Lastavica

Makarska rivijera

Putopisi — Autor lastavica @ 06:30



Sa severozapada se na Makarsku rivijeru stiže iz pravca Omiša kod prevoja
Dubci, gde preko Prisika (305 m) dolazi i cesta iz unutrašnjosti od Šestanovca.




Dolazak preko Biokova od Vrgorca posebno je dojmljiv i neponovljiv prizor
kada se posle razigranog krševitog Biokova otvori  veličanstven 
pogled na Rivijeru u svoj njenoj lepoti, od Drašnica, preko Podgore, 
Tučepa, Makarske, Brela sve do Splita, na ostrva Brač, Hvar, Korčulu i 
poluostrvo Pelješac. 



Pogled na Makarsku. Vide se poluostrva koja uokviruju 
makarsku luku, Osejava levo i Sveti Petar desno.
U daljini se vidi Hvar, pa Pelješac i Korčula.


Odakle god prišli Makarskom primorju pred nama je veličanstveni dar
prirode - monumentalna planina Biokovo u  svojoj impresivnoj 
veličini i lepoti, što se izdiže iznad Makarske rivijere kao nepremostiv 
zaštitnik svih turističkih mesta uz obalu koja su poput blistave, 
biserne ogrlice u njegovu podnožju.



Moj dom u Makarskoj, apartmani Tamburović


Mnogi vole prošetati do plaže Nugal, nadomak Tučepa


Uvek vidimo stara naselja pod liticama i obroncima Biokova, još 
sačuvanu seosku arhitekturu, stare kuće i konobe, a uz obalu 
turistička mesta s novim hotelima, kućama, vilama, skladno 
uklopljenim u stara ribarska i težačka naselja u kojima
pulsira novi savremeni život u skladu s nasleđem predaka.



Prošetajmo još malo po Makarskoj rivijeri, pre nego dođe 
vreme za povratak. Najbliže mesto u pravcu Dubrovnika
su Tučepi. 


Preporuka za smeštaj, hotel "Laurentum", laureat
nekoliko takmičenja malih hotela


Pogled s mora na Tučepe


Bliže


Još bliže, mesto mojih specijalnih uspomena, hotel "Jadran",
sada potpuno obnovljen.

Plaža u Tučepima vrlo je popularna, zbog hladovine pod borovima, otvorenosti i oblog šljunka.


Pokazala sam prijateljici jedan deo Makarske rivijere. Ona
nije jako velika, ali se ima šta obići. Ovo je pogled na Podgoru.







Podgora s mora




Veliko brdo, mirno i skriveno



...i očuvani stari suhozid...


Ovde su najlepši zalasci sunca...


Tamo - vamo

Putopisi — Autor lastavica @ 06:00





Čula moja bratanica za Izletnikove izlete u nepoznato, pa je odlučila 
da nam priredi jedan takav. Rekla je samo, obujte patike, pa idemo. 
Biće tamo-vamo.


Prolazimo kroz park prirode Biokovo, vidikovac Podgora



Mreška se morska pučina pod nama 


More smo ostavili iza nas, putujemo krševitom Zagorom.
Čini mi se da je jesen uranila.



Pa kroz Vrgorac i granični prelaz Crveni grm u Hercegovinu.
Nije bilo vremena za javljanje dragim ljudima u tom kraju,
osim ako nisu hteli nagle goste i to četvoro odjednom!


Iznenadila nas je oaza u kamenu, veoma lepi vodopadi Kravice.



Stižemo u Međugorje gde se ukazala Gospa 24.6.1981 i pasivni kraj je 
živnuo, razvio se je grad. Baš je blagdan Male gospe i stotine 
vernika su na misi na otvorenom. 



Prošetali smo lepo uređen Križni put.



Zatim u etno selo Herceg, bajku u kamenu










Stvarno, kuda da krenemo?


Bagin most, reka Trebižat, motel „Most“


I odlična večera u lepom ambijentu.


Preko granice ponovo pa na spavanjac.


Još malo smeha

Humor — Autor lastavica @ 17:56





Lutaju Marko i Žarko pustinjom, gladni i žedni. Odjednom ugledaše
usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
-Idemo tražit vode i nešto za jelo, umrećemo ovde!
Žarko:-Može, ali predstavičemo se kao muslimani.
Marko:-Ja neču, pa makar umro!
Žarko:-Kako hočeš, al' mene zovi Muhamed!
Ulaze oni u džamiju, tamo sjedi jedan čovjek. Oni mu se predstave:
-Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Da li možemo
dobiti hranu i piće? Umorni smo, gladni i žedni..
Ovaj ih pogleda i viknu jednom drugom, što je sedeo na drugom
kraju džamije:
-Donesi Marku da jede i pije šta želi..- a ti Muhamede, brate, 
znaš da je Ramazan..




Neverovatno ali istinito – ovako je Ciceron opisao stanje u tadašnjem 
društvu. Sami procenite da li se nešto promenilo.

1. SIROMAH RADI, RADI
2. BOGATAŠ ISKORIŠTAVA PRVOG
3. VOJNIK BRANI OBOJICU
4. POREZNIK PLAĆA ZA SVU TROJICU
5. LUTALICA SE ODMARA ZA PRETHODNU ČETVORICU
6. PIJANAC PIJE ZA SVU PETORICU
7. BANKAR POTKRADA SVU ŠESTORICU
8. ADVOKAT SVAĐA PRETHODNU SEDMORICU
9. LEKAR UBIJA SVU OSMORICU
10. GROBAR POKOPAVA SVU DEVETORICU
11. POLITIČAR ŽIVI NA RAČUN OVE DESETORICE

Ako se  neko, po statusu ili profesiji možda i prepoznao, 
to nema nikakve veze.









Baš je vrućina!




Profesor za kraj ostavlja glavolomku


Smešna subota

Humor — Autor lastavica @ 06:25




O BRAČNIM DUZNOSTIMA...
Ne pitajte gdje sam čula priču, ali je istinita! Razgovaraju tri djeda 
za kavanskim stolom o nekom svom jaranu, koji je u 80-oj oženio
neku mlađu trebu, njoj je 70. I jedan od njih, vidno zabrinut, ali i 
čaršijski radoznalo pita, pa hoće li on moći ispunjavati bračne dužnosti? 
Kaže djed do njega:-"Znaš li ti koje su njegove bračne dužnosti? 
Da je pokrije dekom kad legne da gleda TV, da joj obuje priglavke, 
donese naočale za daleko, provjeri jel' popila lijekove na vrijeme,
jel' stavila protezu u čašu da se ne udavi?! Pa, se pitam ja, hoće
li on jadan, stići sve te bračne dužnosti obaviti, da ne zaboravi!





Sve u svoje vreme...










Korčula, poezija u kamenu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:07



Grad Korčula sada ima 16000 stanovnika. Jakica nas vodi kroz stari 
srednjevekovni grad Korčula na poluostrvu, sa sedam gradskih kula. 



Prolazimo prvu gradsku kulu iz 15.veka u gotsko venecijanskom stilu. 



Celi grad je građen kao veliki erkondišn, sa ulicama prema maestralu 
ravnim (kako bi maestral prodirao bolje) i zakrivljenim ulicama prema 
buri, kako bi se smanjila jačina bure. Kale su uske i visoke, tamne i u 
njima je hladnjikavo. 





Svuda postoje kameni zubi na koje se u letnjim sparinama provuku 
štapovi sa mokrim čaršavima, koji omogućuju privatnost u uskim kalama
i rashlađuju dok se suše - primitivni klima uređaji. Na donje zube stavljali 
su saksije sa cvećem.


Unutar starih zidina u 15.veku je živelo 2000-2500 ljudi, a danas živi 
samo 200 ljudi. Korčulani su bili poznati po kamenoklesarstvu i 
brodogradnji. I danas pišu poeziju u kamenu. Uverite se!








Idemo oko starog grada. 




Crkva svih svetih iz 1436 godine sa kasetiranim stropom nazvana je 
zbog toga korčulanska Sikstinska kapela. Lepa rozeta i zvonik.


Starinski toalet sa prozorčićem, između 
dva bloka kuća sa kanalizacijskim sistemom
koji je koristio slobodni pad u more.


Šetamo duž gradskih zidina, sve su ulice popločane kamenom. Idemo 
jedinom ulicom bez stepenica do glavnih gradskih vrata od kojih je desno
najstarija kula iz 14. veka, Revelin. 



Od glavnih gradskih vrata idemo glavnom uličicom koja seče grad 
napola. Dimenzije starog grada su samo 300x170 m.



Stub iz 15. veka


Gradski muzej-u palati porodice Gabrielis, iz 16.veka. Šetnjom kroz
izložbene prostore ovog muzeja, jedinstvenog na bližem području, 
oživljavamo kulturnu i privrednu prošlost Korčule od predistorije 
do naših dana. U IV. veku p.n.e grčki kolonizatori nazvali su Korčulu
Korkyra Melaina, zbog guste borove šume, a Rimljani je nazivahu 
Corcyra Nigra.

Gledamo stare amfore i sidra iz 1.stoljeća, kamenicu za 
ulje, krilatog lava, starinski sudoper



Najvredniji je kameni natpis, lumbardska psefizma, starogrčki 
istorijski dokument epigrafskog karaktera iz 3. veka. Sadrži 
odluku kojom se regulišu imovinski odnosi grčkih naseljenika 
na Korčuli.


Od početka 15. do sredine 16. veka domaći majstori sagradili su 
katedralu sv. Marka. na najistaknutijem mjstu u gradu, na vrhu 
poluostrva. Godine 1557. orgulje orguljara Colombija postavljene su 
u korčulansku katedralu, a oslikao ih je Tintorettov učenik. Sami slavni 
Jacopo Tintoretto oslikao je oltarnu palu u korčulanskoj katedrali sv. Marka,
a prikazuje Sv. Marka sa sv. Bartolomejom (Bartulom) i sv. Jeronimom 
(Jerolimom), korčulanskim zaštitnicima. 





U katedrali je u toku generalna proba za barokni festival. 


Popločan trg. Desno je kula, navodno rodna kuća Marka Pola, koji je
navodno rođen na Korčuli 1254 godine, a umro u Veneciji. Smatra se
da je ipak samo ovde bio zatočen nakon pomorske bitke. 





Vreo je dan, sunce blješti na kamenu, a čim se uđe u kale, 
mračno je i hladno. 







Brod dolazi po nas, brzo ukrcavanje.


Kapetan pozdravlja mesta pored kojih prolazimo. Pleše se na brodu, a ljudi nam mašu i plešu.


Konačno, evo moje Makarske.


Bio je ovo divan izlet! A nikad ranije nisam bila na Korčuli.
Moja prijateljica još manje, nije bila ni u Dalmaciji :)


Kako do Korčule?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:13



"Makarski Jadran" kreće na novu atraktivnu plovidbu. 



Vele proverava je li sve u redu.


Ljiljana se pripremila za novu avanturu. Opet imamo sjajna
mesta, hvala Spomenki.



Vreme je idealno. Ispraća nas raskošna makarska luka.


Maše nam Sveti Petar sa poluostrva Sv. Petar


U Tučepima ukrcavamo ostale putnike. Iza nas ostaju lepa
mesta Makarske rivijere, Igrane, Živogošće...



Na gornjoj palubi je živo, idemo da posetimo kapetana.



Kapetan je dobio pomoćnicu :)


Oko punte Hvara obilazimo, kapetan pozdravlja Sućuraj, moji 
mašu na terasi kuće.



Daleko je moje selo malo, daleko je kraj plavog mora...


Kapetan pušta na razglas pesmu za nas dve, 
„Plovi, plovi, plovi mala barka, a u barci ćiribilibela Anka“. 


Plovimo između Hvara i Pelješca. Obilazimo rt Pelješca (feral). 


Serviraju ručak, odličnu skušu s gradela uz salatu i špagete. 



Galebovi nas prate, namirisali su ručak.


Levo ostaje Orebić na Pelješcu, mesto kapetana i pomoraca. 


Bližimo se Korčuli


Iskrcavamo se na Zapadnoj rivi kod prekrasne skalinade. 
U luci nas čeka šest vodiča na raznim jezicima, idemo uz hrvatskog
vodiča Jakicu, koja nas sat i po veoma zanimljivo vodi i priča, 
a grupa zainteresovano zapitkuje. Ostajemo u Korčuli samo tri sata. 



Grad Korčula sagrađen je na poluotočiću 
isturenom u Pelješki kanal. Srednjovekovni 
raster grada Korčule u obliku je riblje kosti


Bacamo pogled na Pelješac. Vidi se stari samostan ispod Sv. Ilije. 
Kad vrh Sv. Ilija ima kapu (oblake), biće kiše. 
Između Orebića i Korčule vidi se otočje, Korčulanski arhipelag, 
gde se kopa bijeli korčulanski kamen.


Čeka nas divna Korčula, suncem okupana


(nastaviće se)

Boli li Bol?

Putopisi — Autor lastavica @ 06:49



Nastavljamo putovanje brodom "Makarski Jadran" .




Plovidba od Jelse do Bola. Valovi pričaju onome tko ih
zna čuti...


Evo nas u Bolu na Braču






Opet nailazimo na tovara


Šetamo do Zlatnog rata, najlepše plaže u Hrvatskoj i jedne
od najlepših u svetu.




Kakva tirkizna pučina!


Ako s jedne strane šume duva, s druge je mirno, pa se
uvijek može birati mesto za kupanje.




Kava u kafiću na plaži za koju me vežu neke lepe
uspomene.



Povratak vozićem, 20 kn. 



Još malo šetnje Bolom




Pučki tribun i ja. 


Ukrcavamo se, pa veseli brod vozi duž obale i pozdravlja. Svuda
ljudi veselo otpozdravljaju, mašući šugamanima i lancunima! 



Na izlazu u Makarskoj odmah kupujemo karte za sutra za Korčulu.
Dobitnu ekipu ne treba menjati!


A torta makarana bit će večera! Izvrsna, tek da napomenem.


Kad plovi "Makarski Jadran"...

Putopisi — Autor lastavica @ 06:48



Danas ćemo imati divno vreme i još lepši izlet.




Ukrcavanje u brod „Makarski Jadran“ za Hvar i Brač po 
pozivu kapetana, koji je moj školski drug. 




Dobijamo odlična mesta na brodu, zahvaljujući kapetanovoj 
supruzi


Svraćamo u Tučepe po deo putnika.



Služi se prvo kava, pa lozovača, sok, pa vino. 


Plovimo kanalom između Hvara i Brača


Rani ručak, sjajna skuša na gradelama sa salatom i manistrom, 
uz dobro vino. 




Mito pušta muziku posebno za grupe gostiju, za Čehe, Nemce,
Mađare, Poljake, i za sve iz balkanskog regiona. I ja sam dobila
moju pesmu.


Ulazimo u luku Vrboska, prate nas jata galebova. 




Uplovljavamo u luku Jelse. 






Šetamo kalama. 






Kakvi divni prozori na zgradi opštine!


Slikanje s kapetanom


Obavezan sladoled


i suveniri od lavande


Tovar u luci


Ovo je prvi deo izleta, sad nastavljamo na drugi deo, do Bola na Braču.



(nastaviće se...)

Sućuraj na punti Hvara

Putopisi — Autor lastavica @ 19:04



Nesputani deo detinjstva provela sam u Sućurju na punti Hvara.
Rado mu se vraćam, posetim moje drage i svoja posebna mesta.




Za Sućuraj vozi trajekt iz Drvenika, više puta dnevno



Promiču morske slike dok se ne pojavi Lanterna, stari svetionik
iz 1889.



I evo nas u ljupkom mestašcu, nalik na sva primorska mesta





U šetnji susrećem starog poznanika, Nikšu Vujnovića, poznatog
arheologa i hroničara Sućurja. Od njega dobijam njegov "Kratki 
vodič kroz povijest općine Sućuraj".



U vodiču čitam: "Općina Sućuraj smještena je na istočnom dijelu otoka
Hvara, na prostoru s povijesnim nazivom Plame. Čine je naselja Sućuraj, 
Selca i Bogomolje. Prema popisu stanovništva iz 2001. godine općina 
Sućuraj je imala 492 stanovnika.


Danas se žitelji općine bave poljoprivredom, ribarstvom, 
a ponajviše ugostiteljsko- turističkom djelatnošću. 


Sućuraj se prvi put spominje 1331.godine u Hvarskom statutu
kao naziv crkve Svetog Jurja po kojem je naselje dobilo ime.
Padom Makarskog primorja (Krajina) pod tursku vlast, sve veći 
broj stanovnika s kopna prelazi na otok, na područje općine 
Sućuraj u više navrata tijekom 16.st.


Da bi ojačala obranu 1613. godine Venecija na ulazu u luku Sućuraj 
gradi tvđavu zvana Fortica, s kulom i perimetralnim zidom s 
puškarnicama." Provela sam detinjstvo igrajući se u Fortici i oko nje,
ne znajući njenu istoriju. Hvala Nikši!



Obilazim staru kuću gde sam davno leta provodila. Kuća 
nije obnavljana, vrt je zapušten, ali su smokve još slatke 
kako ih pamtim.



Pa malo po okolini. Svako drvo i svaki suhozid
(gomila) su mesta sjećanja. Stari badem još daje plod


Škola, opština, crkva... sve što treba malom mestu.




Ovde sanjaju moji dragi...


Svetionik, Lanterna, mesto je gdje sam imala privilegiju igre u celom
zdanju sve do ferala. Svetioničar je bio moj barba. Sada je to kuća za 
odmor, iako je spomenik kulture.


Ujna lepo kuva... da se okrepimo, pa se vraćamo.


Uvek mi je žao kad odlazim, ostavljam svoje detinjstvo i
svoje drage... Trajekt stiže...



Doviđenja, dragi Sućurju!

 

 


Nedeljaaaaaa

Humor — Autor lastavica @ 06:03



Na jednoj ogradi u Beogradu...


Efikasno

- Rakija za cirkulaciju.
- Pivo za mišiće.
- Vino za krvnu sliku.
- Pelinkovac za želudac. 
Svaki dan sam mrtav pijan iz zdravstvenih razloga.


Menjam peticu sa filozofskog fakulteta
za jedinicu iz dobrostojeće porodice.




Muškarac se u svom životu nikad ne sme žaliti na
ŽENU I AUTO. 
Birao je sam.


Danas na reklamama, sin dođe blatnjav kući, mama 
izvadi Perwoll...
A kada sam ja bio mali i došao sam blatnjav kući,
mama je izvadila kajiš, šibu, oklagiju...


Kaže baba:- E, deco moja! Vi danas samo mislite na sex. 
U moje vreme nije bilo tako. Vaša baba je imala dvanaestoro dece
i nismo imali vremena za te stvari.


Ima 11 godina i napisala je u statusu:
"Eh, da mi je vratiti vreme!"
Malena je sigurno videla Pampers na sniženju.


Potreban vidovnjak za odlično plaćen posao. 
On će znati gde i kada treba da se javi.



Osmeh, molim!

Humor — Autor lastavica @ 06:58












Kako od domaće mačke napraviti persijsku...





Šta šapuću školjke?

Putopisi — Autor lastavica @ 05:14



Volim školjke i često sam pokazivala deci, pa unucima 

kako se more čuje u njima i kako nam školjka priča.



Malakološki muzej u Makarskoj je muzej školjaka - ljuštura 
morskih mekušaca. Svojevremeno je bio drugi po bogatstvu
eksponata u Evropi. Nisam uspela naći na kom je
mestu rangliste danas. 


Muzej je otvoren za javnost 30. travnja 1963. godine u starom 
delu Franjevačkog samostana koji je zaštićeni spomenik kulture.





Malakološki muzej franjevačkog samostana utemeljio je 1963. 
fra Jure Radić. Atraktivnom postavom morskih puževa i školjkaša 
Jadrana i celoga svijeta danas je to turistički najpoznatija 
malakološka kolekcija u Hrvatskoj.




Tridacna, školjka ljudožderka. Ako je neko ugazi u plićaku,
školjka se zatvori i kad naiđe plima, nesrećnik se udavi.
Srećnija njena strana je pravljenje velikih belih bisera.


U samom muzeju zabranjeno je slikanje, pa ću dodati neku
od slika s neta.



Ispraća nas divan rascvetali kapar.




Kalalarga moje mladosti

Putopisi — Autor lastavica @ 06:10



Staru Makarsku predstavlja Kalalarga. Nisam Marino Srzić koji piše
izuzetno dobre hronike Kalalarge (očekujemo knjigu), pa ću je 
prikazati samo slikama.




Ulazimo u svet Kalalarge od splitske strane.



Svako naše malo misto... liči jedno na drugo.



Mnoge su uspomene vezane za ove kale.




Portun u kojem je živeo moj ujak


Volim stare stube sa cvećem...


Za pohvalu je što ovde ima i Ulica darovatelja krvi


Tu smo imali prve igranke...


Izlazimo na Kačićev trg


Nezaobilazna je Mletačka česma, uz koju su slikane sve generacije
školaraca u Makarskoj, pa i ja :).



Na trgu je apoteka sa šarmom starih vremena


Zavirimo u Lištun




Lepa zgrada opštine i Trg Hrpina



Na Trgu Tina Ujevića uspomena s velikim pesnikom



Prođimo pored poznatog restorana "Riva"


Popijmo kavu kod "Kostele", to je kultno mesto.


U Kalalargi je restoran Gastro Diva, za toplu preporuku


Ambijent je uređen u etno stilu, a kuhinja...za prste polizati.



Pašticada 


Hobotnica s bobom i krompirom 


...uz odličnu malvaziju...


Godine i čaše vina nikada se ne bi trebale brojati...hm...


Na makarskoj plaži

Vesti — Autor lastavica @ 07:55



Ako stanujete na Zelenki u Makarskoj, kako ćete do plaže?


U rano jutro krenite samo nizbrdo, vođeni
mirisom mora



Stižete do hotela "Dalmacija", prvog objekta u Makarskoj koji
je visinom iskočio iz stepenaste vizure grada pod Biokovom.


Šta se sve može iz mora izvaditi...


Hotel ima simpatičnu plažu


Ali ja radije idem do žute kuće. Tamo je moje mesto.



Putem ću se podsetiti prvog poljupca pod 
ovim borom... neke tamo davne godine...


Ovdje sam prodavala sladoled jednog davnog ljeta, 
lomila svoje i neka druga srca...


Žuta kuća nije žuta, ali se tako zove. Iz nje biste bukvalno mogli 
skakati u more.



Jutro je rano i većina kupača nije još stigla.




Kako prija prvo jutarnje plivanje! Tada je more moje...





Pa natrag, starim kamenim stepenicama...


Uz nabavku lavanda suvenira


Galeb grli dve...

Putopisi — Autor lastavica @ 06:05


Put do Makarske trajao je 10 sati, ali u dobrom društvu i sa pouzdanim
prevoznikom nije nas umorio.




Vodila sam prijateljicu koja nikad nije bila u Dalmaciji da upozna što
više može za osam dana.


Iz našeg novog doma krećemo u šetnju do makarske rive



A riva u punom sjaju...




Galeb grli dve... blago njemu!


Tu je i najava putovanja već legendarnog broda „Makarski Jadran"
kojim upravlja kapetan Mito Mravičić.


Kapetan i tri dame, od kojih mu je jedna supruga, druga 
školska drugarica, a treća nova poznanica.


A na brodu je večera i Vele dežura...


Tu je i poznati makarski slikar Eduard Gardun. 
Uspomena s maestrom.


Zalazak sunca u makarskoj luci je nešto posebno!




Sa novog lukobrana lep je pogled na noćnu Makarsku.


Moja prijateljica stalno ponavlja: „Kako je lepo!"
Uz to sladoled za večeru ide baš kako treba!
„Kantun", Osejava.

Powered by blog.rs