Lastavica

Kad želimo da se naspavamo i dobro dišemo, idemo u
Sokobanju.

Svratim u turski hamam, sa vodom temperature 38 stepeni

Prošetam gradom

Ručam u restoranu "Pećina"





Prošetamo oko Ozrenskog jezera, puno velikih
pastrmki.







Odemo do izvora reke Moravice

i do crkve Sv.Ilije u mestu Vrelo.
Dovoljno razloga, zar ne?

Na Korčulu smo stigli katamaranom za elegantnih
i udobnih 80 minuta vožnje. Katamaran Krilo
vozi Split-Bol-Makarska-Sućuraj-Mljet-Dubrovnik
po preciznoj satnici pa je moguće praviti izlete
do pomenutih destinacija i vratiti se u istom danu.

Grad Korčula je mali ali impresivan.

Građen je mudro, kao riblja kost, sa centralnom ulicom
i sistemom uskih bočnih ulica.



Graditelji su ga zamislili kao prirodni erkondišn: ulice
se lome iz pravca bure, a prave su iz pravca maestrala.

Tu je sve što treba, a pre svega divan pogled na sve
strane.



Kažu da je ovo rodni grad Marka Pola, ali istorija
govori drugačije.

Pogledajte zid uspomena

Kad poželite kaficu, najbolje je u kafiću na obodu,
u hladu bora i s pogledom na sve nijanse mora i Pelješac.

Kad se umorite, ručate na sličnom mestu.

Ako tražite tipični korčulanski kolač klašun, ostaćete
razočarani. U restoranima ga nema, poslastičarnica
nema, naći ćete ga samo u maloj prodavnici u blizini
luke- ali u izlogu zatvorene prodavnice. Otvara se
kad katamaran otplovi. Logično, zar ne?
Mi smo se utešili odličnom čokoladnom tortom s
bademima i pomorandžom.

Gradić nema naročite plaže pa smo radije šetali
nego se kupali.

Povratak po redu vožnje, 17,10. Doviđenja, lepi
grade!

(nastaviće se)

Znate li neku rajsku plažu? Volite li kupanje na njoj?

Ako svratite u Sućuraj na punti Hvara, zadržite se,
ostanite tu nekoliko dana. Malo lepo mesto ima
plažu Česminicu u samom mestu.



Ali desetak kilometara prema Hvaru, na desnoj obali
naći ćete rajsku plažu za koju se malo zna. Oko
nje se u borovoj šumi smestio autokamp.
Pesak je najfiniji, kao sivkasti šećer, a more čisto,
bistro i u svim nijansama.

"Točanje" je pravo zadovoljstvo. Dakle, hoćemo
li u Mlasku?

(nastaviće se)

Moji kum i kumica voze za Makarsku, biće smešteni
kod moje bratanice u apartmanu. Zove me on dva
dana pred put: "Kumo, reci mi šta moram da vidim
u Makarskoj!"
"Piši"
Pričam, pričam, on piše i dosadi mu:"A što ti ne ideš
s nama da nam sve to pokažeš?"
I tako sam neplanirano letovala u mojoj Makarskoj...

Da je najlepši mali grad na Jadranu, svi znate.

Da je šampion turizma u više navrata, i to znate.

Da ima najlepšu rivu, možda ne znate.

Da ima prelepu Kalalargu, stari gradić, saznaćete.

Da se na Kačićevom trgu održavaju koncerti na
otvorenom, možda ste čuli.

i tu je restoran "Gastrodiva" u koji rado navraćam.
Sad je i moj roman na njenim policama, dostupan
gostima.

(nastaviće se)

Gostiljski vodopad je jedna od najatraktivnijih
hidroloških vrednosti Zlatibora. Nalazi se u selu
Gostilje na 25 km od centra Zlatibora.

Na Gostiljskoj reci, ispred ušća u reku Katušnicu,
voda se obrušava sa 22 m visoke krečnjačke litice
formirajući tako jedinstven vodopad, koji se ubraja
među najviše prirodne vodopade u Srbiji.

Nizvodno od vodopada potok gradi veći broj
manjih vodopada i slapova sve do ušća u reku
Katušnicu.

Voda je hladna i stojeći u neposrednoj blizini
vodopada može se osetiti efekat hladnog tuša,
što u toku vrelih letnjih dana je pravo osveženje.

Prostor oko vodopada je kompletno uređen
za turističke posete

U selu Sirogojno 26 km od turističkog centra Zlatibor,
nalazi se jedini muzej na otvorenom u Srbiji "Staro selo".

Na lokaciju od pet hektara, pored crkve Svetog Petra i
Pavla, prevučene su iz svih delova Zlatibora stare brvnare,
kako bi se ovde prezentovale i čuvale.

Muzej čine dve celine. Prva je skup kuća koje su sačuvale
svoj prvobitni izgled i namenu, i one sačinjavaju stalnu
muzejsku postavku formiranu u dve zlatiborske okućnice.

Drugu grupu čine kuće koje su sačuvale svoj prvobitni izgled,
ali im je namena promenjena, adaptirane su i prilagođene
turističkim potrebama. To su dvorana, prodavnica suvenira,
krčma, apartmanske zgrade...



Muzejska postavka zlatiborskih brvnara predstavlja svedočanstvo
kulture stanovanja u zlatiborskom kraju u 19. i početkom 20. veka.

U to vreme živelo se u zadrugama koje su brojale i do 50 članova,
a zlatiborsku okućnicu sačinjavao je veliki broj manjih objekata
raspoređenih oko "glavne kuće".

Mene posebno oduševljavaju ograde od pletera

Krenula sam na izlet kroz prelepe zlatiborske predele

Stopića pećina se nalazi na severoistočnoj strani planine Zlatibor,
između sela Rožanstva i Trnave. Od turističkog centra Zlatibora
udaljena je svega 19 km. Iznad pećine prolazi put Zlatibor-Sirogojno,
od koga je uređena prilazna staza do same pećine.

Stopića pećina je rečna pećina dugačka 1.691,5 m, kroz koju
protiče Trnavski potok, a čine je pet celina: Svetla dvorana,
Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama
i Rečni kanal.



Turistički deo pećine ima nekoliko atraktivnih elemenata,
kao što su: prostrani ulaz, otvori na tavanici (dugure),
siparska kupa "Pseće groblje", vodopad "Izvor života"
i niz bigrenih kada.

Zaštitni znak pećine predstavljaju Bigrene kade, udubljenja
oivičena kamenim zidovima, vijugavim, rumenkastim naborima
u kojima se nakuplja voda i kaskadno se preliva stvarajući slapove.



Kad je bilo dovoljno vode, Fotografija Čedomira Žarkovića,
koja prikazuje bigrene kade Stopića pećine, proglašena je
najlepšom fotografijom zaštićenog prirodnog dobra na svetu
na međunarodnom foto-konkursu „Viki voli Zemlju”. 2016.godine.

(nastaviće se)

Šetnju do spomenika nećemo završiti povratkom istim
putem, nego se spustiti među borovima do vikend naselja.





Odatle uz cestu neko vreme

Sada nas čekaju zlatne livade



Hoćemo li? Možemo i hoćemo.

Prirodni teren prija zglobovima.

Na kraju prolazim šumicu

Izlatnu šetnju završavam kod hotela Zelenkada.
Ranije bih tu popila kafu sa slatkim od šumskog
voća. Ovog puta sam uskraćena, hotel više ne radi,
na moju veliku žalost.



Moraću se utešiti kupom Zlatibor u Feniksu

(nastaviće se)

Nastavljamo Zlatiborske priče, a onda ćemo makarske...
Danas se penjemo do spomenika na Šumatnom brdu.
To je na Zlatiboru obavezna tura, tko ne pređe tih 2300
strmih metara kao da nije bio ovde. Računajte i na povratak!

Početak je lak, preko mostića pa u šumu

Između konjića koji čekaju jahače.

Uspon je u početku jedva primetan.

Okrenimo se iza sebe

Poslednja trećina uspona baš je strma, za nas ne baš
mlade - nije laka.



Ali cilj je tu, vrh i spomenik. Kameni spomenik streljanim
rodoljubima-partizanskim ranjenicima 1941.godine. Delo je
arhitekte Jovanke Jeftanović i vajarke Ane Bešlić koje su
osmislile spomenik visok čak 10m.

Na spomeniku se mogu pronaći, čitko ispisani stihovi
čuvenog Vaska Pope: „Ne dam ovog Sunca u očima,
ne dam ovo hleba na dlanu.

Tu se ostaje duže, šeta, diše. Ovde dolazi do ukrštanja
mediteranskih i kontinentalnih vetrova i ta ruža vetrova
povoljno deluje na štitnu žlezdu.





Dobra kafa je završnica. Danas je ona samo predah,
i nastavku sutra.

(nastaviće se)

Sasvim obična šetnja počinje od "Čigote" uz pogled
na mnoge novoizgrađene hotele i stambene zgrade.

Obavezno prolazi kroz šarmantno apartmansko
naselje Kraljevi konaci. Tu porodice ili društvanca
baš udobno borave.

Refleksija u vodi uvek zadivi.

Šetnjom stižemo do jezera sa mnogo vodoskoka.
ako ste preblizu, okupaće vas.



Nastavimo pored kulturnih institucija

I uvek završim na najboljoj kafi sa šlagom u "Adagio"
na koju navraćam poslednje 32 godine

(nastaviće se)

Zlatibor ima nešto dragoceno: Gold gondolu.

U gondolu stane 10 putnika, koji se voze pola sata do
vrha Tornik, na vrhu prošetaju, uslikaju okolinu i pola
sata uživaju u pogledu natrag.

Na sve strane zlatiborske zlatne livade.



Najlepše je Ribničko jezero. Zasad ga nisu uništili
izgradnjom i ono mami svojom lepotom.





Šume, livade... lepota gde god pogledaš.



Vratiću se...

(nastaviće se)

Kad sam prvi put krenula na Molitvu, pitala sam
zašto se taj vidikovac iznad Uvca baš tako zove.
Rekli su: Shvatićeš. I shvatila sam. Nigde niste
tako blizu nebesima i spremni da se pomolite.


Dočekuje nas domaćin i vlasnik vidikovca, Bajro Muhović



Usne planina Javor i Jadovnik se rastvore i pokažu
vam jedinstvenu lepotu meandara Uvca

Ovde se zahvaljujete Bogu na lepotama koje vidite.
Kleknem u znak divljenja prirodi.

Meandri su neopisive lepote



Svi žele da se uslikaju u srcu meandra srca

Na kraju, obavezno svraćamo kod domaćina,
Bajre Muhovića. Od sira koji pravi njegova Nafija
priprema se najbolja gibanica.

(nastaviće se)