Lastavica

Zbog pandemije korone nismo baš dugo putovali,
puna 3,5 meseca. Moje patikice su se predugo odmarale

Uželeli smo se jedni drugih. Izlet u polunepoznato vode Keti i Ivan,
vozi Dragan.

Izlet je posvećen stvaralaštvu ruskog arhitete Vasilija Androsova,
(1873-1934) ruskog emigranta u vreme boljševizma, koji je
projektovao preko 250 veoma različitih sakralnih i drugih objekata
u toku 20 godina svog života u Srbiji. Ostavio je svoj pečat u Beogradu
(imao je velikog udela u konačnom oblikovanju Crkve Aleksandra
Nevskog, a projektovao je javne i stambene zgrade od kojih je
najznačajnija fasada Glavne pošte) i širom Srbije.

Vozimo se autoputem do Ćićevca, gde skrećemo u Tromoravlje,
manje poznato kao Župa Zagrlata. Prelazimo Veliku Moravu i
prolazimo Varvarin.

Ulazimo u mesto Bačina, u čijem centru je velika i lepa crkva
Preobraženja Gospodnjeg, koju je projektovao Vasilij Androsov.
Poseban je zvonik sa triforom, tri otvora, i konhe koje su pevnice.

Veći deo freski je radio ruski baron Nikolaj Majendorf, kao i slike
na ikonostasu, dok je duborez ikonostasa sa Ohrida.

Tu smo održali parastos izletnicima koji su preminuli od
prošle godine.

Grupa se uslikala za uspomenu, sa maskama kao
modnim hitom 2020.godine, pa nastavljamo put.

(nastaviće se)

Nakon 3,5 meseca izolacije i nekretanja, odvažili smo se na
prvi izlet, uz pridržavanje mera zaštite. Jako nam je nedostajala
naša pozitivna družina. U nekoliko nastavaka ispričaću vam
šta smo uspeli da vidimo u jednom danu.

Viatrix je prikazao skulpture u prirodi i ovo je odgovor na njegov
post, na moj način.

U Aranđelovcu, u Bukovičkoj banji, postoji prelep park
skulptura koji se godinama dorađuje u okviru manifestacije
"Mermer i zvuci".

Uživajte u ovoj simbiozi mermera i prirode.

Za kraj, moja mezimica "Pogled kroz svet".

I nakon korone treba se vraćati polako u normalan život. Vratiti
snagu što prirodnijim sredstvima (sve što je proizvela pčela, voće
puno C vitamina, prirodni flavonoidi). A onda se uz oprez vratiti
normalnim aktivnostima. Od čega početi? Lastavica mora da leti,
makar do grada.

A tamo je Gelateria

Najbolji sladoled i divna torta, zajedno idu još bolje.
Uz takvu podlogu, pravimo planove za nove izlete. Biće
ograničenja, naravno, ali nadam se da uskoro krećemo.

Ako počnemo sa ribljom supom, po želji slavljenika
pa nastavimo s lignjama+njoke+ salata

dodamo dobro crno vino, tamjaniku
i na kraju Vasina torta. Saglasni s repertoarom?

Glavno da je slavljenik zadovoljan

Ispod manastira Sv. Naum u prelepom jezeru rađa se moćna
reka Crni Drim iz stotina malih izvora.

Ukrcavamo se u čamce na vesla. Ovo je nacionalni park i
motori su zabranjeni, i buka i zagađenje.

Ovaj čamac vas ne bi daleko odvezao...

Bistrina vode (temperature 10 stepeni) već je legendarna.

Cvetaju zelene alge, a nije još došlo vreme ljubičastih, koje
oboje dno neverovatnom bojom.

Pesak vri, stotine malih peščanih "vulkana" stvaraju moćnu reku.

Kad se sastave svi izvori, nastaje bistro jezero, naizgled mirno.

Onda se ispod mosta svom silinom Crni Drim obruši u
Ohridsko jezero.

Proći će kroz jezero, hladeći ga, i isteći u Strugi, da nastavi svoj put.

U etno restoranu na ostrvu usred jezera prave se najlepše
svadbe. I moj sin se tu oženio Makedonkom, pa je svaka
poseta ovom mestu posebno emotivna.

Na ostrvu usred izvora imaćemo ručak u makedonskom stilu

Naravno, uz dobro vino... Živeli!

Moćni Crni Drim nastavlja put kroz celo Ohridsko jezero i
napušta ga u Strugi,14 km od Ohrida. U njoj reka Crni Drim
pozdravlja Ohridsko jezero, ističe iz njega i hita u Albaniju
prema sastanku s Belim Drimom.

Ohridsko jezero u jugozapadnom delu Republike Makedonije
i istočnom delu Albanije pokriva površinu od 358,2 km2.
Najveća širina iznosi 14,8 km, a dužina jezera je 30,8 km,
dubina dostiže do 289 m.

Jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 695 metara. Antički
naziv Ohrida je Lihnid, dok se jezero zvalo Lihnidsko jezero.

Ohridsko jezero je najstarije tektonsko jezero u svetu. Odlikuje se
jedinstvenim ekosistemom, bogatim endemskim i retkim biljnim i
životinjskim vrstama. Posebnost jezera nastala je usled geografske
izolacije i velike geološke starosti.

Obale Ohridskog jezera su bile naseljene od praistorijskog vremena.
Najstarije arheološke naseobine datiraju iz neolitskog perioda, oko 6000
godina p. n. e. Samo na makedonskom delu sliva je otkriveno više od
170 arheoloških mesta."
Svi vole videti Zaliv kostiju sa muzejom vode i naseljem sojenica.

Zahvaljujući ovakvim osobenostima 1980. godine Ohridsko
jezero i grad Ohrid su proglašeni za Svetsku baštinu, pod
zaštitom UNESCO.

Preko Ohridskog jezera plove bezbrojni brodovi. Jedan od većih,
"Aleksandrija" poneće izletnike na krstarenje jezerom.

Oni koji ovde nisu bili, okupili su se oko mene da im
objašnjavam šta vide na obali.

Nekadašnja Titova vila "Biljana" sa lepom plažom.

Kamene plaže, peščane plaže, birajte... svega na Ohridu ima.

Hoteli "Metropol " i "Belvi" u kojima sam imala nekoliko
balkanskih kongresa.

Ribarsko selo Peštani

Hotel "Desaret" iz kojeg se gledaju najlepši zalasci sunca ikada...

Ribarsko selo Trpejca, gde možete dobiti odličnu ribu.

Bližimo se Sv. Naumu i izvorima Crnog Drima

Ako zamišljate raj na Zemlji, dođite na izvore Crnog Drima,
ispod manastira Sv. Naum na Ohridu.

Tu Lihnida kajče veslaše... uživajte malo u ovim čeznutljivim
tonovima...

Ima jedan grad na jezeru koji izgleda kao primorski.

Ima jedno jezero koje izgleda kao more, samo nije slano

Ima tu i galebova i labudova...

Ima divnih plaža,

...najlepših zalazaka sunca...

Ima prelepih ulica

Ima fascinantnih vidika, kao sa Samuilove tvrđave

Ima predivnih crkava sa očuvanim freskama.

Ima najlepših bisera od sedefa i krljušti ribe plašice.

Ima hotela na plaži, par koraka i buć!

Ima... stvarno ima svega.

Pogodili ste koji je to grad?

Prvi talas infekcije SARS-Cov-2 virusom bio je gadan i odneo je dosta života onih koji su bili na udaru. Onda je snaga virusa slabila, ali je još daleko od zanemarljive. Pustili su nas iz izolacije, krenuli smo u ograničeni život, što znači, s maskom i rukavicama u javni prevoz i u sve zatvorene prostore. Krenula i ja. Sumnjivo mi je jedno okupljanje u zatvorenom prostoru 22.5. Nakon sedam dana (inkubacija je tu negde) počinje prvo povišena temperatura, pa se sutradan nastavlja groznica, slabost i neki čudan nadražajni kašalj. Lekar sam, propisujem sebi krevet i četvrtog dana Sumamed (azitromicin). Od petog dana obično kreću komplikacije, a dotle je obično i PCR test pozitivan, ako se uradi. Groznice se nastavljaju, danju temperatura do 38,5, noću sigurno i do 40, što je odbrambena reakcija, organizam kuva virus i sam se leči. Nastavljam samoizolaciju i samolečenje na osnovu saznanja koja smatram medicinski tačnima.

Osmog dana radim sebi nalaze, koji pokazuju izraženu upalu plus pozitivna SARS-CoV-2 IgM antitela, dok su IgG antitela negativna, što dokazuje da je u toku sveža infekcija kovidom, a nema stare infekcije. Rendgen pluća je čist. Laboratorija mi iste večeri javlja nalaz antitela i u kovid ambulanti desetog dana bolesti rade mi fizikalni pregled i PCR test (Real Time PCR test-SARS-COV-2).

E, tu počinje zavrzlama. Bris uredno stiže u referentnu laboratoriju, ali ona ne izdaje nalaz sledećih osam dana! Sprovodim istragu gde je zapelo i nalazim ko je kriv. Zašto, neću nikad saznati, jer mi to neće priznati. Od 12.dana bolesti sasvim sam dobro i samo čekam nalaz brisa zbog drugih, ne zbog sebe. Teoretski bris ne bi smeo da bude pozitivan tog dana kad je uzet. I nije. Negativan je. Priča je završena, na sopstvenom kućnom lečenju preležala sam ovo čudo, imam imunitet do ne znam kada, a drugima nisam opasna. I naučila sam ponešto, ko je znao da sam bolesna, pa brinuo, donosio na vrata ponešto potrebno, a ko se nije ni setio. Nije svako zlo za zlo… budemo posle pametniji.

Makedonija je fildžan država, reče moj ujče Dimče.
Zašto fildžan, pitam ja.
Pa vidi kolika je!

Ali u toj fildžan državici lepota ima da ti pamet stane.
Da samo nabrajamo?

Skopje

Vevčani

Kališta

Debar

Struga

Ohrid

Trpejca

Sveti Naum

Izvori Crnog Drima

Prespansko jezero

Podmočani

Bitola

Prilep

Kruševo