Lastavica

Evo još jedne Ljerine priče.

"Mala Havana, gradić usred velegrada, naslanja se dobrim delom 
na Down Town Majami, ali se od njega veoma razlikuje po svemu. 
Uglavnom naseljena Kubancima, Mala Havana prema poslednjem 
popisu ima nešto više od 76 000 stanovnika. I ovaj deo grada 
ispunjavaju restorani, kafići, galerije, noćni klubovi, a poseduje
i sopstveno pozorište.

Lepa i zanimljiva turistička destinacija. Ono što je meni veoma 
simpatično jeste Domino klub, čiji se članovi okupljaju na posebnom
mestu u Domino parku i uživaju u igri dominama! Ko još kod 
nas igra domine? Evo Domino parka.

Predivno označen jedan od ulaza u Malu Havanu. 

Potom je restoran sa velikom figurom petla (kao na Ki Vestu), 

Lepo uređena pešačka zona, koju su u vreme naše posete 
koristile dve graciozne devojke pozirajući za novac. 

Poslednjom fotografijom ovekovečili smo jedan od izlaza iz 
kubanske atmosfere. 

Još jedan pozdrav od
Ljere & Sina

Najbolje je aforizme definirao poznati satiričar 
Milivoje Jozić, član Društva književnika Beograda: 
"Aforizam je sjaj u tami"

 

Humor i satiru nije lako pisati, to je ozbiljan posao i s tim se darom 
treba roditi. Obično se aforističari prilagođavaju programu poetskih 
ili proznih književnih večeri. Ovog puta prilagodili smo program njima
i dali im šansu da nas uozbilje ili nasmejavaju celo veče. U tome su
potpuno uspeli. Jedina nuspojava: trbušni mišići su nas boleli od smeha.

Prvi je počeo nagrađivani doajen Milivoje Jozić:

"I ja bih prao novac da imam pare za sapun."
"Kafana mi je druga kuća.
Prvu sam popio."
"Ostavio sam piće, 
pa ne mogu da ga nađem."
"Verujem u bolje sutra 
ako ovi odu danas."
"Umesto da se biju za ženske batake,
potukoše se za pileće batake u Lidlu."
"Ko završi školovanje pre vremena,
ima više vremena da traži posao".
"Nema te žene koja neće 
kad joj se hoće."
(Milivoje Jozić).

Iznenađenje večeri bio je vrhunski poeta Ljubomir Vujović 
koji nas je iznenadio sjajnim aforizmima:

"Za većinu penzionera bolje sutra je isto što i kama sutra:
mogu da zamisle, a ne mogu da ostvare."
"Kad god dođe sebi moja žena ode od mene. 
Kod mene je obrnuto, kad ode od mene ja dođem sebi"
"Svi su bili brži od nas. 
Samo mi nemamo od koga da se odcepimo."
"Istorija se ponavlja.
Sadašnjost nam je opet neponovljiva."
(Ljubomir Vujović)

Nastavio je Dobrivoje Lazarević.

"U Srbiji najbolje uspeva pamet.
Zato se i najviše izvozi."
"Kad bi umesto pameti izvozili političare,
gde bio nam bio kraj!"
"Sišao bi on sa vlasti,
ali kad god pogleda dole, dobije vrtoglavicu."
"Za pad nataliteta u Srbiji krive su rode.
Albanci ih više plaćaju."
(Dobrivoje Lazarević)

Štafetnu palicu preuzeo je Srđan Simeunović Sendan.

"Ovoj zemlji ne trebaju aforizmi.
Svako je učesnik bar u jednom."
"Izbori su bili fer i pošteni.
Sad ih više ne treba organizovati".
"Svaka mu je bila na mestu.
Pogrešnom."
"Radovao sam se tuđim uspesima
kao što su se i drugi radovali mojim.
Nimalo."
"Prodao je dušu đavolu
i kupio kartu za raj."
O ženama šefovima:
"Volim žene.
Ali samo ispod sebe."
(Srđan Simeunović Sendan)

Nije se dao ni lepši pol. Jagoda Nikačević je vešto parirala 
gospodi.

"Budućnost našeg turizma je u banjama.
Neka i drugi vide kako nam je u blatu."
"Animirano je TV gledalište. 
Sad crtaće gledamo u Dnevniku."
"Postao je samokritičan.
Odbacuje samo kritiku."
(Jagoda Nikačević)

Nađe se i poneki moj aforizam:
1. Ne pričajte mi masne viceve. 
Ja sam na dijeti.
2. Ja sam čist genije. 
Kad se okupam.
3. Celog veka u potrazi smo za mudrošću, 
a najčešće je stičemo tako što preživimo svoje ludosti.
4. Ovo je zahvalno vreme za satiru,
a nezahvalno za život.

Kao što rekoh, kad se vrati iz Floride, Ljera nam svaku jesen
- zimu ulepša pričama o lepotama Floride. Nije bila sebična 
i ovog puta je svoje impresije podelila s nama. Prikazaće nam 
još malo murala.

"Poslednji niz nastavljam muralom sa holivudskim facama! Neki će 
ostati dugo u sećanju mnogih generacija, jer su oni ili uloge koje su 
tumacili, postali mitovi. Na ovom zidu bio bi i naš Bata Živojinovic
kao Valter, samo da je taj lik filmovan u Holivudu!

Posle njih su tri fotografije jedne celine koju jedan snimak ne moze
da obuhvati, ali ta celina je važna poruka: pobacajte televizore, truju 
vas programima!

Kad se vrati iz Floride, Ljera nam svaku jesen- zimu ulepša
pričama o lepotama Floride. Nije bila sebična i ovog puta je
svoje impresije podelila s nama.

"Niz započinje fotografija ovog lepog neba prekrivenog oblacima 
za spas od žarkog podnevnog sunca po kome ovo putovanje, na krovu
dabldekera, ne bi bilo moguće bez posledica po moje zdravlje."

"Nebo nad Majamijem obećavalo je uživanje u razgledanju grada u 
jedno i po časovnoj vožnji klasične turističke ture. Ovoga puta na redu 
su: Down Town, Wynwood i Little Havana. Ovaj prilog je o čaroliji murala.

Postoji u centru Majamija mala četvrt sa oko 7.200 stanovnika, skromnog, 
skoro siromašnog eksterijera sastavljenog mahom iz prizemnih kuća manjih 
dimenzija, dvorišta oskudnih površina, tek poneka višespratnica, tako različita 
od blještavih solitera u neposrednoj blizini. Čovek bi pomislio da je u getu. 
I bio bi u getu da nije čarolije murala! U toj četvrti sa imenom Wynwood 
(Vinvud) svoje dela potpisali su najpoznatiji savremeni umetnici murala. 

Sad je ovo mala ekskluziva velikog Majamija, puna posetilaca, pripadnika
raznih, a pre svega latino sub kulture. Ljupki neveliki kafići, mali parkovi, 
vesele slike i boje na sve strane, male art galerije, a murala svuda, pa čak
i na mestima gde ih niko ne očekuje, kao na magacinima.

Na fotografijama se vide sjajne kompozicije, blještavi kolorit, smešne 
i opominjuće poruke, revolucionarni protivnici tv tehnike i programa, pa 
poznati likovi holivudskih zvezda. 

Ne, ovde nema parkiranja!

Uživajte uz pozdrav,
Ljera&Sin

"Što je bolje ja, bolje je i mi. 
Svako je odgovoran za sebe. 
Da bude najljubavniji sa sobom. 
Da izrazi sebe. 
I svoju ličnu ludost. 
I nema leganja na kauč. 
Jer ljubav nije imenica. Nego glagol. Radionica. 
Zahteva svakodnevno posvećeno bavljenje. 
Nema garancije. I nema neuspeha. 
Jer sve ima svoj rok trajanja.
Jednom odlazi svako putem svog života. Što daje smisla i uzbuđenja svemu. 
Da svaki dan koji provedemo zajedno bude najljubavniji što znamo. 
A dobar dan po dobar dan, dobar život."
(Marija Grujić Bepa)

Ćevapi mogu sa svačim...može i ovako:

Ako smo sve izabrale kolač od kestena, jesmo li sve objasnile?

Mada se ne bismo ljutile ni na samoborske kremšnite

Ma ni za pitu s višnjama

Hm, a šta ostaviti za drugi put? Da se nađe...

"Tri klase i gospođa Nušić" je sasvim neobično ime predstave
koje nisam uspevala da upamtim sve do samog dolaska u 
Beogradsko dramsko pozorište. Rečeno je, moram to gledati,
a zašto se tako zove, shvatiću.

"NAJ – značajniji, popularniji, omiljeniji, poznatiji … srpski 
komediograf Alkibijad Nuša alijas Ben Akiba alijas Branislav Nušić 
spada u onu iznimnu vrstu pisaca o kojima svi sve znaju, čije 
sentence (replike, zapisi) su ušli u žargon, a likovi o kojima je pisao
postali nepresušan izvor različitih stilskih figura (metafora, 
paradigma…) u svakodnevnom životu svih slojeva društva."

Branislav Nušić (originalno cincarsko ime: Alkibijad Nuša)
je napisao večne komedije koje su i danas aktualne.
Ova predstava poigrala se njegovom biografijom, od uvrede 
kralja jednom pesmom do robijanja i onda diplomatske
karijere, u kojoj klase imaju veliku važnost.

A ni izbor gospođe Nušić nije bio jednostavan.

Sve u svemu, smejali smo se od srca i hvala celoj ekipi
glumaca na tome.

Kad zahladni i putevi nisu tako gostoprimljivi, izletnici se okupljaju
mesečno na nekom lepom mestu. Ove jeseni i zime to će biti
"Marinero", brod prekoputa plaže Lido.

Ambijent je privlačan, a gastronomska ponuda odlična.

Odličnoj atmosferi doprinosi trio Marinero, koji zna sve 
naše pesme. Nekad nam se pleše, nekad samo peva s njima.

A napolju zima stiže ubrzanim koracima...

"Milena Pavlović-Barili (Požarevac, 5. novembar 1909 — Njujork, 
6. mart 1945) bila je srpska slikarka i jedna od najinteresantnijih 
ličnosti umetničke Evrope između dva rata.

Od 1932. godine živi i radi u Parizu, a od 1939. u SAD, gde i umire, 
prerano, u 36. godini života.

Redovno je učestvovala na izložbama paviljona Cvijeta Zuzorić
i umetničke grupe Lada ali je i pored toga, usled dugog boravka i 
smrti u inostranstvu, bila u Srbiji gotovo zaboravljena. Njeno delo
je domaćoj javnosti otkriveno tek 50-ih godina 20. veka, 
zahvaljujući slikaru, likovnom kritičaru, teoretičaru i istoričaru umetnosti
Miodragu Protiću, koji je njeno delo otkrio srpskoj (i jugoslovenskoj) 
javnosti 50-ih godina 20. veka.

Svoja dela uspešno je izlagala i na brojnim samostalnim i grupnim 
izložbama širom Evrope, a kasnije i u Americi, gde sarađuje u modnom
časopisu Vog.

Sa Radojicom Živanovićem Noem Milena Pavlović-Barili je jedini 
afirmisani predstavnik nadrealizma u srpskom slikarstvu."

Njeni autoportreti zadivljuju. Precizna i sigurna ruka slika detalje
koji fasciniraju.

Čuveni autoportet s velom

Slika majke Danice, topla i prefinjena.

Milenin otac Bruno Barili bio je poznati italijanski kompozitor, muzički 
kritičar, pesnik i putopisac.

Fascinirao ju je Rudolf Valentino, pa se preko njenih slika lako
u njega zaljubiti :)

Ovako je Milenu crtao Momo Kapor.

A ja sam sa zadovoljstvom uronila u njen čarobni svet...

U poslednjem lepom jesenjem danu valja prošetati po Topčideru. 
Tramvajem br 3 donde, pa polako kroz jesenje lišće...

Šta znate o bukvi?

Šetamo dalje. Ovo je crna jova.

Konak Kneza Miloša se renovira, pa ulaza nema. Šteta.

Možemo se samo diviti prastarom platanu, čije su grane preteške 
pa su podbočene držačima.

...i konjiću koji vozi fijakter po parku...

I to je pravi ambijent za kapućino u prolazu.

Naravno, potrošene kalorije treba nadoknaditi. Na samoj 
tramvajskoj stanici nalazi se restoran "Stara daščara", mnogo
lepšeg ambijenta nego što ime kaže.

Klopa je savršena, usluga dobra.

Tramvaj stiže brzo... vreme je za odlazak.

U Društvu književnika Beograda mnogi članovi su doneli svoje 
knjige i veče smo počeli predajom knjiga za bolničke biblioteke
sekretaru Sekcije za humanost i umetnost SLD Slavici 
Žižić Borjanović.

Zatim smo počeli tematsko veče, inspiracija je bila jesen.

Jesen u meni caruje, rekli su stihovi preminulog osnivača DKB, 
Tomislava Miloševića, koje je kazivala Ljiljana Surić Lambić.

Priču "Jesenje lišće" je pročitala sekretar DKB Anka Stanojčić,
uz muzičku pratnju Slađane Belko.

Predsednik DKB Zoran Ilić pročitao je pesme naše 
članice Tanje Pajić.

Redom su svi uzeli učešća u raznolikom kazivanju u prozi 
i stihu o tome kakav uticaj jesen ima na naše živote:
Slađana Belko

Vjera Garović

Nadica Ilić

Vera Pavlović

Gordana Rusinkov Marković

Milivoje Jozić

Vjera Raičević

Slavka Stanikić

Dušan Živančević

Miša Lazar

Zoran Škiljević

Mirko Škiljević

Marina Stanišić

Stanko Janjušević

Srđan Simeunović Sendan

Simo Vasić

Srećko Aleksić

Zlatibor Radovanović

Dr Predrag Dugalić

Greši ko misli da poezija nema budućnost. Evo naših mladih:
Marija Cvetinović i Miloš Nastić.

Znam da ćete pitati za bar deo sadržaja večeri. Evo moje pričice:

„Jesenje lišće“
Nisu nikad ranije plesali. Ona je znala da je on odličan plesač, 
ali ga je samo gledala s drugima. Zgodan i visok, gospodin u
punom smislu reči, za nju je pripadao nekoj drugoj i samim
tim nije bio zanimljiv. 
Odličan bend je svirao, malo je ljudi plesalo. Zaista čudno, 
nekako su svi bili dremljivi i inertni. Na podijumu su se vrtela 
dva para kad su zasvirali „Jesenje lišće“, divan stari bečki 
valcer. On je prišao i naklonio se. Ustala je, pomalo nesigurna
u svojoj plavoj haljinici. Dopratio ju je na podijum i zavrteli 
su se. Ali kako! Kao jedno. On je savršeno vodio, ona ga je
pratila kao da su čitav život plesali zajedno.
I kad se valcer završio, oboje su znali da ništa više neće biti isto. 

A evo i haiku priloga.

Čamac uz rivu
starim sidrom prikovan.
Jesenja bura.


Drvo osuto
šarenim prekrivačem.
Jesen samuje