Lastavica

I subotom se treba nasmejati

Nastavnica biologije pita Pericu:
- Perice, koji je najkorisniji četvoronožac?
- Krevet, nastavnice! 

Haso kaže Muji:- Joj, jarane, kakav mi je vic ispričala tvoja 
Fata juče.
- Čekaj, ba, otkud moja žena sa tobom, nije mi rekla?
- Ma u autobusu bolan, slučajno se sreli, ali kad mi je ispričala 
vic umal’ nisam pao sa kreveta od smijeha!

Vedro jutro je idealno za odlazak na vidikovac Molitva 
terenskim vozilima. 

Evo, vidi se kuća domaćina Bajre Muhovića.

Bajro sa svojom ženom Nafijom goste dočekuju sa onim što 
imaju i niko ko je prošao pored njegove kuće nije ostao gladan 
ili žedan.

Mesto u koje preko leta dođe stotinjak ljudi, zimi potpuno 
zamre. Bajro i Nafija jedini su stanovnici ovog dela Peštera. 
Samo pravi ljubitelji prirode i oni koji imaju avanturistički duh
usuđuju se da dođu u ovaj kraj, jer temperatura pada i do -38 
stepeni Celzijusa. 

Za vreme zime jedino društvo su im beloglavi supovi i malo
stoke. Beloglavi supovi su Bajru prve i jedine komšije. Evo
jednog u letu iznad Bajrovog imanja.

Vidikovac pripada Bajri, ali on ne naplaćuje ulaz.

Sad treba sići do vidikovca. Nije baš lako. Kamenje se odronjava
pod nogama, a nikakve ograde prema jezeru nema.

Molitva je vidikovac s najlepšim pogledom na meandre Uvca,
pogled od kojeg staje dah. Ovde se rastvaraju usne Jadovnika 
i Javora i otkrivaju čaroliju Uvca.

Dosad su se samo dve izletnice usudile da se spuste opasnom
padinom do stene odakle se dobija savršena fotka, u srcu
meandra. Onome ko se oklizne, sledi kotrljanje po stenama 
do jezera. Ovog puta nas pet se spustilo, uz pomoć sigurne
ruke Adnana Aci Sinanovića.

Adnan se spustio niz drugu padinu i slikao moju Titanik 
fotku. Za to se treba popeti na ogradu vidikovca bez držanja
rukama. Malo vrtoglavice i ne bi bilo nimalo smešno. 
No istorijske fotke su ipak napravljene!

Sada je vreme za povratak, a nama se ne ide. Osećam potrebu da kleknem i poklonim se pred lepotom!

Vraćamo se kod Bajre

Još da se pozdravim s Nafijom, kupim sir i med, pa idemo. Čeka nas jezero.

(nastaviće se)

Fotosafari po Pešteru ima pauzu na ručku u prelepom domaćinskom
restoranu Raduške staze. 

Vodi ga izletnik Salko Kahrović-Ljaka.

Nekoliko paviljona smešteno je u prirodi, pa društva imaju 
punu privatnost pri ručku.

Tu postoji i Ketin vidikovac "Izletnik".

Mnogo lepih detalja doprinosi kompletnom sjajnom utisku.

Složno društvo prionulo je na "težak hedonistički posao" 

Domaćin je došao da se pozdravi sa prijateljicom

Nedostajalo je samo ptičje mleko. Možda je i njega bilo, 
samo nismo primetili od raznih đakonija :)

Pogače su vrele. Kako se dobro slažu s kajmakom!

A tek ova ikebana!

I odlična urmašica

Nije lako, ali treba krenuti dalje...

(nastaviće se)

Zaljubljenik sam u Pešter i od 2012. godine idem svake godine. 
I uvek je drugačije. 

Napuštamo Ivanjicu i nastavljamo put preko Javora.

Sjenica je grad u kome su srednjovekovni karavani na putu iz Dubrovnika 
u Carigrad odmarali konje i hranili ih senom, pa je tako dobila ime.

Po dolasku u Sjenicu kraći predah uz sjeničko posluženje.

Pešterska visoravan se nalazi iza sedam planina (Golija, Javor, 
Zlatar, Jadovnik, Ozren, Giljeva i Žilindar). Ovo je najveća visoravan 
na Balkanu.

Sa površinom od 63 kvadratna km, ona predstavlja 
jedinstvenu očaravajuću, ni sa čim uporedivu prirodnu oazu u 
srcu Evrope.

Zbog visokih snegova i niskih temperatura Pešter je poznat i kao 
srpski Sibir, a zbog nadmorske visine i velikog broja kulturnih i 
istorijskih spomenika, u nekim studijama su ga prozvali srpskim 
Tibetom.

Sledi foto safari po Pešteru terenskim vozilima. 

Naš prijatelj Adnan Aci Sinanović, koji vodi turističku organizaciju 
Sjenice, priča nam da je 3180 hektara Peštera 30.12.2015. 
proglašeno za specijalni rezervat prirode, Peštersko polje. 
Ovde je registrovano 116 vrsta ptica a rasprostranjeno 1500 
različitih biljaka.

Nastavljamo foto safari koji se prekida samo sjajnim ručkom,
što traži novu priču.

Smeštaj u hotelu „Borovi“ i noćenje.

(nastaviće se)

Vreme je za najlepši izlet Izletnika. Zahvaljujući odličnoj organizaciji
i sjajnom gostoprimstvu naših prijatelja u Sjenici, na Molitvi i na Uvcu,
ovaj izlet ostaje najomiljeniji u Izletniku. Nekoliko izletnika se na 
listu putnika već u martu upisuje osam godina zaredom. Među njima i ja.

Putujemo Ibarskom magistralom i tek otvorenom deonicom 
autoputa Miloš Veliki.

Putem se služi kafa licemerka ( s rumom i šlagom) 
i originalni sendviči, ali i sami izletnici se uzajamno 
nutkaju ponetim specijalitetima domaće kuhinje.

Pauza je predviđena u Ivanjici uz dobru kafu.

Upravo se održava Ivanjička „Nušićijada“ koju tradicionalno 
predvodi glumac Milan Milosavljević u ulozi Branislava Nušića.
Sada on na kafu vodi dve dame.

(nastaviće se)

Draga Šušunjara je jednom napisala: "Jako me privlače ove 
ikone jer nisam baš imala prilike vidjeti ih..." Zato je ovaj post
njoj posvećen, a može ih videti svako ko baš nema prilike.

Hrist, slikao Stanko Janjušević

Blagovesti, radio Uroš Predić, u Dobri

Bogorodica sa Hristom, slikao Stanko Janjušević

Bogorodica s Hristom, crkva u Goračićima

Blagovesti, manastir Bukovo

Bogorodica sa Hristom, manastir Sv. Ilije na Staroj planini

Tajna večera, Crkva Uspenja presvete Bogorodice,
Novi Bečej

Vavedenje Bogorodice, rad Uroša Predića,
crkva u Orlovatu

Sv. Nikola, slavska ikona

"Ikona (gr. µ0şÎ˝ - slika, obraz, predstava) je slika na drvetu, 
platnu ili kamenu sa likom Isusa Hrista, Bogorodice, drugih 
svetitelja, anđela ili drugih događaja vezanih za istoriju crkve 
i Sveto pismo. Prisutne su u svim pravoslavnim hramovima, 
gde se postavljaju na ikonostase i zidove" (Wikipiedia)

Zar nije vreme za vikend smeh kod Lastavice?

U foto grupi koju vodim - svakog dana biram naslovnicu i pravim 
poveći broj kolaža, zavisno od toga koliko je zadana tema 
zainteresovala članove i koliko su fotografija objavili. Na temu „Psi“ 
stiglo je najviše fotki. A na temu „Kišobrani“ osrednji broj, ali sve
fotke odlične. Sad je najvažnije izabrati naslovnicu. Dva su 
kriterijuma: fotografija mora zablistati i autor ne sme da ima 
naslovnicu poslednjih 45 dana (na toliko okrećem krug). 
Izaberem jednu sa dva kišobrana, jednostavan narandžasti i crni 
na kojem piše Logitech. Autorka se zahvali i doda da je jedan 
od njih poklon od sina. Tek onda se vratim na kratku prepisku s 
njom od pre par meseci, gde je napisala da joj je sin bio predstavnik 
Logitech-a i umro naglo od infarkta... Smrzla sam se.
I kako verovati da postoji slučaj? Nema ga.

Naš poslednji zlatiborski dan sviće.

Mestimično su livade s još visokom travom, u kojoj ne znate 
gde gazite.

Drugde su kosili livade, pa tu više ne upadamo u trave 
do pojasa.

I zrikavcu se vidi dom

Vraćamo se na ručak

Hoćemo li još jedan krug po livadama?

Mali pas čeka nas kod Zelenkade. Pita jesmo li mu
nešto donele. Jesmo, fine zalogaje od našeg ručka.

Završavamo medicinske kontrole.

Vreme je za povratak. Evo tvrđave iznad Užica.

Avala kaže da smo skoro stigli... AnaM nam maše.
Zlatiborske priče su završene.

Čudno neko svitanje. 

Bar je doručak savršen. Gogoo, ima i za tebe!

Čekamo da nas neko pomazi. A možda i pojaše.

Ne mora se samo pešačiti do spomenika na Zlatiboru

Može se i jahati.

Devojčice se utrkuju. Za koju navijate?

Neki se polako spuštaju.

Na vrhu, celi svet je moj

...i njen.

Slažete li se da su vidici prekrasni?

Ipak ćemo sići i pozdraviti se sa zlatnim livadama.

Pojačajte i slušajte pesmu zrikavaca na zlatnim livadama!

U međuvremenu su kosili livade.

Ovaj konj je slobodan.

Čeka nas mali pas, tipičan za Zlatibor. A mi nosimo dobar
zalogaj za njega.

Ljiljo, pusti ga da jede na miru!

A vidi ti ove oblake!

Nas čeka kafica u Zelenkadi, uz obavezno slatko.
Vidi se odsjaj munje. Odjednom se smračilo, pljušti kao ludo, 
ovde ćemo ostati malo duže dok se ne smiri.

Imam razloga da častim...

A onda nas čeka pozdravna večera.

(još jedan nastavak)

Svanjava oblačno.

Nakon doručka, lepa je i šetnja preko brda na kom se nalazi 
hotel Čigota.

Prolazi se pored vila i odmarališta

Tu je i sportski centar

Utakmice i po kiši...

Samo da se ne izgubite...

Šetamo kroz apartmansko naselje "Kraljevi konaci", koje je
baš lepo uređeno.

Čuda pravimo danas, za nemoguće dođite sutra!

Prošetajmo pored jezera, tog lepog ogledala.

I dođe vreme za ručak...

Ups, kiša. Sledi mali odmor sa čitanjem...

Kad prestane, na kaficu u Adagio

Pa dobra večerica

(nastaviće se)

Obećala sam Šušunjari i Annabony nastavak priče o Sirogojnu.
Kako su u Sirogojnu dobro urađene ograde od pletera!

Koliko tu lepih starih kuća ima!

Obavezna je kafa u „Krčmi“, posebno servirana, odična.

Ima i galerija, da je posetimo?

Po ovim proizvodima vrednih pletilja Sirogojno je svetski 
poznato, po divnim vunenim garderobnim i predmetima 
svakodnevne upotrebe.

U crkvi Sv. Petra i Pavla pogledajmo lep ikonostas i zapalimo 
sveće za zdravlje dragih osoba.

Po povratku fini ručak u Čigoti

Treba i poneka kontrola

Večera je sjajna, kao i obično.

Baš lepo jutro.

Došao je red i na Sirogojno.

Stigli smo u Sirogojno i ulazimo u muzej na otvorenom,
Staro selo.

"Staro selo" je muzej na otvorenom u kojem se prikazuje arhitektura, 
unutrašnje uređenje zgrada, način privređivanja i organizacija 
porodičnog života ljudi brdsko - planinskih predela dinarske regije.
Prostire se na površini od 5 hektara i ima oko 50 objekata koji 
su dislocirani i preneti iz okolnih zlatiborskih sela.“

Dinarska brvnara se gradi na nagnutom zemljištu. Osnova je 
pravougaonog oblika, a zidovi od horizontalno naslaganih 
brvana.Temelji se oslanjaju na kameni podzid.

U dvema glavnim kućama dočekuju nas lokalne domaćice koje 
nam pričaju o starom načinu života i upotrebi pojedinih izloženih
predmeta.

Kuća ima dva ulaza, na istočni se ulazilo za sve dobro, a na 
zapadni izlazilo za sve loše ili bežalo. 

Ima nekoliko vajata, u kojima su živeli mladi bračni parovi, 
a nazivali su ih i „fabrika za bebe“. Šta su drugo mogli 
mladi parovi da tu rade?

Ima i kačarska radionica i vinarija i grnčarija...

I slavska sofra!

Neke kuće su nestvarno lepe i za današnje pojmove

Mali salaš

Domaćice su rekle da se nekad bolje živelo, da se manje žurilo,
a poslovi podeljeni na mnogo članova domaćinstva lakše su se završavali.

(nastaviće se)

Nedelja je, vreme za humor kod Lastavice.

Direktora pred kraj godine uhvatila savest što je 
cele godine izrabljivao radnike, pa odluči da napravi za
njih spektakularano slavlje. Pozvao je svog finansijskog 
stručnjaka. “Želim da proslava bude na nivou, da bude 
lepo, da ne košta puno, da bude upadljivo i da se svi 
radnici provesele!”
Finansijski stručnjak mu hladno odgovori: “Pa šefe, 
teško mi je ovo reći, ali onda je najbolje da se obesite. 
To neće puno koštati, biće na nivou i upadljivo, 
a radnici će se zaista proveseliti.”

 

Nakon što je čula da joj je preminuo deda, Katica je otišla do kuće svoje 95-ogodišnje bake da je uteši. Kada je upitala kako je djed umro baka je odgovorila:- Imao je srčani udar dok smo vodili ljubav u nedeljno jutro."

Užasnuta, Katica stane da kori baku kako dvoje ljudi, skoro
stogodišnjaka, koji vode ljubav zasigurno izazivaju đavola.
- O ne, ne, draga moja. "- odgovori baka
-"Pre mnogo godina, uvidevši koliko smo stari,
zaključili smo da je najbolje vreme za vođenje ljubavi
kada crkvena zvona počnu da zvone. To je bio upravo
savršen ritam. Lep, polagan i jednak. Ništa prenaporno,
jednostavno unutra na ding i napolje na dong."
Baka zastane, obriše suzu i nastavi:
-I da nije naišao prokleti sladoledarski kombi zvoneći, on bi 
još uvek bio živ..."

Subota može biti smešna kod Lastavice