Lastavica

Muzej, dragulj Petrovaradina

Slikopisi — Autor lastavica @ 08:01


Čeka nas „Gradski muzej Novog Sada“ na Petrovaradinu,
sa veoma bogatom postavkom.



Bidermajer stil

Alt dojč stil

Sobni WC i lavabo za voz

Satovi sa opozitima (mala i velika kazaljka obrnute)

Bela soba Teodore Dunđerski 

Portret devojke (M.Hirš)

Venecijansko ogledalo (filigranski rad)

Zeleni lavor za pranje kose

Silazimo u dvorištu na izložbu bitke kod Petrovaradina 5.8.1716.
kada je Eugen Savojski pobedio jaču tursku vojsku.


Razgledamo monoksil, iz 6-8 veka, čamac od jednog komada slavonskog 
hrasta, dug 13,5 m, nađen u mulju Dunava.

Silazimo do bunara, koji je dubok 60 m i uvek ima bar 15 m vode. 
Snabdevao je tvrđavu, a postoji i sistem malih bunara koji su skupljali kišnicu. 

Mislim da su najoriginalniji eksponati sobni toalet i čamac od jednog 
komada drveta. A sada, vreme je za povratak kućama.



Petrovaradinska priča

Slikopisi — Autor lastavica @ 09:38


Petrovaradinska tvrđava se nalazi u mestu Petrovaradin na obali Dunava 
i obroncima Fruške gore. 1692. godine izaslanik cara Leopolda I 
Habzburškog knez Kroj postavio je kamen temeljac Petrovaradinske tvrđave,
na ruševinama srednjovekovnog utvrđenja na uzvisini 40 metara iznad 
Dunava. Nova tvrđava sastojala se od Gornjeg i Donjeg grada, imala je 
visoke bedeme i bila okružena šančevima s vodom. Iz naselja 
Petrovaradinski Šanac na suprotnoj strani Dunava izrašće vremenom 
Novi Sad. 

Izgradnja tvrđave, po projektu francuskog vojnog arhitekte Sebastijana 
Vobana, trajala je punih 88 godina, sve do 1780. Izgradnju su vodili
austrijski vojni arhitekti. Tvrđava je izgrađena na 112 hektara, na uzvišenju 
koje dominira okolinom. Bila je neosvojiva za ondašnju ratnu tehniku i već 
tada je dobila naziv Gibraltar na Dunavu. 

Nakon Prvog svetskog rata, Petrovaradinska tvrđava ulazi u sastav 
novoformirane države Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kako su, 
razvojom vojne tehnike, tvrđave sagrađene tokom 17. i 18. veka izgubile 
svoj strategijski značaj i namenu, vojni vrh odlučuje da se potpuno ili 
delimično sruše tvrđave u Beogradu, Osijeku, Brodu, Rači, Karlovcu... 
na listu za rušenje bila je i Petrovaradinska tvrđava. Pukovnik Dragoš 
Đelošević, čovek koji je bio zadužen ovaj nezahvalan posao, naredio je 
rušenje ovih tvrđava ali je poštedeo te sudbine Petrovaradinsku tvrđavu.
Govorilo se da ju je poštedeo jer mu je bila "suviše lepa da bi je srušio". 
Kao isključivo vojni objekat, Petrovaradinska tvrđava služila je sve 
do 1948. godine. Pod zaštitu države stavljena je 1951. godine, od 
kada predstavlja kulturni i turistički objekat.

Bus ostavljamo u podnožju i penjemo se pešice, hladno je i pomalo 
klizavo. 

Kroz zidine vidi se zaleđeni Dunav.

Sad nećemo svraćati u elitni restoran "Leopold" s najlepšim 
pogledom na Dunav


Panoramska mapa tvrđave. 

Nakon obilaska muzeja, vodič nas vodi u podzemne vojne galerije. 
Sagrađano je 16 km katakombi Petrovaradina, 16 km tunela do 
četiri nivoa u dubinu od čega obilazimo jedan kilometar, niz i uz 
stepenice i po neravnom podu, slabog osvetljenja, sporo. 

U „Galeriji itd“ ispod sata Aleks Bermet (Nenad Ratković Bemet) 
u vojvođanskoj nošnji održava degustaciju bermeta i vina. 

Ko želi, ruča u odličnom restoranu „Terasa“, 
uzela sam pastu.

Stari prijatelj poklanja mi akvarel za susret i novu godinu. 


Zaleđena Vojvodina

Slikopisi — Autor lastavica @ 09:04


Nastavljamo put prema Petrovaradinu. 


Prolazimo pored poznatih podruma u Crvenki.

Snega i nema mnogo, ali je hladno i zaleđene su sve reke i 
Kanal Dunav -Tisa- Dunav.



Prilazimo Petrovaradinu i smrzavaju nas slike zaleđenog Dunava. Probijen
je srednji tok, velikom brzinom valja sante, a sa obe strane izlomljene
sante liče na krajolik s neke druge planete. Jedini ledolomac u našoj 
zemlji je „Greben“, koga je kupio EPS radi održavanja normalnog 
stanja kod HE „Đerdap“. Ova apokalipsa jasno daje do znanja da treba
još najmanje jedan.

Petrovaradin se ponosno uzdiže s druge strane zaleđenog Dunava, 
iznad santi koje izgledaju kao da ne pripadaju ovom svetu...

Panonija i Kaštel

Slikopisi — Autor lastavica @ 07:06

Posle Vršačkih planina i Fruške gore, Panonija ima treću nadmorsku visinu u 
Vojvodini, sa 128 m. Od sedišta opštine Bačke Topole, kroz koju prolazi 
međunarodni put E-5 i železnička pruga, udaljena je 12 km. Veoma je 
blizu važnih međunarodnih puteva, a opet dovoljno daleko da garantuje 
mir i tišinu. Ovo malo mesto, osim prirodnih bogatstava, ističe se izuzetnim 
prostornim uređenjem kompleksa, a istorijski podaci govore da je još u 15.
veku bilo kultivisano i naseljeno. MZ Panonija je po mnogo čemu jedinstvena
i specifična sredina. Spojeni su tu izvanredni prirodni uslovi, rad i velika 
požrtvovanost žitelja za svoju sredinu, infrastruktura i sadržaji koji 
stanovnicima i gostima pružaju nesvakidašnji doživljaj.

Spavanje je bilo pomalo brzo, pa onda sledi dobar doručak pa kafica.


Tokom noći sneg je napadao i škripi pod koracima

Posetićemo prvo Aktiv žena Duga, i diviti se rukotvorinama, poneke 
poneti kao suvenir


Na jednoj maloj površini, u mestu koje broji svega oko 800 stanovnika, nalaze 
se: hotel, kongresna sala sa 350 mesta (bioskop), kaštel iz 1846. godine, park
sa četinarskom šumom, retkim i zaštićenim biljnim vrstama, sportski tereni, 
jezero, dečije igralište, paintball teren i drugi sadržaji. Sa sadržajima koje 
poseduje, Panonija ima idealne uslove za razvoj: sportsko- rekreativnog, 
kongresnog, lovnog i ribolovnog, izletničkog turizma, školu u prirodi i druge 
oblike turizma.

Prekoputa hotela je staro zdanje, Kaštel izgrađen 1846. godine, omiljeno mesto 
svih posetilaca Panonije. Nekadašnji grofovski letnjikovac zadržao je šarm 
minulih vremena. 

Vojvođansku salu kapaciteta 60 sedišta karakteriše toliko neophodan domaći 
ambijent. 

Velika crvena sala se ističe svojom elegancijom i nesvakidašnjim rešenjima
enterijera i može da primi 80 gostiju. 

Zelena banket sala sa stilskim nameštajem ima 
kapacitet od 20 sedišta. 

Kaštel raspolaže sa predivnom terasom koja ima kapacitet 48 sedišta. 
Ne bih je baš u ove hladne dane koristila :)

Od nameštaja iz grofovog perioda tu su njegov sto, fotelja i vitrina (ručni rad 
rađen u orahovom drvetu), dok se u holu nalazi i kaljeva peć i ogledalo, koji 
predstavljaju izuzetnu istorijsku vrednost. Peć i ogledalo su poklon carice 
Marije Terezije bajšanskom grofu Zako za izuzetne zasluge u borbi protiv Turaka.


Grofov grb vidi se na originalnim vratima

Idemo dalje, put nas čeka...



Dunav okovan ledom

Slikopisi — Autor lastavica @ 09:49

S Petrovaradina plaši pogled na ledom okovani Dunav. Srednji tok je probio 
ledolomac i velikom brzinom valja sante, a sa strane one izlomljene miruju.



Kud pogled seže, mnogo debelog leda na moćnoj reci.


Nakon izlaska iz katakombi Petrovaradina, sunce je granulo i obasjalo čuveni sat 

Još kad tu sretnemo starog prijatelja, umetnika i rečnog vuka, doživljaj je kompletan.

Osunčane sante malo lepše izgledaju...


Ledeni festival gde mu mesto nije

Slikopisi — Autor lastavica @ 10:31

Pogledajte šta su u Makarskoj napravili orkanska bura i velika hladnoća. Hrabri fotografi su zabeležili scene kakve u Makarskoj nikad nisam videla. Da li se ledeni festival iz Harbina u Kini preselio u Makarsku?


Otisci bure u ledu oko gradske plaže. Ovo nije sneg, nije ni led,
ovo je more nošeno burom a usled niske temperature se ledi i
lepi za podlogu.


Ledi se more oko svetionika na Sv. Petru. Nije se zaledila samo duga.

 


Zaleđen lukobran


Ledi se Osejava


Powered by blog.rs