Lastavica

Sladoled na Kubi

Putopisi — Autor lastavica @ 03:44


Nada je stigla na Kubu u hotel Playa Pesquero i nastavlja
svoju priču:
"U ovo doba godine na Kubi ima dosta Kanađana, Britanaca i Rusa. 
Tako dok sam pozirala jedan Englez je dotrčao da se slika sa mnom.



Hotel ima puno različitih restorana i barova, pozorište, a i sladoled
je tu. 





Evo mene iz mlađih dana."


Ima puno različitih aktivnosti


Tuševi


Zastava u baru



A sad dosta fotografisanja. Pozdrav
Nada"


Nada stiže na Kubu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:34



Kad Ljera završi putovanje, moja Nada iz 
Kanade krene na Kubu. Pa kaže:



"Prvo smo otkrili Ameriku pa se uputili na Kubu u grad Holgin hotel Playa 
Pesquero (novembar 2017).




Namučili smo se sa prevozom. Od Toronta do Amerike vozom, pa 
preko okeana gondolom i onda taksijem do hotela.




Mogli smo i autom umesto konjske zaprege ali je nekako bilo brže 
sa konjima."


Na ulazu u hotel dočekuje nas Kubanac sa svirkom a muž ga 
prati pesmom (Saša, ne čujem te!).



Odlazimo na piće. Od vagona su napravili bar, pored mene kubanski 
džentlmen plaća mi piće.


Playa Pesquero je najveći hotel na Kubi sa najvećim bazenom (Tako 
kažu Kubanci). Polako pada mrak."




Imate li utisak da je Nadi baš loše na Kubi?

Sunce tone u okean na Ki Vestu

Putopisi — Autor lastavica @ 07:36



Ljera zaokružuje lepe utiske iz Floride.



"Stigosmo na Ki Vest, proveravali smo da li je sve na svom mestu
i zaključili da ponešto nedostaje. Jedan od najvažnijih markera 
na par koraka od Melori skvera bila je velika, desetak metara
visoka, skulptura para iz 19. veka. Ne znamo šta joj se desilo, 
ali brzo su našli rešenje i postavljena je nova figura. To je isto tako
velika figura para, ali mnogo poznatijeg, nastala u momentu objave
završetka Drugog svetskog rata -čuveni poljubac egzaltiranog 
američkog vojnika sa nepoznatom medicinskom sestrom."


"Ovom fotografijom započinjem niz posvećen zalasku sunca, 
ali slikanog iz broda prilikom kraćeg putovanja u susret zalasku. 


Nastavljam fotografijom turista koji na Melori skveru, okupanom
suncem, strpljivo i tradicionalno sa fotoaparatima i kamerama
čekaju čuveni zalazak na najjužnijoj tački kopna Severne Amerike.



Nakon što je sunce potonulo u okean, spustio se mrak.

Pozdrav,
Ljera&Sin"

Brodovi kapetana Votlingtona

Putopisi — Autor lastavica @ 06:34



Ljera dalje kaže:
"Nastavljamo obilazak najstarije kuće u Južnoj Floridi, kuće kapetana
Votlingtona. Kao muzej predstavlja lepu, autentičnu i jedinstvenu 
priliku za putovanje u prošlost, po mogućnosti brodom! "





"Razgledanje kapetanove kuće je lepo putovanje u prošlost! Slike maketa
raznih brodova koje prilazem uz kapetanovu radnu sobu i brodske 
dnevnike, najbolje kazuju gde bi se mogao nalaziti kapetanov duh, 
ali i kakvo bi nam putovanje preporučio. Naravno - brodom!"





Kuću krase i slike brodova na platnu.


"U dvorištu se nalazi kuća za kuvanje. U to vreme kuće za kuvanje 
bile su na posebnom mestu udaljene od kuće za stanovanje zbog
bezbednosti u slučaju požara, ali i zbog toga što su kuvarice i ostalo 
osoblje bili crnci. Statusno nije bilo dopušteno da budu pod istim 
krovom, jedni da kuvaju, a drugi da jedu! Zbog rasne nejednakosti 
zaratili su Sever i Jug, ali nekoliko decenija nakon što je izgrađena
ova kuća za kuvanje. A s obzirom na to da je ova mala kuća 
sačuvana može se zaključiti da je isti princip održavan dugo, dugo..."


Otvoreno ognjište, grube alatke, mali prostor, govore o tome da su 
se kuvarice kuvale kuvajući! Jedina ventilacija je to što su ulazna
i izlazna vrata jedna naspram drugih pa je valjda nekada mogla 
da se napravi promaja. Ali, nema te promaje u vrelim i vlažnim 
mesecima na Floridi...




"Možda je bilo utešno to što je ceo pakleni prostor za kuvanje u
zelenilu vrta i bašte. Velika površina Ki Vesta leži na stenama od 
korala, sa tankim slojem plodnog zemljišta, pa je bilo veoma uputno
iskoristiti svaki pedalj zemlje."

"Pozdrav,
Ljera&Sin"

Kapetane moj...

Putopisi — Autor lastavica @ 15:31


Ljera još nije završila svoje priče iz Floride...
Obišla je i najstariju kuću u Južnoj Floridi. Mapa Ki Vesta iz 1884. 
sa jasno markiranim mestom kapetanove kuće.



"U prethodnim boravcima u Ki Vestu nismo stigli da posetimo najstariju 
kuću u Južnoj Floridi. Sad smo iskoristili lepu priliku da je pogledamo 
pred povratak kući. Dok pišem o kapetanu Frensisu Votlingtonu i 
njegovoj zeni Emelin i polako slažem fotografije porodice, kuće, 
nameštaja, maketa, mislim na one moje prijatelje koji posebno uživaju
u antikvarnim predmetima." 


"Kuća na danas glavnoj, važnoj i trgovačkoj ulici Duval, nekada je 
bila dom carinskom inspektoru, kapetanu broda i oficiru mornarice 
Konfederacije, kapetanu Frensisu Votlingtonu. Prvobitno je imala 
četiri sobe, sve dok se nije rodilo devet devojčica, kada je kuća 
postala tesna. Proširena je ka dvorištu, ali i na sprat.


Porodica se uselila 1830. a poslednji potomak je živeo do ranih '70. 
Najstarija kuća na Južnoj Floridi imala je retku sreću da je ne uništi 
nijedan uragan niti požar, a nije da ih nije bilo, za tih preko 130 godina! 
(Na fotografiji su sedam preživelih kapetanovih kćeri.


Sledi još jedna porodična slika potomaka. 


"Malom šetnjom po kući dočaraćemo makar malo atmosferu i 
pokazati autentične dugo godina korišćene predmete."




Ove su cipele bile deo venčane garderobe unuke kapetana 
Votlingtona kada se udavala 1880. Minijaturne bele cipelice bile 
su presvučene satenom, što pokazuje prilično visok porodični 
ekonomski status."

Pozdrav,
Ljera&Sin"


 

 


Šetnja kroz palatu Viskaja

Putopisi — Autor lastavica @ 05:49



Ljubaznošću Ljere i njenog sina, prošetaćemo kroz palatu Viskaja
na obali zaliva Biskejn i shvatiti zašto se toliko njome oduševila. 



Ljera kaže: "Lični arhitekta Džejms Dira se odlučio za 
renesansnu palatu. Unutrašnjom dekoracijom je, počev od 
srednjovekovnih tapiserija, preko venecijanskih ogledala, 
muzičkih instrumenata, tepiha, engleskog, italijanskog i francuskog
nameštaja iz 18. i 19. veka, porcelana, velikih i malih figurina, 
replika grčkih i rimskih statua, odao počast evropskoj kulturi."


Lift, hodnici, odmorišta, stepenice







"A tek što su sobe lepe, kitnjaste, konforne, ušuškane... Neke 
od njih su posvećene posebnim istorijskim ličnostima. Sve su to 
besprekorni, autentični antikvarni predmeti.





"Dve sobe su posebno zanimljive zbog toga što je jedna posvećena
Ledi Hamilton, a druga je stilizovana kao kineska soba.
Prema priči o Viskaji, krevet u sobi Ledi Hamilton je kupljen u Engleskoj, 
sa navodnim dokazom o tome da je ona zaista u njemu spavala! 
Zato prilažem i fotografiju table koja o tome obaveštava posetioce, 
što će razumeti i čitaoci sa površnim poznavanjem engleskog jezika. 
Drugi dokaz osim te priče ne postoji, mada bi bilo zanimljivije 
kada bi postojao. Bar za neverne Tome kao što sam ja."








"Stigoh i do kuhinje, posuđa, kupatila, ali i do fotografije ljudi koji su
1917. godine bili osoblje Džejmsa Dira. Oni su sa njim došli u palatu
kad se uselio. Toliko su zaslužili zahvalnost da ih je ne samo slikao, 
već i testamentom ovlastio da nastave da žive u Viskaji i posle 
njegove smrti. Baš je bio velikodušan poslodavac!"





"Obišli smo skoro sve osim bazena i restorana u suterenu palate, koji 
su nažalost, poplavljeni tokom poslednjeg uragana. Sad su u toku
radovi na revitalizaciji i tog atraktivnog prostora. 
Uživala sam po drugi put sređujući fotografije i žao mi je što prilažem 
samo par slika iz onog prelepog vrta kao izlazak i kraj naše šetnje.
Volela bih da ima još toga..."




"Najlepšu sliku ostavila sam za kraj. To je pogled kroz prozor kineske 
sobe na vrt! Nalazim da je vanvremenski, božanstven, romantičan i 
jedinstven!
Pozdrav
Ljera&Sin"


Palata Viskaja u zalivu Biskejn

Putopisi — Autor lastavica @ 07:00



Ljera nam donosi još jednu lepu priču iz palate Viskaja 
u zalivu Biskejn, Majami, Florida.



"Moji čitaoci od pre pet godina setiće se da sam tada posetila palatu
Viskaja u Majamiju, da sam bila oduševljena onim što sam videla, 
ali i da nije bilo dopušteno fotografisanje unutrašnjosti ove izuzetne 
građevine. 


Palatu je podigao Džejms Dir (1859-1925) u periodu od 1914-1922, 
ulažući ogromno bogatstvo u želji da uživa u lepoti i raskoši sa 
pogledom na zaliv Biskejn, na Floridi, uz sentimente na renesansnu
Veneciju, francuske i italijanske vrtove, ali i na evropsku umetnost. 



Posebno je lep veliki vrt oko palate sa elementima francuskih i 
italijanskih vrtova.



Prvi i jedini vlasnik je u njoj uživao samo par godina. Nije imao 
potomke, ali je testamentom odobrio da u Viskaji nastave da žive 
njemu bliski ljudi, arhitekta i deo osoblja. Kad su i oni iščezli, palata
je ostala napuštena i polako je propadala. I tako sve negde do 
posle II sv. rata kada su gradske vlasti Majamija odlučile da 
preuzmu palatu i otvore muzej sa sačuvanim nameštajem, slikama, 
dekoracijom, tepisima, tapiserijama, zavesama, statuama, 
kompletnom opremom - uz sve ono što nije propalo.



E, sad kad smo ušli unutra obreli smo se u velikom, svetlom, 
dekorisanom atrijumu, projektovanom u sredini ove simetrično
izgrađene palate. Pod je popločan mermerom, delimično i ponegde
i posebnim crvenim ciglama, sjajan, gladak i mestimično mozaički 
složen.



Prva fotograija je neodoljivi pogled na zaliv Biskejn kroz raskošna i 
ogromna višekrilna vrata atrijuma na istočnoj strani, suprotno od 
vrata na koja smo ušli. "


Slede slike atrijuma sa svih strana.



Rado sam slikala salone, muzičke sobe i orgulje.





...nastaviće se...
Pozdrav Ljera&Sin"

 

 


Tragom Irme

Putopisi — Autor lastavica @ 07:14



Ljera nam dalje priča o Floridi.



"Naše putovanje nastavljeno je tragom uragana Irma, iako nam to 
uopšte nije bila namera. Naime, mi smo išli uobičajenim putem na 
Ki Vest, ali je dva meseca pre nas tamo boravila Irma! Oko uragana
prešlo je preko dva ostrva Maraton i Islamoradu i još se vide tragovi
"za uspomenu i dugo sećanje". Nestala su brojna stabla tropskog 
bilja, a preživele su palme.


Prilažem par fotografija o šteti učinjenoj na kopnu, ali to nije sve,
jer je i Ki Vest postradao. Na Ki Vestu smo zatekli ostatke skršenih
raznih plovila u luci, zatim nasukane brodice i jahte na obali ostrva 
sa lepim imenom Zalazak sunca (Sunset Island), nasukani brodić 
na gradskoj plaži"




".. ali nas je najviše ražalostilo stanje u maloj, prekrasnoj i negovanoj 
botaničkoj bašti koju smo pre par godina posetili. Opustošena je, 
ali je volonteri obnavljaju oslonjeni na dobrovoljne priloge ljubitelja 
prirode. Poslednja slika u nizu je lep znak obnavljanja i unosi optimizam. 


Pozdrav,
Ljera&Sin"


Ču li za Čurug?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:42



Pred zimu tradicionalno odemo u neko selo na svinjokolj ili disnotor. 
Tako se to zove, a ustvari vidimo kako se tradicionalno prave proizvodi
od mesa i posetimo svaki put drugo selo. Ovog puta sve do cilja 
destinacija je bila nepoznata. Vodi Keti, vozi Vlada.





Stižemo u Čurug, 36 km og Novog Sada i 110 km od Beograda, 
„selo lipa“ u Južnoj Bačkoj sa 8166 stanovnika, poznato po lepoj crkvi 
u centru, vetrenjačama i lipama, zatim sačijadi, džipijadi i noći mladog 
vina, koja je baš danas. U blizini je mrtva Tisa, čuruški meandar reke Tise.



Čurug se prvi put pominje 1244. godine kao posed Bele IV. Ima mnogo 
znamenitih ljudi, najpoznatiji je Jovan Tucakov po kojem se zove dom 
zdravlja. Odavde je „Dr Lazar Paču, samouki bankarski genije i po 
mnogima najbolji srpski ministar finansija. Dinar pod njegovim nadzorom 
postao je konvertibilna svetska valuta. Početkom 20. veka naša moneta
vredela više od francuskog franka. Državne finansije vodio je dr Paču 
i to sa takvim tvrdičlukom da su se oko njega isprele mnogobrojne
simpatične anegdote, jer je u ondašnjoj familijarnoj Srbiji samo finansijski
mag njegovog kalibra mogao i samom Pašiću, a i kralju Petru, da kaže
"nema para". Tako je ušao u legendu”. 
Odavde je Petar Konjović kao i mnogo akademskih umetnika.



Parkiramo se u centru i prvo idemo na bogatu pijacu. 



Ulazimo u dvorište domaćina Ranka Milinovića. Čuružani nam za doručak 
služe odlične tople čvarke i džigericu s krastavcima, svežim hlebom, 
rakijom. Radi se priprema svinje.




Lazar Kaćanski nas vodi u obilazak sela. Dopala nam se 
„Bombonica“- radionica svilenih bombona.




Hram Sv. Vaznesenja Gospodnjeg sa tri tornja, u klasicističkom stilu, 
je treći hram po veličini u Srbiji. Građen je samo godinu dana, 1857
-1858. Neobičan mermerni ikonostas oslikao je Đorđe Krstić i jedinstven
je u ikonografiji, jer su samo tu sveci prikazani bez oreola! Ogromno 
čuruško zvono teško 4796 kg je doskora bilo najveće u Srbiji, a jedino 
je liveno u pravoslavnoj livnici u Novom Sadu, a ne u Gracu, kao
većina drugih. 




Lazar nas vodi u Muzej žrtava racije, u žitni magacin u kojem je u
jednom mahu pobijeno 500 Čuružana. Racija u južnoj Bačkoj počela 
je 4. januara 1942. Mađarska okupaciona vojska upadala je 4, 5 i 6. 
januara 1942. u kuće i birala žrtve, uz pomoć domaćih Mađara, 
zatvarala ih u žitne magacine i školu, a u noći 6/7 januar počelo je 
masovno ubijanje. U Čurugu je stradalo 887 ljudi, od toga 46 dece.




Idemo na mesto na kome su žrtve racije bacane pod led. Bolan 
spomenik žrtvama podseća da su bez razloga stradali i žene i deca.
Inspirator racije Mikloš Horti nikad nije odgovarao za ovaj zločin.



Do rampe i nazad vozimo se preko dolme, nasipa sagrađenog u 
doba Marije Terezije, koji je štitio od plavljenja Tise. MrtvaTisa vidi 
se sa jedne strane, okružena vikendicama Novosađana, a tu je i plaža.




Obilazimo poslednju od čuruških vetrenjača, Rođinu vetrenjaču, 
trenutno bez krila.


Ručak uz tamburaše nije bio na nivou na kom smo navikli. Biće
bolje drugi put.


Nastavljamo u Noć mladog vina. Plaća se ulaznica od 
100 din, dobije čaša, probaju tri vina, ocene kao glasovi
publike, pa se vrati čaša i nazad dobije 100 din.


Dopao nam se Čurug. Nosimo neke lepe i neke tužne utiske. 
Vratićemo se.


Čekaju nas Beograd i obnovljena Slavija...

 

 


Pod savskim mostovima

Putopisi — Autor lastavica @ 04:29



Uvek rado slušam pesmu "Pod mostovima Pariza". A može se
ploviti i pod mostovima Beograda, preko Save.



Vreme je daleko od idealnog, ali brod je zatvoren i ne 
bojimo se kiše.



Jedan krug po Savi. Pogled na Kalemegdanske zidine bio
bi lepši da nam je vreme naklonjenije.




Pogled na Kulu Nebojšu


Nazire se Brankov most. 


Brankov most -danas se (nezvanično a svi misle da je to zvanično ime)
naziva Brankov ali, opet, malo ko zna po kom Branku: Ćopiću ili 
Radičeviću?!! Most je produžetak Brankove ulice koja nosi ime 
Branka Radičevića. "Konstrukcijski, most je bio remek delo svetske 
arhitekture. Naime, Savu je trebalo premostiti mostom bez ijednog 
stuba podupirača u sredini obzirom da se most nalazi u zoni pristaništa
gde je neophodno obezbediti uslove za nesmetano okretanje brodova."



"Gazela je po obimu saobraćaja najznačajniji gradski most."



"Stari železnički most je već treći koji Beogradu služi u te svrhe i koji 
stoji na tom mestu (prethodna dva su srušena u I i II svetskom ratu)".



"Novi Železnički most je: rekorder! Naime, ovo je prvi železnički viseći 
most u Evropi i na kome je primenjen sistem zategnutih užadi"



"Most na Adi – Najnoviji, najlepši i najveličanstveniji 
beogradski ali i savski most ujedno je i novi vizuelni simbol glavnog 
grada Srbije. Da se odmah pohvalimo, i ovaj most je jedan od svetskih 
rekordera. Naime, Most na Adi je najveći viseći most na svetu koji „visi“ 
na samo jednom pilonu (stubu). Ono što je još neobičnije i što zasigurno
skoro neće biti prevaziđeno je činjenica da se pilon ne nalazi na sredini
mosta tj. reke pa i ovaj beogradski most vizuelno izgleda prilično 
„nestabilno“. Ovaj problem rešen je tako što su dva kraka mosta različite
težine pa je balans ipak savršen."




"Savski most, Stari ili Tramvajski, kako ga neki zovu je most koji 
Beograd nije ni hteo niti mu je bio namenjen. Sagradili su ga nacisti 
za vreme okupacije (1942. godine) za potrebe prebacivanja svojih
trupa za napredovanje ka bliskom istoku.Okupatori su ga nazvali 
„Princ Eugen“ ali su, pri povlačenju iz Beograda rešili da ga sruše. 
Most je već bio miniran a spasio ga je beogradski učitelj Miladin 
Zarić u neverovatnom junačkom poduhvatu."





Pa se vraćamo. Ovog puta Dunav će sačekati. Beograd na
vodi i zemunski soliteri ogledaju se u reci.




Ljerina priča, Cauley Square

Putopisi, Fotografija — Autor lastavica @ 06:06



Već ste navikli da jesen Ljera provodi kod svog sina na Floridi
i da po povratku priča ekskluzivne Ljerine priče. Videćemo
fotografije sa mesta gde će malo ko od nas otići.




"Dragi moji na sve strane,
Konačno imam nešto lepo i atraktivno za videti i slikati. Mesto koje 
smo posetili u nedelju je Cauley Square u okolini Majamija."



"Trebalo nam je sat vremena vožnje, ali nismo zažalili. Slučajno sam 
naletela na video u kome se pominje i odmah krenula u potragu za
više informacija. I tako smo našli lokaciju, pa uputstvo kako da dođemo, 
a onda otkrili šta je to sve posebno na mestu posvećenom nastanku 
železnice Južne Floride početkom XX veka "


"Svaki detalj je retro, počev od figura koje dočaravaju pretke, a 
napravljene su od žičane konstrukcije i obložene mahovinom. Sve 
liči na vreme pređašnje, pa je tu i jedan ondašnji putnički vagon." 


"Dopao nam se retro stil koji prati sve na ovom, po prostranstvu, 
nevelikom mestu. Slike su najbolje ilustracije, pa niz započinjem
fotografijom mape lokacije, a zatim slede lepe staze, kućice, retro
restorani i jedan pijano, unutrašnja dekoracija, oborena stabla kao 
posledica nedavnog uragana, a valjda sam i ja na nekoj od slika." 




"U restoranu koji smo izabrali, jer ih ima više, jelovnik sadrži samo 
nekoliko jela koja nisu česta u drugim restoranima. I u jelovnik su 
uneli nešto starinsko."






Zaslužni fotograf je moj sin, kao i uvek. Nadam se da će 
vam se dopasti i da ćete uživati kao što smo i nas dvoje.
Topli pozdrav jednog sunčanog i prohladnog jutra,
Ljera&Sin"



Veselica

Putopisi — Autor lastavica @ 06:13



Prošetali smo Valjevom, malo se i smrzli, vreme je
za zagrevanje.


Konačno ulazimo u restoran “Jefimija” usred Tešnjara.


Tu ćemo uz dobar zalogaj i živu muziku proslaviti našu tradicionalnu
veselicu.










Pa, mala pauza do sledećeg putovanja!

Priča Narodnog muzeja

Putopisi — Autor lastavica @ 11:22



Narodni muzej Valjevo je jedan od najboljih muzeja u Srbiji.
U devet sala je opisana istorija Valjeva.






Praistorija je ostala mutna, ne čudim se :) Idemo pravo na
rimsko doba.


Nađeni su zanimljivi artefakti


Prelazimo u doba Nemanjića


Uvek mi je zanimljiv monoksil, čamac iz jednog komada drveta.


Svratimo u tipičnu varošku kuću 17-18.veka


Zakoračimo u 19.vek



Zavirimo u kovačku radionicu


Pa u staru apoteku, u kojoj su se lekovi baš pravili.



Voskar je bio i onda potreban, i sada.


„Istorija Valjeva zauzima posebno mesto u istoriji srpskog naroda.
Valjevo i Valjevci su često imali istaknutu, a neretko i vodeću ulogu
u pokretima za nacionalno oslobođenje. Međutim, pored vojskovođa
i narodnih vođa, valjevski kraj je iznedrio i ne mali broj značajnih
književnika, umetnika i naučnika. Istovremeno, ovaj grad se svrstava
i među najstarije gradska naselja Srbije.“ (Wikipedia)




Selimo se u građanske kuće s početka 20.veka


Muzej čuva sećanja na prošla vremena...

(nastaviće se...)

Valjevske tuge

Putopisi — Autor lastavica @ 04:18



Valjevo je lep i uređen grad u kojem ima šta da se vidi.




U zgradi suda i okolnim kućama bila je čuvena valjevska bolnica,
najveća ratna bolnica u I svetskom ratu, u toku epidemije pegavog
tifusa, sa samo 22 lekara. Ona je simbol stradanja i požrtvovanja.



Spomenik proti Matiji Nenadoviću


Valjevska gimnazija sa poprsjima Vuka, Dositeja Obradovića i
Ljube Nenadovića.


Mesto seče knezova pored Kolubare, sa spomenikom. Ilija Birčanin
i Aleksa Nenadović su prvi knezovi zatočeni u Muselimovom konaku
pa pogubljeni na obali Kolubare 4.2.1804, što je bio povod dizanja
I srpskog ustanka protiv Turaka.


Posećujemo Muselimov konak (Muselim je titula, ne ime), izgrađenu u
18. veku, najstariju zgradu u Valjevu, lepu zgradu u kojoj je na prizemlju
postavka iz I i II srpskog ustanka, a u podrumu potresna sećanja
na zatočeništvo kneževa Ilije Birčanina i Alekse Nenadovića do
pogubljenja. Zgrada je jedini materijalni ostatak povezan sa sečom
knezova, koja je bila povod za srpsku revoluciju.





Moderna galerija Ljube Popovića.





Narodni muzej Valjevo, jedan od najboljih muzeja u Srbiji, dobiće
posebnu priču.
(nastaviće se...)

Valjevske lepote

Putopisi — Autor lastavica @ 06:33



Svaku putnu sezonu "Izletnik" završi veselicom. Obilazi se ponešto,
a onda se pleše, pleše, dok vas noge ne zabole. I peva, dok ne
promuknete :)




Stižemo u Valjevo, okruženo planinama, a kroz njega protiču reke 
Kolubara i Gradac. „Nalazi se u Zapadnoj Srbiji, u Kolubarskom 
okrugu, na nepunih 100 kilometara južno od Beograda. Gradsko
jezgro smešteno je u kotlini kroz koju protiče reka Kolubara. 
Valjevo spada među veća i razvijenija naselja u Srbiji.”(Wikipedia)




Čeka nas vodič u valjevskoj Skadarliji, Tešnjaru.Tešnjar 
je stara orijentalna čaršija sa dućanima i radionicama.






Natpis na restoranu:„Večnost pripada trenucima“.


Prelazimo beli mermerni most preko Kolubare u novu čaršiju, koja 
je uređena prema urbanističkom planu s ulicama pod 90 stepeni.


Izlazimo na Trg Živojina Mišića sa spomenikom Mišiću i hotelom 
„Grand“, gde svraćamo na frape od malina i kuvanu rakiju.




Susret s legendarnom pesnikinjom, Desankom Maksimović.


Nastavićemo šetnju Valjevom, ima još dosta da se vidi.

1 2 3 4 5 6 7 8 9  Sledeći»

Powered by blog.rs