Naše virtuelno putovanje počinjemo od krajnjeg zapada Evrope
i polako ćemo se vratiti u mesto polaska. Ne možemo stvarno
putovati? Možemo bar na ovaj način.
Sleteli smo na lisabonski aerodrom i smeštamo se u centru
u krugu oko trga Markiz de Pombal, odakle je najbolja turistička
komunikacija. Odavde polaze autobusi za razgledanje i ima
stanica metroa, a pešice se može mnogo toga videti.

Prvog dana ćemo uzeti kartu za bus Castello, koji će nas
voziti na najvažniji vidikovac, dvorac Sao Jorge.

Na ovom mestu shvatimo gde smo, dobijamo potpunu
orijentaciju. Ispod nas je široka delta reke Tejo (Težo) i
mostovi koji povezuju ostrva.

Vidi se da je Lisabon podeljen na dva dela širokom avenijom
Avenida da Libertade koja vodi od trga Markiza de Pombala do
Restauradores i onda se račva u tri kraka do trga Praca do
Commercio pa izlazi direktno na reku Tejo.

Sa naše strane je Alfama, najstariji deo Lisabona, sa čijem
vrhu je dvorac i dalje se širi Lisabon do mosta Vasco da Gama.

Prošetajmo Alfamom, kraljevinom fada, uz neizostavni tramvaj 28.

Na drugoj strani je Baixa (Baiša) izgrađena posle katastrofalnog
zemljotresa 1775, kada je Markiz de Pombal brzo obnovio
vitalne strukture grada.

Nadovezuje se stari deo Bairro Alto, na brdu, sa prelepim
vidikovcima i mnogo restorana gde se sluša dobar fado.

Belem je fascinantni deo, pruža se pored reke Tejo u pravcu
ušća  i u njemu se nalazi ogromni i prelepi manastir Jeronimo.

Na obali reke je najlepša bela kula, čipka u kamenu u
manuelinskom stilu, Torre de Belem.

U šetnji uz reku videćemo spomenik osvajačima, Padrăo dos
Descobrimentos u obliku karavele.

U suprotnom pravcu moramo obići monumentalni prostor
gde je održan Expo 98 sa najvećim ocenarijumom u Evropi.

U nedogled se pruža najduži most u Evropi, most Vasco
da Gama, dug 12,3 km.

Lisabon, najlepši grad Evrope, traži najmanje pet dana za ovo što sam opisala.
Vratila sam se četiri puta i još bih, samo da mogu...

Došlo je neko čudno vreme kad putovanja nema, kad se svi
zatvaramo u naše male svetove i nadamo se da ćemo naši
mili i mi pregurati ovo koronasto doba. Okrećemo se uspomenama
koje nas hrane dok ne budemo opet mogli (ako budemo mogli)
da živimo normalno. Da meni bude lepše, a nadam se i vama,
zamisliću svoje savršeno putovanje i svakog dana prisetiti se
jedne lepe destinacije. Putujte sa mnom. Vežite se, polećemo
iz Beograda, sa aerodroma Nikola Tesla.

Dole ostaje Beograd sa svojim mostovima

Avala nas pozdravlja

Kalemegdan s Pobednikom želi nam srećan put

Ne uočavam meni najlepše zgrade, konak kneginje Ljubice
i konak kneza Miloša

Topčider se gubi u daljini

Šetača u Knez Mihailovoj ulici ionako sada nema

Naš pravac je zapad Evrope: Lisabon. Odande ćemo
putovati ka istoku, dok ne obiđemo u mislima sve
što vam mogu pokazati.

Bilo bi dobro da struka odlučuje o svim merama koje se preduzimaju
u vezi pandemije korone, COVID-19. Dosad je stekla već poprilično
saznanja, na težak način, u 201 zemlji sveta, preko pola miliona
obolelih i nažalost preko 26000 umrlih. Ne pita se dovoljno, rekla bih,
u većem broju zemalja. Ili se pita uzan krug onih koji ne poseduju
najveće znanje.
A znanje se menja iz dana u dan, i zabrinjava podatak da postoje
zdrave kliconoše koje će zaraziti mnoge, a sami o tome neće imati
pojma. Možda će oboleti nakon 14-21 dan, a možda ni onda neće.
Samo će raznositi drugima. Društvene mreže preplavljene su svim
mogućim „čudotvornim lekovima“ od kojih mi se već diže kosa na glavi.
Kad su tako dobri, zašto nije ceo svet zdrav? A on je ujedinjen kao
nikad u istoj muci. Čini mi se prilično dokazanim da vredi nošenje
valjane maske da ne prenesemo drugima, manje da sami ne dobijemo.
Više vredi pranje svega što se prošeta po gradu, a što ne može da
se pere, treba okačiti na sunce. Sunce je oduvek bilo jedan od
najboljih dezinficijenasa. Sve kvake, sva mesta kojima se otvara
zadržavaju virus dovoljno dugo, pa njihovo dodirivanje zahteva
pranje ruku i dezinfekciju tih mesta. Izolacija? Oni koji će lako dobiti,
a teško ozdraviti sada se moraju izolovati, iako nam to svima teško
pada. Tu nije važna samo dobna granica, važnija su oboljenja koja
osoba nosi, svi defekti imuniteta.
Iako sam lekar, ne znam dovoljno o ovoj pandemiji. Struka će tek
kasnije skupljati iskustva i napisati radove iz kojih ćemo se učiti za
neki drugi put. Sad se učimo u hodu. Znaju više oni koji su u prvoj liniji,
koji su lečili obolele i njih bi trebalo slušati. Manje panike, a više
discipline, kao u Nemačkoj. Svoju okolinu nažalost ne mogu navesti
kao primer najboljeg ponašanja.

Bilo bi dobro da struka odlučuje o svim merama koje se preduzimaju
u vezi pandemije korone, COVID-19. Dosad je stekla već poprilično
saznanja, na težak način, u 201 zemlji sveta, preko pola miliona
obolelih i nažalost preko 23000 umrlih. Ne pita se dovoljno, rekla bih,
u većem broju zemalja. Ili se pita uzan krug onih koji ne poseduju
najveće znanje.
A znanje se menja iz dana u dan, i zabrinjava podatak da postoje
zdrave kliconoše koje će zaraziti mnoge, a sami o tome neće imati
pojma. Možda će oboleti nakon 14-21 dan, a možda ni onda neće.
Samo će raznositi drugima. Društvene mreže preplavljene su svim
mogućim „čudotvornim lekovima“ od kojih mi se već diže kosa na glavi.
Kad su tako dobri, zašto nije ceo svet zdrav? A on je ujedinjen kao
nikad u istoj muci. Čini mi se prilično dokazanim da vredi nošenje
valjane maske da ne prenesemo drugima, manje da sami ne dobijemo.
Više vredi pranje svega što se prošeta po gradu, a što ne može da
se pere, treba okačiti na sunce. Sunce je oduvek bilo jedan od
najboljih dezinficijenasa. Sve kvake, sva mesta kojima se otvara
zadržavaju virus dovoljno dugo, pa njihovo dodirivanje zahteva
pranje ruku i dezinfekciju tih mesta. Izolacija? Oni koji će lako dobiti,
a teško ozdraviti sada se moraju izolovati, iako nam to svima teško
pada. Tu nije važna samo dobna granica, važnija su oboljenja koja
osoba nosi, svi defekti imuniteta.
Iako sam lekar, ne znam dovoljno o ovoj pandemiji. Struka će tek
kasnije skupljati iskustva i napisati radove iz kojih ćemo se učiti za
neki drugi put. Sad se učimo u hodu. Znaju više oni koji su u prvoj liniji,
koji su lečili obolele i njih bi trebalo slušati. Manje panike, a više
discipline, kao u Nemačkoj. Svoju okolinu nažalost ne mogu navesti
kao primer najboljeg ponašanja.

Nedelja je i vreme za Lastosmeh

Nakon upotrebe toaleta koristite četku!
-Hvala. Jesam, ali mnogo boli

Danas je subota i vreme za Lastosmeh

Posledice medenog meseca

Nekom čiči od 80 godina, koji se žalio da nekako u zadnje
vreme ne može kao pre, tražili da donese uzorak sperme...
Sutradan čiča preda praznu teglu. Pita doktor šta bi, kaže
čiča:-Paz' 'vako, doktore - prvo sam probao desnom rukom,
pa levom, pa sa obe, al' ne ide pa ne ide. Onda probala žena,
jednom, drugom, obema, pa zubima, pa bez zubi, ali ne ide.
Čak smo zvali i komšinicu i ona je probala to sve,
i ruke i zube i između kolena i ništa".
Doktor, šokiran - "Zvali ste i komšinicu!?"
- Da, i ne ide pa ne ide, nikako nismo uspeli da otvorimo teglicu.

Krenula Fata u šetnju čaršijom s malim Mujicom i nakon
nekog vremena naleti na jaranicu Habibu. Izljube se njih
dve i izgrle, pa će Fata prekorno malom Mujici:
- Muj'ce, de poljubi tetu Habibu!
Mujica se odmakne: Jok!
Fata ga povuče za uho i zadere se:
- Muj'ce, de poljubi tetu Habibu kad ti kažem!
Mujica i dalje odbija: Jok, neću!
Fata ga besno upita:- A što nećeš?
Mujica pogleda u pod:
- Pa pokuš'o je babo jučer, pa je popio šamarčinu!

Žali se prijateljica prijateljici kako joj muž počeo da zaboravlja
razne događaje, kao npr. godišnjicu, 8 mart….i sl.
Ova joj na to odgovori. -Odlično. Moj je počeo da zaboravlja još
pre par godina. Ujutru kada se probudi, ne prepozna me, misli
neka druga, i znaš već, navali.
-Onda neću da vodim kod lekara ovog mog, odgovori utešena
prijateljica. -Hvala ti što si mi rekla. Nije loša ta bolest.

Poezijom protiv korone

Poezijom protiv korone

Poezijom protiv korone

Poezijom protiv korone

Po legendi, čovek koji je smislio igru “šah” pokazao je svom kralju novu igru.
Kralj je bio oduševljen.
- Ovo je sjajno, šta želiš da ti dam kao nagradu što si napravio
ovako dobru igru?, pitao je kralj
- Ja bih želeo žita, reče izumitelj
- Naravno! Koliko žita?

- Hteo bih na ovo prvo polje šahovske table da stavimo jedno zrno
žita. Zatim na drugo polje dva, pa na sledeće 4, pa 8 pa 16, pa 32
zrna žita… svaki put duplo više, i tako do onog poslednjeg polja
na tabli

- Pa to je baš malo žita! To nije nikakva nagrada za tebe! Jesi li
siguran da to želiš?, pitao je kralj
Izumitelj je insistirao da to bude njegova nagrada. Kralj je pomislio
“kakva budala, prodao mi ovako dobru igru za malo žita”, i dao svojim
matematičarima da izračunaju koliko je to žita i da isplate čoveka.
Međutim, kada su matematičari izračunali, došli su do podatka da
je to 18,446,744,073,709,551,616 zrna žita, odnosno da bi trebalo
da se poseju 4 planete Zemlje celom površinom da bi se toliko žita
napravilo. Prema toj legendi, kralj je bio oduševljen mudrošću ovog
izumitelja i pozvao ga je da mu bude savetnik.

Ista stvar se dešava sa virusom. U ovom trenutku, mi vidimo veoma
malo zrna žita na tabli (broj obolelih) i lako možemo da se prevarimo
kako to nije ništa strašno. Ali ako svaki oboleli u proseku zarazi
još dvoje (sasvim realno kada ne bismo ništa preduzeli), onda bi
matematika bila ista kao na ovoj tabli.
Zato je bitno da budemo u kućama i da nemamo kontakt sa ljudima,
jer matematika je jasna - broj obolelih može da opada tek kada jedna
obolela osoba u proseku zarazi manje od jedne nove osobe
(naprimer, 0.8). Sve preko 1, vodi u matematiku šahovske table sa
ogromnim ciframa.

Nedelja je i vreme za Lastosmeh

Idem popodne na neki rođendan

Pripazite ako se sunčate....

Za vreme vanrednog stanja

A nekad nisu puštali svoju decu na sastanke...

I da ne bude sve gorko... torta!
Dizajn je savremen

Danas je svetski dan poezije. Idemo, poezijom protiv korone!

Bila su to neka druga vremena, kad je harala tuberkuloza i kad se
dobra linija najpre povezivala s ovom bolešću. Moj svekar je kao
mršavi momak s Banije ugledao moju svekrvu i na prvi pogled se
zaljubio u jedru debeljucu. Ta ne može imati tuberkulozu!
I samo je ponavljao:„Molite Boga, gospođice, da mama odobri!“
Pitala se njena majka, koja je dala blagoslov i tako su se uzeli.
I kad god mi neko kaže: „Budi mi zdrava i debela!“, setim se
njih dvoje.

Vanredno stanje od 15.3. 2020., niko stariji od 65 godina ne sme

izići na ulicu. Većina ima nekog mlađeg ko će im doneti namirnice.
Ali ima dosta ljudi koji su sasvim sami, a spadaju u rizičnu
grupu. Neke opštine su se organizovale i volonteri sve nabavljaju.
Druge nisu. I onda osvane na FB ovakav oglas. Protrljate oči,.
ne verujete, a onda pohvalite te divne ljude i pošaljete oglas svim
prijateljima za koje znate da nemaju koga poslati po namirnice.

Galerija Vujadinovic
21 G. ·
Dragi prijatelji! Zbog vanrednog stanja i zabrane kretanja licima
starijim od 65 godina Galerija Vujadinović je donela sledeću odluku:
Svim građanima kojima je potrebna pomoć u vidu nabavke i dostave
namirnica, lekova, higijenskog materijala i drugih proizvoda, a nema
ko da im pomogne i ne mogu to sami da urade, tim galerije će to
uraditi za vas. AKO IMATE FINANSIJSKIH PROBLEMA NIJE VAM
POTREBAN NOVAC, MI ĆEMO SVE KUPITI ZA VAS. Ne ustručavajte
se da nam se javite. Pošaljite nam poruku sa spiskom stvari koje su
vam potrebne i adresu, ili nas pozovite telefonom na 060 0 514 314,
i u najkraćem roku pokušaćemo da vam sve dostavimo. Iznajmili smo
2 automobila, voze ih mladi nasmejani ljudi, stvari ćemo vam ostaviti
ispred vrata uz želju da se što pre vidimo nasmejani. Akcija će trajati
sve dok bude dozvoljeno kretanje nama koji radimo. ZAJEDNO i
umetnošću protiv virusa!
Vaša Galerija Vujadinović 060 0 514 314
Resavska 33