Lastavica

U završnici našeg zanimljivog putovanja obilazimo jako lepu 
vinariju Malča kod Niša.

Manastir Bukovo kod Negotina pomogao je podizanje 
vinograda autohtone sorte crne tamjanike, pa je dobio
kamen zahvalnosti.

Od naše prošle posete baš su lepo sredili okolinu.

Pratite putokaze!

Kakvih tu sve vina nema... Dobra vina u lepom pakovanju.

Ko se to krije u hladu loze kod bunara?

Osvežićemo se u velikoj sali

Tufahije, čizkejk, baklava... 

Obilazimo vinariju, meni je najzanimljivija rimska sala sa 
ukopanim ogromnim amforama (koje se prave u Gruziji).

Vreme je za povratak kućama, a svi nose poneko vino. 
Senka paparaca svuda ih prati...

Sunce zalazi, naš izlet završava.

Bela Palanka ima zelenu oazu i srce, Vrelo. 

Idemo prvo u Park heroja „Vrelo” 

Iz parka se silazi na izvor i slap Mokranske reke. 

Na jezeru na steni je spomenik koji nije zadovoljio naše 
estetske kriterijume. Predstavlja devojku Belu po kojoj se 
Bela Palanka danas zove, a koja se nije htela udati za
turskog agu pa se utopila na svadbi na ovom mestu.

Naše domaćice iz turističke organizacije testiraju naša 
stečena znanja i za tačan odgovor dobijamo poklone. 
Dobila sam lepu majicu za tačan odgovor o rimskoj
dinastiji Sever. Taman za moju novu snajku :)

Nastavljamo u restoran "Vožd M". Jelovnik: sir u paprici, 

čorba od koprive

sarmica od vinovog lista 
(bila bi savršena da je nisu tri kuvara solila!)

seoska vešalica

goveđi repovi
(specijalitet, nisam baš shvatila zašto). 

Dabogda nam uvek bilo ovako lepo u ovom dobrom društvu! 
Nazdravimo!

(Nastaviće se)

Drugog dana smo krenuli u obilazak Bele Palanke. 

Bela Palanka u kontinuitetu postoji 2300 godina. 

U rimsko vreme se zvala Remesiana i bila je jedan od 
najznačajnijih gradova rimske imperije na putu Via Militaris. 
Tu je živela i vladala dinastija Sever. 

U centru Bele Palanke je i dobro očuvan miljokaz, čitač kilometara
koji datira sa početka trećeg veka nove ere. Kameni stub je visok 
2,4 m i dobro je očuvan. Miljokaz je inače najređe arheološko otkriće, 
jer ih je bilo relativno malo i postavljani su obično na raskrsnicama
ili na mestima gde su putnici zamenjivali umorne konje. Postavljen 
je 230. godine na glavnom vojnom rimskom putu Via Militaris u 
vreme cara Aleksandra Severa, poslednjeg cara iz dinastije Sever 
koja je 42 godine vladala Rimom. Miljokaz pokazuje udaljenost 
od Niša 22 milje, odnosno 35 km, što se poklapa sa sadašnjom 
udaljenošću tog mesta od Niša.

Spomenik Septimiju Severu u obliku tvrđave od belog mermera (okolina se uređuje)

Obilazimo ostatke rimske bazilike.

Šetamo kroz ekološki rekreativni centar Banjica na ulasku u grad.

Obilazimo spomenik fudbaleru Crvene zvezde Rajku Mitiću

Spomenik: Belopalančanka s banicom. Dani banice održaće se 
10-12.8.2018.

Ovo je testija, posuda za vodu. I ona zaslužuje spomenik.

Obilazimo crkvu Vaznesenja Gospodnjeg

Bela Palanka se uređuje u saradnji s Bugarskom, u regionalnim
projektima, pa je bugarski turisti često posećuju. 

(Nastaviće se)

"Pirotski ili Momčilov Grad je gradsko utvrđenje pored Nišave i 
nalazi se u samom gradu, odnosno na ulazu u Pirot iz pravca Niša.

Grad je podigao Vojvoda Momčilo za vreme vladavine kneza Lazara 
ovim prostorima. Osmanlije su uspele da ga zauzmu, ali ga je 1386. 
godine povratio vojvoda Dimitrije, što je bio jedan od povoda za 
Kosovsku bitku 1389. godine.

Tokom prve polovine XV veka nalazio se na prostoru srpsko-osmanlijskih
sukoba, tako da se povremeno nalazio u posedu srpskih despota Stefana
i Đurđa, nakon čega je trajno priključen Otomanskoj imperiji. Utvrđenje je
bilo u vojnoj upotrebi sve do prve polovine XX veka.

Obzirom na starost tvrđave i izuzetno veliki broj nemirnih događaja može
se reći da su zidine grada prilično dobro očuvane.

Trenutno se radi na uređenju Momčilovog grada i vidljivi su jasni pomaci 
na platou ispred tvrđave, uređene staze, posađena trava i uređeni parkovi."

Jutro je lepo i najbolje je prošetati preko Nišave
pa obići tvrđavu. Posvećen joj je poseban post.

Vreme je za doručak i onda sjajnu kafu.

Imamo dovoljno vremena, pa ćemo u jednosatno panoramsko 
razgledanje Pirota taksijem. Za nas je jeftin, a taksista je 
inspirisan da nam dostojno prezentuje svoj lepi grad.

Muzej Ponišavlja s krčmom „Ladna voda”.

Tijabarska crkva, velika i lepa Saborna crkva

Spomenik oslobodiocima "Kod Orla".

Železnički most s aktivnom prugom prema Sofiji. 

Pa prelep etno kompleks „Nišavska dolina”.

O sebi oni kažu:
"Taman kada je Pirot postao Grad, kada je dobio počasnu 
nagradu Evropa Nostra za projekat zaštite kulturne baštine
i postao član ove organizacije; kada je sve više turista u 
Pirotu u potrazi za autentičnim doživljajem tradicije, hranom 
i tradicionalnim zanatima; baš kada smo odlučili da ponudimo
našim putnicima autentičan program koji spaja sve ove 
elemente; 

...onda kada je Pirotu zaista bio potreban pristojan, elegantan, 
ali tradicionalan, prostor sa duhom „starog Pirota“, mesto sa 
dobrom hranom i uslugom, mesto sa kojim će se ponositi i tamo
rado dovoditi svoje porodice, prijatelje i goste našeg grada - 
otvorio se Etno kompleks „Nišavska dolina“.

U povratku lepa crkva Roždenja Hristovog, Pazarska, u delu
Pirota koji se zove Pazar.

Slikamo česmu i kafanu „Golemi most”.

Pirot je lep grad!

(Nastaviće se)

Nastavljamo na Divljansko jezero, na 5 km od Bele Palanke,
pogodno za kupanje.

Pazi, snima se!

Pošto Bela Palanka nema dovoljno veliki hotelski kapacitet,
na noćenje ćemo u Pirot, garni hotel “Alma".

Taksi je jeftin pa ćemo napraviti panoramsko razgledanje grada.

Tvrđava se restaurira.

Most ljubavi, preko brze Nišave

Obilazimo lepi centar grada i skulpturu rimskog imperatora 
Septimija Severa.

Skulptura "Žena i muzika"

Po ovoj šari sa nadaleko čuvenog pirotskog ćilima
znate da ste u Pirotu.

Veče završavamo u preporučenoj poslastičarnici "Rekord". Da 
li se baš ovde zaljubila moja prabaka (po kojoj sam u rodu s 
Petrom Preradovićem), stvarno nisam sigurna.

Ali sam sigurna da su odlični bili: boza, sladoled i "kačamak"
(šampita sa sladoledom). 

(Nastaviće se)

Nastavljamo na najveću plantažu lavande u Srbiji, koju je 
u selu Tamnjanici 2010. godine osnovala Ljiljana Petrović, 
bivša estradna menadžerka.

"Za odlazak sa estrade odlučila se posle pogibije popularnog pevača 
Tošeta Proeskog. Posle toga nudili su joj da bude menadžerka 
pevačima sa Balkana i iz evropskih zemalja, ali je odbila."

"Plantaža se nalazi u ataru sela Crvena Reka, nedaleko od Bele 
Palanke u podnožju Suve planine na levoj obali Nišave. 

Na preko trideset hektara zasadila je 600.000 biljaka originalne 
francuske lavande "vera" koja se koristi kao podloga svih parfema
i u medicini. 

Plantažu je proširila smiljem i melisom na po pet hektara, pa tako
sada pod lekovitim biljem ima preko četrdeset hektara. Poznavaoci
kažu da je to najveća plantaža u Srbiji, jedna od tri najveće u Evropi
i da tako velikih zasada nema mnogo u svetu.“

"Plantaža se nalazi na području koje zbog specifične ruže vetrova
ima mediteransku klimu, a tu je i inače prirodno stanište žalfije, 
takođe mediteranske biljke."

Prošetajmo!

Evo i zasada borovnice.

Dole se vidi selo Crvena reka. Ovo su predeli fascinantne lepote.

Ljiljana je zasadila i plantažu ruža. Odatle se beru latice i 
pravi sok i džem od ruže te ružina vodica.

(Nastaviće se)

Mesto Crvena reka se logično zove, po reci crvenkastih obala.

U Crvenoj reci dalje idemo do lepe crkve posvećene Sv. Kirilu 
i Metodiju, sagrađene 1933. godine.

Građena je kao crkva-kosturnica jer se u oltaru crkve nalaze 52 skeleta 
srpskih vojnika koji su život izgubili u ratu 1915. godine. 

Pored crkve je parohijski dom-etno-muzej gde se mogu videti stari 
predmeti vezani za crkvenu delatnost. 

Konačno idemo na ručak u Crvenu reku, restoran „Špaj”. 
Ambijent jako lep, u bašti.

Tu je pozitivno jezgro Izletnika, zaduženo za dobru atmosferu

Belopalanački brendovi su belopalanačka banica i paprika vrtka.
Predjelo su nam: punjene vrtke, banica, srpska salata, hleb iz vurune,
prevrelo mleko... kakav raj za oči! 

Glavno jelo: kobasica i pljeskavica, za desert vanilice.
Trebam li naglasiti da je sve bilo savršeno?

(Nastaviće se)

Svake godine izletnici valjano obeleže krsnu slavu "Izletnika" Sv. Nikola letnji, u 
Vaznesenjskoj crkvi, sečenjem slavskog kolača. 

Ove godine domaćica slave bila je lepa Zorica, a slavu predaje
Slađani za sledeću godinu.

Nakon obreda u crkvi, deo izletnika je nastavio na slavlje u 
restoran "Savski venac", gde smo uz svečani ručak i dobru 
muziku proslavili ovaj poseban dan.

Jelovnik je bio dobar, kao uvek

Igre uvek ima dosta

Izletnik Predrag je i zapevao uz tamburaše...

Brat je rekao sestri, isto si videla u Beogradu kao i ja, samo ti 
još nedostaje "Lorenzo i Kakalamba". Pa, da to ispravimo!

To je restoran koji ne liči ni na jedan drugi. Toliko šašavog kiča 
nigde se ne može videti. Svakako, prepoznatljivi su po 
namernom i tendencioznom kiču, perfektnoj usluzi i klopi.

Volim sto sa jabukama i violinom. A svaki se razlikuje.

Stolice su najblesavije. 

Šekspir na sve budno motri.

Sprat niže je kuhinja, možete zaviriti kroz staklo na podu.

Da izaberemo šta ćemo danas jesti!

Kao malo predjelo ide krem sir sa vrućom lepinjom

Za glavno jelo preporučujem staroplaninski gulaš,
mada je sve ukusno i nema greške...

Da dodamo malo bibera?

Ovako se nude slatkiši za kraj, sikter mandža :)

Izabrala sam Vasinu tortu, klasičnu i divnu.

Drugi su uzeli cream brule sa brusnicom 

i crumble sa šumskim voćem

Ovde povremeno treba doći :)

Pre 12 godina stigla nam je nenadano, saobraćajnom nesrećom,
crnobela maca. Imala je bar godinu dana, verovatno i više. 
Izgleda da je udario auto pre nego ju je snajka našla pored puta.
Mislila je da je mrtva, sva krvava i jadna, ali kad joj je prišla
da to proveri, maca je počela da prede! Odnela je veterinaru 
koji reče da mačke imaju devet života i da će sada potrošiti 
tri - četiri. Brižnom negom uspela je snajka da je oporavi. 
Posle mesec dana razbijeno lice dobilo je normalni oblik, 
ali jedno oko je bilo uništeno, na drugo je slabo videla. I takva,
brzo je pokazala da je negovana kućna maca. Jako brzo se 
navikavala na sve izmene u kućnom rasporedu i na promenu stana.
Nijednom nije napravila grešku u higijenskim navikama. Čuvala sam
je kad god bi snajka putovala.
Nove ukućane maca je dočekala sa strpljenjem. Unuci su rasli
uz nju. Čista i negovana, maca koja ne izlazi iz kuće, nije im 
bila opasnost, a pomogla im je da se nauče izražavanju emocija.
Godine su prolazile, ona je starila mačjom brzinom. Kad je 
navršila 11 godina, njeni domaćini su otišli. Tamo gde su sada,
za macu nije bilo mesta. Ostavili su je meni. Uklopila se brzo, mada
imam utisak da je patila za svojim domom. Posle devet meseci
samo se počela tiho gasiti, sa jasnim znacima starosti i bolesti.
I danas je tiho otišla njena nežna mačja duša u neki mačji raj,
nastojeći do kraja da nikog previše ne uznemiri...
Na njenoj humci sada leži cvetak.

Prošetala bih moje goste koji nikad ranije nisu bili u Beogradu.
Provela sam ih Kalemegdanom, što ste videli. Nastavimo kroz
grad!

Naravno, videćemo Konak Kneginje Ljubice

Odatle je obavezno navratiti u kultnu kafanu "?".

Nastavimo do Knez Mihailove ulice

Pa do spomenika knezu Mihailu i do Narodnog pozorišta

Jasno, idemo u Skadarliju.

Vreme je za ručak. Naravno, "Šešir moj"

Fontana na Trgu Nikole Pašića pa Parlament

Šetnju nastavljamo obilaskom Hrama Sv. Save, što ćemo smestiti
u drugu priču.
(Nastaviće se...)