Lastavica

Planine zovu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:05




Neki skupljaju pare, neki materijalna dobra, treći firmirane krpice. 
Ja skupljam sećanja s putovanja.


(ovo je Hisar)



Volim planine. Nekad davno mislila sam da ću u penziji planinariti.
Danas znam da to ne mogu, ali mogu i drugačije upoznavati planine.


(ovo je Javor)



Jedna od najlepših je Tara.


Mokra gora je nekad bila prelepa a pasivna planina, dok nije 
izgrađen Drvengrad. Sad je turistička atrakcija.



Čemernik je divlja a lepa planina iznad Vlasinskog jezera


A Stara planina ima najviše vodopada u Srbiji, čak trećina
od 92 vodopada viša od pet metara nalazi se ovde! 
Nažalost, za redovne turističke ture teže su dostupni.


Zlatibor je poznata planina, zlatnih livada i zlatnih borova


Golija je divlja i neobuzdana planina. Na njoj ima mnogo
ovog divnog ljubičastog cveća, koje se vidi u prvom planu.


Ne znam da li je Zlatar lepši zimi ili leti



Zagorje je preslatko, onako brdovito


Sljeme je omiljeno izletište Zagrepčana.


Ako idemo malo dalje, stići ćemo i na Odenwald i videti
predivni Heidelberg.


Hoćemo li na Karpate?


U Osogovsku planinu?


Ili na planinu Nidžu, vrh Kajmakčalan (2521m)? Birajte!


Planine nas zovu. Kud god pošli, biće nam lepo
(Fruška gora, Maljen, Avala, Rajac)





Sve sam ove planine videla i fotke su moje. Jednu nisam, ali 
ju je video moj sin, a ja se još nadam da ću jednom i ja... 
Fuji u cvetu trešanja slikao je iz voza Shinkansen.


Vilinski izlet

Putopisi — Autor lastavica @ 07:54



Nećemo danas pričati o vilama, kao čarobnicama, ni o vilama 
kao alatu, nego o banjskim vilama.




Vrnjačka Banja se može pohvaliti da u njoj skoro dva veka traje 
organizovani turizam. Smeštaj u Vrnjačkoj Banji se deli na hotelski 
smeštaj, privatni smeštaj apartmanskog tipa, vile i kuće za izdavanje
kao i specijalizovani centar za lečenje "Merkur". Dosad nije bilo 
organizovanih tura obilaska starih banjskih vila, a sada je Keti to 
zatražila i vodič Natalija vodi nas u obilazak sa inspirativnom pričom
o vilama iz perioda baroka, neoklasicizma, moderne i narodnog graditeljstva.
Od preko 200 banjskih vila obišli smo 22.

Vila Savka sa lepim stepeništem, sazidala su je braća Popović. 
Danas je aktivan ugostiteljski objekat.


Vila Minjon, ranije vila Luvr, posve preuređena, u dva objekta. Obilazimo 
luksuzne apartmane.



Vilu Njujork 
gradile su je sestre Mađarice Tinčike uz pomoć brata
u Americi, pa se zato tako zove


Vila Gavrić- sagradio je dr Đuro Gavrić, ratni predsednik banje, koji je
tada uveo i svoj novac za plaćanje banjskih usluga. Ima bogatu plastiku
oko prozora i vrata.


Ukleta vila, Vila Ćirić nekad je bila vila Đorđević i pripadala tada 
najbogatijoj porodici u Srbiji. Vila je poznata kao najveća misterija Banje. 
Reč je o divnoj građevini, pastelnožute nijanse, iz 30-tih godina prošlog 
veka, u stilu moderne. Istorijske činjenice kažu da su u ovoj vili tokom 
Drugog svetskog rata mučeni i ubijani Jevreji, a da se nakon rata, kada 
je u njoj bila smeštena Ozna, na isti način postupalo sa protivnicima 
komunizima. Godinama kasnije, kada je Vila pretvorena u vrtić, oni koji 
su u njoj radili svedočili su o čudnim zvucima, mirisu krvi i nizu drugih 
neobjašnjivih aktivnosti. Kada je kuća konačno prešla u privatno vlasništvo 
nijedan od vlasnika nije uspeo da se u njoj zadrži duže od dve godine. 
Kako meštani tvrde, u njoj već godinama niko ne živi.Danas, vila je 
ograđena bodljikavom žicom, roletne na svim prozorima su uvek spuštene
ali je travnjak uredno potšišan i u dvorištu se mogu videti dva rasna psa.


Vila Kopaonik, naziva se i Titova vila, iako nema dokaza da je Tito ikada
tu boravio. Sazidala je bogata porodica Teokarović, kao vilu prve kategorije.


Vila Rivijera porodice Popčić, s ogradom od kovanog gvožđa.


Vila Snežnik, jedna od najstarijih banjskih vila, nalazi se na samoj 
promenadi u mirnijem delu, u parku pored Vrnjačke reke i mineralnih 
izvora Jezera i Snežnika. Sazidala je Milka Vuletić. Tu je rado odsedala
Desanka Maksimović.


Vila Anđelija je na 50 m od izvora Jezero, podignuta 1909. Prizemna 
gradnja s bogatom drvenom dekoracijom.


Hotel Promenada je nekad bila Vila Turkulović. Desant na Drvar, ili 
operacija "Konjićev skok", smišljen je u Vrnjačkoj Banji u tadašnjoj vili 
"Turkulović", čija je vlasnica bila Miroslava Turkulović. U vili se na podu
nalazi mozaik "Konjićev skok", koji predstavlja vilinog konjica u vodi 
kao simbol Vrnjačke Banje. Nemačka komanda je 17. maja 1944. g., 
nedelju dana pre Desanta na Drvar, operaciju nazvala "Konjićev skok", 
upravo po mozaiku koji se nalazio u vili u kojoj je lov na partizanskog 
komandanta Josipa Broza Tita osmišljen.


Vili Zora- je sada banjska čitaonica. Inače je tu bila prva 
banjska poliklinika, gde je ordinirao dr Mišić.

Na padini Crkvenog brda su podignute tri lepe stilske zgrade,
vila Slavuj Save Obradovića, trgovca iz Velikog Gradišta, vila Grlica
i vila Carić, kombinacija opeke, kamena i drveta. 



Vilu Avala-podigao je Boško Janković, spojivši dve
odvojene vile.


Neke od vila koje nisu u naročito dobrom stanju, neću
vam danas pokazati. Radije vas zovem na kafu.

Nepoznato u poznatom

Putopisi — Autor lastavica @ 05:30



Jako je teško smisliti još neku destinaciju na kojoj nismo bili. Ali Keti ne
bi bila ko jeste kad ne bi i u poznatim destinacijama pronašla nepoznato.



Stižemo u Vrnjačku banju na severnim obroncima planine Goč. 


To je vazdušna oaza sa mineralnim izvorima. Njeni izvori bili su 
poznati još starim Rimljanima. Istorija korišćenja vrnjačkih mineralnih 
voda seže u duboku prošlost, o čemu svedoči pronađeni rimski izvor 
prilikom kaptaže vrnjačke tople mineralne vode 1924. godine i 
mnoštvo novčića sa likovima rimskih imperatora.


Jedna od velikih prednosti i lepota Vrnjačke Banje je svakako u tome
što ona poseduje oko 60 ha površine bez saobraćaja. U njoj je moguće
iskusiti mir i uživati u prirodnom ambijentu, prostranim zelenim 
površinama, obroncima Goča prekrivenim stoletnim stablima i svakako
vrnjačkom parku koji dominira banjom i za koga se nadaleko zna. Franc 
Vinter, tada zadužen za mnoge projekte u Vrnjačkoj Banji, dao je svoj 
doprinos i vrnjačkom parku, kada je 1893. godine napravio nacrte 
novog parka. U saradnji sa baštovanom Johanom Janučekom, on je
sagradio prvi staklenik u banji čija je svrha bila uzgajanje sadnica 
potrebnih za uređenje banjskog parka. Vremenom vrnjački park je 
nadograđivan, u njemu se prepliću engleski i francuski stil, a nedavno 
je dobio i nov kutak za odmor finansiran od strane japanske vlade – japanski vrt.


U osvit Prvog svetskog rata zavoleli su se učiteljica Nada i srpski 
oficir Relja i jedno drugom obećali. Ali, došao je rat. Relja odlazi u 
Grčku na ratište. Zbog prelepe Grkinje u koju se zaljubljuje raskida 
zaruke sa Nadom. O njegovoj daljoj sudbi legenda ne kazuje ništa, 
ali zato Nadinu sudbinu zna svaki Banjčanin. Zbog prevelike tuge 
ona svakim danom kopni i naposletku umire, mlada i nesrećna.
Devojke potrešene Nadinom sudbinom, u želji da sačuvaju svoju 
ljubav, na katance ispisuju svoja imena i imena svojih dragana i 
vezuju za ogradu mosta koji je bio omiljeno sastajalište Nade i Relje 
a ključeve simbolično bacaju u reku. Došli su novi ratovi i nova 
stradanja. Priča je bila zaboravljena a običaj devojaka da „vezuju" 
svoju ljubav se izobičajio. Sve dok Desanka Maksimović, po pričanju
starih meštana, u jednoj od mnogih poseta Vrnjačkoj Banji nije saznala 
za ovu tragičnu priču i inspirisana njome napisala jednu od svojih 
najlepših ljubavnih pesama: Molitva za ljubav. Iako smo skloni 
zaboravu ova priča ipak nije zaboravljena; Da bi produžili njen 
život mladi parovi su nastavili tradiciju „vezivanja" svoje ljubavi, 
a most nazvali Most ljubavi.


Dosad nije bilo organizovanih tura obilaska starih banjskih vila, 
a sada je Keti to zatražila i vodič Natalija vodi nas u obilazak sa 
inspirativnom pričom o vilama iz perioda baroka, neoklasicizma, 
moderne i narodnog graditeljstva. Od preko 200 banjskih vila 
obišli smo 22. O tome ćemo u sutrašnjem postu.




Nastavljamo u vinariju Grabak. U otvorenom paviljonu probamo 
belo bino Bela paunica, sovinjon, roze i crni kaberne Siva vrana. 
Ručamo lepo predjelo, teletinu i janjetinu ispod sača. Obilazimo 
kompleks vinarije: vinograd, vinariju, terene za tenis, bazene, igrališta.







Obilazimo porodični rasadnik Manojlović u selu Stopanja, sa mnogo
kalemljenih biljaka, mediteranskim rastinjem, četinarima, bonsai vrstama





A o banjskim vilama ćemo pričati sutra.

Kad se stapaju dve reke

Putopisi — Autor lastavica @ 05:42



Uz „Marinero“ na Zemunskom keju privezan je katamaran Jovana 
Đorđevića. Između dve kiše provozaćemo se rekama.




Pontonski most za Lido je uklonjen i sada plovimo novim
putem. Prolazimo pored Velikog ratnog ostrva



Desno ostaje hotel "Jugoslavija"



Nema više pontona pa se vozimo rukavcem Dunava, jak vetar, 
prolazimo pored nekadašnjeg komandnog broda „Kozara“. 


Malo ratno ostrvo, lete labudovi, kolonija pataka živi u harmoniji sa 
138 vrsta ptica u ovom ptičjem raju. 


Vidi se Veliko ratno ostrvo i Kalemegdan.



Ulazimo u savski amfiteatar, u Savu, vetar je slabiji, voda zelena, 
na 1171 km od Crnog mora.



Savsko pristanište i Saborna crkva građena 1837.


Prolazimo ispod Brankovog mosta, vidimo Beograd na vodi. 
Ne bi se reklo da napreduje.



Dubina Save 15 m. Temperatura vode i spoljna su iste, 21 stepen.
Kad se brod okrene, vidimo Sabornu crkvu.


Ispod Kalemegdana nanizani su kruzeri.


Jedan brod ima zlatno srce :)


Sve to gleda Pobednik


Pecaroši love u mutnom...


Kula Nebojša i obrisi kalemegdanske tvrđave


Desno od Kule Nebojše crkva Ružica sa zelenim krovom, 
u kojoj se čuva čestica moštiju svete Petke


Crvena bova označava mesto gde Dunav u smeđem odelu
ljubi Savu u zelenoj haljini. 



Neverovatno je jasna granica dve reke


U daljini se vide Gardoš i crkva na groblju.


Iskrcavamo se na "Marinero"




Bogat ručak uz dobru uslugu i muziku. 




Na sigurnom smo za vreme oluje, vraćamo se između dve kiše.


Arivederci, Makarska!

Putopisi — Autor lastavica @ 05:30



Nažalost, vreme našeg odmora je završeno. Trebamo se
podraviti s Makarskom za ovo leto. Taman i leto završava...




Jutro započinje odrazom u neobičnom ogledalu...



Nastavlja se šetnjom pored hotela "Dalmacija" 
pored čijeg ferala me svojevremeno suprug zaprosio...


Nastavlja se plažom, jednom od najlepših za koje znam


Mnogi odavde započinju posetu Makarskoj. 
Autobuska stanica.


Moje rodno mesto, 100 m od mora. Ovo je bio 
franjevački samostan, pa godinama bolnica, 
pa sada ponovo franjevački samostan.


Nezaboravni Dr Martin Petković je odredio moj 
životni put lekara. Ovde je stanovao...


Nosim svoju novu knjigu u makarsku Gradsku knjižnicu. Tu se 
mogu naći i prethodne tri.




Posećujem svoje drage koji večno sanjaju


Još jedna šetnja Kalalargom...


Pozdrav s Tinom


Kafa zna se, kod "Kostele" ili u "Biokovo"




Susret sa starom školskom drugaricom


I uz kafu knjiga "More mora" sa posebnom posvetom


Pa makarska luka, naravno




Nema veze ako odjednom pljusne kiša


Tu je onda "Čoveče , ne ljuti se"


Za pozdravni ručak, ušate.



...i oproštajni kolač od sira u "Fantazija"


ili sladoled u "Romana"... može oboje


Noć se spušta, valja partit...



Laku noć, Makarska... i doviđenja!


Meseče srebrni...


 

 


Stazama Svetog Petra

Putopisi — Autor lastavica @ 06:58



Vratimo se u Makarsku i prošetajmo poluostrvom Sveti Petar,
između dve kiše.



Tu su moje omiljene staze. Da vidimo hoće li se i vama
svideti.


Katanci su zarđali, a ljubavi koje su u njima 
zaključane, postoje li još?


Sveti Petar budno čuva svoje poluostrvo

Poluostrvo Osejava ostaje iza nas, a pučina je omeđena Hvarom


More, nebo i borovi ovde igraju neku svoju tajnu igru


Začarali su i Ljiljanu


Koje priče pamte ovi borovi i kamen suri?


Na vrhu brežuljka je, naravno, crkvica Sv. Petra.


A kroz Vrata ljubavi prošla je ovog puta Ljiljana. Možda
joj donese sreću u ljubavi...


Odatle se silazi prastarim kamenim skalinama


...do večne igre mora i kamena... 



...do sika (stena) koje pamte mnoge ljubavi...


Veseli brod "Makarski Jadran" vraća se sa jednog od 
svojih letnjih putovanja. Celi brod pleše uz "Despacito"


Prija li meditacija uz more?


Naturista je samo skliznuo u more.


Stari svetionik Sveti Petar


Netko je davno ovu stenu zvao "tron". Odavde je voleo
pratiti moje tragove


Sunce se premišlja



Ipak je nestvarno obasjalo plažu


Namenjeno je deci, a dece nema...


Dok su ove fine torte namenjene nama 
i biće nam večera.


Makarska rivijera

Putopisi — Autor lastavica @ 06:30



Sa severozapada se na Makarsku rivijeru stiže iz pravca Omiša kod prevoja
Dubci, gde preko Prisika (305 m) dolazi i cesta iz unutrašnjosti od Šestanovca.




Dolazak preko Biokova od Vrgorca posebno je dojmljiv i neponovljiv prizor
kada se posle razigranog krševitog Biokova otvori  veličanstven 
pogled na Rivijeru u svoj njenoj lepoti, od Drašnica, preko Podgore, 
Tučepa, Makarske, Brela sve do Splita, na ostrva Brač, Hvar, Korčulu i 
poluostrvo Pelješac. 



Pogled na Makarsku. Vide se poluostrva koja uokviruju 
makarsku luku, Osejava levo i Sveti Petar desno.
U daljini se vidi Hvar, pa Pelješac i Korčula.


Odakle god prišli Makarskom primorju pred nama je veličanstveni dar
prirode - monumentalna planina Biokovo u  svojoj impresivnoj 
veličini i lepoti, što se izdiže iznad Makarske rivijere kao nepremostiv 
zaštitnik svih turističkih mesta uz obalu koja su poput blistave, 
biserne ogrlice u njegovu podnožju.



Moj dom u Makarskoj, apartmani Tamburović


Mnogi vole prošetati do plaže Nugal, nadomak Tučepa


Uvek vidimo stara naselja pod liticama i obroncima Biokova, još 
sačuvanu seosku arhitekturu, stare kuće i konobe, a uz obalu 
turistička mesta s novim hotelima, kućama, vilama, skladno 
uklopljenim u stara ribarska i težačka naselja u kojima
pulsira novi savremeni život u skladu s nasleđem predaka.



Prošetajmo još malo po Makarskoj rivijeri, pre nego dođe 
vreme za povratak. Najbliže mesto u pravcu Dubrovnika
su Tučepi. 


Preporuka za smeštaj, hotel "Laurentum", laureat
nekoliko takmičenja malih hotela


Pogled s mora na Tučepe


Bliže


Još bliže, mesto mojih specijalnih uspomena, hotel "Jadran",
sada potpuno obnovljen.

Plaža u Tučepima vrlo je popularna, zbog hladovine pod borovima, otvorenosti i oblog šljunka.


Pokazala sam prijateljici jedan deo Makarske rivijere. Ona
nije jako velika, ali se ima šta obići. Ovo je pogled na Podgoru.







Podgora s mora




Veliko brdo, mirno i skriveno



...i očuvani stari suhozid...


Ovde su najlepši zalasci sunca...


Tamo - vamo

Putopisi — Autor lastavica @ 06:00





Čula moja bratanica za Izletnikove izlete u nepoznato, pa je odlučila 
da nam priredi jedan takav. Rekla je samo, obujte patike, pa idemo. 
Biće tamo-vamo.


Prolazimo kroz park prirode Biokovo, vidikovac Podgora



Mreška se morska pučina pod nama 


More smo ostavili iza nas, putujemo krševitom Zagorom.
Čini mi se da je jesen uranila.



Pa kroz Vrgorac i granični prelaz Crveni grm u Hercegovinu.
Nije bilo vremena za javljanje dragim ljudima u tom kraju,
osim ako nisu hteli nagle goste i to četvoro odjednom!


Iznenadila nas je oaza u kamenu, veoma lepi vodopadi Kravice.



Stižemo u Međugorje gde se ukazala Gospa 24.6.1981 i pasivni kraj je 
živnuo, razvio se je grad. Baš je blagdan Male gospe i stotine 
vernika su na misi na otvorenom. 



Prošetali smo lepo uređen Križni put.



Zatim u etno selo Herceg, bajku u kamenu










Stvarno, kuda da krenemo?


Bagin most, reka Trebižat, motel „Most“


I odlična večera u lepom ambijentu.


Preko granice ponovo pa na spavanjac.


Korčula, poezija u kamenu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:07



Grad Korčula sada ima 16000 stanovnika. Jakica nas vodi kroz stari 
srednjevekovni grad Korčula na poluostrvu, sa sedam gradskih kula. 



Prolazimo prvu gradsku kulu iz 15.veka u gotsko venecijanskom stilu. 



Celi grad je građen kao veliki erkondišn, sa ulicama prema maestralu 
ravnim (kako bi maestral prodirao bolje) i zakrivljenim ulicama prema 
buri, kako bi se smanjila jačina bure. Kale su uske i visoke, tamne i u 
njima je hladnjikavo. 





Svuda postoje kameni zubi na koje se u letnjim sparinama provuku 
štapovi sa mokrim čaršavima, koji omogućuju privatnost u uskim kalama
i rashlađuju dok se suše - primitivni klima uređaji. Na donje zube stavljali 
su saksije sa cvećem.


Unutar starih zidina u 15.veku je živelo 2000-2500 ljudi, a danas živi 
samo 200 ljudi. Korčulani su bili poznati po kamenoklesarstvu i 
brodogradnji. I danas pišu poeziju u kamenu. Uverite se!








Idemo oko starog grada. 




Crkva svih svetih iz 1436 godine sa kasetiranim stropom nazvana je 
zbog toga korčulanska Sikstinska kapela. Lepa rozeta i zvonik.


Starinski toalet sa prozorčićem, između 
dva bloka kuća sa kanalizacijskim sistemom
koji je koristio slobodni pad u more.


Šetamo duž gradskih zidina, sve su ulice popločane kamenom. Idemo 
jedinom ulicom bez stepenica do glavnih gradskih vrata od kojih je desno
najstarija kula iz 14. veka, Revelin. 



Od glavnih gradskih vrata idemo glavnom uličicom koja seče grad 
napola. Dimenzije starog grada su samo 300x170 m.



Stub iz 15. veka


Gradski muzej-u palati porodice Gabrielis, iz 16.veka. Šetnjom kroz
izložbene prostore ovog muzeja, jedinstvenog na bližem području, 
oživljavamo kulturnu i privrednu prošlost Korčule od predistorije 
do naših dana. U IV. veku p.n.e grčki kolonizatori nazvali su Korčulu
Korkyra Melaina, zbog guste borove šume, a Rimljani je nazivahu 
Corcyra Nigra.

Gledamo stare amfore i sidra iz 1.stoljeća, kamenicu za 
ulje, krilatog lava, starinski sudoper



Najvredniji je kameni natpis, lumbardska psefizma, starogrčki 
istorijski dokument epigrafskog karaktera iz 3. veka. Sadrži 
odluku kojom se regulišu imovinski odnosi grčkih naseljenika 
na Korčuli.


Od početka 15. do sredine 16. veka domaći majstori sagradili su 
katedralu sv. Marka. na najistaknutijem mjstu u gradu, na vrhu 
poluostrva. Godine 1557. orgulje orguljara Colombija postavljene su 
u korčulansku katedralu, a oslikao ih je Tintorettov učenik. Sami slavni 
Jacopo Tintoretto oslikao je oltarnu palu u korčulanskoj katedrali sv. Marka,
a prikazuje Sv. Marka sa sv. Bartolomejom (Bartulom) i sv. Jeronimom 
(Jerolimom), korčulanskim zaštitnicima. 





U katedrali je u toku generalna proba za barokni festival. 


Popločan trg. Desno je kula, navodno rodna kuća Marka Pola, koji je
navodno rođen na Korčuli 1254 godine, a umro u Veneciji. Smatra se
da je ipak samo ovde bio zatočen nakon pomorske bitke. 





Vreo je dan, sunce blješti na kamenu, a čim se uđe u kale, 
mračno je i hladno. 







Brod dolazi po nas, brzo ukrcavanje.


Kapetan pozdravlja mesta pored kojih prolazimo. Pleše se na brodu, a ljudi nam mašu i plešu.


Konačno, evo moje Makarske.


Bio je ovo divan izlet! A nikad ranije nisam bila na Korčuli.
Moja prijateljica još manje, nije bila ni u Dalmaciji :)


Kako do Korčule?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:13



"Makarski Jadran" kreće na novu atraktivnu plovidbu. 



Vele proverava je li sve u redu.


Ljiljana se pripremila za novu avanturu. Opet imamo sjajna
mesta, hvala Spomenki.



Vreme je idealno. Ispraća nas raskošna makarska luka.


Maše nam Sveti Petar sa poluostrva Sv. Petar


U Tučepima ukrcavamo ostale putnike. Iza nas ostaju lepa
mesta Makarske rivijere, Igrane, Živogošće...



Na gornjoj palubi je živo, idemo da posetimo kapetana.



Kapetan je dobio pomoćnicu :)


Oko punte Hvara obilazimo, kapetan pozdravlja Sućuraj, moji 
mašu na terasi kuće.



Daleko je moje selo malo, daleko je kraj plavog mora...


Kapetan pušta na razglas pesmu za nas dve, 
„Plovi, plovi, plovi mala barka, a u barci ćiribilibela Anka“. 


Plovimo između Hvara i Pelješca. Obilazimo rt Pelješca (feral). 


Serviraju ručak, odličnu skušu s gradela uz salatu i špagete. 



Galebovi nas prate, namirisali su ručak.


Levo ostaje Orebić na Pelješcu, mesto kapetana i pomoraca. 


Bližimo se Korčuli


Iskrcavamo se na Zapadnoj rivi kod prekrasne skalinade. 
U luci nas čeka šest vodiča na raznim jezicima, idemo uz hrvatskog
vodiča Jakicu, koja nas sat i po veoma zanimljivo vodi i priča, 
a grupa zainteresovano zapitkuje. Ostajemo u Korčuli samo tri sata. 



Grad Korčula sagrađen je na poluotočiću 
isturenom u Pelješki kanal. Srednjovekovni 
raster grada Korčule u obliku je riblje kosti


Bacamo pogled na Pelješac. Vidi se stari samostan ispod Sv. Ilije. 
Kad vrh Sv. Ilija ima kapu (oblake), biće kiše. 
Između Orebića i Korčule vidi se otočje, Korčulanski arhipelag, 
gde se kopa bijeli korčulanski kamen.


Čeka nas divna Korčula, suncem okupana


(nastaviće se)

Boli li Bol?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:49



Nastavljamo putovanje brodom "Makarski Jadran" .




Plovidba od Jelse do Bola. Valovi pričaju onome tko ih
zna čuti...


Evo nas u Bolu na Braču






Opet nailazimo na tovara


Šetamo do Zlatnog rata, najlepše plaže u Hrvatskoj i jedne
od najlepših u svetu.




Kakva tirkizna pučina!


Ako s jedne strane šume duva, s druge je mirno, pa se
uvijek može birati mesto za kupanje.




Kava u kafiću na plaži za koju me vežu neke lepe
uspomene.



Povratak vozićem, 20 kn. 



Još malo šetnje Bolom




Pučki tribun i ja. 


Ukrcavamo se, pa veseli brod vozi duž obale i pozdravlja. Svuda
ljudi veselo otpozdravljaju, mašući šugamanima i lancunima! 



Na izlazu u Makarskoj odmah kupujemo karte za sutra za Korčulu.
Dobitnu ekipu ne treba menjati!


A torta makarana bit će večera! Izvrsna, tek da napomenem.


Kad plovi "Makarski Jadran"...

Putopisi — Autor lastavica @ 06:48



Danas ćemo imati divno vreme i još lepši izlet.




Ukrcavanje u brod „Makarski Jadran“ za Hvar i Brač po 
pozivu kapetana, koji je moj školski drug. 




Dobijamo odlična mesta na brodu, zahvaljujući kapetanovoj 
supruzi


Svraćamo u Tučepe po deo putnika.



Služi se prvo kava, pa lozovača, sok, pa vino. 


Plovimo kanalom između Hvara i Brača


Rani ručak, sjajna skuša na gradelama sa salatom i manistrom, 
uz dobro vino. 




Mito pušta muziku posebno za grupe gostiju, za Čehe, Nemce,
Mađare, Poljake, i za sve iz balkanskog regiona. I ja sam dobila
moju pesmu.


Ulazimo u luku Vrboska, prate nas jata galebova. 




Uplovljavamo u luku Jelse. 






Šetamo kalama. 






Kakvi divni prozori na zgradi opštine!


Slikanje s kapetanom


Obavezan sladoled


i suveniri od lavande


Tovar u luci


Ovo je prvi deo izleta, sad nastavljamo na drugi deo, do Bola na Braču.



(nastaviće se...)

Sućuraj na punti Hvara

Putopisi — Autor lastavica @ 19:04



Nesputani deo detinjstva provela sam u Sućurju na punti Hvara.
Rado mu se vraćam, posetim moje drage i svoja posebna mesta.




Za Sućuraj vozi trajekt iz Drvenika, više puta dnevno



Promiču morske slike dok se ne pojavi Lanterna, stari svetionik
iz 1889.



I evo nas u ljupkom mestašcu, nalik na sva primorska mesta





U šetnji susrećem starog poznanika, Nikšu Vujnovića, poznatog
arheologa i hroničara Sućurja. Od njega dobijam njegov "Kratki 
vodič kroz povijest općine Sućuraj".



U vodiču čitam: "Općina Sućuraj smještena je na istočnom dijelu otoka
Hvara, na prostoru s povijesnim nazivom Plame. Čine je naselja Sućuraj, 
Selca i Bogomolje. Prema popisu stanovništva iz 2001. godine općina 
Sućuraj je imala 492 stanovnika.


Danas se žitelji općine bave poljoprivredom, ribarstvom, 
a ponajviše ugostiteljsko- turističkom djelatnošću. 


Sućuraj se prvi put spominje 1331.godine u Hvarskom statutu
kao naziv crkve Svetog Jurja po kojem je naselje dobilo ime.
Padom Makarskog primorja (Krajina) pod tursku vlast, sve veći 
broj stanovnika s kopna prelazi na otok, na područje općine 
Sućuraj u više navrata tijekom 16.st.


Da bi ojačala obranu 1613. godine Venecija na ulazu u luku Sućuraj 
gradi tvđavu zvana Fortica, s kulom i perimetralnim zidom s 
puškarnicama." Provela sam detinjstvo igrajući se u Fortici i oko nje,
ne znajući njenu istoriju. Hvala Nikši!



Obilazim staru kuću gde sam davno leta provodila. Kuća 
nije obnavljana, vrt je zapušten, ali su smokve još slatke 
kako ih pamtim.



Pa malo po okolini. Svako drvo i svaki suhozid
(gomila) su mesta sjećanja. Stari badem još daje plod


Škola, opština, crkva... sve što treba malom mestu.




Ovde sanjaju moji dragi...


Svetionik, Lanterna, mesto je gdje sam imala privilegiju igre u celom
zdanju sve do ferala. Svetioničar je bio moj barba. Sada je to kuća za 
odmor, iako je spomenik kulture.


Ujna lepo kuva... da se okrepimo, pa se vraćamo.


Uvek mi je žao kad odlazim, ostavljam svoje detinjstvo i
svoje drage... Trajekt stiže...



Doviđenja, dragi Sućurju!

 

 


Šta šapuću školjke?

Putopisi — Autor lastavica @ 05:14



Volim školjke i često sam pokazivala deci, pa unucima 

kako se more čuje u njima i kako nam školjka priča.



Malakološki muzej u Makarskoj je muzej školjaka - ljuštura 
morskih mekušaca. Svojevremeno je bio drugi po bogatstvu
eksponata u Evropi. Nisam uspela naći na kom je
mestu rangliste danas. 


Muzej je otvoren za javnost 30. travnja 1963. godine u starom 
delu Franjevačkog samostana koji je zaštićeni spomenik kulture.





Malakološki muzej franjevačkog samostana utemeljio je 1963. 
fra Jure Radić. Atraktivnom postavom morskih puževa i školjkaša 
Jadrana i celoga svijeta danas je to turistički najpoznatija 
malakološka kolekcija u Hrvatskoj.




Tridacna, školjka ljudožderka. Ako je neko ugazi u plićaku,
školjka se zatvori i kad naiđe plima, nesrećnik se udavi.
Srećnija njena strana je pravljenje velikih belih bisera.


U samom muzeju zabranjeno je slikanje, pa ću dodati neku
od slika s neta.



Ispraća nas divan rascvetali kapar.




Kalalarga moje mladosti

Putopisi — Autor lastavica @ 06:10



Staru Makarsku predstavlja Kalalarga. Nisam Marino Srzić koji piše
izuzetno dobre hronike Kalalarge (očekujemo knjigu), pa ću je 
prikazati samo slikama.




Ulazimo u svet Kalalarge od splitske strane.



Svako naše malo misto... liči jedno na drugo.



Mnoge su uspomene vezane za ove kale.




Portun u kojem je živeo moj ujak


Volim stare stube sa cvećem...


Za pohvalu je što ovde ima i Ulica darovatelja krvi


Tu smo imali prve igranke...


Izlazimo na Kačićev trg


Nezaobilazna je Mletačka česma, uz koju su slikane sve generacije
školaraca u Makarskoj, pa i ja :).



Na trgu je apoteka sa šarmom starih vremena


Zavirimo u Lištun




Lepa zgrada opštine i Trg Hrpina



Na Trgu Tina Ujevića uspomena s velikim pesnikom



Prođimo pored poznatog restorana "Riva"


Popijmo kavu kod "Kostele", to je kultno mesto.


U Kalalargi je restoran Gastro Diva, za toplu preporuku


Ambijent je uređen u etno stilu, a kuhinja...za prste polizati.



Pašticada 


Hobotnica s bobom i krompirom 


...uz odličnu malvaziju...


Godine i čaše vina nikada se ne bi trebale brojati...hm...


1 2 3 4 5 6 7 8  Sledeći»

Powered by blog.rs