Lastavica

Paleta Save Šumanovića

Umetnost — Autor lastavica @ 04:56


U Šidu biti, a ne obići galeriju Save Šumanovića, neoprostivo je.


Sava Šumanović (1896-1942) „rođen je 22. januara 1896. u Vinkovcima, 
gde mu je otac radio kao šumarski inženjer, od oca Milutina i majke 
Perside. Kada je imao četiri godine porodica se preselila u Šid. 
Gimnaziju pohađa u Zemunu, gde počinje da se interesuje za 
umetnost. Kasnije će se usprotiviti očevoj želji da postane advokat
i 1914. u Zagrebu upisati Višu školu za umjetnost i obrt. Ovu školu 
završava sa najboljim ocenama 1918. Tada počinje da javno izlaže
svoja dela."

"Jeseni 1920. Sava je otišao u Pariz i iznajmio atelje na Monparnasu. 
Učitelj mu je bio Andre Lot, istaknuti likovni pedagog pravca analitičkog 
kubizma. U Parizu se družio sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, 
Maks Žakobom i drugim umetnicima. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj 
ali i u kasnijim fazama slikarevog rada. Može se opravdano reći da je 
ovaj slikarski jezik Sava Šumanović doneo u Srbiju i da njegova dela 
ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva. 

Po povratku u Šid, 1930, slika aktove smelih linija
i raskošnih boja... Malo mu je slikara ravno u tome...



...kompozicije


...i lokalne pejzaže. 





Tri godine radi na ciklusu velikih platana „Šiđanke“, poznatije kao
kupačice.







a kasnije na ciklusu „Beračice“, posvećenom berbi grožđa. 

Bio je potpuno posvećen slikarstvu. Za 10 godina naslikao
je 600 slika. 




Nastavljamo u Spomen kuću Save Šumanovića. „Porodica Šumanović 
je stara ugledna šidska trgovačka porodica. 

Otac Save Šumanovića, Milutin (1862–1937), bio je inženjer šumarstva. 
Oženio se 1894. godine Persidom Tubić (1875-1968), ćerkom uglednog
šidskog trgovca Save Tubića. Sava je bio njihovo jedino dete. U ovoj kući
umetnik je proveo ranu mladost i poslednje godine života, i iz ove kuće 
su ga ustaše 28. avgusta 1942. godine odveli na stratište. Spomen 
kuća je proglašena za kulturno dobro od velikog značaja“.



(nastavit će se)

Šid i oko njega

Putopisi — Autor lastavica @ 06:26



U Izletniku je Veselica tradicionalni izlet. Krećemo iz prerano 
novogodišnje ukrašenog Beograda.


Ovog puta izabrali smo Šid i Morović.


Pred granicom s Hrvatskom skrećemo desno u Šid. 

Levo Šid, desno Morović. 

U Šidu nas čeka vodič Martina i priča o Šidu. 

U blizini je i neolitski lokalitet, a ovuda je prolazila rimska Via 
militaris. Naziv grada Šid pojavljuje se u dokumentima prvi put 
1704. godine. Opština ima tri reke i tri jezera.


Mala pauza uz kafu.


Obilazimo galeriju Save Šumanovića, o čemu ćemo posebno pričati.

Nastavljamo u "Ilijanum", galeriju koja takođe zaslužuje posebnu priču.

Obilazimo najmlađi muzej u Srbiji (od 1916.), Crkvenu riznicu sa 
veoma vrednim eksponatima.

Nastavljamo prema selu Adaševci, na Spomen obeležje Sremski 
front, pored reke Bosut. 

„Spomen-park „Sremski Front“ je znamenito mesto od izuzetnog 
značaja u Srbiji kod sela Adaševci u okviru Opštine Šid. Na datom 
prostoru tokom 21.10.1944-12.4.1945. obrazovan je Sremski front, 
najveća frontovska operacija na tlu Jugoslavije u Drugom svetskom 
ratu. Autor postojećeg kompleksa je arhitekta Miroslav Krstonošić. 
Za enterijer je bio zadužen vajar Jovan Soldatović, za pejzažno 
uređenje prof dr Milan Sapundžić.“

Spomen-park „Sremski Front“ sačinjen je od tri celine:
Sabirališta sa 70 vertikalnih podzida u koje su ugrađene ploče sa nazivima 
svih jedinica koje su učestvovale u borbama na Sremskom frontu i tri 
reljefa na kojima je prikazan raspored naših i neprijateljskih odbrambenih 
linija...

Aleje časti, na kojoj je ispisano 15.000 imena palih boraca Jugoslovenske, 
Crvene i Bugarske armije;

i Muzeja koji sadrži skulpture od gipsa koje je uradio Jovan Soldatović,
i koje se posmatraju uz zvučne i svetlosne efekte.


Mali vojnik, samo 16 godina, sa oružjem i kamenčićima 
koje slaže...

Poseta spomen kompleksu ostavlja gorak ukus. Dokle će se ponavljati
ovakve pretužne priče?Vraćamo se prema Šidu, u Morović.

(nastaviće se)

Vesela nedelja

Humor — Autor lastavica @ 06:25













 


Vesela subota

Humor — Autor lastavica @ 06:47





U Njujorškoj cvećari:
"Pošaljite cveće ženi koju volite... Kad ste već tu, ne zaboravite 
ni suprugu!"
U izlogu optičara u Čikagu:
"Ako ne vidite ono što želite, došli ste na pravo mesto."
Na zidu automehaničarske radionice:
"Vozite tako da vam vozačka dozvola istekne pre nego život!"
U izlogu restorana u Glazgovu:
"Traži se pomoćni radnik da pere sudove i dve konobarice."
U molerskoj radnji:
"Popravljamo sve što ste uradili po 'Sam svoj majstor' principu."
U fotografskom ateljeu:
"Mračna komora za ljubavnike. Sve se razvija brzo."
Na kraju šlepera:
"Ovo je moj kraj. Nemojte da bude i vaš."
Na WC-u:
"Zbog popravka kotlića, prostorija će biti zatvorena u ponedeljak. 
Obavite danas sve što možete!"
U mlekari u Helsinkiju:
"Danas nema mleka. Pod danas mislim sutra, jer sam ovo napisao juče."
U pariskoj krčmi:
"Pijanci koji izlaze dok se soba vrti, čine to na sopstveni rizik."
Na oglasnom stubu u Kopenhagenu:
"Prodaje se pekara. Velika peć. Sadašnji vlasnik je u njoj 
već sedam godina."






Tražio sam od šefa da mi poveća satnicu.
On mi je povećao sa 12 na 16 sati dnevno!



Barica je Štefa ostavila iz verskih razloga. 
Verovala je da ima para!




Ne razumem ovo vreme: nađeš devojku i odmah ne valjaš. 
Otac te se odriče, majka rasplače, 
a žena ode svojima!


Na boks meču odbrojava sudac u ringu bokseru, 
kad dovikuje neka baba iz publike:
-Ma neće taj ustati, znam ga ja iz autobusa!


 

 


Ž nije samo žuto

Fotografija — Autor lastavica @ 06:23



Jasno da slovo Ž treba da počne žena. 
Svako ima svoj pogled, pa neka tako i zamišlja.




Kad su u priču ušle i žabe, molim dame pa paze koju 
će poljubiti, jer većina nisu začarani prinčevi.


Žene vole putovanja pa time i železničke stanice:
Rossio, Lisabon

Oriente, Lisabon

Radolfzell, Nemačka

Konstanz, Nemačka

Sus, Rumunija

Glavni kolodvor Zagreb

Pa žičare, u Lisabonu

..na Staroj planini...

I rascvetale se žuke na Braču

Ž ode u Žagubicu

A onda se prosula žuta boja po dvorcu Pena u Sintri



...i procvalo žuto cveće na Molitvi

...u Negotinu

Žuti se i Pešter

Žerbo torta nije žuta

...ali užina jeste!. 

Živeli!

Završili smo priče o slovima, biće nekih drugih priča...

 



Zvonko Z

Fotografija — Autor lastavica @ 06:22



Iz serije abecednih postova ostala su još dva. 
Pa, da završimo abecedu? Započnimo Z zalivom kostiju na Ohridu.


Z nije samo za spavanje. Dobro, možete spavati u Zagrebu, 
ali se možete i šetati njime. Itekako ima gde.





Ima Zagreb i Zrinjevac

Pa je u blizini lepo Zagorje.



Preskočićemo do divnog Zlatibora



Blizu je i Zlatar


Oko njega se svija Zlatarsko jezero.




A na obližnjoj planini Tari je Zaovinsko jezero.

Zaječar je nešto dalje

...i u njemu zaječarski doručak...

Zlatnici zveckaju na Pešteru u niskama koje dame nose 
kao simbol prestiža, ali i svoje osiguranje.


Zrenjanin nije bio dobro raspoložen kad sam došla...


Zemunski kej bolje...

Zalazak sunca zna biti prelep...na reci Neckar

...na Ohridskom jezeru...

Zvona zvone u Zvečki

...u Deževi

...u Ćelijama

Zeljanica će sve to fino začiniti...

A jedno posebno lepo Z je Zvonko Bogdan.


Priča iz neolita: Medvednjak

Istorija — Autor lastavica @ 06:34



Jeste li spremni na novo putovanje u neolit, 6300-4500 g
odine p.n.e? Vremeplov kreće, a vi se zapitajte kao i ja jesmo
li nešto napredovali od tada, kao ljudska vrsta!



Prof. dr Milorad Stojić, naučni savetnik, govorio je na temu
"NEOLITSKA KULTNA MESTA U ŠUMADIJI". Na lokalitetu sela 
Gračac na periferiji Smederevske Palanke niklo je kultno središte
iz neolita -Medvednjak od 6300-4500 godine p.n.e. 
Tu se živelo u neolitu pa vekovima posle ne. Debljina arheološkog 
sloja je do 8 metara.


Nađeno je preko 2500 figurina velike vrednosti, od čega preko 
460 koštanih antropomorfnih figurina. 

Ovo je verovatno bio instrument za astronomska merenja.

Otkuda ovde i tada žadeit kad je jedini rudnik žadeita između 
Italije i Francuske?

Figurine od kremena, jedinstvene u svetu

Antropomorfna figurina sa dva lica

Da li je ovo model za ET?

Čovek-ptica sa zmijom preko ramena

"Krik"- figurina sa jasno prikazanim ustima

Antropomorfne figurine

Monumentalna sedeća antropomorfna figurina

Mislilac s Medvednjaka, 5000 godina pre Rodena, jedina 
neolitska figurina s anatomski prikazanim delovima tela.

Glava od porfira. Otkud ona ovde, najbliže nalazište je u Egiptu,
a ovo je rađeno hiljadama godina pre Rimljana?

U neolitu-jedinstvena gravura ptice

Glava u granitu

Boginja Meseca

Glinene figurine

Koštane figurine zmije

Ogrlica od 28 zuba mladog jelena sa tragovima oksida bakra!
(mladi jelen ima samo jedan takav zub, a otkud oksid bakra?)

Koštane figurine u vidu kornjače

Figurina sa firnajzom i okerom

Fascinantan nalaz: sekstant od lopatice bosa primigeniksa. 
Ugao od 60 stepeni!

Moguća upotreba koštanih predmeta za astronomska osmatranja

Jedina do sada poznata gravira na kosti iz neolita.

Ako je kolevka svih naroda u Africi, kojim li su sve putevima širili
po Evropi i svetu?
(foto: Lastavica)

Felix Romuliana

Putopisi — Autor lastavica @ 06:09

 


FELIX ROMULIANA je antički grad koji je podigao rimski car Galerije 
između 293. i 311. g. n.e. Nazvao ga je po svojoj majci Romuli. 





Ušli smo kroz zapadnu kapiju, nekad izlaznu. Dočekuje nas i vodi 
Bora Dimitrijević. 


Vodi nas kroz Romulijanu kroz 3D projekciju.

Šeta nas kroz grad do istočne kapije, nekad ulazne, okrenute 
svetom brdu Magura. 





Drevni podni mozaici zaštićeni su peskom, samo je ovaj otkriven

Šta sve skriva drevna palata?




Naši novi izletnici iz Makarske i sa Sandžaka poneli su lepe utiske

O Felix Romuliani pesmu je napisao književnik Tomislav Mijović, a 
nama je među drevnim zidinama pesmu pročitao Bora Dimitrijević:

Vreme na okupu


Među ovim moćnom zidinama
zaštite i zabluda
tražiš li i ti dragocene ostatke
iza velikih pustošenja
ili si tu iz puke radoznalosti
ili se to opet susrećeš
sa samim sobom
po ko zna koji put

Do ovoga grada ne može se prečicom
Put ka njemu je veoma dug
i zaobilazan
i bliži te i udaljava
u isto vreme
pa nikad ne znaš
jesi li ti to došao
ili tek polaziš

A stiže se u njega
i kad se ne stigne
Traba samo ići

Sačekala te ruševina grada-hrama
i ovoga puta kao povratnika- pokajnika
koji ne zna ni šta ga je dozvalo
ni po koji put
Nisi mogao a da joj se ne vratiš
neodvojiv od nje neodoljive
neizmenjen a neznanac
iz daljine drugog vremena
i iz neke svoje daljine

Kome si ovde dobrodošao
koga si bolje našao
pitaš se dok te ruševina gleda
stooka a slepa
svojim lepim skamenjenim izgledom

I zar si ovde gde su se ukrštali
putevi stranputice i bespuća
došao samo da još samlji opet odeš
i možda više ne dođeš



Čujmo šta nam Bora Dimitrijević priča o Felix Romulijani i apoteozi.

Naša avantura u Timočkoj krajini je završena. Doviđenja,
do narednog putovanja!

Makarani u Zaječaru

Putopisi — Autor lastavica @ 05:30



ZAJEČAR se nalazi se na ušću Crne reke u Timok. Njegov značaj 
potiče od vremena kada Srbi dižu bune protiv Turaka.


U zaječarskom jutru pred spomenikom Zoranu Radmiloviću, 
legendi glume, Bora Dimitrijević nam čita pesmu Tome Mijovića 
"Pred spomenikom".



Pada ledena noćna kiša ti na njoj od bronze i nepomičan
Na istom počasnom mestu u istoj pozi već danima
Ni nalik sebi ni svojeglav ni razigran ni raspričan
A tvoja publika prolazi pognuta pod kišobranima

Noćas su gradska svetla svetlosti pozornice
Ali nikoga nema da te ko svoga prihvati
Hladna se kiša sliva niz ukočeno ti lice
A znao si nas i nasmejati i ismevati ko darovati

I dosetkama pozivati da se dozovemo pameti
Da ne budemo ovce da nas ne prave ludima
A kad smo uplašen i slabi i sapeti i raspeti
Da bežimo kao i ti od ljudi ka ljudima

Sad oko tebe tišina pažnja pustoši savršena
Kroz kišu samo prominu spodobe pretponoćne
Kome se to sad klanjaš kad komedija je završena
Ili to najavljuješ novu koja će tek da otpočne

Ima li nam spasa od laži i grabeži i zlobe zlooke
Kad si i ti u brozni dremljiv smiren i nikan nemlji
i nema tvojih reči ni ruganja ni psovke ni žaoke
Laku noć dobri kneže iz ove noći u nama i na zemlji


Obići ćemo i spomenik Nikoli Pašiću

Nastavljamo do Radul Begovog konaka, najstarije
kuće u Zaječaru.

Kod Velje grnčara divimo se veštoj izradi grnčarije.
Da li biste pokušali ovo sami?


Polazimo do spomen kosturnice borcima iz Zaječara 1941–45, 
pored koje se nalazi spomen kosturnica palim crvenoarmejcima. 
Ivan polaže cveće na spomenik Crvenoarmejcima u ime Izletnika.

Zatim idemo u Zaječarske bastione, Istočnu tvrđavu.


Bastioni su jedinstveni fortifikacioni sistem, prsten odbrane koji čini 
osam utvrđenja izgrađenih u 19. veku. 


Temelje sistema postavio je Hajduk Veljko u vreme Prvog srpskog 
ustanka, po naređenju vožda Karađorđa da se duž rečnog korita 
Timoka, izgrade šančevi radi odbrane od mogućeg turskog napada. 
To su bila zemljana utvrđenja sa grudobranima ojačanim drvenim 
gredama – palisadama. Po okončanju srpsko-turskih ratova bastionski 
sistem na obodu zaječarske kotline završen je do početka Balkanskih 
ratova 1912. i 1913. godine. 

Nakon Drugog svetskog rata bastioni su zaboravljeni i prepušteni
zubu vremena. 

Tajnu bastiona čuvaju šumarci i zaborav, jer nijedno od ovih utvrđenja
nije pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture...

Nismo se izgubili...

Vraćamo se u hotel "Srbija" gde ćemo ručati u etno restoranu.





Nastavljamo naš put u Felix Romulianu.

(nastaviće se)

Prođimo kroz Zaječarski muzej

Putopisi — Autor lastavica @ 18:21



Nakon gozbe u Rajačkim pivnicama, prenoćili 
smo u Zaječaru. Dobro jutro!


Da doručkujemo? Može!


Da popijemo kaficu, pa u muzej? Makarska, Pešter i
Beograd u odličnom raspoloženju.

Uspeli smo da nas po muzeju i gradu vodi harizmantična legenda
Zaječara, prijatelj Izletnika, arheolog Bora Dimitrijević.


Ivan i Dara čuvaju vrednu glavu cara Galerija (od porfira).

Zaječarski muzej je u 2012. godini bio najbolji muzej u Srbiji! U muzeju 
se nalaze eksponati iz antičkog doba sa lokaliteta Feliks Romulijana: 
jedinstveni lavirint sa 4 kule:


najlepši figuralni mozaik boga Dionisa, 

venatori (rimski lovci)

Uz model Felix Romuliane, Bora nam priča o tumulusima
i apoteozi


Obilazimo istorijsku i etnološku zbirku


...i Bora nam priča legendu o 
ljubavi Šanka i Bonke uz pesmu: Šanko si Bonka zalibi.


Na kraju nam priča o Zoranu Radmiloviću i
zašto nije voleo da izvodi Kralja Ibija u rodnom
Zaječaru.

(nastaviće se)

U carstvu hedonizma

Putopisi — Autor lastavica @ 06:14



Iz Negotina krećemo za Rajačke pivnice. Prvo prolazimo Rogljevo.


Zatim stižemo u Rajačke pivnice. One se nalaze na brdu 
Rajac, okružene vinogradima iz kojih se dobija božanski nektar. 

To je skupina kamenih, vinskih podruma gde „živi vino”. 



Sledi praznik hedonizma, ručak sa specijalitetima istočne 
Srbije. Ko je gladan, neka ne gleda dalje. 
Čvarci idu prvo, krckavi.

Šunka i sir

Najbolji je belmuž, neopisivo dobrog ukusa

Babejićev kačamak i paprike na sto načina


Pivnički prebranac 

I tek sada ide glavno jelo: pečenje

I malo grožđa na kraju...ko bi još mogao kolače?

Naravno, zalivamo ga odličnom crnom tamjanikom od 
koje ne boli glava, a nismo se ni opili ni moji Makarani
ni ja... Možda se opio moj fotoaparat, kad su slike 
mutnije nego inače...

Muzika je obavezna, igranje takođe.

Sa čežnjom se svaki put setim jednog bečkog valcera usred Rajačkih 
pivnica, pre 4 godine. Našeg veselog Mirka nažalost više nema i 
ovakav ples se više nikad neće moći da otpleše ni snimi...


(Nastavit će se)

Makarani u Negotinu

Putopisi — Autor lastavica @ 05:37



Ko kaže da Makarani nisu upoznali Negotin? Čak troje!


NEGOTIN se nalazi na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske. U istoriji 
srpskog naroda poznat je kao junački grad iz Prvog srpskog ustanka 
kada je mesto sa celom nahijom držao pod svojom vlašću Hajduk 
Veljko Petrović.


Kafa se pije na centralnom trgu.

I svadbe prolaze...

Posećujemo Todorčetov konak, najstariju varošku kuću u Negotinu.
Podignuta je polovinom 19. veka. Od 1997. g. nosi naziv legendarnog
branioca Negotina Hajduk Veljka.



Niko nije mogao da potretiše Hajduk Veljka dok je bio živ.
Zato nijedan portret nije njegov. Po svedočenju njegove verne 
ljube Čučuk Stane, ovaj je najsličniji.

Pogodite šta je ovo. Niste pogodili? Slanik!

Troje Makarana uz Mokranjca i "Raslo mi je badem drvo..." 
ispred Mokranjčeve rodne kuće.

Obilazimo rodnu kuću našeg kompozitora Stevana Mokranjca koja 
ima status spomenika kulture od velikog značaja. Nastala je sredinom 
19. veka, a 1964. g. je adaptirana za potrebe memorijalnog muzeja.


A unutra, drag gost iz Sjenice. Nedostaje još samo
kafa, zar ne?

Muzej Krajine je osnovan 1934. g. Stalna postavka je arheološka, 
istorijska i etnološka.



Hvala mojim Makaranima što su pridržali lapidarij da ne padne!

Obilazimo staru negotinsku crkvu ukopanu u zemlju, koju zovu 
Hajduk Veljkova crkva, jer je sahranjen iza oltara.



Još do lapidarija, pa krećemo na ručak u Rajačke pivnice.
Ručak koji će moji gosti po dobrom zapamtiti! To sam im
obećala, a obećanja ispunjavam!

(nastaviće se)

Dunave, Dunave...

Putopisi — Autor lastavica @ 06:43



Izletnik kreće na jednu od svojih redovnih a omiljenih destinacija.
Tek sviće, dok se bližimo skretanju za Gradište..



Jutro se budi u Stiškoj ranici


Sa nama su po prvi put dvoje dragih Makarana i dva Pešterca. Moji 
Makarani vode solanu "Ramova" i proizvode solni cvijet, morsko ulje
i dijamantske soli, o čemu sam u više navrata pisala. Ljeti za njih nema 
odmora, pa smo smislili ovaj izlet za odmor i opuštanje.

Prva kafa se pije na srpskom moru, Dunavu, u Golupcu.

Uz zvuke valcera "Na lepom plavom Dunavu", prolazimo 
Golubački grad


Rumenilo ruja oko puta mami poglede

Druga pauza je u Donjem Milanovcu, koji se nekad zvao Poreč.


Pozdravljamo Dunav i ulazimo u Timočku krajinu.

Zbog moto trka moramo da zaobiđemo manastir Bukovo i direktno 
nastavimo u Negotin.
(nastaviće se)

Powered by blog.rs