Lastavica

Dan je hladan, vetrovit i vedar. Nastavljamo u Araču. 

Nije lako naći put koji se odvaja prema ostacima benediktinske 
crkve iz 13.veka, usred nepreglednih oranica. 

„Arača je ruševina srednjovekovne romaničke crkve koje se nalazi
između Novog Bečeja i Novog Miloševa u Srbiji, tačnije 12 kilometra 
od Novog Bečeja. Godine 1948. godine je stavljena pod zaštitu kao 
kulturno dobro.“

„Arača je izgrađena oko 1230. godine na temeljima starije crkve
iz 11. veka. Opljačkana je i uništena 1280, a obnovljena 1370. 
godine po nalogu kraljice Jelisavete Kotromanić Anžujske. U toj 
obnovi dodat je gotski toranj, čiji ostaci postoje i danas."

"Pretpostavlja se da je crkva pripadala imanju koje je 1407. kralj 
Žigmund podario despotu Stefanu Lazareviću. Kasnije je pripadala 
despotu Đurđu Brankoviću, koji ju je poklonio Pavlu Birinjiju. Godine 
1551. Turci Osmanlije su spalili crkvu i od tada nije obnavljana.“

Idemo.

Boje dolazeće večeri su prelepe u snežnoj ravnici.

(nastaviće se)

Marijana nas u Novom Bečeju vodi u naselje Vranjevo, 
nazvano po Franji Lotarinskom. U ulici Josifa Marinkovića se 
nalazi Zavičajni muzej „Glavaševa kuća“, otvoren 2009. 

Kuća je stara 200 godina. Pripadala je dr Vladimiru Glavašu, advokatu 
koji se nije bavio pravom, a bio je veliki narodni dobrotvor. 
Pošto nije imao naslednika, zaveštao je kuću pravoslavnoj crkvi na 100 godina, 
s tim da nijedna ženska noga ne uđe (moguće u spomen na neprežaljenu 
ljubav), a posle toga je pripala gradu. 

Portret dr Glavaša s diplomom. 

Obilazimo spavaću sobu koja ima krevet s basamakom

U kući se nalazi i spomen soba kompozitora Josifa Marinkovića, 
Glavaševog komšije, sa harmonijumom, rukopisima, notama i porodičnim
fotografijama. 

Obilazimo i dvorišnu zgradu s alatima i sa starom berbernicom. 

U granama drveća u bašti skrivaju se novobečejske sove.

(nastaviće se)

Iz Sokolca krećemo za Bečej u Bačkoj, gde nas čeka 
Marijana Ćalović koja će biti naš vodič ova dva dana. 

Prelazimo kanal DTD (Dunav Tisa Dunav) i stižemo u Novi Bečej
u Banatu.

Smeštamo se u hotel "Tiski cvet", u blizini tiskog keja i mesta
gde se posmatra jedinstveni prirodni fenomen "cvetanja Tise".

Hotel Tiski cvet biće nam domaćin dva dana. Ime nosi po čuvenom
prirodnom fenomenu, cvetanju Tise. 
"Tri godine u dubini...tri časa na svetlosti... ovo je život malog 
tiskog cveta"

Tiski cvet (lat. Palingenia longicauda) je insekt koji spada u 
vodene cvetove (Ephemeroptera). Dugačak je 8-12 centimetara, 
a razmak krila dostiže 6-7 centimetara. Ova vrsta je poznata 
kao najveća vrsta vodenih cvetova u Evropi. Strogo je zaštićena 
u Srbiji, kao i na međunarodnom nivou na osnovu Bernske konvencije.
Tiski cvet dobio je ime po reci Tisi koju nastanjuje. Vodeni cvetovi 
nisu odlični letači, let im je nesiguran. Uglavnom moguće ih je 
promatrati u proleće i početkom leta, kada se roje. Rojenje počinje
u večernjim satima i traje otprilike tri sata. Zrele životinje se ne 
hrane za vreme svojih kratkih života već naduvaju svoja creva 
vazduhom što im omogućava lakši let. Na početku rojenja larve 
ostavljaju glinu na dnu reke gde su živele tri godine i dižu se na 
površinu vode. U podizanju do površine im pomaže gas koji se 
sakupio ispod njihovih košuljica. Na površini vode se mitari, 
odbacuje svoju košuljicu i izlazi savršen insekt.

Naravno, tu čekamo pravoslavnu novu godinu.

A posle doručka nastavljamo u obilazak...

(nastaviće se)

Vreme je za put, vodi Keti, vozi Vlada. Društvo je pozitivno i veselo.

Vozimo se Vojvodinom, snežnom i belom.

Prvo ćemo posetiti dvorac Sokolac, koji je izgradio Lazar Dunđerski 
u poslednjim decenijama 19. veka. Dvorac je dobila u miraz Emilija 
Ivanović, kćerka Lazara Dunđerskog, kao i čitavo imanje koje se 
zvalo "Veliki salaš“, pa je tako pripao grofu Ivanu Ivanoviću. 

Upravna zgrada je nekad bila lepa...

Nekad je dvorac okruživao divan park...

Nažalost, dvorac se ne održava niti obnavlja. 

Keramika u ulaznom holu je kao nova...

Tu se nalazi originalna soba Lenke Dunđerske sa portretom Lenke u 
prirodnoj veličini, koji je uradio Uroš Predić. 

Ima još lepog originalnog nameštaja. 

Šteta što dvorac nije obnovljen, imao bi šta da pokaže.

(nastaviće se)

Tematsko veče "Ljubav i seta " okupilo je pisce Društva književnika
Beograda. 

Vodili su Anka Stanojčić i Zoran Ilić.

Veče smo počeli pesmom jednog 
od osnivača DKB, Tomislava 
Miloševića, koju je čitala Ljiljana 
Surić Lambić. Ona je pročitala i
pesmu naše članice Duke Veljković
"Otići ću".

Otići ću

Kada rešim da odem,
a rešiću to vrlo brzo,
okrenuti se neću, ni za tren stati,
ostaviću te i sve što je bilo,
kod tebe neka ostane
i ovo srce što pati.

Dignute glave zaploviću
čamcem koji ne znam gde brodi
i neću nijednom stati.
Ni ptice selice kada odlaze
nijedno perce ne pokvase
preko okeana kada preleću
u slanoj burnoj vodi.

Ptice će se u stara gnezda
sledećeg proleća vratiti.
Ja tebi nikada neću,
niti ću za tobom patiti.

Nastavila je sekretar Anka Stanojčić pričom "Seta", 
pa pesmom "Mili"

Mili

Zvala sam te Mili
dok sam te volela
i o tebi sanjala

Zvala sam te svim
najlepšim imenima
koje ljubav može dati

Bio si mače, dragi,
sve nežno što je moja
mašta mogla zamisliti

Sad opet nosiš svoje ime
i niko te više ne zove
toplo, najtoplije.

Mili.

Nastavili su sa po dve pesme ili proznim pasusima:
Slađana Belko

Ljubomir Vujović

Vera Pavlović

Gordana Rusinkov Marković

Nadica Ilić

Zorica Milošević

Olivera Šestakov

Slavka Stanikić

Jelica Danković

Zoran Škiljević

Sandra Nogić

Danijel Đukić

Zorica Milosavljević

Miša Lazar

Simo Vasić

Marko Matić

Milivoje Jozić

Zoran Ilić

Pa, doviđenja do narednog sastanka!

Njena lektorka je čitala poslednje priče i pesme i pitala odakle tolika
seta u njima. Nije znala odgovor. A sve češće je osećala neku tugu
kad bi se deca razišla svojim poslovima, a njoj se samoj nije išlo 
nigde. Prijateljice su imale svaka svoju zanimaciju. Nikog nije volela. 
Skoro je zaboravila kako to izgleda. Uvek je više volela da voli nego
što je određenog muškarca volela. Volela je ljubav. Nekako je uvek 
u sebi imala previše ljubavi, presipala se i kad bi je svu dala.
Ostajalo je još mnogo neutrošene.
Danas je pozvala svoju prijateljicu s kojom se duže vreme nije čula.
Dobila je njenog slepog supruga naviklog da po tonu glasa proceni 
mnogo. 
„A što si tako setna?“
„Čini ti se.“
„Ipak mislim da si setna“.
I tada se zamislila nad prazninom koju je osećala negde u duši. Nad 
svim promašajima u pokušaju da srce pokloni pravom, a svaki put 
je izbor bio sve lošiji. Ako je to bio izbor. Ako uopšte imamo mogućnost 
izbora... Umaralo ju je da počinje ispočetka, pa opet boluje. Toliko je 
puta morala odbolovati razočarenje da više nije imala snage za 
nove početke. Setila se Markesove misli da ne prestajemo voleti 
kad ostarimo, nego smo ostarili kad prestanemo voleti. Dakle, ostarila je.

Kritike su bile odlične. I konačno mi je predstava stigla na red za
gledanje.

Zašto je poludeo gospodin R?
Premijera: 20. jun 2018. 
Pisac: po istoimenom filmu Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fenglera, Režija: Bobo Jelčić 
Igraju:
Gospodin R. - Boris Isaković
Gospođa R. - Nataša Tapušković
Šef - Branko Cvejić 
Hana - Dubravka Kovjanić
Kolega 1 - Milan Marić 
Kolega 2 - Bojan Dimitrijević 
Komšinica - Jelena Stupljanin 
Baka R. - Vesna Čipčić
Deda R. - Feđa Stojanović 
Amadeus, sin - Pavle Korać

"Predstava "Zašto je poludeo gospodin R" u izvođenju 
Jugoslovenskog dramskog pozorišta najbolje je 
ostvarenje 23. Jugoslovenskog pozorišnog festivala u 
Užicu - "Festivala bez prevoda" čiji takmičarski deo 
je završen u novembru 2018."

"Pobednički komad na scenu je postavio Bobo Jelčić 
a njemu je, takođe jednoglasnom odlukom, pripala nagrada
"ardalion" za režiju."

"Jugoslovensko dramsko pozorište sa užičkog Festivala 
nosi i još jednu nagradu - Boris Isaković za ulogu Gospodina R. 
proglašen je najboljim glumcem. I u ovoj kategoriji svi članovi
žirija su imali isto mišljenje."
Ako mene pitate, ekipa je odlična. Potpuno razumijem glavnog
junaka, pitali smo se da li ćemo pre poluditi mi ili on...

"Film Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fenglera "Zašto je 
poludeo gospodin R… (Warum läuft Herr R. Amok), snimljen je 
1970. godine. Pored ostalih nagrada, osvojio je Zlatnog medveda 
na Filmskom festivalu u Berlinu."

AnaM voli medvediće

Ona voli zeleno

Ona voli ljubičaste lale

Ona voli vatromete

Ona voli serenade



Ona ne voli ako joj zaboravimo rođendan.
Evo, setila sam se. AnaM, srećan ti rođendan!
Neka ti se ispune sve male želje, uz jednu veliku: zdravlje!

Kad ste stari i sami, kad ste u domu, šta vam treba?
Dobra nega, pomoć, lepa reč, malo muzike.

Da u Gerontološki centar Beograd, Dom Voždovac, stignu 
lepa reč i muzika, pobrinuli su se bar za jedno veče lekari 
pesnici i književnici Umetničke sekcije Društva lekara
Vojvodine SLD i Srpskog lekarskog društva u saradnji sa 
Udruženjem „Akcija za slepe”.

Dočekali su nas domaćini, upravnik Doma Voždovac Ivan 
Jezdić i radni terapeut Marina Arsić.

Pred punom salom Doma Voždovac nastupili su pesnici
i književnici: dr Vladimir Jokanović

Prof. dr Jovan Striković

Prim. dr Anka Stanojčić (i najpažljivijoj slušateljici 
odmah poklonila svoju knjigu)

Prim. dr Ljiljana Surić Lambić

dr Predrag Dugalić

dr Vesna Sekulić

i dr Ljiljana Đuričić.

.
Nežnu pratnju pesmama obezbedili su članovi Udruženja 
„Akcija za slepe” Luka Joksimović i Uroš Martinović.

A njihovi dueti raznežili su sve prisutne

Vokalni solista Dragiša Gaborović pevao je na četiri jezika
i inspirisao ples po kuloarima.

Prilikom posete upravniku Doma Voždovac dr Vladimir 
Jokanović poklonio je više svojih knjiga a dr Vesna Sekulić 
podelila je korisnicima nekoliko desetina knjiga kao lični poklon.
Uručen je poklon od 141 knjige za domsku bibliotetku dobrotom 
našeg stalnog saradnika Udruženja Adligat na čemu im javno 
zahvaljujemo. Potrudićemo se da i drugim objektima Ustanove 
Gerontološki centar Beograd učinimo slične poklone

Volite li romanse? Ja da. Pa kad su pozvali u Klub-restoran "Tesla", 
Savski trg 9, Beograd, odazvala sam se brzopotezno.
VEČE RUSKIH I CIGANSKIH ROMANSI
Mirjana Marinković, glas
Zoran Dimitrov, gitara

Stigli smo prvi, dok su se raspevavali, i na miru ih slušali.

A kad se sala napunila, dva sata bez pauze ispunjavali su nam
muzičke želje, koje nismo ni izrekli...

Pokušaću sledeći put da uradim neki bolji snimak, 
mojim nisam zadovoljna, neka ovaj posluži za prvu pomoć.

Ovo jelo je smislila moja prija, pa ga po njoj i zovem. Ona je odličan
kulinar i nije je lako stići. Moj stari receptar čuva ovo jelo sa 
poštovanjem.

Propržite na maslinovom ulju 3 seckana crna luka, dodajte narendane 
3 šargarepe, prodinstajte, pa dodajte 600 g mlevenog mesa (juneće+ 
svinjsko) i propržite. Dodajte malo vode, so, neobavezno vegetu,
biber, origano, pa prodinstajte pola sata. Na kraju dodajte 4 kašike kečapa i 3 kašike brašna.

Skuvajte široke rezance 500 g u slanoj vodi. Ako ih ne nađete,
kao što ja nisam, mogu poslužiti i uži.

Narendajte 200 g kačkavalja.

U tepsiju ređajte sloj rezanaca, sloj mesa, sloj narendanog
kačkavalja, ponovo rezance, pa kačkavalj.

Pecite na 200 stepeni 40-45 minuta. Jedite u slast!
I nazdravimo!