Lastavica

Na brdu iznad gradića Meersburg je najstariji nastanjeni nemački 
dvorac, misli se još iz 7.veka.

Pokretni most je impresivan

Mojim unucima zanimljiva je i vodenica

Ulazimo u dvorac

Spomenik podseća da je ovde živela i stvarala velika nemačka
pesnikinja Annette von Droste-Hulshof.

Ulazimo u veliku salu vitezova.

Spavanje nije bilo baš najudobnije...

Viđamo sva moguća zanimanja u dvoru, koja glume ljudi u
autentičnoj odeći. Oštrač koplja

Oružnica.

Ovo su krojačice.

Prelja

Grejanje je kvalitetno

Zavirimo u kuhinju

Ovako se melje žito.

Pekara je sjajna.

Sto je postavljen.

U dvorskom vrtu je posebna kućica za kupanje i tu radi 
der Bader, kupač.

Toalet je prva liga.

Ovde je boravila pesnikinja Annette von Droste-Hulshof.

Divan je pogled s prozora na švajcarske Alpe pod snegom.

Možete poneti suvenire...

Onda će nas ispratiti vitez...

(nastaviće se)

Šta radite kad vam se neki grad jako dopadne? Vratite se.
Evo, baš to radim. Hoću da apsolviram lepi grad Uberlingen 
pa idem ponovo za Radolfzell busom, pa voz za Uberlingen 
na peronu 4. 

U vrelom danu stižem na železničku stanicu i penjem se do 
autobuske. Ne možete zalutati, lepo piše gde ste.

Silazim levo lakšim putem do grada Wiestorstrasse, 
pored zidina.

Svaka fasada svoju priču priča...

Levo skrećem u Spitalgasse.

Stižem do katedrale na Münsterplatz

Pravo silazim na rivu i šetam jezerskom promenadom, 
Seepromenade. 

Neću na izložbu Dalija, iako ga veoma cenim.
Dvaput sam obišla njegovu muzej kuću u Figuerasu.

Kao da sam na moru, samo nema miris mora i nije slano.

Klupe su okrenute moru, ovaj, jezeru.

Idem do kraja promenade uz razgledanje lepih zgrada.

Vreo je dan, pa odmaram u hladu parka na klupi, s pogledom 
na grad, brojne brodove i Mainau u daljini.

Jeste li za mini golf?

Vreme je za povratak

Ovde i kantice za polivanje rastu na drvetu...

Vraćam se vozom. Sutra je novi dan, ovaj, grad!

(nastaviće se)

Idem u 8 busom za Radolfzell i nastavljam vozom za Überlingen.
Vozovi su čisti i prilično tačni.

Voz preseca kopno i prelazi sa Zeller See na Überlinger See.
Autobuska i železnička stanica su na vrhu brda, pa treba sići 
do jezera. Silazim promenadom duž zidina stare tvrđave.

Volim ovu arhitekturu koja tako lepo
kombinuje drvo na fasadi.

Stigla sam do trga Münsterplatz platz.

Überlingen je medeni grad sa morskim šmekom, smešten na 
kraku Bodenskog jezera - Überlinger See.

Grad liči na svaki primorski, posve okrenut moru, ovaj, jezeru.

Čeka me moj čamac. Verujete mi? Ne morate, nije moj.
Patke, labudovi i čamci...

Ne kupaj se u luci da te ne pregazi brod!

Hoću li u plovidbu? Cene nisu male, neću.

I evo me u luci do fontane čijeg autora odmah prepoznajem,
nije mi potrebna tabla (koje inače nema).

Fontana Bodenseereiter umetničko je delo vajara Petra Lenka 
u Überlingenu. Fontana je sagrađena 1999. godine kao karikatura 
i groteskni spomenik lokalnom pesniku Martinu Walseru, čiji
lik na konju nose repovi ogromnih sirena iz Bodenskog jezera.
Upoznali ste dela ovog vajara kroz spomenik Imperia u Konstanzu
prekjuče i reljef u Ludwigshafenu prošle godine (sa golim aktuelnim 
nemačkim političarima). 

Još malo šetnje...

Osladiću se. Sladoled u „Veneto“- Spagethi 
Haselnuss 7,1 E.

Opet sam na stanici. No grad mi se dopada, moram doći ponovo.

(nastaviće se)

Kao što se na mapi vidi, Zeller See je deo Bodenskog jezera.
Stvara se nakon što Rajna napusti Überlinger See.

Lepo je i mirno

Volim da šetam pored njega kad stignem u Radolfzell, pre-posle šetnje 
po ovom lepom gradu ili pre-posle nastavka putovanja do sledećeg grada, 
pošto je Radolfzell saobraćajni čvor. 

Odmorišta ima dosta, čak su i klupe tome prilagođene.

Posmatram ptice. 

U trsci se sakrivaju gnezda vodene ptice, pitam se da li je to crna liska.

Ima i labudova

A ovaj patak je baš lepotan.

U Konstanzu je granica sa Švajcarskom smešan pojam, 
jer prolazi posred nekih zgrada! Pravu granicu nigde ne 
vidimo niti osećamo.

Prelazim prugu i ulazim u istorijski stari grad, Historische Altstadt, 
Niederburg. Sledi duža šetnja starim ulicama, sličnim hajdelberškim.
U Rambagh Palace nalazi se baletska škola.

Istorijsko jezgro Konstanza, posebno najstariji deo grada Niederburg, 
sačuvana je bolje od bilo kojeg drugog nemačkog grada, pošto nije
razarana u Tridesetogodišnjem, pa ni u Drugom svetskom ratu. 
Za razliku od Friedrichshafena i drugih gradova na Bodenskom jezeru, 
Konstanz je srećom pošteđen od bombardovanja u Drugom svetskom 
ratu. Čim bi se najavio napad, ne samo da u gradu nije bilo zamračenja,
nego su se palila sva svetla, pa bombarderi nisu mogli razlikovati 
Konstanz od susednog švajcarskog Kreuzlingena te je grad pošteđen 
razaranja iz straha od izbijanja diplomatskog skandala! " 
To je mudrost jednog grada! 

Kod katedrale je plan grada. 

Ima baš lepih detalja, naprimer ova vrata

Šetam do kule i obilazim prelepe izloge.

Spada li ovo u selfi?

Srela sam kraljicu Elizabetu. Ne verujete? Evo dokaza!
Dobro se drži za svoje godine.

Na ovoj fasadi nije oslikana priča, nego roman.

Više nego u drugim nemačkim gradovima, ovde imam osećaj 
kao da sam u mom omiljenom Heidelbergu.

Nije sve idilično, radnici robne kuće "Karstadt" štrajkuju 
u žutim prslucima.

Odmor u Eis Zeit, 

Šetam do stare kule

Železnička stanica je upadljiva. Voz ide uskoro...

(nastaviće se)

Jutarnji pogled na Zeller See.

Autobus me vozi do Radolfzell, pa voz do Konstanz. 

Stigla sam u Konstanz. Sad samo pravo do luke.

Konstanz je nemački grad u saveznoj pokrajini Baden-Württemberg, 
i najveći grad na Bodenskom jezeru, na Überlinger See.Grad se 
smestio na izlazu reke Rajne iz gornjeg dela jezera i to tačno na 
granici sa Švajcarskom (Kanton Thurgau). Susedni švajcarski grad 
Kreuzlingen rastao je zajedno s Konstanzom, tako da se državna
granica i danas proteže posred pojedinih zgrada oba grada. 

Prvo posećujem spomenik Imperia, rad Peter Lenk-a, visok 9 m. 
Uradio ga je po priči Onore de Balzaka o koncilu u Konstanzu 
1414-1418, gde je jedna prostitutka, Imperia, imala moć i nad 
crkvenim i svetovnim vladarima.

"Tokom Koncila 1414.godine grad je udvostručio broj svojih stanovnika. 
Osim kardinala, biskupa i brojnih teologa, za njihovo dobro se 
angažovalo na hiljade ljudi, svih vrsta zanata: novih (za ono vreme 
naravno), starih, pa i onog najstarijeg. Među njima i Imperija. 
Spomenik, rad nemačkog vajara Peter Lenka-a, postavljen 1993. 
godine u luci, jasno govori u čijim je rukama, makar posredno, bilo 
najviše moći na ovom skupu. Kip Imperije puca od snage i života, 
a istu tendenciju pokazuje i njena tesna odeća." 
Pošto se moj dron pokvario, a mogu slikati samo protiv svetla, 
ovu sam fotku pozajmila s neta. "Spomenik vrlo sporo rotira oko 
svoje ose, pa se svi oblici njene figure mogu posmatrati trodimenzionalno. 
U rukama drži, kao dva perca, žgoljavog kardinala i trbušastog 
kralja. I ... sve je jasno."

Oni koji oko Imperije postavljaju katance, žele li ljubav ili moć?

Konstanz je rodni grad izumitelja grofa Ferdinanda von Zeppelina.

Obilazim luku. Plavetnilo blešti.

Vreme je da nahranim patkice.

U posedu porodice Zeppelin bio je i nekadašnji dominikanski 
samostan u kojem se danas nalazi hotel.

Prelazim preko mosta i vraćam se. 

Ovde huči brza i moćna Rajna, koja je napustila Überlinger See 
i ulazi u Zeller See.

Na levoj (južnoj) strani Rajne smestio se stari deo grada, dok se više
novih gradskih četvrti smestilo na desnoj (severnoj) strani reke, 
na poluostrvu Bodanrück između donjeg dela Bodenskog jezera
i jezera Überlinger.

(nastaviće se)

Uobičajeno je da se živi u mirnijem mestu, pa putuje na posao.
Prednosti života u Steisslingenu sam brzo uvidela.

U vrelom danu odlučujem da se ne vozam, nego šetam
kroz Steisslingen.

Šetam duž Friedhofstrasse. 

Idem do lepe gradske kuće, Rathaus. 

Zanimljivog li izloga!

Obilazim oko crkve. 

Piše da je dvorac, a to je privatna vila.

Loza prekriva zid u Bachstrasse.

Simbol mesta su rode, koje se često viđaju u letu, pa ne čudi 
Fontana Narrenbrunnen (rode donose decu), koju je uradio
Rofert Seigfried.

Klima je skoro mediteranska, pa ovde cveta žuka

Dvorišta su uređena, fasade negovane i lepe.

Pa dobro, vraćam se...

Ovo je vrtić za bebuljke... odoše na spavanje...

Taman stižem na ručak...

 

Još jednom sam došla u Stein am Rhein. Bus vozi svakog dana.

I staje kod Untertor, donjih vrata starog grada.

Ne, nećemo vozićem.

Nećemo ni čamcima.

Ni ovim brodom nećemo...

Nahranimo patkice pa prošetajmo! 

Stein am Rhein je divan gradić na reci Rhein, 
na granici Švajcarske i Nemačke. Mnoge kuće potiču iz 1100-ih,
lepo očuvanih zidnih slika, murala, fresaka. 

Nakon što smo obišli Hohenklingen iznad gradića
Stein am Rhein, vraćam se da još jednom
detaljno vidim ovaj grad, zaustavljen u vremenu i bajci.

Na Rathaus je divan mural, ne znam šta scena istorijski znači.

Volela bih znati ko su bili vitez i njegova dama u
levom uglu slike, koji se tako željno ljube.

Sećate se legende o Androklu i lavu? Evo je nacrtane na fasadi. 

Prvo Androkle vadi lavu trn iz šape,

pa ga on prepoznaje u gladijatorskoj areni.

Velika mudrost piše na ovoj divnoj fasadi:
Moja kuća je moja kuća
a ipak nije moja,
život je kratak.

Ne znam ima li ovaj tekst veze sa imenom grada. Zašto se zove - Kamen na Rajni?

Ovde ste dobrodošli na svim jezicima

Ovde AnaM prodaje medvediće po visokoj ceni. 

Svaka kuća priča neku svoju priču. Bilo bi krasno kad bi 
svaka kuća imala tablu sa objašnjenjem zidnih slika.

Bez sladoleda je nezamislivo, zar ne?

Mali odmor na klupi u stilu naive. 

Pozdrav s labudom, pa povratak.

 

Nakon što smo obišli Hohenklingen iznad gradića Stein am Rhein 
u Švajcarskoj, obilazimo sam grad. 

Počinjemo od Untertor, donjih vrata.

U luci je prekrasno

Visok je vodostaj Rajne 

Valja preći most, sav ukrašen cvećem.

Rajna je plava i brza, samo za vešte plivače i veslače

Lepe su kuće i na drugoj obali Rajne

Vraćamo se, ulazimo u stari grad

Prošetaćemo centrom. Postoji jedna „glavna“ ulica u kojoj se nalazi 
većina restorana.

Fontana ima nekoliko.

Naravno, poješćemo odlične kolače uz kapućino.

Obilazimo deo gradića kod Obertor, gornjih vrata.

Pazi, ima i vina! Gogoo, prepoznaješ li rajnski rizling?

Sa Dunava prelazimo na Rajnu. Rajna utiče na istočnoj strani 
u Bodensko jezero, protiče kroz jezero, koje se u glavnom delu 
zove Bodensee, pa u zapadnom kraku Überlinger See, zatim 
Rajna teče sama pored Konstanz i opet prolazi kroz južni krak
jezera, Zelller See. Na kraju se umori i napusti Bodensee kod
Stein am Rhein (Kamen na Rajni), prelepog gradića u 
Švajcarskoj, u kome mi je srce ostalo. Tamo ćemo danas.

Sam grad ću detaljnije obići u ponovnom dolasku. Ovog puta 
ćemo, po Dinajinom savetu, obići dvorac Hohenklingen na vrhu
brda iznad Stein am Rhein.

Parkiramo se ispod zidina. Ulaz je besplatan. Dvorac je preuređen 
u sistem restorana između kojih su originalni delovi starog dvorca. 
Ne zahteva se da koristite usluge restorana i možete slobodno 
obići ceo dvorac. Uđite u moj dvorac!

Svuda je lepo i dobro održavano.

Svaki pravi dvorac ima bunar, pa i ovaj ga ima.

Malo pentranja, molim!

Iz svih prostorija restorana i dvorca predivan je pogled na dolinu
Rajne i na gradić Stein am Rhein.

Vidite li gradić okružen zidinama? To je stari deo Stein am Rhein.
Bajka zaustavljena u vremenu.

Rajna odlazi tamo daleko. Jezero ostaje iza nje, levo.

U najvišoj kuli je top i opet sjajan pogled.

Vratiću se.

Hvatam bus za Radolfzell, pola sata vožnje. To je prekrasan 
stari grad na jugozapadnom kraju Bodenskog jezera, Zeller See,
u nemačkoj pokrajini Baden-Württemberg. 

Bodensko jezero pripada Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj.
Sastoji se od glavnog dela, Bodensee, severozapadnog kraka
Uberlinger see i jugozapadnog kraka Zeller see. 

Lepo se vidi položaj Radolfzell na Zeller see.

Izlazim na Zeller See da gledam jutarnju toaletu labudova. 

Šetnja lepim ulicama odmara

Prolazim kroz gradski park koji se brižljivo uređuje. 

Uzimam Eis spagethi Amarena u „Eiscafe Tiramisu“ na trgu 
pored katedrale

Dok čekam bus za moj gradić, šetam uz jezero sa veslačima.

Penjemo se strmo na vidikovac iznad Aachquelle.

Lep je pogled na Aach.

Nastavljamo uspon na Burgruine, ruševinu starog dvorca,
Alter Turm, moguće još iz 13.veka.

Idemo u stari grad Aach, na brdu.

Divan stari grad. Vredi ga obići. 

Završili smo dunavske priče. Silazimo. Sad ćemo se 
posvetiti Rajni i Bodenskom jezeru.

Videli smo kako Dunav nastaje, kako se kroti, a sada ćemo videti 
kako Dunav ponire. Dvorac nećemo obilaziti.

Idemo u Aach, gde se nalazi Aachquelle. Ime potiče od latinskog 
Aqua= voda. 

Poniranje Dunava (nemački: Donauversickerung) je hidrogeološka 
zanimljivost u gornjem toku Dunava u Nemačkoj saveznoj pokrajini 
Baden-Württemberg.

Na deonci od oko 12 km između gradića Immendingen i Möhringen,
okrug Tuttlingen, voda Dunava se gubi u zemlji. Taj fenomen se 
naziva poniranje Dunava (Donauversickerung). Podzemnim šupljinama 
i kanalima u steni voda uvek teče, ali leti, kad omanji, ona se na 
površini gubi. 

Još jedan fenomen vredi pomenuti. Kroz podzemne šupljine i kanale 
na tom delu deo vode izvire 12 km dalje kao reka Aach, koja teče 
preko Bodenskog jezera u Rajnu. Tako bi se moglo reći da Dunav 
jača Rajnu!

Prelazimo branu...

... i prolazimo kroz Aach. 

Gde se sve može videti "mladi Dunav"? Evo, sve piše. Bili smo u 
Donaueschingen, sad smo u Sigmaringenu.

Pređimo cvećem ukrašeni most preko Dunava.

Tako se lepo dvorac ogleda u Dunavu! 

Ovde je Dunav ukroćen, postavljena je brana i pored nje riblja 
staza, koja nedostaje našim branama.

Ne zaboravimo, Dunav je važna spona Evrope...

Svraćamo u lepi Konditorei –cafe Schön na kolače.

Prelazimo Dunav u Donautal i krećemo u Sigmaringen,
u pokrajini Baden-Württemberg. Nalazi se u dolini Dunava oko 40 km
severno od Bodenskog jezera. 

Impresivni dvorac Sigmaringen je simbol grada. Razvio se tokom
istorije od srednjevekovnog dvorca u kraljevsku palatu.

Dvorac vredi videti sa svih strana.

Ogledanje dvorca u mladom Dunavu je fascinantno!