Lastavica

Gospođa ministarka

Umetnost — Autor lastavica @ 07:16




Ko ne zna za predstavu "Gospođa ministarka"? Svi znamo.
Od Ljubinke Bobić pa nadalje, svi samo pitaju ko igra Živku.
"Nušić je komediju Gospođa ministarka počeo da piše pred sam 
početak Prvog svetskog rata, dok je bio upravnik novoosnovanog 
teatra u Skoplju. Napisao je prvi i stigao do pred kraj drugog čina 
kada ga je zaustavio rat. Započet rukopis je izgubljen, kao i svi drugi 
koje je tada morao da ostavi u Skoplju.Mnogo kasnije, 1929, setio se
svoje nedovršene komedije i počeo da je piše ponovo, po sećanju."


"Po sopstvenom priznanju, lik glavne junakinje, Živke Popović, pisao 
je imajući u vidu glumicu koja se tih godina nalazila na vrhuncu slave, 
jedru, vedru, energičnu ženu eruptivne snage, nepresušne scenske 
mašte, zaraznog, beskrajno iskrenog smeha, nepogrešive scenske 
intuicije - Žanku Stokić."


"Živka, Radmile Živković, žena mučenica, još žustra, ali već na kraju
snaga i nerava, čeka Živka sreću s neba, ali nikako da je dočeka! Sin 
Raka, izubijan i sav u flasterima, jede joj dušu koliko i muž, mlakonja, 
državni činovnik koji ne ume, o gle čuda, da se okoristi! 
Teško je danas, veli Nušić, a Živka potvrđuje. 
Publika, pa i oni koji ne znaju Nušićev tekst, znaju ovu rečenicu kao da 
baš ona važi za sva naša vremena i pokolenja. Živka Radmile Živković 
u dubokoj zapitanosti krpi sinovljeve pantalone kao da prekraja mapu 
Evrope. Ne mora u Nušićevim komedijama samo da se brblja, može 
i da se ćuti! I da to bude komično. Sve brige ovoga sveta su na Živkinom 
licu. Ne zna žena šta pre da počne, a nevolje navalile u jatima."

"Reditelj Jagoš Marković i Radmila Živković kao Živka upeli su se iz 
petnih žila da naprave predstavu koja se neće gledati samo danas."

Moj utisak? Moglo je i bolje, sa više smeha.
Živka u izvođenju Radmile Živković je previše 
cmizdrava, za moj ukus.

 


Marko Čelebonović, bez osmeha

Umetnost — Autor lastavica @ 05:12



Retrospektivna izložba "Marko Čelebonović" predstavljena je u
Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Prikazana je selekcija
njegovih dela iz nekoliko kolekcija. 



Čelebonović motive za svoje slike traži oko sebe. Slika kuće u 
kojima je živeo, enterijere u kojima boravi, 


...atelje u kome radi, 

...svoju suprugu i ćerku, portrete svojih prijatelja, 
aktove i figure u enterijeru.


Turska reč "čelebi" znači otmen, plementit i moglo bi se reći da
je ovaj veliki slikar otmenošću svog stila i produhovljenošću svog
rada odgovorio simbolici svog imena.

Prodavačica ptica

Advokatica

Sjajan portret

Devojčica

Mrtva priroda mu često ima više životnosti nego likovi ljudi



Ženski poluakt...

Ženski ležeći akt

Autoportreti pokazuju da nije baš mnogo voleo samog sebe.
Nije sebe ulepšavao, a pre svega, nigde nema ni naznake osmeha,
najlepšeg ukrasa lica!


A napolju buja život u Knez Mihailovoj u lepom jesenjem danu...


 


Čarobna Milena

Umetnost — Autor lastavica @ 06:36



"Milena Pavlović-Barili (Požarevac, 5. novembar 1909 — Njujork, 
6. mart 1945) bila je srpska slikarka i jedna od najinteresantnijih 
ličnosti umetničke Evrope između dva rata.



Od 1932. godine živi i radi u Parizu, a od 1939. u SAD, gde i umire, 
prerano, u 36. godini života.


Redovno je učestvovala na izložbama paviljona Cvijeta Zuzorić
i umetničke grupe Lada ali je i pored toga, usled dugog boravka i 
smrti u inostranstvu, bila u Srbiji gotovo zaboravljena. Njeno delo
je domaćoj javnosti otkriveno tek 50-ih godina 20. veka, 
zahvaljujući slikaru, likovnom kritičaru, teoretičaru i istoričaru umetnosti
Miodragu Protiću, koji je njeno delo otkrio srpskoj (i jugoslovenskoj) 
javnosti 50-ih godina 20. veka.

Svoja dela uspešno je izlagala i na brojnim samostalnim i grupnim 
izložbama širom Evrope, a kasnije i u Americi, gde sarađuje u modnom
časopisu Vog.


Sa Radojicom Živanovićem Noem Milena Pavlović-Barili je jedini 
afirmisani predstavnik nadrealizma u srpskom slikarstvu."


Njeni autoportreti zadivljuju. Precizna i sigurna ruka slika detalje
koji fasciniraju.


Čuveni autoportet s velom

Slika majke Danice, topla i prefinjena.

Milenin otac Bruno Barili bio je poznati italijanski kompozitor, muzički 
kritičar, pesnik i putopisac.

Fascinirao ju je Rudolf Valentino, pa se preko njenih slika lako
u njega zaljubiti :)


Ovako je Milenu crtao Momo Kapor.

A ja sam sa zadovoljstvom uronila u njen čarobni svet...

 


Ilijanum

Umetnost — Autor lastavica @ 06:05



Sledeći je u Šidu muzej naivne umetnosti „Ilijanum“, kuća sa delima 
koja je stvarao Ilija Bašičević Bosilj, najoriginalnija pojava u svetu
naive, koji je ušao u 50 veličanstvenih svetske naivne umetnosti.




„Ilija Bašičević Bosilj (Šid, 18. jul 1895 – 14. maj 1972), slikar, svetski
klasik marginalne umetnosti. Svoje prve gvaševe i crteže uradio je u 
svojoj 62.godini, 1957, a od 1958. godine počeo je da slika uljanim bojama. 

Za života izlagao je širom Zapadne Evrope (Amsterdam, Minhen, Milano, 
Dortmund, Bazel, Cirih, Pariz, Rim, Đenova), u Japanu (Tokio, Osaka), 
i Južnoj Americi (Meksiko Siti). 2006. imao je samostalnu izložbu u Njujorku 
u Galeriji St. Etjene. A otad je, 2007. i 2008. godine, nekoliko puta izlagan
sa velikanima poput Pikasa, Šagala, Klea, Kandinskog i Šilea. 


U januaru 2007. londonski časopis Rou Art Magazin (Raw Art Magazine) 
uvrstio ga je u 50 klasika svetske Art Brut umetnosti. 

Godine 2008. reprodukcija Ilijine ptice objavljena je u Njujork Tajmsu. 

Njegove su slike ušle u poznate kolekcije i muzeje (Kolekcion de l'Art Brut
u Lozani, Muzej Anatol Žakovski u Nici, kolekcija Karlo Pontija, Rokfelera,
Maks Bila, Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i dr.). 


Pre smrti veliki deo svoje kolekcije ostavio je Šidu, formirajući Muzej naivne 
umetnosti „Ilijanum". Ilijino delo predstavlja enigmu modernog srpskog 
slikarstva zbog svoje autentičosti i originalnosti reprezentujući modernističku
kontroverzu umetnosti i života. 


Za 15 godina stvaranja uradio je 2300 slika! 

(nastaviće se)

Paleta Save Šumanovića

Umetnost — Autor lastavica @ 04:56


U Šidu biti, a ne obići galeriju Save Šumanovića, neoprostivo je.


Sava Šumanović (1896-1942) „rođen je 22. januara 1896. u Vinkovcima, 
gde mu je otac radio kao šumarski inženjer, od oca Milutina i majke 
Perside. Kada je imao četiri godine porodica se preselila u Šid. 
Gimnaziju pohađa u Zemunu, gde počinje da se interesuje za 
umetnost. Kasnije će se usprotiviti očevoj želji da postane advokat
i 1914. u Zagrebu upisati Višu školu za umjetnost i obrt. Ovu školu 
završava sa najboljim ocenama 1918. Tada počinje da javno izlaže
svoja dela."

"Jeseni 1920. Sava je otišao u Pariz i iznajmio atelje na Monparnasu. 
Učitelj mu je bio Andre Lot, istaknuti likovni pedagog pravca analitičkog 
kubizma. U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, 
Maks Žakobom i drugim umetnicima. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj 
ali i u kasnijim fazama slikarevog rada. Može se opravdano reći da je 
ovaj slikarski jezik Sava Šumanović doneo u Srbiju i da njegova dela 
ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva. 

Po povratku u Šid, 1930, slika aktove smelih linija
i raskošnih boja... Malo mu je slikara ravno u tome...



...kompozicije


...i lokalne pejzaže. 





Tri godine radi na ciklusu velikih platana „Šiđanke“, poznatije kao
kupačice.







a kasnije na ciklusu „Beračice“, posvećenom berbi grožđa. 

Bio je potpuno posvećen slikarstvu. Za 10 godina naslikao
je 600 slika. 




Nastavljamo u Spomen kuću Save Šumanovića. „Porodica Šumanović 
je stara ugledna šidska trgovačka porodica. 

Otac Save Šumanovića, Milutin (1862–1937), bio je inženjer šumarstva. 
Oženio se 1894. godine Persidom Tubić (1875-1968), ćerkom uglednog
šidskog trgovca Save Tubića. Sava je bio njihovo jedino dete. U ovoj kući
umetnik je proveo ranu mladost i poslednje godine života, i iz ove kuće 
su ga ustaše 28. avgusta 1942. godine odveli na stratište. Spomen 
kuća je proglašena za kulturno dobro od velikog značaja“.



(nastavit će se)

Dodir neba

Umetnost — Autor lastavica @ 08:21



Izložba slika "Dodir neba" kragujevačkog slikara i likovnog pedagoga
Stanka Janjuševića predstavljena je u kući Đure Jakšića 2.aprila. 





Postavku je otvorio direktor galerije Radivoje Marković



O slikama je govorila istoričarka umetnosti Iva Leković. 


Zaključak je dao književnik Milan Mladenović.


U muzičkom programu učestvovali su tenor Stefan Đoković
i pijanista Milivoje Veljić.


Stanko Janjušević potiče iz jednog sela iz Stare Raške blizu Sopoćana. 
Službovao je u Kragujevcu kao likovni pedagog u raznim kragujevačkim 
školama, uvodeći decu u svet umetnosti.

Stankove slike, kao i ranije izlagane ikone, su satkane iz vizuelnog 
pamćenja Sopoćana, Đurđevih stupova, Studenice, Rasa, Mileševe.
„Odan bibliji, istoriji, mitu i renesansi, nebo mu je krov pod kojim sve to 
uvija u bajkovito ruho po malo na srpski način, nadrealno. Autor unosi 
u slike vizuelne prizore na mašti nadahnute, vođen maksimom da je 
bistro samo ono što izvire iz dubine duše.“, rekla je Kragujevčanka 
Dobrila Milanović, arhitekta.


Bila je to prilika za divljenje umetnosti i lepe susrete.






 

 


Od čika Paje

Umetnost — Autor lastavica @ 06:12




U Domu Jevrema Grujića održava se prelepa izložba dela 
velikog slikara Paje Jovanovića pod nazivom "Od čika Paje" 
jer se baš tako potpisovao na nekim delima posvećenim
dragim ljudima.


Slikar koji je potvrdio statistiku da slikari najduže žive (1859-1957.
doživeo je 98 godina) bio je oženjen svojom muzom, Muni. 
Poznato je da je ulepšavao svoje modele, pa i ljubljenu Muni.


"Hermina Jovanović nadimak Muni rođena Dauber je bila model 
Paje Jovanovića, njegova inspiracija, njegova muza. Upoznala 
ga je 1905. u Budimpešti. Udala se za njega 27.marta 1917. u 
Budimpešti. Trudila se da prati svog vremešnog supruga, koji je 
bio u šestoj deceniji života. On je za nju bio Pigmalion, što se 
očitava na njegovim slikama. Uvek besprekorno obučena, u 
haljinama od svile, voala, treperavih odsjaja, često menjajući 
frizure za potrebe umetnika portretiste. Naučila je od svog 
Pigmaliona kako da se obuče, kako da sedne anfas ili u profilu, 
obnaženih leđa i grudi, sa slikarskim rekvizitima na glavi i u 
rukama, a često je pozirala za akt. Imala je idealne proporcije tela,
onakve kakve je Paja usvajao na akademiji. 


Harmonična proporcija tela, lepo lice i zavodljiv pogled nisu promakli 
hedonisti kakav je bio Jovanović. U braku su bili 40 godina."


Poznato je da je bio veliki prijatelj doma Grujića.


U prvom salonu su slike posvećene ženskoj lepoti. Model je
uglavnom ljubljena Muni.




Diana, boginja lova, sa Art Deco detaljima


Parsifal


Lepa Jelena


Parisov sud


Mlada devojka za klavirom


Kraljica Marija Karađorđević


Car Franjo Josif je 18 puta pozirao Paji Jovanoviću,
obožavao je njegove portrete.


Raskošna je bila Pajina paleta





Poznata slika "Kićenje neveste"


U Salonu za čaj su portreti porodice Milojević. S mnogo
uvažavanja Paja je uradio portret slikarke Jelene Milojević.


Izložbu simbolično završava "Cveće", ulje na platnu.
Dok je slikao mlade dame, Paja je uvek na stolu 
imao ovakvu vazu sa crvenim i žutim ružama.


U poseti Urošu Prediću

Umetnost — Autor lastavica @ 05:38



Pre 160 godina rodio se jedan od najvećih slikara na ovim
prostorima, Uroš Predić. Tim povodom muzej u Zrenjaninu
postavio je izuzetno lep omaž Prediću.








Sam je sebi postavio svrhu života
i ispunjavao ju je.


U tome je nalazio sreću.


Izuzetno dobar portetista, nije ulepšavao svoje modele, nego
ih prikazivao maltene fotografski.





Zadivljuje bogatstvo detalja na ovom portretu.


Bio je dobar prijatelj s Pajom Jovanovićem, iako su bili 
sušta suprotnost.



Detalji iz njegova života, stvari koje su ga okruživale, 
ukazuju na čoveka potpuno posvećenog umetnosti.




I šta kažete, kako je Uroš Predić 
naslikao moj portret?


Powered by blog.rs