Lastavica

Priča iz neolita: Medvednjak

Istorija — Autor lastavica @ 06:34



Jeste li spremni na novo putovanje u neolit, 6300-4500 g
odine p.n.e? Vremeplov kreće, a vi se zapitajte kao i ja jesmo
li nešto napredovali od tada, kao ljudska vrsta!



Prof. dr Milorad Stojić, naučni savetnik, govorio je na temu
"NEOLITSKA KULTNA MESTA U ŠUMADIJI". Na lokalitetu sela 
Gračac na periferiji Smederevske Palanke niklo je kultno središte
iz neolita -Medvednjak od 6300-4500 godine p.n.e. 
Tu se živelo u neolitu pa vekovima posle ne. Debljina arheološkog 
sloja je do 8 metara.


Nađeno je preko 2500 figurina velike vrednosti, od čega preko 
460 koštanih antropomorfnih figurina. 

Ovo je verovatno bio instrument za astronomska merenja.

Otkuda ovde i tada žadeit kad je jedini rudnik žadeita između 
Italije i Francuske?

Figurine od kremena, jedinstvene u svetu

Antropomorfna figurina sa dva lica

Da li je ovo model za ET?

Čovek-ptica sa zmijom preko ramena

"Krik"- figurina sa jasno prikazanim ustima

Antropomorfne figurine

Monumentalna sedeća antropomorfna figurina

Mislilac s Medvednjaka, 5000 godina pre Rodena, jedina 
neolitska figurina s anatomski prikazanim delovima tela.

Glava od porfira. Otkud ona ovde, najbliže nalazište je u Egiptu,
a ovo je rađeno hiljadama godina pre Rimljana?

U neolitu-jedinstvena gravura ptice

Glava u granitu

Boginja Meseca

Glinene figurine

Koštane figurine zmije

Ogrlica od 28 zuba mladog jelena sa tragovima oksida bakra!
(mladi jelen ima samo jedan takav zub, a otkud oksid bakra?)

Koštane figurine u vidu kornjače

Figurina sa firnajzom i okerom

Fascinantan nalaz: sekstant od lopatice bosa primigeniksa. 
Ugao od 60 stepeni!

Moguća upotreba koštanih predmeta za astronomska osmatranja

Jedina do sada poznata gravira na kosti iz neolita.

Ako je kolevka svih naroda u Africi, kojim li su sve putevima širili
po Evropi i svetu?
(foto: Lastavica)

Vremeplov u neolit

Istorija — Autor lastavica @ 06:51



Danas vas vodim na jedno čudesno putovanje: u neolit!.
Ne treba vam karta, smestite se udobno i krećemo!



U okviru Projekta "Četvrtkom " koji realizujemo u saradnji sa 
Udruženjem mladih entuzijasta iz Kragujevca, uz podršku Grada 
Kragujevca, imali smo zadovoljstvo da prisustvujemo tribini posvećenoj 
istoriji Šumadije. Đak Kragujevačke gimnazije, istaknuti istraživač, 
red.prof.dr Milorad Stojić, naučni savetnik, govorio je na temu
"NEOLITSKA KULTNA MESTA U ŠUMADIJI"

Milorad Stojić nam predstavlja arheološki lokalitet Belica


Kamene figurine od serpentita

Serpentit liči na zmijsku kožu, odatle mu ime "zmijski kamen"

Kremeno oruđe

Deo kamenih figurina porodilja (u trenu porođaja)

"Velika majka", porodilja s novorođenčetom na grudima

Figurina iz koje isijava svetlost

"Artemida"

Nastanak života fascinirao je naše davne pretke. Ovo su
figurine vulve.

Figurine falusa

Figurine sekire, simbolična predstava muškog principa

Koštane antropomorfne statuete

Najerotskija praistorijska figurina (5000 godina p.n.e.)

Figurina porodilje. Pazite, struk je uvek naglašen!

Od začeća do porođaja - faze razvoja ploda. Kako su ovo znali?


Gore prikazana i ove figurine zapanjuju.
Ovakve figurine nisu nađene nigde drugde u svetu! Kako je moguće da su sve ovo znali 5000 godina pre Hrista?

(foto: Lastavica)

Nisam kriv što sam živ

Istorija — Autor lastavica @ 07:20



Svake godine 21.oktobra kolone ljudi sliju se u Šumarice, na Veliki 
školski čas. Počinje uvek u 11 sati i traje 45 minuta. Ono što se 
vidi i čuje uvek je novo. Ove godine je dramu "Nisam kriv što sam živ"
napisao Đorđe Milosavljević". Plakale su hiljade ljudi...



U Spomen parku Kragujevački oktobar bine su postavljene na 
mestu gde su 21.oktobra 1941. streljane hiljade Kragujevčana, 
kao nemačka odmazda.


Svake godine Udruženje Kragujevčana i prijatelja Kragujevca 
pošalje svoje predstavnike na Veliki školski čas. 


Ovogodišnji sastav bio je počastvovan posmatranjem Velikog 
školskog časa neposredno uz binu, pa smo sve mogli dobro da vidimo i čujemo.. Prenosim vam deo impresija. Suze su dozvoljene...







"Kragujevački oktobar predstavlja masakr kojeg su nad civilnim 
stanovništvom Kragujevca i okolnih sela počinile jedinice nacističke 
Nemačke 19, 20. i 21. oktobra 1941. godine. U ovom zločinu je 
stradalo oko 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, a među 
njima je bilo i 300 kragujevačkih učenika i petnaestoro dece starosti 
između 8 i 15 godina. Prema podacima istoričara i nekadašnjeg kustosa
muzeja u Šumaricama Staniše Brkića, tog dana je streljano 2.796 lica.
Streljanje je izvršeno kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih
vojnika nakon sukoba sa partizanima i četnicima na pola puta između 
Bara i Ljuljaka. Nemački komandant Franc Beme 10. oktobra je izdao 
naredbu da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi,
a za jednog ranjenog pedeset. Po toj računici kao odmazdu trebalo je
ubiti 2.300 ljudi. Naredbu je doneo komandant 749. puka čije je sedište
bilo u Kraljevu major Oto Deš, a naredbu je prosledio komandantu 724.
puka u Kragujevcu majoru Paulu Kenigu. Zločin su izvršile jedinice
I bataljona 724. pešadijskog puka i III bataljona 749. pešadijskog puka."



I na TV je zabeleženo naše pažljivo praćenje Velikog školskog časa...

U spomen na žrtve streljanja čitav prostor Šumarica je pretvoren u 
spomen-park. 


 

 


Ta dobra vremena

Fotografija, Istorija — Autor lastavica @ 05:03

Izađimo iz muzeja "25.maj", proleće nas prati ka Kući cveća.





Usamljeni Tito i grupna fotka sa Titom.



Ulazimo u Kuću cveća. 
Mnogi se sećaju,Titovoj sahrani je prisustvovalo 211 delegacija iz 128
zemalja sveta. Nijednog državnika nikad nije ispratilo toliko kolega.


Prva dama Jugoslavije Jovanka Broz spava večni san pored Tita.



Od osnivanja Memorijalnog centra, 1982. godine kada su zvanično počele
da se beleže posete Kući cveća pa do 2012. godine, to mesto je, prema 
evidenciji koju vode nadležni u Muzeju istorije Jugoslavije posetilo 
više od 17 miliona ljudi. 
U izložbenoj postavci su nameštaj i lične Titove stvari.





Stalna postavka u Kući cveća danas se sastoji od - spomen-sobe u kojoj 
se posetioci mogu upisati u knjigu žalosti i izložbenog dela u kome se 
nalaze lokalne, republičke i savezne štafetne palice koje je omladina 
Jugoslavija nosila povodom Titovog rođendana 25. maja, koji je slavljen 
kao Dan mladosti. U postavci se nalaze pisane poruke koje je Tito primio
sa štafetama, fotografije nosilaca štafeta kao i svečanosti povodom 
Dana mladosti, maršalske uniforme i dr.



Na kraju vodim vas još u Stari muzej, sa Titovim darovima.






Neka davna vremena...



Sećate se Marijana Beneša?

 

 


Powered by blog.rs