogled, zar ne?

Siđimo.


Avala je bila spaljena i skoro bez drveća u teškom stradanju
zemlje 1914-1918. Posađeno je milion i 300 000 stabala za
taj broj izginulih Srba...

Prođimo pored hotela Avala, zanimljive arhitekture.

Avalski toranj potpuno je srušen u bombardovanju 1999. Trudom
mnogih, izgrađen je isti takav ponovo. Feniks.

Lift vozi brzo.

I prelepa panorama se pruža na sve strane

Lepo se vidi hotel Avala i spomenik neznanom junaku.

Pa hotel Čarapićev brest.

Eno dole naša AnaM! Maše mi s terase!

Kafica s pogledom baš jako prija, u restoranu Panorama"
dva sprata niže.


Da, ovuda vredi prošetati.

Obiđimo i suvenirnicu.


Znate li kako ćete odmah videti da li je ćimim pirotski? A šara jeste
pirotska. Podignite ga i ako vidite kroz njega svetlo, nije pirotski.

Možda još samo poseta restoranu "Žrnov"?

Ko ovo sve proba, neće dalje...

 


Šlag dolazi na kraju

Putopisi — Autor lastavica @ 05:42



Dolazi i kraj našeg aktivnog odmora u Makarskoj i okolini.



Bilo je nešto kupanja, više putovanja



Obožavam jutarnju sunčanu mrežu u bistrom moru!

Ovo je bila moja gimnazija, veoma jaka

A ispred mletačke česme slikale su se sve generacije školaraca.

Ovde se odaje poštovanje dragima kojih više nema...

Užina u hotelu „Biokovo“, torta od sira. Tu se sedi ako
želite da vidite i budete viđeni.

Gastro destinacija br 1 u Makarskoj je restoran „Gastro diva“
Savršeno je smešten u ulici Kalalarga. Otvorila ga je bivša
blogerka koja je svoja gastro pisanja konkretizovala.



Ukusno je uređen



A ono na tanjiru... eh, prste da poližete.
Lubin s blitvom na grilu

I grilan losos s blitvom.

Nema iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani.
Slažete li se?

Ko jede, ne boji se gladi. Stvarno?

Sladoled pred hotelom „Osejava“ zasladiće dan.

Mislite da nije bilo domaće spize? Bilo, itekako!



Pa još zasladimo kod "Fantazije"! Naravno, ovaj repertoar
je pojeden u podosta dana :)


Makarsko draga, doviđenja! Moramo na put!



 


Bakalar na bjanko

Putopisi — Autor lastavica @ 06:00


Završavamo šetnju Splitom. Kako volim ovakve škure!



Ovim našim devojkama očito prija Split!

Izlazimo na Peškariju.

Ribarnica je, baš kao i Pazar, jedan od centralnih punktova
gradskog života u Splitu, ali i zanimljivi arhitektonski spomenik,
građen pre više od 120 godina u secesijskom stilu. No, njeno
značenje za Splićane nadilazi tu "fizičku" dimenziju.
Sve što Jadransko more nudi dolazi na njene
stolove, od papalina, girica, srdela, skuši pa do
škarpina, zubataca, pagara, lubina, jastoga, školjaka...

Suše se lancuni...

Ovakve suvenire volim...

Konačno se vraćamo u Matejušku, čeka nas kapar.

Na marendu ćemo u kultnu konobu „Fife“, sa specijalitetima
dalmatinske kuhinje.

Biram bakalar na bjanko.

Evo i nešto za one koji manje vole ribu.
Adio Splite!


Dan treba početi i završiti s dobrim i dragim ljudima...

(nastaviće se)

Splitski trgovi

Putopisi — Autor lastavica @ 05:38



Naši domaćini vode nas kroz Split, kojim nisam prošetala
toliko mnogo godina da ne vredi ni pominjati.



Evo nas na Pjaci

Ulica Ispod ure ovde izlazi

Između Pjace i Rive nalazi se Voćni trg, nazvan nekad po
štandovima na kojima se prodavalo voće. Ime Trg braće Radić
verovatno malo ko koristi.


Evo i mletačke kule i Meštrovićevog spomenika Marku Maruliću.

Zanimljivu 'ponudu' ovog malog trga zaokružuje bronzani spomenik
ocu hrvatske književnosti, Marku Maruliću. Tom se Splićaninu
njegov grad odužio spomenikom na prestižnoj lokaciji, a izgradio ga
je Ivan Meštrović.
Na spomeniku su upisani stihovi Tina Ujevića
pisani čakavštinom.

Trg je baš zanimljiv


(nastaviće se)

Ali sveti Duje neće ni da čuje...

Putopisi — Autor lastavica @ 05:19



U Peristilu u Splitu i umetnici nalaze svoj kutak


...dok kapar osvaja stare zidine...

Evo nam i Katedrale Sv. Duje sa zvonikom visokim 57 m,
započetim u 13. veku, a obnovljenim u 19. i 20. veku.

Uđimo u katedralu koja je nadograđena na mauzolej rimskog
cara Dioklecijana, koji je nekad nemilice progonio hrišćane.





Najpoznatiji deo katedrale su vrata koja je 1214.godine u
orahovini izrezbario Splićanin Andrija Buvina i na oba krila
prikazao prizore iz Jevanđelja.

Obilazimo i kriptu.


Pozdravimo sfingu.

A onda ćemo nastaviti šetnju Splitom.

(nastaviće se)

1 2 3 ... 24 25 26  Sledeći»

Powered by blog.rs