Lastavica

Čudesni svet Petera Lenka

Umetnost — Autor lastavica @ 17:32



U gradovima u blizini Bodensee mogu se videti monumentalna
dela neobičnog vajara Petera Lenk-a (rođen 1947.). Na prvi
pogled znate da je njegov rad, jer ne liči ni na šta što ste ranije
videli.


(slika s neta)
Vajar koji se hrabro upušta u kritiku, Peter Lenk, uradio je
Ludwigs Erbe, reljefnu skulpturu na gradskom trgu
Bodman-Ludwigshafen koja prikazuje nemačke
političare u seksualnoj igri.




Imperia, devet metara visok rotirajući kip u luci Konstanz
prikazuje izmišljenu kurtizanu iz pripovetke Balzaca. Iako je
bio vrlo kontroverzan kada je postavljen 1993. godine,
danas je "najfotografisanija atrakcija u gradu".

Kip nemačkog pisca Martina Walsera koji nosi klizaljke dok
jaše konja koji stoji na repovima dveju divovskih ležećih
sirena u fontani, na pristaništu čamaca u Überlingenu.


Slažete li se da je apsolutno jedinstven? Može nam se
dopasti ili ne, ali originalnost se ne može poreći.
Ovo je fontana u Singenu




(nastavit će se)

 



Tajna Njegoševog portreta u Temišvaru

Umetnost — Autor lastavica @ 04:38



Omiljeni gost Udruženja Kragujevčana, svestrani Nenad
Karamijalković (istoričar, antropolog, istraživač i još mnogo
toga), direktor Zavoda za zaštitu spomenika Kragujevac,
ovog puta nam je govorio o tajni Njegoševog portreta u
Vladičanskom dvoru u Temišvaru.



Taj prelepi portret prikazuje mladog Njegoša u vladičanskoj
odori, sa belom panakamilavkom, što znači da je prikazan
kao patrijarh (moja fotografija iz Temišvara).


Obično se Njegoš prikazuje u crnogorskoj nošnji (desno)

Autor je i dalje nepoznat, a u Temišvar je portret doneo
imućni Ludwig von Bersuder. Zanimljivim putevima
nasleđivanja portret stiže u Vladičanski dvor i temišvarska
mitropolija je odbila da ga se odrekne i posle basnoslovnih
ponuda. Portret otvara pitanja o tadašnjoj samostalnosti
cetinjske mitropolije.



Krunisanje cara Dušana

Umetnost — Autor lastavica @ 06:27



Nakon duže restauracije, Narodni muzej u Beogradu
je predstavio monumentalno delo Paje Jovanovića
Krunisanje cara Dušana poznato i pod nazivom
Proglašenje Dušanovog zakonika.


Kompozicija veličine preko dvadeset kvadratnih metara
sa temom koja prikazuje čin krunisanja cara Dušana u
Skoplju 1346. godine, naslikana je kao porudžbina
Kraljevine Srbije za potrebe učešća na Svetskoj izložbi
u Parizu 1900. godine.


"Sa velikom studioznošću na slici je prikazana 31 istorijska
ličnost,

A vizuelnoj rekonstrukciji istorijskog događaja
Jovanović je pristupio analitično i marljivo, prikupljavši
podatke najpre u Beču, a zatim i u Veneciji, Carigradu,
Skoplju, Prizrenu i srednjovekovnim manastirima,
proučavajući srednjevekovne odežde, kraljevske ornate
i istorijske ličnosti koje su tom događaju mogle prisustvovati.



Narodni muzej

Umetnost — Autor lastavica @ 15:31



Dugo nisam bila u Narodnom muzeju. Da vidimo
novosti. U atrijumu koncert...



Prolazim pored mramorne Kosovke devojke,
prepoznatljiv Meštrovićev stil.

Dobar dan, Nadežda Petrović, divan Vam je
autoportret!

Kako bih rado uzela grožđe iz košare Vinogradara,
(divan rad Nadežde Petrović)

Ona je kriva ako joj pojedem svo grožđe...

Kod Paje Jovanovića u toku je kićenje neveste

nije čudo da je Paja Jovanovičć bio tako produktivan,
kad mu je ovo bila inspiracija i muza: Muni.

Krajica Natalija Obrenović, svojevremeno jedna
od najlepših vladarki Evrope. Rad:Vlaho Bukovac

Na kraju ću pozdraviti velikog Mihajla Pupina, tako
značajnog za nauku, ali i za Srbiju i za Hrvatsku.


Figura kao izraz egzistencije

Umetnost — Autor lastavica @ 04:49



Ako pogledamo preko Save s Kalemegdana, vidimo
Muzej savremene umetnosti, u ćijoj je gradnji
učestvovao i moj preminuli suprug.


Zgrada je baš impozantna i lepa

Danas je poslednji dan izložbe koja je ispunila ceo prostor
muzeja: Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije.

Retrospektivna izložba Vladimira Veličkovića (1935–2019)
nije me oduševila temama, ali jeste izuzetnom umetničkom
ekspresijom.

Radi se o umetniku čije je prisustvo nezaobilazno u
sagledavanju razvoja domaće i šire evropske umetničke
scene.

Praćenjem određenih tematsko-problemskih celina, koje su
definisane kao Mladost, Raspeća, Telo u pokretu, Mesta,
Gubilišta, Glave, Poreklo, Životinje, Ništavilo, Bez imena,
postiže se uvid u složenost ovog opusa.

Pratimo ga od najranijih crteža i slika nastalih u beogradskom
periodu, kada umetnik radi oskudne prostore ukočene,
statične atmosfere

preko barokne uzvitlanosti naglašenog pokreta u ciklusu
Strašila

potom figura u različitim fazama trčanja ili pada inspirisanih
Mejbridžovim istorijskim eksperimentima sa fotografijom,

pa uzavrelih frenetičnih glava oratora ili ispražnjenih, pustih
prostora gubilišta

sve do poslednjih prizora spaljene zemlje i pejzaža čija se
linija horizonta gubi u izmaglici dima i magle.

Ne bih rado imala nijednu od ovih slika na svom zidu,
ali mu se ne može poreći sposobnost da izazove emocije.

Sad radije idem u najavu proleća

 


Savremena umetnost

Umetnost — Autor lastavica @ 16:43



Na Novom Beogradu, u blizini Save, nalazi se Muzej
savremene umetnosti, lepa zgrada u čijem stvaranju
je učestvovao i moj suprug.




Sa savske strane

Neočekivano, danas imaju konferenciju, pa nema
poseta.

Izložbu ćemo posetiti kasnije, a sad ćemo samo prošetati oko
Muzeja i posetiti skulpture u parku oko njega.
Augustinčić: Brijunski akt

Kosta Angeli Radovani: Kupačica

Drago Trsar: Četiri grupe

Branko Ružić: Ljudi tvrđave III

Oto Logo: Ptica

Nema imena autora

Preterano sugestivna,
Matija Vuković: Utopljenica

Ivan Sabolić: Koritarke

Boris Kidrič se radije družio sa Sladjanom.
Kad budu moguće posete, oslikaćemo i unutrašnjost
zgrade.

 


Umetnik: vajar, pisac, lekar

Umetnost — Autor lastavica @ 12:29



Ima dana kad je lepo biti lekar u Udruženju književnika
Srbije. U petak 18. juna u Francuskoj 7 predstavljena
je knjiga akad. med. Vladimira T. Jokanovića "Znameniti
književnici u vajarskom opusu Vladimira Jokanovića"


Pisao je o književnicima koje je vajao a nedavno i o
znamenitim lekarima.

Književnici su mišljenja da autora treba kandidovati za
jednu veliku nagradu a autor mašta o postavljanju biste
dr Laze Lazarevića na Mokroj Gori (postignut je dogovor sa
Užicem) gde je nekada davno bio karantin. Takođe želi da
se pred zdravstvenim ustanovama u Šapcu postave
biste dr Laze Lazarevića ( čije ime nosi bolnica), dr Drage
Ljočić (prve žene lekara u Srbiji) i dr Jovana Stejića (prvog
Srbina koji je kao lekar došao u Srbiju na poziv vlasti).
Lekari odaju priznanja svojim kolegama koji su bili pioniri
medicine u Srbiji, a predvodi ih akademik dr Vladimir
Jokanović.

Autor je poklonio reljef portret Petera Handke i bistu
Radomira Andrića, književnika i donedavnog
predsednika UKS.

Našu sekciju predstavljali su: profesor emeritus Tomislav
D .Đokić lekar (član AMN SLD i član ULUSA), prof. dr Obrad
Zelić (član AMN SLD, predsednik Udruženja stomatologa Srbije),
akad. med. Vladimir Jokanović ( član AMN SLD i predsednik
Sekcije), dr sci. med. Slavica Žižić Borjanović (tajnica Sekcije),
prim. dr Anka Stanojčić (sekretar Društva književnika
Beograda i članica Sekcije) i prim. dr Ljiljana Surić Lambić
(članica Sekcije).

 


Venera u krznu

Umetnost — Autor lastavica @ 04:47



Tokom koronske izgubljene godine najviše mi je nedostajalo
pozorište, pored putovanja. Sad se polako vraća. Teatar"Vuk"
širom otvara svoja vrata, uz poštovanja provkoronskih mera.



Drama "Venera u krznu" Dejvida Ajasa nije dramatizacija
čuvenog istoimenog romana iz 19.veka Leopold von
SacherMasoch-a, već originalno dramsko delo o odnosima
muškarca i žene, pokoravanju, kažnjavanju, igrama moći
u ljubavi. Drama preispituje korene mnogih naših želja.



"Venera u krznu" je držala pažnju publike bez pauze
dva sata. Sjajni Katarina Marković kao Vanda i Milutin
Milošević kao Tomas pobrali su na kraju zaslužene duge
aplauze.


 


Svetlosti pozornice

Umetnost — Autor lastavica @ 05:17



"Svetlosti pozornice", Madlenianum, prvo privatno
pozorište u Srbiji, meni prva predstava nakon više
od godinu dana.



Preduzete su sve antikoronske mere.
Publika ima maske, a distanca je obezbeđena
mestima obeleženim trakama, koja se ne koriste.

Reditelj je Robert Bošković. Na sceni se odigrava generalna
proba predstave u kojoj pevaju Branislava Podrumac i
Mima Gligorić


Nasmejao nas je sjajni Duet mačaka od Rosinija.

Sjajan je bio Dušan Svilar

i s njim Dimitrije Cincar Kostić

i svira sjajni kvartet Habanera.

Repertoar su pesme iz opera i opereta, mjuzikla i najpoznatiji šlageri.


Uživala sam i tek sada shvatila koliko mi pozorište
nedostaje...

 


Plava vrata

Umetnost — Autor lastavica @ 05:55



Završavamo obilazak drugog sprata Narodnog muzeja u Beogradu,
pokazujem moj najuži izbor.
Iber Roben: Stepenice parka Ferneze u Kapraroli


Kamij Pisaro: Predeo u Barnevalu

Kosta Milićević: Proleće na Voždovcu

Marko Murat: Proleće

Milan Konjović: Žito

Milena Pavlović Barili: Autoportret

Miloš Golubović: tuga

Peđa Milosavljević: Beli prozori.

Pol Gogen: Mrtva priroda s bocom i voćem

Milan Milovanović: Plava pećina

Milan Milovanović: Terasa slikara Đuzepea.

U drugom delu šetnje najviše su mi se dopala Plava vrata,
koja je Milan Milovanović naslikao 1917. nakon golgote
preko Prokletija. Sve slike pričaju svoju priču, no ova
najupečatljiviju.

 


Žena pod velom

Umetnost — Autor lastavica @ 05:38



Penjemo se na drugi sprat Narodnog muzeja u Beogradu.


Tu su smeštene evropska umetnost od 14.-20. veka i
jugoslovenska umetnost 20.veka.

Abraham van Bajren: Mrtva priroda s dinjom, breskvom i grožđem

Abraham van Bajren: Mrtva priroda s narom,
grožđem i ostrigom

Anjelo Ašone: Mrtva priroda s dinjama i grožđem

Anri Matis: Kraj prozora

Aristid Majol: Mediteranka

Bogdan Šuput: Notre Dame

Mislim da će neki zavoleti ruže nakon što vide "Miris ruža"
Đorđa Jovanovića

Dušan Jovanović Đukin: Odmaranje, mermer

Fridrih fon Amerling: portret mlade žene.

Sava Šumanović: Jesenji put

Najviše nam se dopala skulptura „Žena pod velom”, delo -po jednima
italijanskog umetnika Giuseppe Pino Grasi, a po drugima je autor
Giuseppe Croff.



(nastaviće se)

U traganju za lepotom

Umetnost — Autor lastavica @ 06:32



Nastavimo šetnju kroz Narodni muzej, prvi sprat


Konstantin Danil: Arhangel Gavrilo

Konstantin Danil: Mrtva priroda

Konstantin Danil: Portret gospođe Vajling

Konstantin Danil: Umetnikova supruga

Studenti proučavaju platno, pod budnim okom profesora

Ljubomir Aleksandrović: Beračica

Miloš Tenković: Prodavačica cveća

Naravno prikazala sam samo svoj lični izbor.
Paja Jovanović: portret supruge Muni (poznato je da je Muni
bila lepotica, ali je Paja i umeo da je naslika lepom!

Paja Jovanović: Žena sa šeširom

Stevan Aleksić: Spaljivanje moštiju Sv. Save

Pavel Đurković, portret gospođe Klajić i gospodina Klajića

Petar Ubavkić, Kraljica Natalija

Na kraju, tu je i mumija sveštenika Nesmina ili Beogradska
mumija koju je Hadži Pavle Riđički kupio u Egiptu 1888.
godine i poklonio je Narodnom muzeju



(nastaviće se)

Mala šetnja kroz umetnost

Umetnost — Autor lastavica @ 05:36



Hoćemo li na prvi sprat Narodnog muzeja u Beogradu?


Na prvom spratu je srpska umetnost


Počinjemo s freskama


Prelepe su rozete


Obiđimo brojne sale

Dočekuje nas Napuštena, rad Đorđa Jovanovića

Arsenije Teodorović: Dositej Obradović

Đura Jakšić: Devojka u plavom

Vlaho Bukovac: Kraljica Natalija Obrenović

Katarina Ivanović: Portret Beograđanke

Katarina Ivanović: Danilo Danić

Katarina Ivanović: Korpa s grožđem


(nastaviće se)

Šetnja kroz paleolit i neolit

Umetnost — Autor lastavica @ 06:03



Mnogo godina čekali smo da Narodni muzej ponovo otvori
svoja vrata i prikaže blaga koja čuva. Nije idealno, ali je znatno
bolje nego ranije. Dočekuje nas Ivan Meštrović.



U prizemlju je predstavljena arheologija. Kolekcije su prebogate,
pokušaću izabrati samo najzanimljivije.

Srednjepaleolitska nalazišta u Srbiji, Homo heidelbergensis iz
Male Balanice



Sledi Vinčanska kultura koja je iz mezolita i neolita

Artefakti od kamena i kosti- Lepenski vir

Bojim se da još premalo znamo o kulturi Lepenskog vira.


Crvenokosa boginja (plodnosti?), Odžaci

Ova bi se neolitska grnčarija i danas mogla koristiti


Zlatni nakit iz Velike Vrbice (šta bi mu i danas
falilo?)

Kličevački idol

I ovaj nakit iz nešto kasnijeg perioda i danas bi bio aktuelan

(nastaviće se)

Šta ima novo u "Atelje 212"?

Umetnost — Autor lastavica @ 10:06



"Noževi u kokoškama" je nova predstava na repertoaru
"Atelje 212". Režirala je Katarina Žutić, a sjajnu glumačku
postavu čine Jelena Petrović, Nikola Šurbanović i Marko Grabež.
Autor je David Harrower DEJVID HAROVER: Knives in Hens.


Posle predstave se dugo ostaje zamišljen da li se mogla
drugačije ispričati priča, izuzetno zahtevna za glumce.
Muž daje grubost, prostakluk, nepoštovanje, prevaru, a ženu
posmatra kao svoje vlasništvo i objekat bez imena.
Treba li se onda začuditi kad nju prvo iznenadi, a onda
osvoji ponašanje drugog? Poštovanje njene ličnosti, pameti,
snage, pa zatim nežnost? Kome će se žena okrenuti?
Onom koji je poštuje, jasno.




Powered by blog.rs