Lastavica

Velja Đorđević, popularnije Velja grnčar, nije se umorio, 
a ni mi, gledajući njegovu veštinu i umetnost.

Druga kugla gline. Idemo!

Liči na prethodno

Ne, ne liči

I evo saksije!

Mnoge vidimo u njegovom vrtu! Neke ćemo mi poneti
za naše bašte i balkone.

"Zaječarski grnčar Velimir Velja Đorđević, vrhunskim umećem stekao 
je status primenjenog umetnika. Pored raznovrsnih grnčarskih proizvoda 
za upotrebu u domaćinstvu, bavi se i umetničkim grnčarstvom od daleke 
1966. godine. Ljudske i životinjske figure, bokali, konjanici, frulaši i dr. 
su njegovi poznatiji eksponati."

''Zaječar je imao sreću da se pre 50 godina u njega doseli grnčar Velja 
Đorđević, najbolji i najpoznatiji predstavnik pirotske škole grnčarstva, 
majstor nad majstorima. On neguje zanat do vrhunca, a prešao je u sferu 
naivne umetnosti,'' smatra dr Dejan Krstić, v.d.direktora Narodnog muzeja 
u Zaječaru. 

Odavde sve počinje: od grnčarskog točka u Veljinoj radionici.

Jedna kugla gline i počinje stvaranje.

Niijednog trena ne možete naslutiti šta će na kraju nastati.

Vaza?

Saksija?

Ćup?

Ne, testija za vodu

Sad je gotova, ide na sušenje, pa oslikavanje i pečenje.

Mogu vam pokazati kako pravi saksiju, ako želite.
Nisam htela da post bude predugačak. Sutra?

Zanatlija? Umetnik? Velja je jedno i drugo.

Nadaleko poznate Rajačke pivnice se nalaze na brdu Rajac, 
oko 50 minuta vožnje od Negotina. Okružene su vinogradima 
u kojima rađa grožđe autohtonih sorti iz koga vešti rajački 
vinogradari prave kvalitetno vino ravno nektaru.

To je skupina kamenih, vinskih podruma gde „živi vino”. 
Da li živi ili tihuje, kako drugi kažu? Tu gde se održava 
vino pod zemljom pod stalnom temperaturom - vlada mir.

Sledi najluđi ručak, sa specijalitetima istočne Srbije u pivnici "Sveti
Trifun": sir, čvarci, šunka, turšija od vrganja. 

pa neverovatno ukusni belmuž

sarmica u vinovom listu

savršeni prebranac

To su sve predjela. Sledi jaretina sa salatom

...i kolači. Sve se zaliva vrhunskom crnom tamjanikom.

Živeli!

Samo četiri km od manastira Bukovo prostire se lepi grad Negotin.

Negotin se nalazi na na tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske. U istoriji 
srpskog naroda poznat je kao junački grad iz Prvog srpskog ustanka kada 
je mesto sa celom nahijom držao pod svojom vlašću Hajduk Veljko Petrović.
Sada gradom vlada jesen.

Tu je i Hajduk Veljko na svom konju Kušlji.

Todorčetov konak – najstarija varoška kuća u Negotinu, poznata i kao 
Konak Kneza Todorčeta. Podignuta je polovinom 19. veka.Od 1997. g. nosi 
naziv legendarnog branioca Negotina Hajduk Veljka.

Rodna kuća našeg kompozitora Stevana Mokranjca ima status spomenika
kulture od velikog značaja. Nastala je sredinom 19. veka, a 1964. g. 
adaptirana za potrebe memorijalnog muzeja.

A kafa je bila odlična i jeftina...

Idemo ponovo na omiljene destinacije. Vodi Keti, vozi Vlada, 
društvo je pozitivno i željno putovanja.

Ljilja služi slane zalogajčiće

Zora rudi nad Gradištem

Put izbija na Dunav 

Dunav je ovde širok kao more

Pogled na stari grad Golubac

Jutarnja izmaglica se diže nad Dunavom

Pauza je u Donjem Milanovcu, gradu ruža.

Manastir Bukovo – predanje govori da je iz 15. veka. Posvećen je 
Sv. Nikolaju Čudotvorcu. Pripada moravskoj školi. 

U manastirskim vinogradima gaji se crna tamjanika. Sledi degustacija
četiri odlična vina, od kojih je na Dekanteru 2017. srebrnu medalju 
osvojilo vino Filigran cabernet sauvignon 2013, manastir Bukovo.

Zatvaraju li vrata, ili otvaraju? Ne dozvoljavaju
pogled u zabranjeno, a otvaraju se pozvanima.

Paviljon „Cvijeta Zuzorić" na Kalemegdanu otvara vrata
za lepe umetničke postavke

Zagrepčani će prepoznati...

Varaždinska katedrala

U dvorcu Hofburg u Beču dočekuje nas silueta 
prelepe carice Sisi

Vrata bečkog univerziteta

Šenbrun

Lepa vrata starih crkava

Stara vrata prastarog manastira Crna reka u steni

Niko ne voli vrata bunkera...

Radije vrata vinarije (Malča)

...ili restorana (Venecija i Talas, Zemun)

A ovo su jako važna vrata

Impozantna vrata vatikanskih muzeja

Vrata Osogovskog manastira u Makedoniji

Kalemegdan će zasladiti

I ovo su vrata...

U jednoj foto grupi je tema nedelje svetlosti Beograda.
Pokloni se i počni!

Svetlosti Konaka Kneginje Ljubice, meni najlepše zgrade u Beogradu

Parlament, meni posebno drag, znamo zašto

Skupština grada, čiji balkon sanjaju svi vrhunski sportisti!
Kad osvoje medalju, tu će otpozdravljati hiljadama oduševljenih
sugrađana.

Balski sjaj

Idemo u večernji provod!

Novogodišnje raspoloženje

Još malo, pa smo kući...

.. a išli smo do Beča...

Ne pali svetlo...u sumrak

U mojoj kući sladoled se odavno smatra lekom. Ako dete posle 
navršene prve godine jede sladoled 365 dana u godini, nema 
problema ni sa krajnicima niti sa stomakom. Grlo se navikava 
na hladno i ne može „nazepsti“, a stomak se oblaže sladoledom 
kao tankim filmom, štiti sluzokožu, vezuje kiselinu i brzo smiruje
bolove u želucu. 

Dolazila su mi deca rado u posetu, jer bi cele godine obavezno 
dobijala sladoled. Ako bi zgranuti roditelji rekli da decu boli grlo, 
pogledala bih i obično rekla: „Da, mama je u pravu, ne ide ovde 
sladoled... obična porcija, mora dupla!“
Moja su deca obožavala da vaspitavaju goste. Pred svima me pitaju:
„Možemo li da uzmemo lek?“
„Možete!“ odobrim bez znakova brige, što goste začudi. Deca odu
do zamrzivača, izvade sladoled, sipaju dve velike porcije i pronesu
pored iznenađenih gostiju, koji ih onda tuže meni: „Oni su uzeli sladoled!“
A na to deca odgovaraju uz smeh: „Pa da, u našoj se kući sladoled 
zove LEK!“
***
Suprug je voleo da zivka telefonom. Jednom me je pozvao dok 
sam bila na dežurstvu: 
„M. boli stomak“ kaže.
„Jesi li mu dao sladoled?“ zapitah.
„Nisam!“
„A zašto?“
„Nisam se setio!“
„Daj mu i zovi me za pola sata.“
Zvao me kasnije. Bol u stomaku je prestao, jer je M. sam uzeo 
sladoled dok je tata zvao i uspešno završio svoje lečenje dok je on 
završio razgovor!

Neki skupljaju pare, neki materijalna dobra, treći firmirane krpice. 
Ja skupljam sećanja s putovanja.

(ovo je Hisar)

Volim planine. Nekad davno mislila sam da ću u penziji planinariti.
Danas znam da to ne mogu, ali mogu i drugačije upoznavati planine.

(ovo je Javor)

Jedna od najlepših je Tara.

Mokra gora je nekad bila prelepa a pasivna planina, dok nije 
izgrađen Drvengrad. Sad je turistička atrakcija.

Čemernik je divlja a lepa planina iznad Vlasinskog jezera

A Stara planina ima najviše vodopada u Srbiji, čak trećina
od 92 vodopada viša od pet metara nalazi se ovde! 
Nažalost, za redovne turističke ture teže su dostupni.

Zlatibor je poznata planina, zlatnih livada i zlatnih borova

Golija je divlja i neobuzdana planina. Na njoj ima mnogo
ovog divnog ljubičastog cveća, koje se vidi u prvom planu.

Ne znam da li je Zlatar lepši zimi ili leti

Zagorje je preslatko, onako brdovito

Sljeme je omiljeno izletište Zagrepčana.

Ako idemo malo dalje, stići ćemo i na Odenwald i videti
predivni Heidelberg.

Hoćemo li na Karpate?

U Osogovsku planinu?

Ili na planinu Nidžu, vrh Kajmakčalan (2521m)? Birajte!

Planine nas zovu. Kud god pošli, biće nam lepo
(Fruška gora, Maljen, Avala, Rajac)

Sve sam ove planine videla i fotke su moje. Jednu nisam, ali 
ju je video moj sin, a ja se još nadam da ću jednom i ja... 
Fuji u cvetu trešanja slikao je iz voza Shinkansen.

Francuski specijalitet Kiš Loren, pitu vrhunskog ukusa,
prvi put ću napraviti po receptu moje prijateljice Zlatice.

Umesiti rukama testo od 200 g mekog 
brašna, 100 g maslaca, 1 jajeta, malo soli 
(solnog cvijeta). Ostaviti ga u frižideru bar 
jedan sat da odstoji, pokriveno da se ne suši.

Podmazati nisku okruglu tepsiju prečnika 28 cm. Testo razvaljati 
na malo veću površinu od te, staviti u tepsiju i podići ivice.
(da se testo lako prebaci, može se razvaljati na foliji, pa se
folija samo okrene na tepsiju)

U sredinu staviti fil: 
mešavinu od 250 g rendanog sira, 100 g seckane
slanine, 100 g seckane šunke.

Sve preliti sa smesom umućena 4 jajeta i 200 ml mleka
i malo soli (solnog cvijeta)

Peći na 200 stepeni 35-40 minuta dok ne porumeni.
Jesti toplo, u slast!

Već tradicionalno godinama tri dame slave u oktobru, Ljiljani i Ljeri je 
rođendan, a ja sam im je gošća. Ljera nastoji da svaki put nađe drugu
atraktivnu lokaciju. Izbor je pao na stari restoran "Orašac", Bulevar 
kralja Aleksandra 122 prekoputa Vukovog spomenika.

Vodič za ovaj restoran kaže: "Restoran Orašac je jedno od poslednjih 
mesta u ovoj ulici, ali i u užem centru Beograda, koje nije izgubilo svoju 
tradicionalnu prepoznatljivost. Odličan roštilj i izvrsnost jela spremljenih 
po receptima iz stare Srpske kuhinje dokaz su zašto restoran Orašac 
nosi naziv vodeće nacionalne kuhinje u Beogradu. Zvuci tambura i melodije
starogradskih pesama nadahnuju goste da se uvek vraćaju ovom restoranu, 
poznatom i pod nazivom Skadarlija na bulevaru."

Mi smo odabrale divan oktobarski sunčani dan za ovaj ručak. Zato smo
sedele u bašti, a ne u lepom ambijentu restorana.

Prvo razmena poklona, razume se.

Zdravica, zna se!

Teletina ispod sača sa pečenim paprikama bio je odličan izbor.

Desert: palačinke u šatou

Domaća kafa se podrazumeva.

A onda, prošetajmo! Možda potrošimo 3,5 kalorije!

Praznik u Rimu? Ne, praznik u Beogradu.