Lastavica

Na kraju sveta

Putopisi — Autor lastavica @ 16:34



U septembru smo bili na Kraju sveta i obećala sam da ćemo
opet doći. Kad vidite ogradu, blizu ste.


A onda će vas putokaz uveriti da ste na pravom putu

Stigli ste na kraj sveta, u Arkanj.

Restoran "Kraj sveta" se nalazio se na imanju manastira
Kovilj dok nije svo imanje vraćeno manastiru. Onda je
preseljen u Arkanj.

Odmah na ulazu upozorenje roditeljima da paze na svoju
decu. To se malo gde može da vidi.

Da li biste radije kod rode ili suncokreta?

Lepo piše da su ovde jeli i pili vaši očevi, dedovi...pa sve dalje
unazad

Kraj sveta je na obali Dunavca, rukavca Dunava.


Vratimo se, ručak čeka

Enterijer je domaćinski

Važno je dobro društvo


Da vidimo jelovnik. Ne zna se da li su bolji riblji
specijaliteti ili roštilj.

Riblja čorba stiže u kotliću

Tu ide dobro belo vino "Mlad mesec" (chardonnay
+sauvignon)

Nama se jela riba. Smuđ


Živeli!

 


Koviljska subota

Putopisi — Autor lastavica @ 12:50



Ako je dan lep, treba li ga provesti kod kuće? Ne. Idemo!
Naš cilj je Kovilj, mesto na obodu Koviljsko-petrovaradinskog rita.


Mestom dominira Crkva Vaznesenja Gospodnjeg
(Gornjokoviljska) podignuta između 1824. i 1829.


Prvo se poklonite ikoni na ulazu, malom ikonostasu
.
Vredi vidjeti ikonostas Rafaila Momčilovića.

Prelepe su Carske dveri

Kako znate kome je crkva posvećena? Po ikoni koja je
sasvim levo na ikonostasu-Vaznesenje Gospodnje

Prelepa je ikona Bogorodice

U istoj ulici, nekoliko kuća dalje, nalazi se rodna kuća
čuvenog pesnika Laze Kostića.


Crkva Sv. apostola Tome (Donjokoviljska) koja je podiguta 1845.
na mestu stare crkve, poruišene 1837. Stara crkva je takodje bila
posvećena istom svetitelju.

Crkva Sv.apostola Tome u Kovilju proglašena je za spomenik
kulture. Ikonostas je 1937. izradio Anton Krel.

Carske dveri su prekrasne

Pogledajte kako je lepo prikazan Sv.Toma

Na kraju sela Kovilj nalazi se pravoslavni manastir Kovilj sa
crkvom posvećenom Sv. Arhanđelima Mihajlu i Gavrilu.


Uređeni su parkovi oko manastira

Manastir je prema legendi osnovao Sv. Sava. Prvi put se pominje
sredinom 17. veka. Savremena crkva je zadužbina Petra Andrejevića
iz Sremskih Karlovaca, a izgrađena je sredinom 18. veka.


Ulazni mozaik

Unutrašnjost se renovira, ikonostas je na restauraciji, ali se
freske mogu lepo videti.


I sad da prošetamo malo uz Dunavac, koji čini
koviljsko-petrovaradinski rit.


(nastaviće se)

Mačkat

Putopisi — Autor lastavica @ 12:22



Na kraju našeg zlatiborskog odmora navraćamo u Mačkat,
u domaćinstvo Miloša Zarića koji ima odličnu proizvodnju
suhomesnatih proizvoda.




Smeštamo se u sali za degustaciju


Prvo domaćinska kafa, rakija i sok od maline

U peći vatrica i krompiri se peku

Priređuje nam domaćinsku degustaciju mesa plus
pečene krompire sa kajmakom.


Odnosimo kajmak i pršutu, da uživamo kod kuće.

Zlatiborski rođendan

Putopisi — Autor lastavica @ 15:06


Rođendanski dan započeli smo na najboljoj kafi na Zlatiboru,
u "Adagio"



Izletnici tradicionalno slave rođendane svojih članova.
Svi na torti dobijaju svećine s brojem 33, ma koji rođendan
da je u pitanju.

Večera uz tamburaše, koji s leđa dolaze da Ljilji otpevaju
„Ljiljana“. I poklon od šefice, knjiga s potpisima izletnika.

A gastro izbor je odgovarajuće bogat



(nastaviće s

Dobroselica

Putopisi — Autor lastavica @ 16:07



Izletnik nastavlja po kiši u Dobroselicu, koja je iz pravca
Sirogojna teško dostupna, bez ijednog znaka.


U selu Dobroselica, na ulasku u seosko groblje, nadsvođena
krošnjama starih borova, nalazi se prelepa crkva brvnara sa
impozantnim zvonikom na stubovima.



Sagrađena je 1821. godine, na šta ukazuje i zapis urezan u
brvnu na severnoj strani, a glasi: zidati se 1821. godine. Stara
je 200 godina!

Crkva spada među najmanje građevine ove vrste na Zlatiboru.
Dugačka je 8 a široka 5 metara, visina krova je oko 5 metara.
Hram je pravougaonog oblika, sa vesto izvedenom polukružnom
apsidom od brvana, na istočnoj strani.
Postavljena je na kamenom temelju, a unutrašnjost crkve nije
zasvedena, tavanica je ravna. Sama vrata su vredna dolaska.

(nastaviće se)

Sirogojno

Putopisi — Autor lastavica @ 08:38


Nastavljamo naše istraživanje sa "Izletnik"-om.
U selu Sirogojno 26 km od turističkog centra Zlatibor, nalazi se
muzej na otvorenom "Staro selo".


Na lokaciju od pet hektara, pored crkve Svetog Petra i Pavla,
prevučene su iz svih delova Zlatibora stare brvnare, kako bi se
ovde prezentovale i čuvale.

Muzej čine dve celine. Prva je skup kuća koje su sačuvale svoj
prvobitni izgled i namenu, i one sačinjavaju stalnu muzejsku
postavku formiranu u dve zlatiborske okućnice.



Drugu grupu čine kuće koje su sačuvale svoj prvobitni izgled,
ali im je namena promenjena, adaptirane su i prilagođene
turističkim potrebama. To su dvorana, prodavnica suvenira,
krčma, apartmanske zgrade...

Muzejska postavka zlatiborskih brvnara predstavlja svedočanstvo
kulture stanovanja u zlatiborskom kraju u 19. i početkom 20. veka.
U to vreme živelo se u zadrugama koje su brojale i do 50 članova,
a zlatiborsku okućnicu sačinjavao je veliki broj manjih objekata
raspoređenih oko "glavne kuće".

Na krovu raste čuvarkuća...

Zbog blata ih ne obilazimo sve. Ali ne smeta nam da se
divimo ogradama od pletera.



Skupljamo se u Krčmi muzeja na otvorenom,
na toplim slanim zalogajima i kafi.


A na kraju se divimo rukotvorinama vrednih sirogojnskih
pletilja, koje su ovo selo proslavile u svetu.

(nastaviće se)

Stopića pećina

Putopisi — Autor lastavica @ 16:18



Izletnik nastavlja svoje istraživanje po jesenjem Zlatiboru.


Stopića pećina nalazi se na severoistočnoj strani planine
Zlatibor, između sela Rožanstvo i Trnava, na par stotina
metara udaljenosti od puta Zlatibor-Sirogojno, što je čini
jednom od najpristupačnijih speleoloških objekata Srbije.


Silazimo do Stopića pećine strmim stepenicama pod
kišobranima, po klizavom mokrom tlu.


Ulaz u Stopića pećinu je jedan od najvećih pećinskih otvora
u Srbiji, impozantnih dimenzija. Visok je 18, a širok između
30 i 40 metara.

Stopića pećina je rečna pećina i kroz nju protiče Trnavski potok.

Ceo pećinski sistem dug je 1.691 metar.

Amblem pećine su bigarske (bigrene) kade, koje razlikuju
ovu pećinu od svih drugih.

Prva je svetla dvorana sa nakupinom sipara.

Slede bigarske kade, nažalost bez prelivanja, jer su se
samo gornje napunile vodom.




U trećoj dvorani je vodopad Izvor života

Od živog sveta u pećini su nastanjeni slepi miševi, paukovi i rečni
rakovi koji su zbog nedostatka prirodnog svetla vremenom izgubili
pigment pa su specifični po svojoj beloj boji.

(nastaviće se)

 



Mećavnik

Putopisi — Autor lastavica @ 14:46



Na jednom od vrhova Mokre gore podignut je Mećavnik


Oživljavanjem starih kuća, prenetih iz okolnih mesta,
arhitekta i tvorac ideje o savršenom životu van svakodnevnice,
Emir Kusturica je napravio grad Mećavnik – Drvengrad



Mećavnik je prostor za koga se na prvi pogled pomisli da je
ušuškan po terenu stotinama godina i da je svaka kuća čvrstom
rukom starih neimara godinama birala svoju idealnu poziciju.


Ulicama Mećavnika je uzbudljivo šetati u bilo koje doba godine,
jer svako pruža drugačije zadovoljstvo i različit pogled na prethodno
sećanje. Ulice nose imena velikih umetnika, sportista i svih onih
koji su svojom idejom ostavili ili ostavljaju trag u istoriji čovečanstva.
Kiša umanjuje čar šetnje.



Grad je platio cenu korone. "Ćorkan“ i „Lotika“ imaju dvomesečni
odmor.

Jedva nalazimo restoran za piće, sportski centar


pa zatim u prijatni ambijent restorana „Viskonti“

Vraćamo se s Mokre gore na Zlatibor

(nastaviće se)

 



Kremna i Tarabići

Putopisi — Autor lastavica @ 17:09



"Izletnik" nastavlja za Kremnu. Spomen-dom proroka
Tarabića se nalazi u Kremnima, naseljenom mestu
na teritoriji grada Užica, udaljen tri kilometra
od centra naselja, na putu prema planini Tari.


Čekamo da Dragan Pjević otvori spomen dom Tarabića.
Drvena skulptura prikazuje Mitra Tarabića koji kazuje svoja
viđenja proti Zahariju.

Spomen dom je podignut u spomen prorocima iz porodice
Tarabić, čije su vizije zabeležene u poznatom Kremanskom
proročanstvu. Proroci su bili Mitar Tarabić i njegov stric Miloš,
u 19.veku. Proročanstva nepismenih Tarabića je zabeležio
prota Zaharije Zaharić

Prenosio ih je dr Radovanu Kazimiroviću, a on ih je
objavio u knjizi „Tajanstvene pojave u srpskom narodu i
Kremansko proročanstvo“. To je prva objava i smatra
se originalnom. Kasnijih izmenjenih verzija ima mnogo.

U drvenoj brvnari izloženi su brojni suveniri i fotografije vezane
za Kremna i kremansko proročanstvo, a turisti mogu da čuju
zanimljivu priču o prorocima i samom selu koje je u prošlosti bilo
važno turističko središte ovog dela Srbije.

U svetskim razmerama rejting proročanstva je visok,
Nostradamus je prvi, a Tarabići treći. Tarabići su predvideli
mnoge ratove, političke promene, zatim da će Drina poteći
uzvodno, da će Šaraganska pruga biti zaboravljena pa obnovljena
u turističke svrhe, da će se ljudi služiti "sokoćalom" da
razgovaraju na daljinu i još mnogo toga. Predviđanja su
bila precizna i često sadržavala datume i vreme događaja.

U „Domu proroka"  legendarnih Tarabića, je bilo sakupljeno
više eksponata u vezi sa Kremnom i Tarabićima. U brvnari, kao
jedan od najzanimljivijih eksponata bila je izložena tzv. "Kosmička
kugla" (glatka kamena lopta prečnika oko jedan metar). Nju je po
priči lokalnih meštana pronašla Vojska 80-tih godina prošlog veka
na dubini od 3,5 metara. Kugla je značajno oštećena u nikada do
kraja razjašnjenom požaru 2007. godine, a sada se mogu videti
njeni ostaci. Ovo je fontana želja od kamena koji je ostao od
kosmičke kugle, mnoge se ostvaruju. Poželeli smo i mi, videćemo
za ostvarenje :)


(nastaviće se)

Šarganska osmica

Putopisi — Autor lastavica @ 07:37



Šarganska osmica je građena 1921-1925, s visinskom
razlikom 300 m koja je premošćena petljom, osmicom.



Šarganska osmica je najatraktivnija turističko-muzejska
železnica u Evropi i spominje se kao jedinstveno graditeljsko
remek delo u svetu među prugama uskog koloseka.


Povezivala je Beograd sa Sarajevom od 1925. do 1974. godine.
Kao što je predvideo prorok Mitar Tarabić iz sela Kremna, pruga
je izgrađena, a potom zaboravljena.

Ljudi su se ponovo setili pruge i obnovili je, ali ovog puta za
potrebe odmora, rekreacije i uživanja. Naime, deo ove pruge od
Šargana do Mokre Gore je otrgnut od zaborava i sada njime
ponovo odjekuje klaparanje vagona.

Putujući čuvenom rutom u obliku broja osam, putniku je gotovo
nemoguće da odredi kuda je voz već prošao, a kuda tek treba
da prođe. Kompozicija Nostalgija spaja Mokru goru i Šargan
sada u turističke svrhe.

Polazimo sa stanice Jatare, prvi vagon iza lokomotive je naš.


Tokom cele vožnje slušamo priču i između priče-izvornu muziku.


Stanica Mokra gora

Ozbiljna otpravnica vozova nije baš oduševeljena
što radi po kiši

Raskošnu jesen posmatramo kroz kišnu zavesu

Pauza na stanici Šargan Vitasi 11,10-11,2o i tu se voz okreće,
lokomotiva s druge strane pa smo sad poslednji.



Ulazimo u stanicu

Na stajalištu Krst lepo se vidi tunel 300 m niže i pruga.,
vidi se osmica.


Dok su drugi kisnuli, mi smo odigrale valcer u vozu
u pauzi, Šostaković br 2.

Vožnja s pauzama traje 10,30-13h. Na početnoj i završnoj
stranici Jatare vodopad je glavna atrakcija


(nastaviće se, s Izletnikom)

Bele vode

Putopisi — Autor lastavica @ 06:34


Nastavljamo naše istraživanje sa "Izletnik"-om.
Bele Vode ili izvor Svetog Jovana Krstitelja je naziv za izvor
lekovite vode koji se nalazi na Mokroj Gori.


Lekovite mokrogorske vode spadaju u veoma retke u svetu
visokoalkalne vode, najvećeg alkaliteta u Srbiji. Na osnovu fizičko-
hemijske analize, ustanovljeno je da pripada grupi u svetu veoma
retkih voda, visoko alkalnih voda, sa PH vrednošću od 11,75.

Slučajno je otkriven 1994. godine, posle izlivanja reke Kamešine.

Jesen je raskošna, i pored kiše koja ne
prestaje

Na izvoru se nalazi novoizgrađena Crkva koja je posvećena
Svetom Jovanu Krstitelju, na temeljima nekadašnje crkve koju je
podigao neki Dubrovčanin u znak zahvalnosti.



Pređimo most preko reke Kamešine

Posetimo crkvu Sv.Jovana Krstitelja.
Lep je ikonostas

Carske dveri u duborezu

Prelepo je freskopisana



Šetamo kroz prelepe predele, sa mostićima preko
reke Kamešine

Dosta hodamo do drugog izvora s alkalnom vodom
dobrom za gastro probleme, ali česma nema vode.


(nastaviće se)

 



Jokanovića kuća

Putopisi — Autor lastavica @ 15:31



Izletnik nastavlja svoj put prema Zlatiboru. Navraćamo u
Užice.


Posećujemo Jokanovića kuću iz 19,.veka koja je
pripadala porodici Jokanović. Zovu je i Pecara.

Kuća pripada Narodnom muzeju Užice


Ovde je idealno za letnje sedeljke

Prva soba je orijentalna

Najlepša je devojačka građanska soba

Zanimljiva je peć

Tu je portret prote Zaharija, koji je zapisivao
kremanska proročanstva

Zar nije lep ćilim?

Evo i škrinje za devojačku spremu

Selfi u ogledalu, s maskom

Da pogledamo salon.


U prizemlju je izložba.


Napuštamo Jokanovića kuću puni utisaka.

(nastaviće se)

 



Volite li vozove?

Putopisi — Autor lastavica @ 19:07



Krenuli smo na Zlatibor, iako nam vreme nije baš
naklonjeno. Grupa Izletnika je mala i odabrana,
vodi Keti, vozi Jovan. Ovo je jezero Međuvršje.


i brana

U Požegi posećujemo neobični Muzej železnice uzanog
koloseka.



Slikamo dvoglavu aždaju, lokomotivu sa dve strane.

Obiđimo


Dresina.



Jeste li kupili kartu?


Idemo!

Sve se slikamo kao otpravnice vozova.

(nastaviće se)

 



Felix Romuliana

Putopisi — Autor lastavica @ 15:58



Gamzigrad je arheološko nalazište (blizu Zaječara u istočnoj
Srbiji) antičke rimske carske palate Feliks Romulijane (lat. Felix
Romuliana) koje se od 29. juna 2007. nalazi na UNESCO-voj
listi svetske baštine.


Gamzigrad predstavlja rezidenciju rimskog cara Gaja Valerija
Maksimijana Galerija (Gaius Valerius Maximianus Galerius;
293-311. g.), zeta Dioklecijanovog. Po majci Romuli nazvao
ga je Romulijana (Romuliana).

Palata izgleda nikada nije dovršena, a carevi 4. veka su velelepni
posed prepustili hrišćanskoj crkvi.



Tokom 5. veka palata je razarana od strane varvara, a u 6. veku
Romulijanu je Justinijan I obnovio u vidu pogranične tvrđave.


Mozaik star preko 1700 godina prekriven je peskom,
radi zaštite

Jednom je bio otkriven i izgledao je ovako

Kako je sve to nekad izgledalo, posmatramo u 3D
projektu Hera
Sve što znam o ovoj lepoti, naučila sam od legende srpske arheologije, Bore Dimitrijevića.
(nastaviće se)

 



Zaječar

Putopisi — Autor lastavica @ 17:34



Nakon rajačke gozbe, stižemo u Zaječar i smeštamo se
u hotel "Srbija" u samom centru.



Ujutro kafa u etno restoranu „Srpska kuća“ pa doručak



Polažemo sveće na spomen kosturnicu Crvenoarmejcima i
našim borcima 1945.

Posećujemo Velju Grnčara, velemajstora zanata koji izumire.

I fontanica je njegov rad

Šetamo rekreativnim centrom Popova plaža pored Timoka.



Sunčamo se uz kafu u poslastičarnici „Stela“ odmah pored
muzeja.


Muzej nećemo videti jer se nadležni razboleo od korone.
Šetamo oko trga.



Šetnja s punim srcem...

Ručak u hotelu „Srbija“, čorba, medaljoni sa šampinjonima
i salata.




Nastavljamo u Felix Romulianu.

(nastaviće se)

1 2 3 ... 37 38 39  Sledeći»

Powered by blog.rs