Lastavica

Krenuli smo izlet u polunepoznato. To znači da deo destinacija
poznajemo, a u drugom delu nismo nikad bili. Vozi Đorđe, vodi Keti.

Vreme nam nije naklonjeno. Autobus hita autoputem u
pravcu Niša. Skrećemo kod Ražnja u pracu Deligrada.

Deligrad je grad delija, junaka, srpski Termopil, gde se branila
Srbija u I srpskom ustanku. Dok pada kiša, obilazimo spomen
crkvu.

Ikonostas je od bračkog mermera, poklon kralja Aleksandra
Karađorđevića.

Craske dveri su posebne

U crkvi se desno od ulaza nalazi "Kosturnica velikana",
spomen kosturnica junaka iz borbi s Turcima od prvog
sprskog ustanka nadalje.

Luster je od mačeva i metaka.

Tu se nalazi jedna od najlepših ikona Sv.Đorđa
koje sam dosad videla

Nastavljamo u Manastir Pokrova Presvete Bogorodice
u Đunisu.

Dan pre bila je Velika Gospojina, pa dolazi mnogo
naroda.

(nastaviće se)

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Izvodim neke radove po stanu.
Kupio sam samoljepljive tapete...
sad sjedim i čekam...

Prijatan dan za šetnju. Krenule smo od slavijskih refleksija

Ovaj lepi mozaik na Terazijama delo je Mladena Srbinovića
i zove se Zaštitnik Terazija

Izbijamo na Trg Republike

Grupa sluša vodiča pod žutim kišo(sunco)branom pred
Narodnim muzejem.

Da li da uđemo?

Ili da pogledamo postavku o neolitskoj Vinči?
8000 godina ljudske istorije na ovim prostorima.

Devojka se odmara u Bezistanu. Kamena je pa joj
ne smeta sunce.

U Tašmajdanskom parku odmara se Desanka Maksimović

I za nas mali odmor na Tašmajdanu

Ne, ovo više nije za nas

Za nas je malo mira u centru grada

Napravimo nekoliko krugova, pa ćemo u čuveni restoran
"Madera".

U čaši je bela tamjanika

A u tanjiru pljeskavica na kajmaku

Živeli!

Nenapisana pesma


Beli papir pesmu traži,
plavi ekran reči moli.

Kažu da dugo
pesmu pisala nisam
da su izvori lepe riječi
zauvek presušili

Nisu. Samo mira trebam
i tišine srca.
U sebe da se zagledam,
odgovore prave nađem

Pa kad me proleće
dotakne i zamiriše,
pesma u meni
sama se napiše

Pre nekoliko dana u foto grupi sam zadala temu "Fontane
moga grada" i ispostavilo se da baš i nemma mnogo fontana
u svojim folderima.

Odlučile smo proveriti u kakvom su stanju fontane u centru
Beograda. Krenimo od Slavije.

Na Trgu Republike je jedna

Jedna je baš zgodna za brčkanje golubova

Blizu nje u Knez Mihailovoj je druga

Devojka sa školjkom čuva Bezistan

Na Trgu Nikole Pašića je velika fontana

Tašmajdanske fontane okrenute su crkvi Sv.Marka

Je li bilo dovoljno za danas?

Pre više godina moju prijateljica je u Fužinama posetio sin.
Sa ocem je slagao drva u podrum. Nisu još rešili zatvaranje
podruma, koji je imao direktnu komunikaciju sa prizemljem kuće.
U zimsko veče sin se vratio u Rijeku i ostavio roditelje, psa
i sedam mačaka u najboljem redu.
Ujutro mu nešto nije dalo mira. Nije mogao objasniti šta. Nije
zvao roditelje, još je rano. Odvezao se do Fužina i parkirao
pred ulazom kuće. Pas ga nije pozdravio lajanjem, a inače ga
uvek oseti. Nije čuo ni mačke, koje su mu privržene. Pozvonio
je na vrata. Niko mu je nije otvorio. Tišina. Potpuna tišina u
zimskom jutru. Pozvao je telefonom majku. Telefon je dugo
zvonio. Onda oca. Isto, bez odgovora. U kući i dalje tišina, ni
koraka ni tapkanja šapa. Nije mogao svojim ključem da otvori
vrata, ključ je s one strane bio u ključaonici. Provirio je kroz
spuštena okna, ništa nije video. Možda je ostavio otključana
bočna vrata podruma? Proverio je, zaključana su, nije mogao
da uđe. Vratio se do ulaznih vrata. Tišina. Nešto definitivno
nije u redu.
Onda se setio da u prtljažniku kola ima novu sekiru, koju je
juče nameravao da ostavi u podrumu, ali je zaboravio. Razvalio
je vrata sekirom. U dnevnoj sobi imao je šta da vidi: roditelji
ukočeni sede pred televizorom, pas i mačke leže po podu.
Brzo je otvorio prozore i pozvao hitnu pomoć. Jedna su kola
odvezla roditelje na intenzivnu negu, a veterinarska psa.
Nakon nekoliko dana roditelji su se izvukli iz krize, zatim pas.
Tri mačke su preživele, ostalima nije bilo pomoći. Šta se ustvari
desilo? Vlažna drva su stvarala ugljen monoksid u podrumu i
kuća se njime ispunila. Roditelji i životinje otrovani su i sin je
stigao u bukvalno poslednji čas. Dobro da je juče zaboravio
da ostavi sekiru...

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

On:Di je oni kolač iz frižidera?
Ja:Pojila san jedan komad.
On: Bila je cila tepsija.
Ja:Nisan ga rizala...

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Imamo dobar povod koji treba proslaviti. Gde ćemo?
Može "Lorenzo i Kakalamba", Cvijićeva 110, Vladetina 26.

Standardno, sto sa jabukama i violinom. Za nepoznavaoce,
jabuke su prave, zlatni delišes.

Dekoracija je neobična, originalni kič sa elementima
iz Italije i iz Pirota.

Evo kako se odvajaju dva stola

Ovog puta sam više gledala lampe. Šarena:

Crvena

Crna

Deo stolica je vrlo originalan, u NF stilu

Usluga je provoklasna. Šta ćemo?
Jagnjetina ispod sača

Ribič s kajmakom.

Pa, neka povod slavlja bude uspešan od početka!

Gde po vrelini? U Topčider. Tu bar ima hlada.

Konak kneza Miloša

A ima i jezerce

A odatle pravo u restoran "Stara daščara"
Otvoreno, a roštilj mami.

Nakon Zlatarskog jezera obavezno svratimo na Zlatibor.

Volim njegove pozlaćene padine

Prošetajmo pored Zlatiborskog jezera

A pored jezera se nalazi "Feniks"

I u njemu čuveni "Kup Zlatibor" sa sladoledom i četiri vrste
šumskog voća. Hoćete li mali?

Posle se vraćamo kući. Užička tvrđava u rekonstrukciji.
Dalje ne slikam, sve je već poznato.

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Dobro jutro, Sjenica se budi, 10 stepeni u 5 ujutro!
Ovde se dobro spava, jer su noći hladne.

Počnimo dan pravom kafom u hotelu "Borovi".

A onda na put do Molitve, terenskim vozilima, po jako lošim
putevima, a kroz prelepe predele. Molitva je najlepši
vidikovac odakle se posmatraju božanstveni meandri
Uvca u svoj njihovoj lepoti.

Da, ovo je put

Etno selo na putu do Molitve je novo.Turizam oživljava kraj.

Vlasnik terena oko vidikovca je Bajro Muhović, naš domaćin.
Vidite njegovu kuću i imanje.

Silazimo po strmom nezaštićenom terenu do vidikovca

Kad se otvore usne planina Jadovnik i Zlatar i otkriju duboki
kanjon reke Uvac i njegove božanstvene meandre, dah zastaje.

Sinonim gostoprimstva, naš domaćin Adnan Aci Sinanović
pomaže svima da bezbedno stignu do vidikovca i vrate se,
a i da dobiju savršeni snimak.

Omiljeni za slikanje je meandar u obliku srca.

Adnan je ovekovečio dve obožavateljke meandara Uvca

Na kraju, susret sa starim prijateljima, Bajro
i Nafija Muhović.

Doviđenja, Molitvo! Ovo mi je deveti dolazak, nadam se
i desetom.

(nastaviće se)