Lastavica

Drugi dan

Putopisi — Autor lastavica @ 05:12




Stigli smo do drugog dana, koji ćemo, naravno, započeti doručkom.




I završiti odličnom domaćom kafom.

Između će biti seminar, o kom sam prvo pričala.

A posle seminara treba otići u "Srce", najveću kragujevačku
poslastičarnicu

Tu treba videti prijatelje, zar to nije logično?

Jedno divno opušteno druženje u poslastičarnici "Srce" u kojoj nema čega nema.

Sledi sladoledna zdravica, koja je istovremeno večera

Odmorimo se, i za sutra imamo bogat program.
Kragujevac se sprema za spavanje.

(nastaviće se)

Do specijalnog perona

Putopisi — Autor lastavica @ 06:16



Kragujevačke priče su posebno posvećene 
nisan EL DIABLO.



Nakon lepog ručka, šetamo ulicama oko restorana


Saborna crkva



Najstarije pozorište u Srbiji, "Joakim Vujić"


Najstarija gimnazija u Srbiji na srpskom jeziku. 


Muzička škola

Večera je na trgu u restoranu „Peron“, vagon palačinkarnici, 



Palačinke 250 din, rum i čeri. 


Smestite kofer, pa putujemo u carstvo snova!
Na spavanje rano. Sutra nas čeka celodnevni seminar.

(nastavit će se)

Hedonistički početak

Putopisi — Autor lastavica @ 05:48



Vrhunska edukacija treba da bude i zadovoljstvo. Bar Ljiljana i ja
godinama radimo na tome. Dakle stigle smo u Kragujevac dan 
uoči seminara i vratile se dan kasnije. Šta smo za to vreme videle,
doživele, podelićemo s vama. 


Prvo se smeštamo u hotel "Kragujevac", vrhunska pozicija u centru, 
udoban i miran, mesto odakle vam je sve na dlanu.



Sledi šetnja do restorana " Stara Srbija", preko trga kod 
Krsta do spomenika vojvodi Putniku 

pa samo pravo do hotela Zelengora i još malo pravo, levo u ulici. 


Udoban veliki sto, vrhunska usluga, uzimamo punjenu pljeskavicu
i običnu, zapečenu krckavu lepinju, kupus salatu, belo vino i kafu.
Ukusi su božanski. Merak, ako znate šta je to.





Crteži po zidovima svedoče o ranijim gostima.


(nastaviće se)

Zrenjaninski hedonizam

Putopisi — Autor lastavica @ 04:48



Čeka nas stari restoran „Stara zanatlija” u Zrenjaninu.


Ambijent je zanimljiv


Malo je tesno za sve nas, ne ostaje dovoljno mesta za igru

Društvo je veselo


Da prvo nazdravimo!

A onda sve po redu


Tortu će nam seći dve slavljenice

Doviđenja, do sledećeg izleta!

 


Lepota vitraža u Zrenjaninu

Putopisi — Autor lastavica @ 05:08



Šetamo Zrenjaninom. Ulazimo u Gradsku kuću sa dva poznata 
sata u predvorju i tri vitraža koji predstavljaju pravdu, mudrost i moć.







Nastavljamo u gradsku baštu s muralom bečkerečke tvrđave koji je 
2004.godine radio poznati akademski slikar Viorel Flora (renovira se).

Prošetaćemo još gradskom baštom u Zrenjaninu i videti Rusku crkvu.


Nakon duže šetnje po Zrenjaninu, pauza je u kafiću na obali 
Begeja, „Caffe Bridge”u delu Mala Amerika.



Pogled je divan, na najlepši Sud koji znam.

A i okolina kafića je savršena za fotografisanje.


U našu čast su prhnule ptice...

Idemo dalje...

U Narodnom muzeju je postavljena izložba o ruskoj carskoj porodici 
Romanov.


(nastaviće se)

Zrenjaninska šetnja

Putopisi — Autor lastavica @ 05:21



Nakon posete pivari i pivnici, šetamo uz Begej u Zrenjaninu.


Ovo je fijala starog Velikog mosta

Prelazimo most i ulazimo u staro jezgro grada. 


Obilazimo pravoslavnu crkvu Uspenja presvete Bogorodice.

Našli smo i sladoled

Ima veoma zanimljivih fasada, jednu zovu Šeherezada, 
druga je s poprsjem Merkura i košnicom.


Šetamo Gimnazijskom ulicom u kojoj je bio stari bioskop Balkan.

Izbijamo na glavni trg, na kojem je zelena Bukovčeva palata, 

pa biblioteka „Žarko Zrenjanin”

obnovljena katolička katedrala, 

zelena Gradska kuća i u centru spomenik kralju Petru Karađorđeviću

Narodni muzej, staro pozorište. Nastavićemo šetnju u narednoj
priči.

(nastaviće se)

Stara pivara i pivnica u Zrenjaninu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:24



Tradicionalno Osmi mart proslavimo oko tog datuma. Zaputili smo se 
u Zrenjanin. Vodi Keti, vozi Vlada.


Čeka nas stara Zrenjaninska pivara, sada Muzej piva, kompleks koji je 
izgradio Lazar Dunđerski 1745.godine. 



Sačuvana je variona, kuhinja piva.


Na mapi su prikazane najstarije pivare u regionu, Pančevo 1722, Vršac 
1722, Zrenjanin 1745.

Izlazimo na obalu Begeja

... i ulazimo u Zrenjaninsku pivnicu "Četir' konja debela", 
brend grada Zrenjanina. 


Šank je u obliku kazana za kuvanje piva.




Nastavljamo šetnju obalom Begeja.


Bečej, a nije Novi

Putopisi — Autor lastavica @ 07:19



Preko prevodnice stigli smo iz Banata u Bačku, iz Novog Bečeja 
u (stari) Bečej




Na gradskom Trgu oslobođenja razgledamo uokrug

-zgradu opštine (zadužbina baronice Eufemije Jović), 


-katoličku crkvu


-rozu zgradu koja je nekad bila hotel „Royal” a sada pozorište

-zatim pravoslavni Hram Sv. Đorđa sa divnim ikonostasom koji je
uradio Uroš Predić



-pa belu zgradu, deo gradske kuće Bogdana Dunđerskog.
Tad su ptice prhnule u nebo...

Vraćamo se u Beograd. Doviđenja, Novi Bečeju, doviđenja Bečeju, 
doviđenja, Marijana! Bilo je lepo, ponovićemo!

 


Vinartos

Putopisi — Autor lastavica @ 05:30



Nastavljamo u mladu vinariju “Vinartos” i prva smo grupa
koja je posećuje. Nalazi se u Ulici Milana Grubanova
5b u Bečeju.


Vodi je Tomislav, zaljubljenik u vino, koji ovom poslu prilazi
s mnogo entuzijazma i ljubavi. 

Degustiramo belo vino "Lenka"

Roze, pa crveno vino "Passion", Strast...

Tek se sprema bela tamjanika izuzetne mirisne note. Za ova 
vina tek će se čuti!
Podloga za degustaciju je dobra, mast i hleb

Kao što je uobičajeno, u vinariji pričam vic o probi vina, u koji
ugrađujem vina iz te vinarije, a reakcija vinara bude duhovitija
nego sam vic.


U jednoj poznatoj vinariji u penziju je otišao degustator. Raspisali 
su konkurs za novog, javio se samo jedan odrpani pijanac. Direktor 
kaže sekretarici: „Ovog ne smemo primiti!“ i počinje probu vina, 
kojom će kandidat pokazati svoje znanje o vinima.
„Dajte mu prvu čašu!“ reče direktor. Sekretarica spušta čašu pred 
pijanca, on je podiže, okreće, miriše i spušta na sto.
„Božole, 6 meseci star, može odmah da se pije!“
„Dajte mu drugu čašu!“
Pijanac vrti čašu, miriše i spušta. „Šardone, 5 godina star, svrstava 
se u odlična vina!“
Direktor zabrinuto kaže: “Dajte mu treću čašu!“
„Kaberne sovinjon, 8 godina star, odležao 6 meseci 
u lajt barikiranom buretu, svaka vinarija može njime da se ponosi!“
Direktor šapuće sekretarici i ona donosi četvrtu čašu. 
Pijanac je pomiriše i spusti.
„Plavuša, 26 godina, tri meseca trudna, ako mi ne date posao, 
reći ću ko je otac!


(nastaviće se)

Šetnja pored Tise

Putopisi — Autor lastavica @ 06:16



Sledećeg jutra Marijana nas vodi u šetnju Novim Bečejem.





Ulazimo na liturgiju u lepu pravoslavnu crkvu Sv. Nikole u blizini 
hotela, najstariju u Novom Bečeju, građenu u prvoj polovini 
18. veka, sa starim baroknim ikonostasom.


Marijana nas vodi po dolmi do lepog malog Hrama uspenja presvete
Bogorodice. Dolma je podignuta kamena i visoka da hram ne bi bio 
potopljen kad je prokopavano novo korito Tise.




Crkvu je prelepo freskopisao Zoran Todorović.



Fascinantan prikaz Blagovesti.

Lep ikonostas u duborezu sa ikonama istog freskopisca


Vraćamo se tiskim kejom. Na domu kulture naslikan je tiski 
cvet kao devojka.

Ovde se na okuci Tise dešava cvetanje, mužjaci padaju u 
grupama kao cvetovi, a ženke žive malo duže, polažu jaja uzvodno
i matica Tise ih nosi na pravo mesto gde će larve provesti tri godine.

Grupa ulazi u poslastičarnu „11 plavih” gde nam Keti deli 
krofnice s novčićem, za sreću.


Doviđenja, Novi Bečeju! Bilo  nam je lepo! Prelazimo prevodnicu sa
branom i osam kapija i stižemo u Bačku.

(nastaviće se)

 



Arača

Putopisi — Autor lastavica @ 05:41



Dan je hladan, vetrovit i vedar. Nastavljamo u Araču. 


Nije lako naći put koji se odvaja prema ostacima benediktinske 
crkve iz 13.veka, usred nepreglednih oranica. 


„Arača je ruševina srednjovekovne romaničke crkve koje se nalazi
između Novog Bečeja i Novog Miloševa u Srbiji, tačnije 12 kilometra 
od Novog Bečeja. Godine 1948. godine je stavljena pod zaštitu kao 
kulturno dobro.“


„Arača je izgrađena oko 1230. godine na temeljima starije crkve
iz 11. veka. Opljačkana je i uništena 1280, a obnovljena 1370. 
godine po nalogu kraljice Jelisavete Kotromanić Anžujske. U toj 
obnovi dodat je gotski toranj, čiji ostaci postoje i danas."





"Pretpostavlja se da je crkva pripadala imanju koje je 1407. kralj 
Žigmund podario despotu Stefanu Lazareviću. Kasnije je pripadala 
despotu Đurđu Brankoviću, koji ju je poklonio Pavlu Birinjiju. Godine 
1551. Turci Osmanlije su spalili crkvu i od tada nije obnavljana.“

Idemo.

Boje dolazeće večeri su prelepe u snežnoj ravnici.



(nastaviće se)

Glavaševa kuća

Putopisi — Autor lastavica @ 06:22



Marijana nas u Novom Bečeju vodi u naselje Vranjevo, 
nazvano po Franji Lotarinskom. U ulici Josifa Marinkovića se 
nalazi Zavičajni muzej „Glavaševa kuća“, otvoren 2009. 


Kuća je stara 200 godina. Pripadala je dr Vladimiru Glavašu, advokatu 
koji se nije bavio pravom, a bio je veliki narodni dobrotvor. 
Pošto nije imao naslednika, zaveštao je kuću pravoslavnoj crkvi na 100 godina, 
s tim da nijedna ženska noga ne uđe (moguće u spomen na neprežaljenu 
ljubav), a posle toga je pripala gradu. 




Portret dr Glavaša s diplomom. 

Obilazimo spavaću sobu koja ima krevet s basamakom


U kući se nalazi i spomen soba kompozitora Josifa Marinkovića, 
Glavaševog komšije, sa harmonijumom, rukopisima, notama i porodičnim
fotografijama. 





Obilazimo i dvorišnu zgradu s alatima i sa starom berbernicom. 



U granama drveća u bašti skrivaju se novobečejske sove.

(nastaviće se)

Tiski cvet

Putopisi — Autor lastavica @ 06:18



Iz Sokolca krećemo za Bečej u Bačkoj, gde nas čeka 
Marijana Ćalović koja će biti naš vodič ova dva dana. 


Prelazimo kanal DTD (Dunav Tisa Dunav) i stižemo u Novi Bečej
u Banatu.

Smeštamo se u hotel "Tiski cvet", u blizini tiskog keja i mesta
gde se posmatra jedinstveni prirodni fenomen "cvetanja Tise".


Hotel Tiski cvet biće nam domaćin dva dana. Ime nosi po čuvenom
prirodnom fenomenu, cvetanju Tise. 
"Tri godine u dubini...tri časa na svetlosti... ovo je život malog 
tiskog cveta"

Tiski cvet (lat. Palingenia longicauda) je insekt koji spada u 
vodene cvetove (Ephemeroptera). Dugačak je 8-12 centimetara, 
a razmak krila dostiže 6-7 centimetara. Ova vrsta je poznata 
kao najveća vrsta vodenih cvetova u Evropi. Strogo je zaštićena 
u Srbiji, kao i na međunarodnom nivou na osnovu Bernske konvencije.
Tiski cvet dobio je ime po reci Tisi koju nastanjuje. Vodeni cvetovi 
nisu odlični letači, let im je nesiguran. Uglavnom moguće ih je 
promatrati u proleće i početkom leta, kada se roje. Rojenje počinje
u večernjim satima i traje otprilike tri sata. Zrele životinje se ne 
hrane za vreme svojih kratkih života već naduvaju svoja creva 
vazduhom što im omogućava lakši let. Na početku rojenja larve 
ostavljaju glinu na dnu reke gde su živele tri godine i dižu se na 
površinu vode. U podizanju do površine im pomaže gas koji se 
sakupio ispod njihovih košuljica. Na površini vode se mitari, 
odbacuje svoju košuljicu i izlazi savršen insekt.

Naravno, tu čekamo pravoslavnu novu godinu.

A posle doručka nastavljamo u obilazak...


(nastaviće se)


Sokolac, prah prošlih vremena

Putopisi — Autor lastavica @ 06:23



Vreme je za put, vodi Keti, vozi Vlada. Društvo je pozitivno i veselo.



Vozimo se Vojvodinom, snežnom i belom.


Prvo ćemo posetiti dvorac Sokolac, koji je izgradio Lazar Dunđerski 
u poslednjim decenijama 19. veka. Dvorac je dobila u miraz Emilija 
Ivanović, kćerka Lazara Dunđerskog, kao i čitavo imanje koje se 
zvalo "Veliki salaš“, pa je tako pripao grofu Ivanu Ivanoviću. 


Upravna zgrada je nekad bila lepa...

Nekad je dvorac okruživao divan park...

Nažalost, dvorac se ne održava niti obnavlja. 

Keramika u ulaznom holu je kao nova...

Tu se nalazi originalna soba Lenke Dunđerske sa portretom Lenke u 
prirodnoj veličini, koji je uradio Uroš Predić. 

Ima još lepog originalnog nameštaja. 




Šteta što dvorac nije obnovljen, imao bi šta da pokaže.


(nastaviće se)

Majami, skupe adrese

Putopisi — Autor lastavica @ 07:02



Ovom pričom završavamo ovogodišnje Ljerine šetnje.

"Pod skupim adresama podrazumevam skupoceni poslovni
i prostor za život u soliterima i zasebnim kućama. Nekoliko slika 
će doprineti da se bolje razume iznos od nekoliko desetina miliona 
dolara do nekoliko stotina miliona za koje postoje kupci.


Soliterima u Down Toun-u započinjem niz fotografija o nekretninama 
u koje se još investira i to na sve strane! Da čovek ne poveruje 
koliko brzo niču zgradurine od po 30-70 spratova i pitam se stalno, 
da li je moguće da sve to treba? Verovatno da treba i to onima koji
imaju nekoliko desetina do nekoliko stotina miliona dolara za ulaganje.
A to im sigurno nisu poslednji novci. 


E, pa sad sledi mala galerija koja osim solitera sadrži i privatne 
kuće na skupim adresama. 


Poslednja slika je pogled na reku Majami na čijoj obali kućice takođe
dostižu cene od kojih boli glava.

Ovim se raportom pozdravljamo,
Ljera&Sin.


Powered by blog.rs