Lastavica

"U petak 29. septembra 2017. godine u 12 časova u okviru Srpskog 
lekarskog društva u Beogradu otkrivena je bista prvoj lekarki u Srbiji 
dr Draginji Dragi Ljočić. 

Zamisao lekara Sekcije za umetnost, kulturu i humanost SLD realizovana 
je uz podršku lekarki Srbije. Bista dr Ljočić rad je i poklon akademika medicine
Vladimira Jokanovića koji je do sada izvajao preko stotinu bisti znamenitih 
lekara i drugih ličnosti sa naših prostora. Lekari umetnici predvođeni autorom 
ove biste godinama u okviru Srpskog lekarskog društva ispisuju istoriju 
medicine umetničkim delima. 

Dr Draga Ljočić (1855–1926 ), rođena Šapčanka, lekarka koja je završila
studije medicine kao druga žena u Cirihu (Švajcarska) u drugoj polovini 
19. veka, borila se i izborila u Srbiji za njihovo učešće u lekarskoj profesiji.
Najpre je polagala ispit pred komisijom da bi se kolege uverile da im je 
po znanju ravna, da bi to višestruko potvrdila u srpskom vojnom sanitetu 
u svim oslobodilačkim ratovima svoga vremena.

Dr Draga Ljočić je prva žena koja je učestvovala u uređivanju našeg 
najstarijeg medicinskog časopisa „Srpskog arhiva za celokupno lekarstvo”,
organa Srpskog lekarskog društva, koje je po vremenu osnivanja– pre 
145 godina (1872) treće u Evropi!

Pozivu Sekcije da se izlije bista dr Drage Ljočić, filantropu i zaštitniku dece, 
u kratkom roku odazvalo se preko 500 priložnika među kojima su njeni 
članovi, lekari više podružnica, drugih sekcija Društva, udruženja lekara 
van Društva kao i članovi lekarskih porodica. 

Na zdušnoj podršci najtoplije svima zahvaljujemo a medije pozivamo 
da zabeleže ovaj za našu sredinu važan događaj „ispisivanja u bronzi”
lika prve lekarke u Srbiji koja je snagom, hrabrošću i mudrošću uvela 
kod nas žene u lekarsku profesiju.
Sekcija za umetnost, kulturu i humanost SLD 
dr sci. med. Slavica Žižić Borjanović, sekretar"

Tekst je napisala dr sci. med. Slavica Žižić Borjanović

fotografije snimila:
prim.dr Anka Stanojčić

Uvek je zanimljivo videti divlje konje na Kupresu. Srela sam ih
i na putu u Makarsku.

Ovaj lepotan pripada ergeli Fantast

Ovi rade za policiju

Konjički klub "Urban cowboy", Grocka

Ovaj konjić treba nove cipele

U ergeli Kelebija sanjari ovaj lepotan

U Trešnjevcu konji su vukli prikolice u kojima su izletnici
sedeli na balama sena

Ergela Zobnatica sa tradicijom odgoja rasnih konja dugom
preko dve stotine godina. 

Ni u Vatikanu se ne može bez konja :)

Volite li konje?

Nažalost, vreme našeg odmora je završeno. Trebamo se
podraviti s Makarskom za ovo leto. Taman i leto završava...

Jutro započinje odrazom u neobičnom ogledalu...

Nastavlja se šetnjom pored hotela "Dalmacija" 
pored čijeg ferala me svojevremeno suprug zaprosio...

Nastavlja se plažom, jednom od najlepših za koje znam

Mnogi odavde započinju posetu Makarskoj. 
Autobuska stanica.

Moje rodno mesto, 100 m od mora. Ovo je bio 
franjevački samostan, pa godinama bolnica, 
pa sada ponovo franjevački samostan.

Nezaboravni Dr Martin Petković je odredio moj 
životni put lekara. Ovde je stanovao...

Nosim svoju novu knjigu u makarsku Gradsku knjižnicu. Tu se 
mogu naći i prethodne tri.

Posećujem svoje drage koji večno sanjaju

Još jedna šetnja Kalalargom...

Pozdrav s Tinom

Kafa zna se, kod "Kostele" ili u "Biokovo"

Susret sa starom školskom drugaricom

I uz kafu knjiga "More mora" sa posebnom posvetom

Pa makarska luka, naravno

Nema veze ako odjednom pljusne kiša

Tu je onda "Čoveče , ne ljuti se"

Za pozdravni ručak, ušate.

...i oproštajni kolač od sira u "Fantazija"

ili sladoled u "Romana"... može oboje

Noć se spušta, valja partit...

Laku noć, Makarska... i doviđenja!

Meseče srebrni...

Vratimo se u Makarsku i prošetajmo poluostrvom Sveti Petar,
između dve kiše.

Tu su moje omiljene staze. Da vidimo hoće li se i vama
svideti.

Katanci su zarđali, a ljubavi koje su u njima 
zaključane, postoje li još?

Sveti Petar budno čuva svoje poluostrvo

Poluostrvo Osejava ostaje iza nas, a pučina je omeđena Hvarom

More, nebo i borovi ovde igraju neku svoju tajnu igru

Začarali su i Ljiljanu

Koje priče pamte ovi borovi i kamen suri?

Na vrhu brežuljka je, naravno, crkvica Sv. Petra.

A kroz Vrata ljubavi prošla je ovog puta Ljiljana. Možda
joj donese sreću u ljubavi...

Odatle se silazi prastarim kamenim skalinama

...do večne igre mora i kamena... 

...do sika (stena) koje pamte mnoge ljubavi...

Veseli brod "Makarski Jadran" vraća se sa jednog od 
svojih letnjih putovanja. Celi brod pleše uz "Despacito"

Prija li meditacija uz more?

Naturista je samo skliznuo u more.

Stari svetionik Sveti Petar

Netko je davno ovu stenu zvao "tron". Odavde je voleo
pratiti moje tragove

Sunce se premišlja

Ipak je nestvarno obasjalo plažu

Namenjeno je deci, a dece nema...

Dok su ove fine torte namenjene nama 
i biće nam večera.

Sa severozapada se na Makarsku rivijeru stiže iz pravca Omiša kod prevoja
Dubci, gde preko Prisika (305 m) dolazi i cesta iz unutrašnjosti od Šestanovca.

Dolazak preko Biokova od Vrgorca posebno je dojmljiv i neponovljiv prizor
kada se posle razigranog krševitog Biokova otvori  veličanstven 
pogled na Rivijeru u svoj njenoj lepoti, od Drašnica, preko Podgore, 
Tučepa, Makarske, Brela sve do Splita, na ostrva Brač, Hvar, Korčulu i 
poluostrvo Pelješac. 

Pogled na Makarsku. Vide se poluostrva koja uokviruju 
makarsku luku, Osejava levo i Sveti Petar desno.
U daljini se vidi Hvar, pa Pelješac i Korčula.

Odakle god prišli Makarskom primorju pred nama je veličanstveni dar
prirode - monumentalna planina Biokovo u  svojoj impresivnoj 
veličini i lepoti, što se izdiže iznad Makarske rivijere kao nepremostiv 
zaštitnik svih turističkih mesta uz obalu koja su poput blistave, 
biserne ogrlice u njegovu podnožju.

Moj dom u Makarskoj, apartmani Tamburović

Mnogi vole prošetati do plaže Nugal, nadomak Tučepa

Uvek vidimo stara naselja pod liticama i obroncima Biokova, još 
sačuvanu seosku arhitekturu, stare kuće i konobe, a uz obalu 
turistička mesta s novim hotelima, kućama, vilama, skladno 
uklopljenim u stara ribarska i težačka naselja u kojima
pulsira novi savremeni život u skladu s nasleđem predaka.

Prošetajmo još malo po Makarskoj rivijeri, pre nego dođe 
vreme za povratak. Najbliže mesto u pravcu Dubrovnika
su Tučepi. 

Preporuka za smeštaj, hotel "Laurentum", laureat
nekoliko takmičenja malih hotela

Pogled s mora na Tučepe

Bliže

Još bliže, mesto mojih specijalnih uspomena, hotel "Jadran",
sada potpuno obnovljen.

Plaža u Tučepima vrlo je popularna, zbog hladovine pod borovima, otvorenosti i oblog šljunka.

Pokazala sam prijateljici jedan deo Makarske rivijere. Ona
nije jako velika, ali se ima šta obići. Ovo je pogled na Podgoru.

Podgora s mora

Veliko brdo, mirno i skriveno

...i očuvani stari suhozid...

Ovde su najlepši zalasci sunca...

Grad Korčula sada ima 16000 stanovnika. Jakica nas vodi kroz stari 
srednjevekovni grad Korčula na poluostrvu, sa sedam gradskih kula. 

Prolazimo prvu gradsku kulu iz 15.veka u gotsko venecijanskom stilu. 

Celi grad je građen kao veliki erkondišn, sa ulicama prema maestralu 
ravnim (kako bi maestral prodirao bolje) i zakrivljenim ulicama prema 
buri, kako bi se smanjila jačina bure. Kale su uske i visoke, tamne i u 
njima je hladnjikavo. 

Svuda postoje kameni zubi na koje se u letnjim sparinama provuku 
štapovi sa mokrim čaršavima, koji omogućuju privatnost u uskim kalama
i rashlađuju dok se suše - primitivni klima uređaji. Na donje zube stavljali 
su saksije sa cvećem.

Unutar starih zidina u 15.veku je živelo 2000-2500 ljudi, a danas živi 
samo 200 ljudi. Korčulani su bili poznati po kamenoklesarstvu i 
brodogradnji. I danas pišu poeziju u kamenu. Uverite se!

Idemo oko starog grada. 

Crkva svih svetih iz 1436 godine sa kasetiranim stropom nazvana je 
zbog toga korčulanska Sikstinska kapela. Lepa rozeta i zvonik.

Starinski toalet sa prozorčićem, između 
dva bloka kuća sa kanalizacijskim sistemom
koji je koristio slobodni pad u more.

Šetamo duž gradskih zidina, sve su ulice popločane kamenom. Idemo 
jedinom ulicom bez stepenica do glavnih gradskih vrata od kojih je desno
najstarija kula iz 14. veka, Revelin. 

Od glavnih gradskih vrata idemo glavnom uličicom koja seče grad 
napola. Dimenzije starog grada su samo 300x170 m.

Stub iz 15. veka

Gradski muzej-u palati porodice Gabrielis, iz 16.veka. Šetnjom kroz
izložbene prostore ovog muzeja, jedinstvenog na bližem području, 
oživljavamo kulturnu i privrednu prošlost Korčule od predistorije 
do naših dana. U IV. veku p.n.e grčki kolonizatori nazvali su Korčulu
Korkyra Melaina, zbog guste borove šume, a Rimljani je nazivahu 
Corcyra Nigra.

Gledamo stare amfore i sidra iz 1.stoljeća, kamenicu za 
ulje, krilatog lava, starinski sudoper

Najvredniji je kameni natpis, lumbardska psefizma, starogrčki 
istorijski dokument epigrafskog karaktera iz 3. veka. Sadrži 
odluku kojom se regulišu imovinski odnosi grčkih naseljenika 
na Korčuli.

Od početka 15. do sredine 16. veka domaći majstori sagradili su 
katedralu sv. Marka. na najistaknutijem mjstu u gradu, na vrhu 
poluostrva. Godine 1557. orgulje orguljara Colombija postavljene su 
u korčulansku katedralu, a oslikao ih je Tintorettov učenik. Sami slavni 
Jacopo Tintoretto oslikao je oltarnu palu u korčulanskoj katedrali sv. Marka,
a prikazuje Sv. Marka sa sv. Bartolomejom (Bartulom) i sv. Jeronimom 
(Jerolimom), korčulanskim zaštitnicima. 

U katedrali je u toku generalna proba za barokni festival. 

Popločan trg. Desno je kula, navodno rodna kuća Marka Pola, koji je
navodno rođen na Korčuli 1254 godine, a umro u Veneciji. Smatra se
da je ipak samo ovde bio zatočen nakon pomorske bitke. 

Vreo je dan, sunce blješti na kamenu, a čim se uđe u kale, 
mračno je i hladno. 

Brod dolazi po nas, brzo ukrcavanje.

Kapetan pozdravlja mesta pored kojih prolazimo. Pleše se na brodu, a ljudi nam mašu i plešu.

Konačno, evo moje Makarske.

Bio je ovo divan izlet! A nikad ranije nisam bila na Korčuli.
Moja prijateljica još manje, nije bila ni u Dalmaciji :)

"Makarski Jadran" kreće na novu atraktivnu plovidbu. 

Vele proverava je li sve u redu.

Ljiljana se pripremila za novu avanturu. Opet imamo sjajna
mesta, hvala Spomenki.

Vreme je idealno. Ispraća nas raskošna makarska luka.

Maše nam Sveti Petar sa poluostrva Sv. Petar

U Tučepima ukrcavamo ostale putnike. Iza nas ostaju lepa
mesta Makarske rivijere, Igrane, Živogošće...

Na gornjoj palubi je živo, idemo da posetimo kapetana.

Kapetan je dobio pomoćnicu :)

Oko punte Hvara obilazimo, kapetan pozdravlja Sućuraj, moji 
mašu na terasi kuće.

Daleko je moje selo malo, daleko je kraj plavog mora...

Kapetan pušta na razglas pesmu za nas dve, 
„Plovi, plovi, plovi mala barka, a u barci ćiribilibela Anka“. 


Plovimo između Hvara i Pelješca. Obilazimo rt Pelješca (feral). 

Serviraju ručak, odličnu skušu s gradela uz salatu i špagete. 

Galebovi nas prate, namirisali su ručak.

Levo ostaje Orebić na Pelješcu, mesto kapetana i pomoraca. 

Bližimo se Korčuli

Iskrcavamo se na Zapadnoj rivi kod prekrasne skalinade. 
U luci nas čeka šest vodiča na raznim jezicima, idemo uz hrvatskog
vodiča Jakicu, koja nas sat i po veoma zanimljivo vodi i priča, 
a grupa zainteresovano zapitkuje. Ostajemo u Korčuli samo tri sata. 

Grad Korčula sagrađen je na poluotočiću 
isturenom u Pelješki kanal. Srednjovekovni 
raster grada Korčule u obliku je riblje kosti

Bacamo pogled na Pelješac. Vidi se stari samostan ispod Sv. Ilije. 
Kad vrh Sv. Ilija ima kapu (oblake), biće kiše. 
Između Orebića i Korčule vidi se otočje, Korčulanski arhipelag, 
gde se kopa bijeli korčulanski kamen.

Čeka nas divna Korčula, suncem okupana

(nastaviće se)

Nastavljamo putovanje brodom "Makarski Jadran" .

Plovidba od Jelse do Bola. Valovi pričaju onome tko ih
zna čuti...

Evo nas u Bolu na Braču

Opet nailazimo na tovara

Šetamo do Zlatnog rata, najlepše plaže u Hrvatskoj i jedne
od najlepših u svetu.

Kakva tirkizna pučina!

Ako s jedne strane šume duva, s druge je mirno, pa se
uvijek može birati mesto za kupanje.

Kava u kafiću na plaži za koju me vežu neke lepe
uspomene.

Povratak vozićem, 20 kn. 

Još malo šetnje Bolom

Pučki tribun i ja. 

Ukrcavamo se, pa veseli brod vozi duž obale i pozdravlja. Svuda
ljudi veselo otpozdravljaju, mašući šugamanima i lancunima! 

Na izlazu u Makarskoj odmah kupujemo karte za sutra za Korčulu.
Dobitnu ekipu ne treba menjati!

A torta makarana bit će večera! Izvrsna, tek da napomenem.

Danas ćemo imati divno vreme i još lepši izlet.

Ukrcavanje u brod „Makarski Jadran“ za Hvar i Brač po 
pozivu kapetana, koji je moj školski drug. 

Dobijamo odlična mesta na brodu, zahvaljujući kapetanovoj 
supruzi

Svraćamo u Tučepe po deo putnika.

Služi se prvo kava, pa lozovača, sok, pa vino. 

Plovimo kanalom između Hvara i Brača

Rani ručak, sjajna skuša na gradelama sa salatom i manistrom, 
uz dobro vino. 

Mito pušta muziku posebno za grupe gostiju, za Čehe, Nemce,
Mađare, Poljake, i za sve iz balkanskog regiona. I ja sam dobila
moju pesmu.


Ulazimo u luku Vrboska, prate nas jata galebova. 

Uplovljavamo u luku Jelse. 

Šetamo kalama. 

Kakvi divni prozori na zgradi opštine!

Slikanje s kapetanom

Obavezan sladoled

i suveniri od lavande

Tovar u luci

Ovo je prvi deo izleta, sad nastavljamo na drugi deo, do Bola na Braču.

(nastaviće se...)

Nesputani deo detinjstva provela sam u Sućurju na punti Hvara.
Rado mu se vraćam, posetim moje drage i svoja posebna mesta.

Za Sućuraj vozi trajekt iz Drvenika, više puta dnevno

Promiču morske slike dok se ne pojavi Lanterna, stari svetionik
iz 1889.

I evo nas u ljupkom mestašcu, nalik na sva primorska mesta

U šetnji susrećem starog poznanika, Nikšu Vujnovića, poznatog
arheologa i hroničara Sućurja. Od njega dobijam njegov "Kratki 
vodič kroz povijest općine Sućuraj".

U vodiču čitam: "Općina Sućuraj smještena je na istočnom dijelu otoka
Hvara, na prostoru s povijesnim nazivom Plame. Čine je naselja Sućuraj, 
Selca i Bogomolje. Prema popisu stanovništva iz 2001. godine općina 
Sućuraj je imala 492 stanovnika.

Danas se žitelji općine bave poljoprivredom, ribarstvom, 
a ponajviše ugostiteljsko- turističkom djelatnošću. 

Sućuraj se prvi put spominje 1331.godine u Hvarskom statutu
kao naziv crkve Svetog Jurja po kojem je naselje dobilo ime.
Padom Makarskog primorja (Krajina) pod tursku vlast, sve veći 
broj stanovnika s kopna prelazi na otok, na područje općine 
Sućuraj u više navrata tijekom 16.st.

Da bi ojačala obranu 1613. godine Venecija na ulazu u luku Sućuraj 
gradi tvđavu zvana Fortica, s kulom i perimetralnim zidom s 
puškarnicama." Provela sam detinjstvo igrajući se u Fortici i oko nje,
ne znajući njenu istoriju. Hvala Nikši!

Obilazim staru kuću gde sam davno leta provodila. Kuća 
nije obnavljana, vrt je zapušten, ali su smokve još slatke 
kako ih pamtim.

Pa malo po okolini. Svako drvo i svaki suhozid
(gomila) su mesta sjećanja. Stari badem još daje plod

Škola, opština, crkva... sve što treba malom mestu.

Ovde sanjaju moji dragi...

Svetionik, Lanterna, mesto je gdje sam imala privilegiju igre u celom
zdanju sve do ferala. Svetioničar je bio moj barba. Sada je to kuća za 
odmor, iako je spomenik kulture.

Ujna lepo kuva... da se okrepimo, pa se vraćamo.

Uvek mi je žao kad odlazim, ostavljam svoje detinjstvo i
svoje drage... Trajekt stiže...

Doviđenja, dragi Sućurju!