Lastavica

Rogljevačke pivnice

Putopisi — Autor lastavica @ 05:27


Prolazimo opet kroz Negotin i nastavljamo za Rogljevo i 
Rogljevačke pivnice, delimično istim putem kao za Rajačke pivnice. 



U Negotinskom vinogorju čuvene su i Rogljevačke pivnice, a ne 
samo Rajačke, o kojima sam ranije pričala. 
Obilazimo selo vina. Počinjemo od centralnog trga, Sabora, 
odakle kreće seoska slava. 




Okupljeni smo oko našeg domaćina, Miroslava Karamančića.



Sve su kuće građene od peščara, kamena koji se lako kleše. 
Tu tihuje vino.






Ovde ćemo ručati... ne možete ni zamisliti šta...


Hedonistički skockan ručak pod budnim okom Miroslava 
Karamančića oduševio je i najzahtevnije - dok društvo
s galerije merači...



Jelovnik: sir, šunka, čvarci, slanina, ljute papričice, kisele gljive




Zatim belmuž, beskrajno ukusan...


Pa sarmica od vinovog lista s kiselim mlekom


Prebranac


Jagnjeće pečenje. 


A na kraju, još jedan rođendan, Zorica, opet 33! Treba još
i tortu pojesti! Nije nam lako...


I još povratak... bio je ovo sjajan izlet!







Drveni ZOO vrt

Putopisi — Autor lastavica @ 17:15

Drveni ZOO vrt


Drveni ZOO vrt M. Jovanovića sa mudrim mislima 
zaslužuje posebnu priču. 



Ovako umetnik vidi sebe i suprugu


Ovako vidi razne životinje





Žirafa mi pristaje, ili ja njoj?


Šta sad mislite o jabukama?


Sreća na svaki način...



Ako me nema ovde, otišla sam sa šeikom


A ovo je mudrost nad mudrostima...



Bistri Sovinac, razigrano Sikole

Putopisi — Autor lastavica @ 06:03



Sledećeg dana nastavljamo naše putovanje.


Srešćemo starog prijatelja Miroslava Karamančića
i posetićemo Sovinsko jezero ili Sovinac. 



Sovinsko jezero ili Sovinac je veštačko jezero nastalo 1988. na 2 km
istočno od mesta Salaš, pored regionalnog puta Zaječar—Negotin. 
Površine je 15 hektara. Dužina jezera je oko 1.200 m, najveća širina 
oko 110 m, a najveća dubina 12,5 m. Nalazi se na nadmorskoj visini 
od 293 mnv. 


Pogodno je za ribolov (šaran, amur, babuška, smuđ, som, štuka). 
Ovde propada poljoprivredno dobro „Salaš“ sa 3700 hektara.


Čeka nas selo Sikole, koje je, po Vuku, bilo najpismenije selo 
u Srbiji u 18.veku. Odavde je Čučuk Stana, legendarna žena 
Hajduk Veljka. 


Drveni ZOO vrt M. Jovanovića sa mudrim mislima 
zaslužuje posebnu priču, pa je sačekajmo. 


Pred crkvom nas dočekuje KUD „Čučuk Stana“ Sikole. 


Baka Živka Gitić nam bez muzičke pratnje peva izvorne srpske 
pesme


Devojčica nam recituje


KUD "Čučuk Stana" igra kola





I izletnice su pokušale nadigravanje...





Petlovi u tri države

Putopisi — Autor lastavica @ 06:10


Nastavljamo u selo Radujevac, granično mesto na tromeđi
Rumunije, Bugarske i Srbije, gde se petlovi čuju u tri države!
Nekad je Radujevac imao veliku luku gde su krajem 19. veka 
pristajali veliki brodovi iz Crnog mora, radi otkupa vina iz 
negotinskog vinogorja.



Negotin i restoran „Hajduk Veljkov raj“ nude osveženje. 


Ručak je s izborom, čorba teleća 


ili škembići (nisu moj izbor)


teletina rolovana 


ili pržena crevca. Lično, to ne volim.


Izletnica Ružica slavi rođendan, uvek 33!


Na kraju dana posetićemo selo Vidrovac i crkvu posvećenu 
sv.Trojici, iz 1907. 



Tu naša slavljenica dobija cveće


Idemo kod kamenoresca, Radomir Stojiljković, u oslikanu kuću
sa kamenim skulpturama i slikama po zidovima. 



Čeka nas odmor u hotelu "Krajina".



Pun je mesec, loše se spava...


 

 


I savremeno i staro

Putopisi — Autor lastavica @ 05:10



Nastavljamo do mesta Velesnica, gde je je smeštena solarna elektrana 
„Solaris“, najveća u Srbiji, stara 3 godine. Prostire se na 4.5 hektara,
na kojoj je instalirano ukupno 13600 m2 solarnih panela.


Čeka nas Vidikovac, odakle se vidi hidroelektrana Đerdap 2.
Apolodor je na tom mestu savladao Dunav i napravio čuveni most, 
nažalost kasnije srušen. 


Profesor Plavšić je pun priča...


Dana 3.12.1977. ovde su otpočeti radovi na izgradnji hidroenergetskog 
i plovidbenog sistema Đerdap.


Kako su tu crne dudinje slatke!


Vozimo se u Angelinin konak, etno selo na obali Dunava. Prvo 
obilazimo etno dvorište sa kućicama u obliku buradi. 

 

 

Zatim na terasi pored Dunava dobijamo piće i kolače. 

 





U Prahovu, vlaškom selu iz kojeg je većina stanovnika u inostranstvu, 
idemo na pristanište. U 19. veku ovo je bila izvozna luka za proizvode
iz Timočke krajine.



Plavi se, Dunave!

Putopisi — Autor lastavica @ 04:58



Prvi put putujemo u dvodnevno nepoznato. Dosad su takva
putovanja bila samo jednodnevna. Nova fontana na Slaviji
još spava.


Već počinje gošćenje


Odmor u Golupcu, kafa na lepom šetalištu. 



Stari Golubački grad i vetrenjače na rumunskoj strani Dunava...


Putovanje kroz Đerdapsku klisuru posebno je zadovoljstvo.
Kad je nebo plavo, Dunav se skoro ne razlikuje od mora.





Tamo preko je Rumunija... Nedavno sam vas vodila
tim stazama.


Evo i hidroelektrane Đerdap 1, na kojoj je i granični prelaz.



Stižemo u Kladovo, grad pun ruža, ali nažalost na drugom
mestu po broju maligniteta u Srbiji.


Tu nas čeka Ljubomir Šujeranović. Priča nam o Kladovu. 

(nastaviće se) 


Zobnatica, opušteno

Putopisi — Autor lastavica @ 06:29




Zobnatica je najstarija ergela u Srbiji, osnovao ju je 1779. godine 
grof Terlei. Centar je konjarstva i konjičkog sporta. Danas na ergeli 
ima oko 100 rasnih konja, uzgajaju se galoperi koji se koriste za galopski 
sport i preskakanje prepona. Uz ergelu je smešten i hipodrom sa pokrivenim
manježom. 


Čuvene “Zobnatičke konjičke igre” održavaju su na hipodromu Ergele.


Gostima je na raspolaganju turističko jahanje, vožnja fijakerom, poseta 
Muzeju konjarstva (izgrađen u obliku kopita) i Galeriji, poseta Muzeju 
Kovačnica, mini zoo – vrt (papagaji, divlje svinje, nojevi, srne…) i sportski 
ribolov na jezeru. Zobnatičko jezero je formirano 1976. godine u dolini 
rečice Krivaje sa površinom od 226 ha i dužinom oko 5 km. Smeštaj 
gostiju je moguć u hotelu “Jadran”.




Opuštena kafa i pivo na terasi hotela „Jadran“ s pogledom na
jezero, uz pesmu ptica. 



Pravi završetak savršenog dana...





Tandari salaš

Putopisi — Autor lastavica @ 06:57



U blizini Martonoša (kod Kanjiže) je izgrađen Salaš Tandari, raj za 
ribolovce, gde je moguć porodični ribolovački vikend, oganizacija 
porodičnih i poslovnih susreta, organizovanje rođendana i drugih 
proslava. Mi izletnici volimo da otkrivamo takva mesta.



U velikoj Sali je u toku mađarska svadba, a mi smo u maloj sali.




Dobra supa, odličan perkelt sa rezancima, vino. 



Šetamo do obližnjeg jezera. 




Foto safari oko Trešnjevca

Putopisi — Autor lastavica @ 06:11



Foto safari u špediterima po pašnjacima bio je nezaboravan 
doživljaj.




Posetili smo i jedan salaš. Šepure se šareni i beli paun.



...a ni labudovi im ne ostaju dužni.


Guske su nas ispratile... još nas put čeka.



Najlepša bašta Srbije

Putopisi — Autor lastavica @ 05:36



Idemo u najlepšu baštu Srbije za 2015.godinu, baštu porodice 
Randovics, koju vode mladi Lejla i Tibor Nađ.


Velika, uredna, besprekorno oblikovana, do poslednjeg detalja
osmišljena i utegnuta – takva je pobednička bašta porodice 
Randovics - prvo mesto na konkursu za 2015. godinu! 


Ovaj nesvakidašnji vrt površine 8 ari nastao pre četiri godine, 
predstavlja ispunjenje jednog sna. Kuća u slepoj ulici sa okućnicom 
od jednog hektara čekala je svoju novu gazdaricu da je preobrazi 
u rajsko mesto. Pasionirani ljubitelj cveća, veterinarski tehničar po 
struci, Lejla je krenula je metar po metar da organizuje svoje lično 
carstvo. 


Kreativac u duši, esteta po prirodi, svakoj biljci je dala priliku da 
zauzme mesto u njenom divovskom vrtu. Tu su se našle ruže, 
lavanda, floks, veronika, razne vrste začinskog i 
aromatičnog bilja, ukrasne trave, albicija, berberis, evonimus, šimšir,
aronija... 



Ali pravi užitak su irisi na koje je mlada baštovanka posebno ponosna. 
Njena "skromna" zbirka broji oko 300 vrsta ovih lukovica. 



Bašta koja je s punim pravom ponela laskavu titulu opčinjava
svojom jednostavnošću, preglednošću, raskošnim biljkama, 
lejama, grupacijama. Svaki element je na svom mestu i negovan
prema najvišim standardima. Ova bašta predstavlja odličan 
primer spoja kreativnosti, dobre informisanosti, vrednoće i, 
pre svega, dobrog ukusa. 



Raslo mi je badem drvo...

Odlazimo puni lepih utisaka i sa ukusom finog kolača kojim
smo posluženi.




Ima li trešanja u Trešnjevcu?

Putopisi — Autor lastavica @ 05:49

Pošli smo u nepoznato. Znamo samo da ćemo danas otići i vratiti se, 
a kako idemo, ne znamo. Prolazimo pored gradilišta Beograd na vodi.


"Dunave, Dunave, moje more..." kaže pesma.


Lep je pojas bulki u poljima...


Skrećemo za Trešnjevac, 13 km od Kanjiže i 15 km od Sente, gde je 
održana Senćanska bitka. U praistorijsko doba Trešnjevac je bio nastanjen,
a prvi pisani dokumenti potiču iz 1271. godine i pominje se ime Gornji 
Adrien – Feel Adrien, da bi kasnije dobio naziv Tetehedeš, Šipošfalva 
ili Zakofelde-Zakievo zemljište, Uzunovićevo, Oromheđeš i Trešnjevac.
Trešnjevac je imao 2002. godine 1923 stanovnika, 95 % je mađarske,
a 5 % srpske, hrvatske i drugih nacionalnosti.


Naš domaćin je Jadranka Balaš. Ulazimo u rimokatoličku crkvu 
Sv. arhangela Mihaila, s lepim vitražima, izgrađenu 1912, 
rekonstruisanu 2012. 




Vodi nas prvo u crkvu, pa šetamo do
seoskog doma, Faluha, ispred kojeg je stub zbratimljenih naselja. 
Tu se održavaju kulturne manifestacije i takmičenja u negovanju
mađarske tradicije. Keti priča svoj biser vic na bini :)


Ukrcavamo se u „špeditere“, prikolice koje vuku lepi konji, sa balama
sena za sedenje. 


Obilazimo najlepšu baštu Srbije, o čemu ćemo posebno pričati.


Kreativna kuća Ulmus, drvodelje Ištvan Erdelji, koji pravi 
tematske skulpture. Evo i naših domaćina :)


Nastavljamo vožnju špediterima, kao vremeplov kojim se vraćamo 50 godina unazad.
Sve smo voćke videli, samo trešnje malo... Svejedno, ime sela je lepo.




Muzeul Satului

Putopisi — Autor lastavica @ 06:18



Na povratku iz manastira Lainici skrećemo u muzej sela, 
Muzeul Satului.




Kuće su iz ovog kraja.


Prva je kuća u kojoj je živeo vajar Konstantin Brankuši. 



Mogu biti udobno uređene



Obilazimo kućice







Tu je i crkvica


Vraćamo se, čeka nas granica na đerdapskoj brani.




Ručamo u Kladovu



I sada, uz Dunav, najuži u Kazanu, pa širok kao more kod Golupca, kući...




Manastir Lainici

Putopisi — Autor lastavica @ 05:02

Lainici


Upućujemo se kroz nacionalni park, kanjonom reke Žiju (Jiu) ka 
manastiru Lainici


Manastir je osnovao monah Nikodim u 14 veku. Ime manastira 
verovatno potiče od stare grčke reči „lainos“ u smislu: 
kameni, pa se može prevesti kao prolaz kroz stenovite planine. 








A sada je vreme za ručak



Sarmaluce su ustvari sarmice


Meso i zapečeni krompir


Krofne koje su ukusnije nego što izgledaju.


Vino je dobro.


Targu žiju, grad velikog vajara

Putopisi — Autor lastavica @ 19:11



Vreme je da krenemo u Targu Žiju (Targu Jiu).


Čak smo imali svečanu pratnju žandarmerije, da bismo se lakše 
kretali gradom.



Targu Žiju (Targu Jiu, 110 000 stanovnika) je upravno središte
okruga Gorž (Gorj). Poznat je kao rodni grad modernističkog 
vajara Konstantina Brankušija. Svuda po gradu su njegova dela, 
pa se može reći da je Targu Žiju grad Brankušija kao što je 
Barcelona grad Gaudija. 
U parku gledamo poslednje delo Konstantina Brankušija iz 
1937, „Beskonačni stub“, deo UNESCO baštine, od fontalumita 
(kombinacija metala i betona). Zahvalnost je herojima iz I 
svetskog rata koji se nisu vratili. 



Konstantin Brankuši ili Konstantin Brankuzi (rum. Constantin 
Brâncuşi; Hobica,19. 2. 1876 – Pariz 16. 3.1957) je bio rumunski 
vajar koji je radio i stvarao u Francuskoj i Rumuniji. Jedan je od 
najuticajnijih vajara s početka XX veka. Smatra se da je u tradiciji 
modernizma razvio skulpturalnu apstrakciju i otvorio put za 
nadrealizam i minimalizam 60-ih godina. Negova djela se nalaze 
u muzejima širom sveta, počev od Francuske, SAD, Rumunije
i Austrije. Mnoštvo spomenika u gradu Targu Jiu, poznatih kao 
„Put heroja”, stavljeno je na popis mjesta svetske baštine u Evropi.


Ulazimo u lepi park sa Park sa delima vajara konstantina Brankušija,
kroz Kapiju poljubaca, sa znakom jedinstva muža i žene 
(opraštanje na odlasku u rat). 


U parku je Sto tišine, kao poslednji porodični ručak pre odlaska 
u rat, sa 12 stolica, kao 12 apostola. 

.
Obilazimo divan park pored reke Žiju sa delima vajara. 




Preko mosta prešli smo u ostrvski park, „Parc insulita“. 



Razgledanje skulptura 



Indragostiti (zaljubljeni)


Ovo je grad umetnosti.

Tismana

Putopisi — Autor lastavica @ 06:10



Nakon Herkulove banje, prelepim planinskim predelima vozili smo
se prema manastiru Tismana.


Ponegde smo viđali rode


Bližimo se kompleksu manastira Tismana.



Na ulazu u manastir je Muzej nacionalne banke, Muzeul Tezaurul 
BNR“, muzej bogatstva i zlata rumunske države. Tu su čuvane 
rumunske dragocenosti tokom II sv. rata. Rumunija ima mnogo 
rudnika zlata. Manastir je odabran da bude riznica, jer je renoviran
nakon požara, što je maskiralo prebacivanje zlata pod tajnom
šifrom „Neptun“. Kamionima su prevezene 192 tone zlata. 



Ulazimo u vlažnu podzemnu špilju. Sada se u muzeju nalaze 
makete, a originali su na sigurnom. 


Slikamo sanduke sa zlatnim polugama. 


Slikamo se sa čuvaricom blaga.


Obilazimo pravoslavni ženski manastir Tismana iz 14. veka, jedan od 
najlepših i najstarijih manastira u Rumuniji. Posvećen je Bogorodici. 




Gradio ga je monah Nikodim, ali isprva nije dekorisao unutrašnje zidove 
crkve, već ih je obojio oker bojom sa cvetnim i geometrijskim motivima. 
Prva višebojna freska je naslikana u 16.veku, 1564 godine. 
Sadašnje freske ostavljaju nas bez daha.






1 2 3 4  Sledeći»

Powered by blog.rs