Lastavica

Kraljičin vagon u maloj marini

Fotografija — Autor lastavica @ 05:50

Početak je već uobičajen



Mnogo lepote se vidi usput...




Neko je poželeo da slikam cveće.




Dobar dan, Džeki!


Vreme je za kafu.



Možemo li izabrati novi put?



Prebacivanje vode u rezervno jezero...


Nagrada na kraju šetnje: mala marina na Savi


Tu je i restoran "Kraljičin vagon", smešten u vagonu kraljice Marije.



Nudi lep ambijent


Toplo je, lepše je sesti napolju, uz dobru riblju čorbu.


Kakav zanimljiv jelovnik!



Ovde treba opet doći, na smuđa...


A i vama ostavljam moje pecivo u obliku srca :)



 

 


"Ustanička"

Gastronomija — Autor lastavica @ 15:34

Otvoren je novi restoran u Ustaničkoj ulici, na Dušanovcu 
i dama je poželela da tamo proslavimo njen rođendan.
Restoran ima jednostavno i logično ime "Ustanička".




Rižoto sa dimljenim lososom bio je odličan


Samltimboka perfektna
(šnicle od laks karea sa pršutom, u sosu od belog vina)


Pileći file u sosu sa pečenim krompirom nije zaostajao

Nazdravimo!



Odakle je Bubica?

Putopisi — Autor lastavica @ 03:53


Kao što već rekoh, rodna kuća Živojina Mišića u Struganiku 
zaslužuje posebnu priču


Kroz procvalu staru jabuku vidimo rodnu kuću legendarnog vojvode.
Iz prve je polovine 19. veka i spomenik je kulture od izuzetnog 
značaja. 



Dvorište je autentično, kuća, vajat za mladi bračni par. 



Živojin Mišić je rođen 29.7.1855, kao 13. dete u kući Mišića. 
Drugari su ga zvali Žuća, a majka Anđelija zvala ga je Bubica. 


U vojnoj školi imao je 43 predmeta, 43. je bio tancovanje, odlično je plesao.
Na balu u Aranđelovcu u Starom zdanju spazio je Nemicu Lujzu, upisao se
u njenu lepezu za sve plesove i oženio je. Imali su sedmero dece. 


Posle velike pobede- Kolubarske bitke dobija čin vojvode. Tri puta je 
penzionisan pa aktiviran kad je trebao otadžbini. Bio je načelnik 
pobedonosne solunske ofanzive.


Slava ti i hvala, vojvodo Živojine Mišiću!


Iz dvorišta se vidi Maljen. Blizu je kanjon reke Ribnice gde je bila 
Živojinova škola.


Imanje je ograđeno vešto urađenom drvenom ogradom od pletera
koja se zove i proštac. Prvo se pobija kolje, pa ga potom prućem 
uteže, da čvrsto stoji godinama. Takve se sve ređe viđaju.
Kao što su sve ređi ljudi kao što je bio Živojin Mišić. 

 

 


Gde Dunav ljubi nebo

Putopisi — Autor lastavica @ 07:17

Iz Novog Sada otišli smo tamo gde Dunav ljubi nebo.


Naravno, u Sremske Karlovce





Vino i med kod Živanovića


Ručak na vrlo atraktivnom mestu, u hotelu "Dunav", na samoj
obali moćne reke



Alaska čorba je odlična



Da li je bolji smuđ?


Ili kečiga?


I opet polja uljane repice...



Završetak dana biće Fashion Park Outlet Inđija, mesto gde
možete naći sve što vam treba od garderobe.




Nabavka se proslavlja u "Giardino", uz odlične palačinke
i još bolje vino.




Vasina torta

Gastronomija — Autor lastavica @ 10:54


Po kom Vasi je ova stara građanska torta dobila ime, niko ne zna.

Po jednoj verziji, ova ukusna torta je nastala još davne 1908. godine, kada je tašta tortu posvetila svom zetu, Vasi Čokrljanu iz Paraćina, i napravila poslasticu koja je postala omiljena mnogim domaćicama. Vasa je svoju trudnu suprugu odveo u Beč na lečenje jer je porođaj mogao da ugrozi njen i život bebe. U znak zahvalnosti za taj čin, tašta je osmislila tortu i nazvala je po brižnom zetu.
Pravila se i pravi za svečane zgode. Pa, da počnemo.
Kora
Umutite 5 žumanaca sa 5 kašika šećera, dodajte 1 kašiku brašna,
6 kašika mlevenih oraha (oko 90 g) i sneg od 6 belanaca. 
U namazanom i pobrašnjenom okruglom kalupu peći na 220 
stepeni 15 minuta. Ohlađenu koru natopiti sokom jedne pomorandže.
Fil:
1. U 130 ml vrelog mleka usuti 200 g mlevenih oraha i dobro umutiti.
Ohladiti.
2. Na pari skuvati umućena 4 žumanca sa 4 kašike šećera i 100 g 
čokolade za kuvanje. Dodati koru jedne pomoranže ili bar vanilin 
šećer s pomorandžom. Ohladiti.
Sjediniti fil 1 i 2. Premazati koru.


Preko torte premazati 3 šlaga. 


Ohladiti dobro i seći šnite.


Zavirivanjem u frižider ustanovljavamo da prebrzo nestaje...



U Novom Sadu

Putopisi — Autor lastavica @ 06:02

Hoćemo li u Novi Sad? Hoćemo.


Do Novog Sada žute se polja uljane repice


Ulazimo u grad



Evo železničke stanice 


Razgledajmo Novi Sad


U centru smo


<
Ima zanimljivih fasada


Mahnimo Petrovaradinu


Divim se raskošnom starom stablu koprivića



Ima i slatkih stvari na štandu...


...pa sam dobila licidarsko srce za uspomenu


A evo nas i pred Srpskim narodnim pozorištem

I sada napuštamo Novi Sad...


Imamo još neke lepe ideje...



SLD 145 i 70 godina

Putopisi — Autor lastavica @ 06:18

U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu obeležavamo 145 godina
od osnivanja Srpskog lekarskog društva i 70 godina od osnivanja Društva
lekara Vojvodine. Zato je SLD organizovalo Akademiju kao svečani čin.


U foajeu pozorišta su izloženi radovi lekara umetnika: slike, skulpture, 
fotografije...


Vrhunski pulmolog dr Mirjana Grubor Urošević pored svoje slike


Izložba se nastavlja programom u sali pozorišta. Prihod od ulaznica
kupljenih na biletarnici SNP po ceni od 200 dinara biće uplaćen Domu 
u Veterniku za decu sa posebnim potrebama.



Program vodi prof.dr Vladimir Jokanović,
čovek neverovatne energije


U programu učestvuju lekari, stomatolozi i medicinski tehničari.
Hor " Musica sanat"


Nastup folklorne grupe Veternik, štićenika Doma za decu
sa specijalnim potrebama Veternik“ (za koji se i uplaćuje 
prihod od ulaznica)


Vokalna grupa „Romantika“ (peva a capella)


Lekari pesnici recituju svoje stihove. I ja dobijam
svoje vreme u programu :)


Tamburaški orkestar RT Vojvodine


Zabavni orkestar Društva lekara Vojvodine „Adrenalin“


Tamburaški orkestar Društva lekara Vojvodine, star 25 godina 


Jedan broj nas lekara umetnika, članova Sekcije za umetnost, kulturu i humanost 
SLD poslao je materijal za knjigu Vladimir Jokanović: „Lekari u umetnosti, 
kulturi i humanosti Srbije, početkom XXI veka” -pa je i ona promovisana. 
U knjizi su i moje pesme i priča. 



Ima dana kad smo ponosni na ono što radimo, pored redovne profesije :)


 

 


Nedeljni humor

Humor — Autor lastavica @ 06:57


Bolje da sam digao ruku na sebe nego za njega


Krenuo Crnogorčev sin u Ameriku, pa ga otac odlučio posavetovati: 
-Sine, ako vidiš da svi plaču, plači i ti; ako vidiš da svi pjevaju, 
pjevaj i ti.
Sin upita:
-A, tajo, ako vidim da svi rade?
-Skloni se da im ne smetaš.


-Oče zgrešio sam...
-Bog će ti oprostiti, ispričaj mi...
-Juče sam pokupio stoperku, bila je tako oskudno obučena...
smeškala mi se...pohotljivo me je gledala...
dao sam gas i brzo je odvezao tamo gde je krenula!
-Sine, kako si zgrešio?
-U mislima, oče, u mislima...
-Dobro, svako jutro i veče ćes popiti po kofu vode i Bog će ti oprostiti...
-Ali zašto toliko, ko još pije toliko vode?
-KONJ, sine...


Razgovaraju dve bakterije:
- Šta je bilo, što si tako tužna?
- Ma pusti... Izgleda da sam zakačila neki atibiotik.


Mladi lav pred početak svog prvog nastupa u cirkusu uznemireno upita svog oca:
-Tata, ko su svi ovi strašni ljudi?
-Ne brini, sine, oni su iza rešetaka!!!


Mujo je bio gluv veći dio svog života, i na jednom pregledu mu doktor
kaže da su pronašli način da mu vrate sluh. Nakon složenog postupka 
Mujo stvarno povrati sluh i dođe za mesec dana na kontrolu. 
Doktor:- Evo, sve je u redu, mora da vam je obitelj jako srećna što 
napokon čujete?
Mujo slegne ramenima: - Ma jok, nisam im ni rek'o, samo jedim, 
slušam i menjam oporuku evo već treći put ...


Što je trenutak istine?
Kad žena skine šminku, a muškarac gaće.


Prijatelji s društvenih mreža su kao kemijske olovke.
Ima ih 150, a samo nekoliko piše


Učiteljica zadala temu za zadaćnicu "Da sam direktor".
Svi pišu osim Ivice.
Pita ga učiteljica: -Zašto ne pišeš, Ivice?
Ivica: -Čekam tajnicu! 




Subotnji humor

Humor — Autor lastavica @ 07:06





Pita sveštenik Đuzepea iz San Franciska, koji se sprema za 
proslavu pedesete godisnjice braka:
-Koja je tajna vašeg dugog braka?
-Trudio sam se da budem dobar prema njoj, da trošim što
više para na nju, ali pre svega, tajna je u tome što sam 
je za dvadesetpetu godišnjicu odveo u Italiju.
-A šta planiras za pedesetu? - pita sveštenik.
-Da je dovedem iz Italije."


- Gdje ćeš, Haso?
-Tražim po celom gradu da mi daju nešto za glavu!
-A koliko misliš da ćeš dobiti za nju?











Koštunići

Putopisi — Autor lastavica @ 05:52

Koštunići su šumadijsko selo na obroncima Suvobora. Postoje dve priče
kako je selo dobilo ime i niko ne zna da kaže koja je prava, valjda zato
što jedna govori o prirodi, druga o ljudima. 


Obilazimo crkvu Sv. Petke. 


Za Uskrs, carske dveri oltara su otvorene. To je prilika da 
zavirimo u oltar.


Posećujemo spomen dom Živojinu Mišiću u izgradnji.



„Grab” fabrika zdrave hrane Koštunići (džemovi, sokovi, rakija). 



Koštunići na južnoj padini planine Suvobor danas odolevaju vremenu 
i na pravi način predstavljaju seoski turizam Srbije. Da bi ceo prostor, 
a sa njim i selo, ostali nezagađeni, pobrinuli su se i priroda i ljudi. 
Priroda bogatstvom - potocima, proplancima i pašnjacima, a čovek 
čuvajući zatečeno i stvaranjem novih sadržaja u očuvanom okruženju.




Vreme je, naravno, za ručak.




Nažalost, moramo se vratiti... sporo, zbog gužvi na Ibarskoj magistrali.




 

Zatvori prozor


Priče skoro iz Nepričave

Putopisi — Autor lastavica @ 05:02


Tradicionalno drugi dan Uskrsa izletnici proslave na nekoj lepoj destinaciji
u Srbiji. Vodi Keti, vozi Vlada, poneli smo dobro raspoloženje.



Mnogo ćemo još čuti priča, ali ne iz Nepričave, kroz koju prolazimo


Zapadna Srbija, Šumadija, ulazimo u područje Mionice. 


Posećujemo lepu crkvu u Mionici


Odajemo poštu legendarnom vojvodi Živojinu Mišiću kod njegovog spomenika


Rodna kuća Živojina Mišića u Struganiku zaslužuje posebnu priču,
pa će je i dobiti.


Na pitomini napasaju se ovce.


Po ljubičastim padinama Suvobora stižemo do Ravne gore.




Putujemo predelima fascinantne lepote




...sve do Koštunića...
A oni će dobiti svoju priču.



 

 


Još jedan prođe dan...

Fotografija — Autor lastavica @ 06:31

Maslačci posvuda


Početak rute se zna


Klupe za odmor ili sastanke...


Pa riblja čorba


odličan smuđ


i dva fina vina


Trening ili hedonizam? Oboje.


Još jedan prođe dan...


 

 


Sve bilo je muzika...

Fotografija — Autor lastavica @ 06:34


Prvo treba napraviti muzički instrument 


Na ovom lepotanu je svirao Johann Strauss mlađi, otac
bečkih valcera.


Nekad su muzičari lepši i od muzike koju sviraju


Za ovim klavirom je svirala Lenka Dunđerska kad se Laza 
Kostić zaljubio u nju


Mokranjac je na baš ovom klaviru skladao najlepše kompozicije


Ponekad violina samo spava u muzeju


Treba čuti orgulje u Kovačici


ali i državni orkestar u Hradčanima, u Pragu.


Nema raspoloženja bez muzike u Skladarliji


Priložite koji novčić sviraču u Rimu...


Tradicionalna muzika istočne Srbije


Svira i moja stara muzička kutija


...dok vergl svira u Varaždinu...



Slatko uz Dunav

Fotografija — Autor lastavica @ 05:32


Dok je uskršnje drvo u Zemunu okićeno ukrasima koji lelujaju na vetru


...barža plovi Dunavom i nosi snove daleko, daleko...


Sve je to lepše i slađe uz dobre torte u "Pelo Rio".


Uskrs je...
Sreća i mir u našim domovima i srcima!



Najlepše uskršnje jaje

Fotografija — Autor lastavica @ 20:36

Srećan Uskrs!

Izaberimo najlepše jaje iz poveće kolekcije meni dosad najlepših
maštovitih uskršnjih jaja!


Jaja iz Bajmoka






Jaja ukrašena slamom, iz Tavankuta


Jaja iz Ovsišta




Kako vi ukrašavate uskršnja jaja?
Ja ovako.



A zaista ne morate ovako :)



Powered by blog.rs