Lastavica

Umetnik: vajar, pisac, lekar

Umetnost — Autor lastavica @ 12:29



Ima dana kad je lepo biti lekar u Udruženju književnika
Srbije. U petak 18. juna u Francuskoj 7 predstavljena
je knjiga akad. med. Vladimira T. Jokanovića "Znameniti
književnici u vajarskom opusu Vladimira Jokanovića"


Pisao je o književnicima koje je vajao a nedavno i o
znamenitim lekarima.

Književnici su mišljenja da autora treba kandidovati za
jednu veliku nagradu a autor mašta o postavljanju biste
dr Laze Lazarevića na Mokroj Gori (postignut je dogovor sa
Užicem) gde je nekada davno bio karantin. Takođe želi da
se pred zdravstvenim ustanovama u Šapcu postave
biste dr Laze Lazarevića ( čije ime nosi bolnica), dr Drage
Ljočić (prve žene lekara u Srbiji) i dr Jovana Stejića (prvog
Srbina koji je kao lekar došao u Srbiju na poziv vlasti).
Lekari odaju priznanja svojim kolegama koji su bili pioniri
medicine u Srbiji, a predvodi ih akademik dr Vladimir
Jokanović.

Autor je poklonio reljef portret Petera Handke i bistu
Radomira Andrića, književnika i donedavnog
predsednika UKS.

Našu sekciju predstavljali su: profesor emeritus Tomislav
D .Đokić lekar (član AMN SLD i član ULUSA), prof. dr Obrad
Zelić (član AMN SLD, predsednik Udruženja stomatologa Srbije),
akad. med. Vladimir Jokanović ( član AMN SLD i predsednik
Sekcije), dr sci. med. Slavica Žižić Borjanović (tajnica Sekcije),
prim. dr Anka Stanojčić (sekretar Društva književnika
Beograda i članica Sekcije) i prim. dr Ljiljana Surić Lambić
(članica Sekcije).

 


Venera u krznu

Umetnost — Autor lastavica @ 04:47



Tokom koronske izgubljene godine najviše mi je nedostajalo
pozorište, pored putovanja. Sad se polako vraća. Teatar"Vuk"
širom otvara svoja vrata, uz poštovanja provkoronskih mera.



Drama "Venera u krznu" Dejvida Ajasa nije dramatizacija
čuvenog istoimenog romana iz 19.veka Leopold von
SacherMasoch-a, već originalno dramsko delo o odnosima
muškarca i žene, pokoravanju, kažnjavanju, igrama moći
u ljubavi. Drama preispituje korene mnogih naših želja.



"Venera u krznu" je držala pažnju publike bez pauze
dva sata. Sjajni Katarina Marković kao Vanda i Milutin
Milošević kao Tomas pobrali su na kraju zaslužene duge
aplauze.


 


Svetlosti pozornice

Umetnost — Autor lastavica @ 05:17



"Svetlosti pozornice", Madlenianum, prvo privatno
pozorište u Srbiji, meni prva predstava nakon više
od godinu dana.



Preduzete su sve antikoronske mere.
Publika ima maske, a distanca je obezbeđena
mestima obeleženim trakama, koja se ne koriste.

Reditelj je Robert Bošković. Na sceni se odigrava generalna
proba predstave u kojoj pevaju Branislava Podrumac i
Mima Gligorić


Nasmejao nas je sjajni Duet mačaka od Rosinija.

Sjajan je bio Dušan Svilar

i s njim Dimitrije Cincar Kostić

i svira sjajni kvartet Habanera.

Repertoar su pesme iz opera i opereta, mjuzikla i najpoznatiji šlageri.


Uživala sam i tek sada shvatila koliko mi pozorište
nedostaje...

 


Plava vrata

Umetnost — Autor lastavica @ 05:55



Završavamo obilazak drugog sprata Narodnog muzeja u Beogradu,
pokazujem moj najuži izbor.
Iber Roben: Stepenice parka Ferneze u Kapraroli


Kamij Pisaro: Predeo u Barnevalu

Kosta Milićević: Proleće na Voždovcu

Marko Murat: Proleće

Milan Konjović: Žito

Milena Pavlović Barili: Autoportret

Miloš Golubović: tuga

Peđa Milosavljević: Beli prozori.

Pol Gogen: Mrtva priroda s bocom i voćem

Milan Milovanović: Plava pećina

Milan Milovanović: Terasa slikara Đuzepea.

U drugom delu šetnje najviše su mi se dopala Plava vrata,
koja je Milan Milovanović naslikao 1917. nakon golgote
preko Prokletija. Sve slike pričaju svoju priču, no ova
najupečatljiviju.

 


Žena pod velom

Umetnost — Autor lastavica @ 05:38



Penjemo se na drugi sprat Narodnog muzeja u Beogradu.


Tu su smeštene evropska umetnost od 14.-20. veka i
jugoslovenska umetnost 20.veka.

Abraham van Bajren: Mrtva priroda s dinjom, breskvom i grožđem

Abraham van Bajren: Mrtva priroda s narom,
grožđem i ostrigom

Anjelo Ašone: Mrtva priroda s dinjama i grožđem

Anri Matis: Kraj prozora

Aristid Majol: Mediteranka

Bogdan Šuput: Notre Dame

Mislim da će neki zavoleti ruže nakon što vide "Miris ruža"
Đorđa Jovanovića

Dušan Jovanović Đukin: Odmaranje, mermer

Fridrih fon Amerling: portret mlade žene.

Sava Šumanović: Jesenji put

Najviše nam se dopala skulptura „Žena pod velom”, delo -po jednima
italijanskog umetnika Giuseppe Pino Grasi, a po drugima je autor
Giuseppe Croff.



(nastaviće se)

U traganju za lepotom

Umetnost — Autor lastavica @ 06:32



Nastavimo šetnju kroz Narodni muzej, prvi sprat


Konstantin Danil: Arhangel Gavrilo

Konstantin Danil: Mrtva priroda

Konstantin Danil: Portret gospođe Vajling

Konstantin Danil: Umetnikova supruga

Studenti proučavaju platno, pod budnim okom profesora

Ljubomir Aleksandrović: Beračica

Miloš Tenković: Prodavačica cveća

Naravno prikazala sam samo svoj lični izbor.
Paja Jovanović: portret supruge Muni (poznato je da je Muni
bila lepotica, ali je Paja i umeo da je naslika lepom!

Paja Jovanović: Žena sa šeširom

Stevan Aleksić: Spaljivanje moštiju Sv. Save

Pavel Đurković, portret gospođe Klajić i gospodina Klajića

Petar Ubavkić, Kraljica Natalija

Na kraju, tu je i mumija sveštenika Nesmina ili Beogradska
mumija koju je Hadži Pavle Riđički kupio u Egiptu 1888.
godine i poklonio je Narodnom muzeju



(nastaviće se)

Mala šetnja kroz umetnost

Umetnost — Autor lastavica @ 05:36



Hoćemo li na prvi sprat Narodnog muzeja u Beogradu?


Na prvom spratu je srpska umetnost


Počinjemo s freskama


Prelepe su rozete


Obiđimo brojne sale

Dočekuje nas Napuštena, rad Đorđa Jovanovića

Arsenije Teodorović: Dositej Obradović

Đura Jakšić: Devojka u plavom

Vlaho Bukovac: Kraljica Natalija Obrenović

Katarina Ivanović: Portret Beograđanke

Katarina Ivanović: Danilo Danić

Katarina Ivanović: Korpa s grožđem


(nastaviće se)

Šetnja kroz paleolit i neolit

Umetnost — Autor lastavica @ 06:03



Mnogo godina čekali smo da Narodni muzej ponovo otvori
svoja vrata i prikaže blaga koja čuva. Nije idealno, ali je znatno
bolje nego ranije. Dočekuje nas Ivan Meštrović.



U prizemlju je predstavljena arheologija. Kolekcije su prebogate,
pokušaću izabrati samo najzanimljivije.

Srednjepaleolitska nalazišta u Srbiji, Homo heidelbergensis iz
Male Balanice



Sledi Vinčanska kultura koja je iz mezolita i neolita

Artefakti od kamena i kosti- Lepenski vir

Bojim se da još premalo znamo o kulturi Lepenskog vira.


Crvenokosa boginja (plodnosti?), Odžaci

Ova bi se neolitska grnčarija i danas mogla koristiti


Zlatni nakit iz Velike Vrbice (šta bi mu i danas
falilo?)

Kličevački idol

I ovaj nakit iz nešto kasnijeg perioda i danas bi bio aktuelan

(nastaviće se)

Šta ima novo u "Atelje 212"?

Umetnost — Autor lastavica @ 10:06



"Noževi u kokoškama" je nova predstava na repertoaru
"Atelje 212". Režirala je Katarina Žutić, a sjajnu glumačku
postavu čine Jelena Petrović, Nikola Šurbanović i Marko Grabež.
Autor je David Harrower DEJVID HAROVER: Knives in Hens.


Posle predstave se dugo ostaje zamišljen da li se mogla
drugačije ispričati priča, izuzetno zahtevna za glumce.
Muž daje grubost, prostakluk, nepoštovanje, prevaru, a ženu
posmatra kao svoje vlasništvo i objekat bez imena.
Treba li se onda začuditi kad nju prvo iznenadi, a onda
osvoji ponašanje drugog? Poštovanje njene ličnosti, pameti,
snage, pa zatim nežnost? Kome će se žena okrenuti?
Onom koji je poštuje, jasno.




Gospođa ministarka

Umetnost — Autor lastavica @ 07:16




Ko ne zna za predstavu "Gospođa ministarka"? Svi znamo.
Od Ljubinke Bobić pa nadalje, svi samo pitaju ko igra Živku.
"Nušić je komediju Gospođa ministarka počeo da piše pred sam 
početak Prvog svetskog rata, dok je bio upravnik novoosnovanog 
teatra u Skoplju. Napisao je prvi i stigao do pred kraj drugog čina 
kada ga je zaustavio rat. Započet rukopis je izgubljen, kao i svi drugi 
koje je tada morao da ostavi u Skoplju.Mnogo kasnije, 1929, setio se
svoje nedovršene komedije i počeo da je piše ponovo, po sećanju."


"Po sopstvenom priznanju, lik glavne junakinje, Živke Popović, pisao 
je imajući u vidu glumicu koja se tih godina nalazila na vrhuncu slave, 
jedru, vedru, energičnu ženu eruptivne snage, nepresušne scenske 
mašte, zaraznog, beskrajno iskrenog smeha, nepogrešive scenske 
intuicije - Žanku Stokić."


"Živka, Radmile Živković, žena mučenica, još žustra, ali već na kraju
snaga i nerava, čeka Živka sreću s neba, ali nikako da je dočeka! Sin 
Raka, izubijan i sav u flasterima, jede joj dušu koliko i muž, mlakonja, 
državni činovnik koji ne ume, o gle čuda, da se okoristi! 
Teško je danas, veli Nušić, a Živka potvrđuje. 
Publika, pa i oni koji ne znaju Nušićev tekst, znaju ovu rečenicu kao da 
baš ona važi za sva naša vremena i pokolenja. Živka Radmile Živković 
u dubokoj zapitanosti krpi sinovljeve pantalone kao da prekraja mapu 
Evrope. Ne mora u Nušićevim komedijama samo da se brblja, može 
i da se ćuti! I da to bude komično. Sve brige ovoga sveta su na Živkinom 
licu. Ne zna žena šta pre da počne, a nevolje navalile u jatima."

"Reditelj Jagoš Marković i Radmila Živković kao Živka upeli su se iz 
petnih žila da naprave predstavu koja se neće gledati samo danas."

Moj utisak? Moglo je i bolje, sa više smeha.
Živka u izvođenju Radmile Živković je previše 
cmizdrava, za moj ukus.

 


Marko Čelebonović, bez osmeha

Umetnost — Autor lastavica @ 05:12



Retrospektivna izložba "Marko Čelebonović" predstavljena je u
Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti. Prikazana je selekcija
njegovih dela iz nekoliko kolekcija. 



Čelebonović motive za svoje slike traži oko sebe. Slika kuće u 
kojima je živeo, enterijere u kojima boravi, 


...atelje u kome radi, 

...svoju suprugu i ćerku, portrete svojih prijatelja, 
aktove i figure u enterijeru.


Turska reč "čelebi" znači otmen, plementit i moglo bi se reći da
je ovaj veliki slikar otmenošću svog stila i produhovljenošću svog
rada odgovorio simbolici svog imena.

Prodavačica ptica

Advokatica

Sjajan portret

Devojčica

Mrtva priroda mu često ima više životnosti nego likovi ljudi



Ženski poluakt...

Ženski ležeći akt

Autoportreti pokazuju da nije baš mnogo voleo samog sebe.
Nije sebe ulepšavao, a pre svega, nigde nema ni naznake osmeha,
najlepšeg ukrasa lica!


A napolju buja život u Knez Mihailovoj u lepom jesenjem danu...


 


Čarobna Milena

Umetnost — Autor lastavica @ 06:36



"Milena Pavlović-Barili (Požarevac, 5. novembar 1909 — Njujork, 
6. mart 1945) bila je srpska slikarka i jedna od najinteresantnijih 
ličnosti umetničke Evrope između dva rata.



Od 1932. godine živi i radi u Parizu, a od 1939. u SAD, gde i umire, 
prerano, u 36. godini života.


Redovno je učestvovala na izložbama paviljona Cvijeta Zuzorić
i umetničke grupe Lada ali je i pored toga, usled dugog boravka i 
smrti u inostranstvu, bila u Srbiji gotovo zaboravljena. Njeno delo
je domaćoj javnosti otkriveno tek 50-ih godina 20. veka, 
zahvaljujući slikaru, likovnom kritičaru, teoretičaru i istoričaru umetnosti
Miodragu Protiću, koji je njeno delo otkrio srpskoj (i jugoslovenskoj) 
javnosti 50-ih godina 20. veka.

Svoja dela uspešno je izlagala i na brojnim samostalnim i grupnim 
izložbama širom Evrope, a kasnije i u Americi, gde sarađuje u modnom
časopisu Vog.


Sa Radojicom Živanovićem Noem Milena Pavlović-Barili je jedini 
afirmisani predstavnik nadrealizma u srpskom slikarstvu."


Njeni autoportreti zadivljuju. Precizna i sigurna ruka slika detalje
koji fasciniraju.


Čuveni autoportet s velom

Slika majke Danice, topla i prefinjena.

Milenin otac Bruno Barili bio je poznati italijanski kompozitor, muzički 
kritičar, pesnik i putopisac.

Fascinirao ju je Rudolf Valentino, pa se preko njenih slika lako
u njega zaljubiti :)


Ovako je Milenu crtao Momo Kapor.

A ja sam sa zadovoljstvom uronila u njen čarobni svet...

 


Ilijanum

Umetnost — Autor lastavica @ 06:05



Sledeći je u Šidu muzej naivne umetnosti „Ilijanum“, kuća sa delima 
koja je stvarao Ilija Bašičević Bosilj, najoriginalnija pojava u svetu
naive, koji je ušao u 50 veličanstvenih svetske naivne umetnosti.




„Ilija Bašičević Bosilj (Šid, 18. jul 1895 – 14. maj 1972), slikar, svetski
klasik marginalne umetnosti. Svoje prve gvaševe i crteže uradio je u 
svojoj 62.godini, 1957, a od 1958. godine počeo je da slika uljanim bojama. 

Za života izlagao je širom Zapadne Evrope (Amsterdam, Minhen, Milano, 
Dortmund, Bazel, Cirih, Pariz, Rim, Đenova), u Japanu (Tokio, Osaka), 
i Južnoj Americi (Meksiko Siti). 2006. imao je samostalnu izložbu u Njujorku 
u Galeriji St. Etjene. A otad je, 2007. i 2008. godine, nekoliko puta izlagan
sa velikanima poput Pikasa, Šagala, Klea, Kandinskog i Šilea. 


U januaru 2007. londonski časopis Rou Art Magazin (Raw Art Magazine) 
uvrstio ga je u 50 klasika svetske Art Brut umetnosti. 

Godine 2008. reprodukcija Ilijine ptice objavljena je u Njujork Tajmsu. 

Njegove su slike ušle u poznate kolekcije i muzeje (Kolekcion de l'Art Brut
u Lozani, Muzej Anatol Žakovski u Nici, kolekcija Karlo Pontija, Rokfelera,
Maks Bila, Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i dr.). 


Pre smrti veliki deo svoje kolekcije ostavio je Šidu, formirajući Muzej naivne 
umetnosti „Ilijanum". Ilijino delo predstavlja enigmu modernog srpskog 
slikarstva zbog svoje autentičosti i originalnosti reprezentujući modernističku
kontroverzu umetnosti i života. 


Za 15 godina stvaranja uradio je 2300 slika! 

(nastaviće se)

Paleta Save Šumanovića

Umetnost — Autor lastavica @ 04:56


U Šidu biti, a ne obići galeriju Save Šumanovića, neoprostivo je.


Sava Šumanović (1896-1942) „rođen je 22. januara 1896. u Vinkovcima, 
gde mu je otac radio kao šumarski inženjer, od oca Milutina i majke 
Perside. Kada je imao četiri godine porodica se preselila u Šid. 
Gimnaziju pohađa u Zemunu, gde počinje da se interesuje za 
umetnost. Kasnije će se usprotiviti očevoj želji da postane advokat
i 1914. u Zagrebu upisati Višu školu za umjetnost i obrt. Ovu školu 
završava sa najboljim ocenama 1918. Tada počinje da javno izlaže
svoja dela."

"Jeseni 1920. Sava je otišao u Pariz i iznajmio atelje na Monparnasu. 
Učitelj mu je bio Andre Lot, istaknuti likovni pedagog pravca analitičkog 
kubizma. U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, 
Maks Žakobom i drugim umetnicima. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj 
ali i u kasnijim fazama slikarevog rada. Može se opravdano reći da je 
ovaj slikarski jezik Sava Šumanović doneo u Srbiju i da njegova dela 
ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva. 

Po povratku u Šid, 1930, slika aktove smelih linija
i raskošnih boja... Malo mu je slikara ravno u tome...



...kompozicije


...i lokalne pejzaže. 





Tri godine radi na ciklusu velikih platana „Šiđanke“, poznatije kao
kupačice.







a kasnije na ciklusu „Beračice“, posvećenom berbi grožđa. 

Bio je potpuno posvećen slikarstvu. Za 10 godina naslikao
je 600 slika. 




Nastavljamo u Spomen kuću Save Šumanovića. „Porodica Šumanović 
je stara ugledna šidska trgovačka porodica. 

Otac Save Šumanovića, Milutin (1862–1937), bio je inženjer šumarstva. 
Oženio se 1894. godine Persidom Tubić (1875-1968), ćerkom uglednog
šidskog trgovca Save Tubića. Sava je bio njihovo jedino dete. U ovoj kući
umetnik je proveo ranu mladost i poslednje godine života, i iz ove kuće 
su ga ustaše 28. avgusta 1942. godine odveli na stratište. Spomen 
kuća je proglašena za kulturno dobro od velikog značaja“.



(nastavit će se)

Dodir neba

Umetnost — Autor lastavica @ 08:21



Izložba slika "Dodir neba" kragujevačkog slikara i likovnog pedagoga
Stanka Janjuševića predstavljena je u kući Đure Jakšića 2.aprila. 





Postavku je otvorio direktor galerije Radivoje Marković



O slikama je govorila istoričarka umetnosti Iva Leković. 


Zaključak je dao književnik Milan Mladenović.


U muzičkom programu učestvovali su tenor Stefan Đoković
i pijanista Milivoje Veljić.


Stanko Janjušević potiče iz jednog sela iz Stare Raške blizu Sopoćana. 
Službovao je u Kragujevcu kao likovni pedagog u raznim kragujevačkim 
školama, uvodeći decu u svet umetnosti.

Stankove slike, kao i ranije izlagane ikone, su satkane iz vizuelnog 
pamćenja Sopoćana, Đurđevih stupova, Studenice, Rasa, Mileševe.
„Odan bibliji, istoriji, mitu i renesansi, nebo mu je krov pod kojim sve to 
uvija u bajkovito ruho po malo na srpski način, nadrealno. Autor unosi 
u slike vizuelne prizore na mašti nadahnute, vođen maksimom da je 
bistro samo ono što izvire iz dubine duše.“, rekla je Kragujevčanka 
Dobrila Milanović, arhitekta.


Bila je to prilika za divljenje umetnosti i lepe susrete.






 

 


Powered by blog.rs