Lastavica

I vodenica i Mile

Putopisi — Autor lastavica @ 07:11



Vozimo se do izletišta na obali brze Kolubare, gde se nalazi 
stara Jelića vodenica. 






Korito Kolubare je izmešteno i uređeno.



Na Ivanjdan 7.og jula Turistička organizacija je bila podrška 
ribolovačkom društvu "Šaran" koje na Kolubari, u prostorijama 
ribolovačkog društva organizuje tradicionalni "Ribolovački kotlić" 
i takmičenje u pecanju. 






U umetničkom programu učestvuje glumac Aleksandar Dunić-Ćirko 
koji govori anegdote o glumačkom životu.

A naš domaćin Milutin Ranković je odlično svirao 
na električnoj violini.


Na periferiji Valjeva u naselju Mrčić imamo ručak u restoranu 
„Kod Birbija“.


Perfektna usluga i odlična klopa: predjelo, odlična čorba, 




...sjajno svinjsko i jagnjeće pečenje sa salatom, pita.



U Valjevu mahnimo Milovanu Glišiću u prolazu...


...pa pređimo most preko reke Gradac...


"Uz nadaleko poznatu narodnu pesmu “Ide Mile lajkovačkom prugom”, 
nekada najveći železnički čvor uzanog koloseka u bivšoj Jugoslaviji 
prepoznatljiv je i po jedinstvenom tornju, koji je nekad služio za punjenje 
vodom parnih lokomotiva. Danas, betonski toranj, star skoro čitav vek,
neumitno propada, a da ga zub vremena ne bi uništio, u Lajkovcu su 
pokrenuli inicijativu da dvadesetak metara visoka građevina postane 
simbol varošice železničara.



Izlet je bio saržajan i zanimljiv, ni loše vreme nam ga nije 
pokvarilo.


Od Anine do Stepanja

Putopisi — Autor lastavica @ 05:29


Evo nas opet na putu. Ne znamo kamo, znamo kako (autobusom 
i pešice, vozi Vlada), znamo s kim (vodi Keti). Naš vodič umetnik Milutin
Ranković vodi nas u arheološko nalazište Anine.




"Na arheološkom nalazištu Anine u Ćelijama, koje se prostire na 30 
hektara, među ostacima raskošne rimske vile bogataša iz 3. veka 
nove ere pronađeni su i veoma očuvano termalno kupatilo, vredna 
zbirka novca iz tog doba, bronzane posude i drugi predmeti koji u 
najvećem broju pripadaju vremenu imperatora Konstantina, a ima ih 
i iz epohe cara Valensa."




Ivanjdan je i u povratku pletemo ivanjske venčiće od poljskog cveća.



"Spomen crkva Sv. Đorđa nalazi se na oko 3 km jugoistočno od 
Lajkovca u selu Ćelije, na oko 500m od Vračeg brda, na nadmorskoj 
visini od 139 m. Crkva je sagrađena 1923. i 1924. godine kao kosturnica 
za oko 7.000 palih srpskih i austrougarskih boraca- hram zauvek 
pomirenih..."



Posećujemo Lajkovac.


Obilazimo atelje vajara Milutina Rankovića. 

Zanimljivi radovi u drvetu.


Čeka nas Stepanje. Najstariji pisani pomen o crkvi Sv. Nikole, koja 
je u literaturi poznata i kao nepričavska i bajevačka, je iz 1722. godine.
Kao manastir se prvi put pominje 1778, a poslednji put 1840. godine. 
Svoj sadašnji izgled crkva dobija 1794. godine (natpis iznad severnih
dveri govori o obnovi hrama). 




Pljusak će začiniti dan...


Malo smeha nedeljom

Putopisi — Autor lastavica @ 06:20





Naš vladar je bezosećajan, ali je zato njegova bolest duševna!
A. Baljak


UZROK POSKUPLJENJA GORIVA 

Kroz otvoren prozor carske palate začula se nekakva vreva sa 
ulice. Neko je glasno vikao:
– Navali narode, navali! Lepe i jeftine jabuke!
Car koji je upravo završavao svoj omiljeni doručak (mamine 
punjene lignje u sosu), radoznalo priđe prozoru i ugleda nekog
starca sa zaprežnim kolima kako prodaje jabuke. Za tren oka, 
oko njega se skupila gomila kupaca. Jabuke su izgledale 
primamljivo i car ih požele za dezert. On pozva svog savetnika i reče:
– Evo ti pet dukata. Siđi dole i kupi mi što više onih prekrasnih jabuka.
Savetnik pozva ministra i reče:
– Evo ti četiri dukata. Trči dole i kupi jabuke za cara!
Ministar pozva svog pomoćnika i reče:
– Evo ti tri dukata. Trči dole i kupi jabuke za cara!
Pomo nik pozva komandira straže i reče:
– Evo ti dva dukata. Trči dole i kupi jabuke za cara!
Komandir straže pozva dežurnog stražara i reče:
– Evo ti jedan dukat. Trči dole i kupi jabuke za cara!
Stražar izađe pred palatu i strogo podviknu starcu:
– Prestani da se dereš matori! Nije ti ovo pijaca, već carska 
palata! Gubi se odavde, a jabuke su konfiskovane!
Stražar se vrati u palatu i reče komandiru straže:
– Evo šefe. Za jedan dukat, pola kola jabuka.
Komandir straže ode pomo niku ministra i reče:
– Evo šefe. Za dva dukata, puna vre a jabuka.
Pomoćnik ode ministru i reče:
– Evo šefe. Za tri dukata, puna korpa jabuka.
Ministar ode savetniku i reče:
– Evo šefe. Za četiri dukata, pola korpe jabuka.
Savetnik uđe u carske odaje i reče:
– Vaše veličanstvo, po Vašoj zapovesti izvolite pet jabuka.
Car sede na presto, zbunjeno se zagleda u jabuke i pomisli:
– Pet jabuka, pet dukata?! Znači jedna jabuka, jedan dukat?! A narod se grabi da ih kupi?!
A onda ljutito reče savetniku:
– Smesta dupliraj poreze! A na jabuke uvedi akcize, pod hitno!




Neki ubica uletio u kuću i ugledao Muju i Fatu u krevetu. 
Upita on Fatu:
-Kako se zoveš?
-Fata
-Poštedeću te, tako mi se mama zvala
Okrenu se prema Muji:
-Kako se ti zoveš?"
-Zovem se Mujo, al' prijatelji me zovu Fata.


Pas je možda čovekov najbolji prijatelj, ali mačka nikad neće 
pokazati policiji gde je sakrivena droga.



Kontrola kvaliteta




Beogradske priče

Putopisi — Autor lastavica @ 13:50



Fejsbuk fotografska grupa "Moj Beograd dušu ima" ima 45000 članova.
Vrlo su aktivni i povremeno održavaju odlično posećene izložbe
fotografija. U Kombank Art hol galeriji u četvrtak 5.7. održana je 
sjajna fotografska izložba s temom: "Beogradske priče".





Osnivač grupe Miodrag Grujić


Autorke su se prepoznavale po ruži. Predstavile su se moje plesačice:
Sanja Ra

...i Zorica Križan.

Zatim Dragan Malešević


Program otvaranja vodio je Branislav Matijas.
Učestvovali su:




A kad Igor Kostić svira tango, samo da zaplešete!

Čast je bila videti Tomislava Peterneka, legendarnog fotografa

Da, i moja malenkost s poezijom. Sledeći put biću prisutna
i s fotografijama.


Poželimo ovoj sjajnoj grupi još mnogo uspešnih izložbi!







I "Politika" je zabeležila ovaj lep događaj.

Ne treba ni napominjati, potpisane fotografije su moje, 
a nepotpisane pripadaju drugim članovima grupe.
Trebaće još dosta rada da ih stignem :)

Vrela Homolja

Putopisi — Autor lastavica @ 05:44




Gradić Žagubica se nalazi na vrelu reke Mlave, koja izvire iz 
vrtače duboke 22 metra. Veruje se da je vrelo samo deo sifonskog 
izvora koji je dubok preko 70 metara. Žagubički kraj je poznat po
jedinstvenim narodnim običajima, kultovima i mističnim obredima 
sačuvanim iz paganskih vremena.


Prisustvujemo XVI Saboru "Vrela homolja"





Izlet između pljuskova

Putopisi — Autor lastavica @ 06:00



Imali smo sreće na ovom izletu, red kiše, red oblačno, red sunčano. 
Sve što smo uspeli videti, videli smo između pljuskova.



Prelepa i plodna Stiška dolina širi se svuda oko nas.



Banja Ždrelo poslednjih nekoliko godina predstavlja pravu 
turističku atrakciju Homolja. Obilazimo banjski kompleks.


Geotermalni izvori homoljskog kraja omogućavaju olakšavanje
tegoba nastalih iz različitih razloga.








Manastir Gornjak se nalazi u Gornjačkoj klisuri (ili Kapiji Homolja, 
kako je nazivaju) na levoj obali Mlave, ispod litica planine Ježevac. 
Pod ovim imenom se pominje od 16. veka. Zadužbina je kneza Lazara. 
U Lazarevo vreme zvao se Ždrelo i danas leži na ostacima starog 
srednjovekovnog grada Ždrela. 



Ugnezdio se u steni pa ga zovu „mali Ostrog“. 

Jednog dana u Gornjak sa nekolicinom monaha stigao je monah
Grigorije sinaita. Njegova isposnica nalazila se u pećini, na steni planine 
Ježevice, iznad samog hrama. Gornjak je sagrađen ispod same isposnice
pustinjaka Grigorija. Isposnica je dobro sačuvana i danas je to mala kapela 
posvećena Svetom Nikoli.



O Žagubici ćemo posebno pričati...


Opet krupne kišne kapi u raskošnim predelima...


Čeka nas Krupajsko vrelo.

Prošetajmo do moćnog izvora, pored ribnjaka s pastrmkama...





Požarevac je uokviren sivim. Ali sladoled je dobar :)



Zeleno, volim te šareno!

Putopisi — Autor lastavica @ 06:56





Parking je obezbeđen


Vreme je da posetimo veliku izložbu cveća i drveća u rasadniku
u Steisslingenu.






Nema čega tu nema...







I ruža ima, naravno.



Ima i vinove loze


Originalna tehnika zalivanja...


Ako poljubiš žabu, možda postane princ...


Seko, pomiriši jasmin. A ja ću sve to lepo slikati 
fotoaparatom koji sam dobio od bake...

(Serija nemačko - švajcarskih priča je završena)


 


Dečje selo u Wahlwies

Putopisi — Autor lastavica @ 06:21



Deci je zanimljivo da odemo u Wahlwies.



U toku je Pestalozzi dečji festival u dečjem selu, Kinder Dorf.


Igra u maštovitoj drvenoj Nojevoj barci.
Ni tobogan nije dosadan...



Zabavni su baloni od sapunice


Najveću pažnju dobija mađioničar koji svoj deci pravi igračke 
od balona po želji, psića, leptira, šta ko poželi...




Mali umetnici mogli su se iskazati u bojenju kamenova.


Ima šta da se vidi, pojede i popije.



Ima šta da se čuje, poveliki orkestar je tu.

(Nastavit će se)

Dečja igrališta

Putopisi — Autor lastavica @ 05:56



Kultura dečjih igrališta oko Bodensee nadmašuje sve što 
sam dosad videla. Ima ih svuda, čista su i dobro održavana,
a podstiču dečju kreativnost i spretnost. Evo igrališta u
Steisslingenu:




Kaže, bako, poleti i ti...a ja ne smem :)





U Bodman Ludwigshafen pored jezera je veliki (besplatni) drveni 
zabavni park za decu, sa pentralicama, ljuljaškama i toboganima. 
Iako ne izgleda nimalo lak, deca se veoma vešto veru i nisam 
videla da je ijedno palo.


Tu je i jezerce po kojem brode mali gusari...

Nije lako biti dete. Valja se i odmoriti...


Interesantna je i "Nojeva barka" u Wahlwies


Najzanimljiviji je veštački potok na Steisslinger See, predviđen
za dečju igru. Izlazi iz fontane i vijuga kroz trsku do jezera.

(Nastaviće se)

Steißslingen

Putopisi — Autor lastavica @ 06:55


Steißlingen je općina je u njemačkoj saveznoj državi Baden-Württemberg.
Jedno je od 25 opštinskih središta okruga Konstanz. Prema proceni iz 
2010. u opštini je živelo 4.611 stanovnika. Obilazim centar Steißslingena, 
Rathaus (bez venčanja i s njim) i crkvu.





Opština se nalazi na nadmorskoj visini od 465 metara. Površina iznosi 24,5 km.


Mesto sa stabilnom klimom, lepo uređeno, mirno je i dobro mesto
za život.




Steißlingen ima svoje prirodno jezero, Steißlinger See, sa Frei bad, 
otvorenim kupalištem. 



Steißlinger See je veličine 11,19 hektara. Jezero je nastalo iz 
zdrobljenih ledenih masa, ima dužinu od 600 metara i širinu 255 metara
na najširem mestu. Najdublja tačka jezera je 21,4 metara. 



Za dečju igru predviđen je potok koji izlazi iz fontane i vijuga kroz trsku 
do jezera.

(Nastaviće se)

Stein am Rhein

Putopisi — Autor lastavica @ 07:59




Hoćemo li do Švajcarske? U Stein am Rhein.



Stižem na stanicu Untertor, donja kapija.


Dobro uklopljena prošlost u sadašnjost


Stein am Rhein je u bukvalnom prevodu kamen na Rajni. 


Stein am Rhein je istorijski gradić zapadno od jezera Bodensee, 
u kantonu Schaffhausen u severoistočnoj Švajcarskoj. 


Na mestu gde poslednji deo Bodensee, Rheinsee prelazi 
u brzu Rajnu. Rajna (Rhein) nastavlja put sama...



Grad ima dobro očuvan srednjovjekovni centar, zadržavajući
drevni plan ulice. Sačuvani su gradski zid i gradska vrata, premda 
se bivši gradski zid sada sastoji od kuća. 



Srednjovekovni deo grada pešački je i mnoge srednjovjekovne 
građevine oslikane su prekrasnim freskama.



Ovde kao da je vreme stalo i prelilo se u bajku.




„dies Haus is mein
Und doch nich mein
Das Leben ist kurz“


Rathaus


Ne znam koja je zgrada lepša...




Dan bi mogao biti vedriji, zar ne, lepotane?


Prekrasni gradić zaslužio je ponovnu posetu po lepšem vremenu.


Upravo se održava dvodnevni kantonski muzički festival.



Kupanje u brzoj Rajni uz gnezdo patke


Pauza za sladoled na trgu. 


Na brežuljku s pogledom na grad, dvorac Hohenklingen datira iz 
srednjeg veka.

(Nastaviće se)

Mudrost jednog grada: Konstanz

Putopisi — Autor lastavica @ 06:59


 



Hoćemo li u Konstanz?




"Konstanz (fr. i en.: Constance, tal.: Costanza) nemački je grad u 
saveznoj pokrajini Baden-Württemberg, te najveći grad na 
Bodenskom jezeru, na Überlinger See, i središte okruga Konstanz.


Grad se smestio na Bodenskom jezeru, na izlazu reke Rajne iz 
gornjeg dela jezera i to tačno na granici sa Švajcarskom (Kanton 
Thurgau). Susedni švajcarski grad Kreuzlingen rastao je zajedno s 
Konstanzom, tako da se državna granica i danas proteže posred 
pojedinih zgrada oba grada. 



Kako se jasno prepoznaje granica brze, uzburkane Rajne
i jezera!


Na levoj (južnoj) strani Rajne smestio se stari deo grada, dok se više
novih gradskih četvrti smestilo na desnoj (severnoj) strani reke, 
na poluostrvu Bodanrück između donjeg dela Bodenskog jezera
i jezera Überlinger.



Istorijsko jezgro Konstanza, posebno najstariji deo grada Niederburg, 
sačuvana je bolje od bilo kojeg drugog nemačkog grada, pošto nije
razarana u Tridesetogodišnjem, pa ni u Drugom svetskom ratu. 
Za razliku od Friedrichshafena i drugih gradova na Bodenskom jezeru, 
Konstanz je srećom pošteđen od bombardovanja u Drugom svetskom 
ratu. Čim bi se najavio napad, ne samo da u gradu nije bilo zamračenja,
nego su se palila sva svetla, pa bombarderi nisu mogli razlikovati 
Konstanz od susednog švicarskog Kreuzlingena te je grad pošteđen 
razaranja iz straha od izbijanja diplomatskog skandala! " To je mudrost jednog grada! 



Konstanz je rodni grad pronalazača grofa Ferdinanda von Zeppelina i Wolfganga Isera. Obilazim spomenik Zepellinu.


U posedu obitelji Zeppelin bio je i nekadašnji dominikanski 
samostan u kojem se danas nalazi hotel."



Zatim idem do Imperije. Ona ima zanimljivu priču."Tokom Koncila 1414.
godine grad je udvostručio broj svojih stanovnika. Osim kardinala, 
biskupa i brojnih teologa, za njihovo dobro se angažovalo na hiljade 
ljudi, svih vrsta zanata: novih (za ono vreme naravno), starih, pa i 
onog najstarijeg. Među njima i Imperija. Spomenik, rad nemačkog vajara Peter Lenka-a, postavljen 1993. godine u luci,
jasno govori u čijim je rukama, makar posredno, bilo najviše moći na
ovom skupu. Kip Imperije puca od snage i života, a istu tendenciju 
pokazuje i njena tesna odeća." 

"Spomenik vrlo sporo rotira oko svoje ose, pa se svi oblici njene figure 
mogu posmatrati trodimenzionalno. U rukama drži, kao dva perca, 
žgoljavog kardinala i trbušastog kralja. I ... sve je jasno."

(ovo je slika s neta, moj dron je bio "na opravci")



Šetam lukom pa prema mostu



Neodoljivi Radolfzell

Putopisi — Autor lastavica @ 07:33


 



Hoćemo li u Radolfzell? Ovaj prelepi grad nalazi se na donjem 
jezeru (Untersee), kraku Bodensee.


Polazim sa male autobuske stanice Steisslingena.


Evo me u Radolfzell-u. Preko puta stanice toranj je glavni 
orijentir.




Šetam lepim ulicama starog grada, Altstadt.









Ne možete se izgubiti dok ima ovakvih putokaza.


Rathaus.



Crkva u centru


Spomen česma nerazaranju...


Dar dragoj osobi našla sam u odlično opremljenoj 
prodavnici zemljaka Novice Martinovića.


Sladoledni kup Amarena Becher u odličnoj sladoledarnici koju 
navodno drži Rumun, „Eiscafe Tiramisu"



Silazim na jezero, mirno, kao more. 



U jezeru se kupa bronzana skulptura El nino.


Umetnik balansira kamenjem, postavlja ih jedne na druge
bez spajanja. 



Radolfzell je zaslužio još jednu posetu, ovog puta preko gradskog
parka.







Odmor u poslastičarnici na trgu „Eiscafe Tiramisu“,
kup sa pistaćima.



Ovde bi se moglo živeti...

(Nastaviće se)

Lenk u Bodman Ludwigshafenu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:24


 



Hoćemo li u Bodman Ludwigshafen?




Ludwigshafen na Bodenskom jezeru nije onaj isti na Rajni.
Bodman-Ludwigshafen je selo u distriktu Konstanz u pokrajini
Baden-Württemberg, na Überlinger See delu Bodenskog jezera.




Jezerska pučina puca...


Ovde je lepo boraviti




Nemački vajar Peter Lenk je postavio spomenik kupačici


Peter Lenk je izradio i reljef sa nagim nemačkim političarima u
seksualnim igrama. 



Mnogi su brodovi ukotvljeni... a mi dižemo sidro! 

(Nastaviće se)

Jezero tri države

Putopisi — Autor lastavica @ 05:49



Iza mene ostaje gradilište Beograda na vodi. 



Polećemo! Lepo je gledati odozgo.




Aerodrom Cirih me dočekuje kišno. A odande, 
pravac Bodensko jezero!


"Bodensko jezero ili jezero Konstanc (nem. Bodensee, franc. Lac de 
Constance, ital. Lago di Costanza) jezero je na Rajni između Nemačke, 
Švajcarske i Austrije. Po poreklu jezero je tektonskog porekla i ne 
pripada ni jednoj jezerskoj grupi jezera."


"Jezero se nalazi na 395 m nadmorske visine i treće je po veličini u 
središnjoj Evropi, posle Balatona i Ženevskog jezera. Dugačko je 67 km, 
a na najširoj tački skoro 13 km. Prekriva približno 539 km2 ukupne
površine. Najveća dubina je 252 m u sredini istočnog dela (Obersee). 
Zapremina je približno 55 km3."


"Jezero ima četiri dela: Obersee (Oberze; glavni, 476 km2)
Überlinger See (Iberlinger ze; severni, 61 km2)
Untersee (Unterze; zapadni, 63 km2),
Zeller See i Gnadensee (Celer ze i Gnadze; severozapadni)."
(mapa koju sam slikala u Ludwigshafenu bolja je i preciznija
od ijedne s neta)


Nakon što je prošla kroz Lichtenstein, Rhein (Rajna) se uliva u
jezero na jugoistoku, na granici Austrije i Švajcarske, teče kroz
Obersee, grad Konstanz i Untersee, te se izliva pored Stein
am Rhein. Zato u turističkim reklamama Bodensko jezero zovu
"jezerom četiri države". U punom smislu, na jezero izlaze tri.


U rajnsko-jezerskim pričama dodirnućemo poneki
grad na Überlinger See i na donjem jezeru (Untersee). 


1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13  Sledeći»

Powered by blog.rs