Lastavica

U mom kraju postoji naselje Šumice, nazvano po lepo
sređenoj šumi.

U vrelim danima odlčno je sklonište od žege

Ima sportskih sadržaja za decu i odrasle

Kako ste ispratili 2023. i dočekali 2024-godinu?
Meni je bilo savršeno. U dobrom društvu i uz muziku
po mom ukusu.

Nastavljajući tradiciju dočeka Nove godine uz popularnu
klasičnu muziku, i ovog 31. decembra u sklopu manifestacije
„Beogradska zima“ održan je program NOVA GODINA – OTMENO,
u dvorani Gvarnerijus sa počekom u 21.00. Organizator Dom
omladine Beograda, uz podršku Grada Beograda, pripremio je
ekskluzivan program klasične muzike, sa našim najboljim
umetnicima, uz specijalno soul iznenađenje na kraju večeri!





Ne mogu birati najbolje jer su svi bili najbolji. Beogradski
akademski orkestar harmonika predvođeni dirigentom
Bobanom Bjelićem.

Camerata Serbica s razigranom dirigenticom Vesnom
Šouc

Solisti; Aleksandra Kinđić, Oboa, Una Stanić, violina

Vuk Ovaskainen, violončelo

Maestralni Florijan Balaž,violina

Sopran Mirjana Nedeljković i tenor Dušan Svilar

Nikola Mijajlović, truba i Nenad Ljubenović, harmonika
U Novu 2024. ušli smo uz "Fogo da mulata" (E.Crespo).

A onda je za našu dušu razigrano svirao Belgrade
Soul Sextet.



Šampanjac na kraju, da sve bude začinjeno na pravi
način. Ako se po jutru dan poznaje, jutro 2024. bilo
je nasmejano i muzikalno. Neka 2024.bude takva!

Gordana Rusinkov Marković je umetnica širokog raspona.
Kao pesnikinja je objavila tri zbirke poezije i ušla u nekoliko
antologija. Kao slikarka, predstavila nam je svoju 12.
samostalnu izložbu slika.



Izložbu je otvorila Aleksandra Kekić Đokić u lepom prostoru
biblioteke "Branko Miljković".


Istoričarka umetnosti Jelena Gajić je dala lep stručni prikaz
njenog dosadašnjeg puta u slikarstvu.


Osnivač "Instituta Belko" Sladjana Belko kazivala je
Gordaninu poeziju. Institut je dodelio Gordani priznanje

Balkanski juvelir za 2022.godinu, za slikarstvo.

A svi zajedno uživali smo u lepoti Gordanine palete duše.









U publici su se našli brojni pisci, Gordanine kolege iz
Društva književnika Beograda, i drugi ljubitelji slikarstva.

Slike vam neće dočarati baš mnogo, ali pokušajmo.
Koncert tradicionalne srpske i ruske pesme nazvan je
"Iz Beograda s ljubavlju".


Do sada nisam ni znala za vokalni ansambl "Dankina
brojanica". Postoji tri godine, vodi ga Danka Stojiljković,
dama izuzetne energije, vokal i dirigent.



"Večernji zvon" zvučao je divno, zvonko.


Pesmu "Božurovi" predvodila je Zorana Pavić


Završna pesma "Ovo je Srbija" podigla je salu na noge


Upamtićemo ovaj divni koncert

U Biblioteci "Petar Kočić" vladala je umetnost.

Pjesnik Živko Nikolić je bio u ulozi moderatora,

a veliko iznenađenje je bio način kako su stihovi predstavljeni.
Poezija se sa knjige "Kapi tamjanike", Sladjane Belko,

...oživotvorila, progovorila glasom Dragice Užareve
i Slađane Bušić,

A nekoliko muzičkih numera koje je izveo Zoran SveJovanović
je upotpunilo ovaj izvanredan performans.

Nekoliko fotografija su samo deo atmosfere koja je vladala u
biblioteci. Nadam se da će se predstavljanje ove zbirke
Sladjane Belko kao performans ponoviti, ili da će postati
predstava u kojoj će moći da uživaju ljubitelji lepe riječi,
koji nisu imali prilike da je sada vide.

Tanka je granica između poezije i teatra.

U gradovima u blizini Bodensee mogu se videti monumentalna
dela neobičnog vajara Petera Lenk-a (rođen 1947.). Na prvi
pogled znate da je njegov rad, jer ne liči ni na šta što ste ranije
videli.

(slika s neta)
Vajar koji se hrabro upušta u kritiku, Peter Lenk, uradio je
Ludwigs Erbe, reljefnu skulpturu na gradskom trgu
Bodman-Ludwigshafen koja prikazuje nemačke
političare u seksualnoj igri.

Imperia, devet metara visok rotirajući kip u luci Konstanz
prikazuje izmišljenu kurtizanu iz pripovetke Balzaca. Iako je
bio vrlo kontroverzan kada je postavljen 1993. godine,
danas je "najfotografisanija atrakcija u gradu".

Kip nemačkog pisca Martina Walsera koji nosi klizaljke dok
jaše konja koji stoji na repovima dveju divovskih ležećih
sirena u fontani, na pristaništu čamaca u Überlingenu.

Slažete li se da je apsolutno jedinstven? Može nam se
dopasti ili ne, ali originalnost se ne može poreći.
Ovo je fontana u Singenu

(nastavit će se)

Omiljeni gost Udruženja Kragujevčana, svestrani Nenad
Karamijalković (istoričar, antropolog, istraživač i još mnogo
toga), direktor Zavoda za zaštitu spomenika Kragujevac,
ovog puta nam je govorio o tajni Njegoševog portreta u
Vladičanskom dvoru u Temišvaru.

Taj prelepi portret prikazuje mladog Njegoša u vladičanskoj
odori, sa belom panakamilavkom, što znači da je prikazan
kao patrijarh (moja fotografija iz Temišvara).

Obično se Njegoš prikazuje u crnogorskoj nošnji (desno)

Autor je i dalje nepoznat, a u Temišvar je portret doneo
imućni Ludwig von Bersuder. Zanimljivim putevima
nasleđivanja portret stiže u Vladičanski dvor i temišvarska
mitropolija je odbila da ga se odrekne i posle basnoslovnih
ponuda. Portret otvara pitanja o tadašnjoj samostalnosti
cetinjske mitropolije.

Nakon duže restauracije, Narodni muzej u Beogradu
je predstavio monumentalno delo Paje Jovanovića
Krunisanje cara Dušana poznato i pod nazivom
Proglašenje Dušanovog zakonika.

Kompozicija veličine preko dvadeset kvadratnih metara
sa temom koja prikazuje čin krunisanja cara Dušana u
Skoplju 1346. godine, naslikana je kao porudžbina
Kraljevine Srbije za potrebe učešća na Svetskoj izložbi
u Parizu 1900. godine.

"Sa velikom studioznošću na slici je prikazana 31 istorijska
ličnost,

A vizuelnoj rekonstrukciji istorijskog događaja
Jovanović je pristupio analitično i marljivo, prikupljavši
podatke najpre u Beču, a zatim i u Veneciji, Carigradu,
Skoplju, Prizrenu i srednjovekovnim manastirima,
proučavajući srednjevekovne odežde, kraljevske ornate
i istorijske ličnosti koje su tom događaju mogle prisustvovati.

Dugo nisam bila u Narodnom muzeju. Da vidimo
novosti. U atrijumu koncert...

Prolazim pored mramorne Kosovke devojke,
prepoznatljiv Meštrovićev stil.

Dobar dan, Nadežda Petrović, divan Vam je
autoportret!

Kako bih rado uzela grožđe iz košare Vinogradara,
(divan rad Nadežde Petrović)

Ona je kriva ako joj pojedem svo grožđe...

Kod Paje Jovanovića u toku je kićenje neveste

nije čudo da je Paja Jovanovičć bio tako produktivan,
kad mu je ovo bila inspiracija i muza: Muni.

Krajica Natalija Obrenović, svojevremeno jedna
od najlepših vladarki Evrope. Rad:Vlaho Bukovac

Na kraju ću pozdraviti velikog Mihajla Pupina, tako
značajnog za nauku, ali i za Srbiju i za Hrvatsku.

Ako pogledamo preko Save s Kalemegdana, vidimo
Muzej savremene umetnosti, u ćijoj je gradnji
učestvovao i moj preminuli suprug.

Zgrada je baš impozantna i lepa

Danas je poslednji dan izložbe koja je ispunila ceo prostor
muzeja: Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije.

Retrospektivna izložba Vladimira Veličkovića (1935–2019)
nije me oduševila temama, ali jeste izuzetnom umetničkom
ekspresijom.

Radi se o umetniku čije je prisustvo nezaobilazno u
sagledavanju razvoja domaće i šire evropske umetničke
scene.

Praćenjem određenih tematsko-problemskih celina, koje su
definisane kao Mladost, Raspeća, Telo u pokretu, Mesta,
Gubilišta, Glave, Poreklo, Životinje, Ništavilo, Bez imena,
postiže se uvid u složenost ovog opusa.

Pratimo ga od najranijih crteža i slika nastalih u beogradskom
periodu, kada umetnik radi oskudne prostore ukočene,
statične atmosfere

preko barokne uzvitlanosti naglašenog pokreta u ciklusu
Strašila

potom figura u različitim fazama trčanja ili pada inspirisanih
Mejbridžovim istorijskim eksperimentima sa fotografijom,

pa uzavrelih frenetičnih glava oratora ili ispražnjenih, pustih
prostora gubilišta

sve do poslednjih prizora spaljene zemlje i pejzaža čija se
linija horizonta gubi u izmaglici dima i magle.

Ne bih rado imala nijednu od ovih slika na svom zidu,
ali mu se ne može poreći sposobnost da izazove emocije.

Sad radije idem u najavu proleća

Na Novom Beogradu, u blizini Save, nalazi se Muzej
savremene umetnosti, lepa zgrada u čijem stvaranju
je učestvovao i moj suprug.

Sa savske strane

Neočekivano, danas imaju konferenciju, pa nema
poseta.

Izložbu ćemo posetiti kasnije, a sad ćemo samo prošetati oko
Muzeja i posetiti skulpture u parku oko njega.
Augustinčić: Brijunski akt

Kosta Angeli Radovani: Kupačica

Drago Trsar: Četiri grupe

Branko Ružić: Ljudi tvrđave III

Oto Logo: Ptica

Nema imena autora

Preterano sugestivna,
Matija Vuković: Utopljenica

Ivan Sabolić: Koritarke

Boris Kidrič se radije družio sa Sladjanom.

Kad budu moguće posete, oslikaćemo i unutrašnjost

zgrade.

Ima dana kad je lepo biti lekar u Udruženju književnika
Srbije. U petak 18. juna u Francuskoj 7 predstavljena
je knjiga akad. med. Vladimira T. Jokanovića "Znameniti
književnici u vajarskom opusu Vladimira Jokanovića"

Pisao je o književnicima koje je vajao a nedavno i o
znamenitim lekarima.

Književnici su mišljenja da autora treba kandidovati za
jednu veliku nagradu a autor mašta o postavljanju biste
dr Laze Lazarevića na Mokroj Gori (postignut je dogovor sa
Užicem) gde je nekada davno bio karantin. Takođe želi da
se pred zdravstvenim ustanovama u Šapcu postave
biste dr Laze Lazarevića ( čije ime nosi bolnica), dr Drage
Ljočić (prve žene lekara u Srbiji) i dr Jovana Stejića (prvog
Srbina koji je kao lekar došao u Srbiju na poziv vlasti).
Lekari odaju priznanja svojim kolegama koji su bili pioniri
medicine u Srbiji, a predvodi ih akademik dr Vladimir
Jokanović.

Autor je poklonio reljef portret Petera Handke i bistu
Radomira Andrića, književnika i donedavnog
predsednika UKS.

Našu sekciju predstavljali su: profesor emeritus Tomislav
D .Đokić lekar (član AMN SLD i član ULUSA), prof. dr Obrad
Zelić (član AMN SLD, predsednik Udruženja stomatologa Srbije),
akad. med. Vladimir Jokanović ( član AMN SLD i predsednik
Sekcije), dr sci. med. Slavica Žižić Borjanović (tajnica Sekcije),
prim. dr Anka Stanojčić (sekretar Društva književnika
Beograda i članica Sekcije) i prim. dr Ljiljana Surić Lambić
(članica Sekcije).

Tokom koronske izgubljene godine najviše mi je nedostajalo
pozorište, pored putovanja. Sad se polako vraća. Teatar"Vuk"
širom otvara svoja vrata, uz poštovanja provkoronskih mera.

Drama "Venera u krznu" Dejvida Ajasa nije dramatizacija
čuvenog istoimenog romana iz 19.veka Leopold von
SacherMasoch-a, već originalno dramsko delo o odnosima
muškarca i žene, pokoravanju, kažnjavanju, igrama moći
u ljubavi. Drama preispituje korene mnogih naših želja.

"Venera u krznu" je držala pažnju publike bez pauze
dva sata. Sjajni Katarina Marković kao Vanda i Milutin
Milošević kao Tomas pobrali su na kraju zaslužene duge
aplauze.

"Svetlosti pozornice", Madlenianum, prvo privatno
pozorište u Srbiji, meni prva predstava nakon više
od godinu dana.

Preduzete su sve antikoronske mere.
Publika ima maske, a distanca je obezbeđena
mestima obeleženim trakama, koja se ne koriste.

Reditelj je Robert Bošković. Na sceni se odigrava generalna
proba predstave u kojoj pevaju Branislava Podrumac i
Mima Gligorić

Nasmejao nas je sjajni Duet mačaka od Rosinija.

Sjajan je bio Dušan Svilar

i s njim Dimitrije Cincar Kostić

i svira sjajni kvartet Habanera.

Repertoar su pesme iz opera i opereta, mjuzikla i najpoznatiji šlageri.

Uživala sam i tek sada shvatila koliko mi pozorište
nedostaje...