Lastavica

Makarski Jadran je najveseliji brod za koji ste čuli. Isplovljava uz
muziku i celo vreme plovidbe kapetan Mito, moj školski drug,
pušta muziku posvećenu pojedinačno svim nacijama na brodu.

Brod vozi na Hvar i Brač svim danima osim srede, kada posećuje
Korčulu.

Kapetan kaže na razglas da ga putnici mogu baciti u more ako
ne budu zadovoljni i zove mene da prevedem, jer kaže da je od mene
prepisivao u školi. Kažem mu da ću prevesti šta god želi, ali ne
dam da ga bace u more!

Celo vreme se veseli, jede i pije.

Na brodu se služi najbolja skuša koju ste ikad jeli. Šerif na
gradelama se za to brine.

Galebovi dobijaju glave ribe. Zato prate brod i vešto hvataju bačeno.

Ako gošća zna da pleše na stolu, plesom će osvojiti mornarsku
majicu. Ova plesačica je rekla da se vozila bezbrojnim brodovima,
ali na ovakvom nije bila.

Na kraju brod uplovljava u luku uz "By the rivers of Babylon", na
koju bukvalno ceo brod pleše i peva. U Vavilonu su se svi ljudi
razumeli... i ovde se razumeju, ma otkuda došli. I doći će ponovo
i ponoviće nezaboravnu plovidbu.

Eh, da je više ljudi kao što je Mito i kao što je njegova posada...
Život bi bio vedriji, a sukoba oko gluposti ne bi ni bilo.

Vreme je za nedeljni humor kod Lastavice

Sponzoruša u povoju

-Halo, ovde auto servis. Vaša žena je malopre dovezla auto k
od nas. Hoćete li Vi platiti popravku?
-Normalno da ću platiti popravku kola svoje žene!
-Ko priča o kolima? Ja Vas pitam za opravku mog servisa!

Policajac svedoči na sudu.
-Dakle, kako se optuženi ponašao kad ste ga uhapsili?
-Galamio je sve vreme, nije zatvarao usta!
-Kažite šta je pričao, samo bez psovki i nepristojnih reči!
-Pa, onda ništa nije rekao.

Ako ste u Makarskoj, logično je posetiti i njenu najbližu okolinu.
To je Kotišina, u "zelenoj uvali" bez pogleda na urbanizaciju s
predivim pogledima na Hvar, Brač, Pelješac, Korčulu te obzorje
i pučinu Jadrana.

Prijatelj nas vozi asfaltnim putem, na nekim delovima strmim,
u Kotišinu, 2,5 km od Makarske, zaogrnutu Biokovom, na obodu
Biokovskog botaničkog vrta Kotišina, koji je utemeljio fra Jure
Radić, osnivač Instituta planina i more te Malakološkog muzeja
u Makarskoj.

Zašto se zove Kotišina? Tu se najbolje čuje tišina, kad ne
pevaju slavuji i grdelini.

Neke stare kuće su polusrušene, ali većina je obnovljena.

Ima i istorijskih mesta.

Izgrađeno je i mediteransko boćalište s kaparom, koji je
usadio uporni Kotišanin.

Naokolo niču nove luksuzne kuće s bazenima, uklopljene
u nagnuti teren, sa sjajnim pogledom.

Prijatelj nas vodi na vidikovce iznad Makarske.

Najlepši je pogled na Makarsku

Pokazuje svoje masline. Bogato su rodile oblice.

Doviđenja, Kotišina!

Doći u Makarsku, a ne prošeti poluostrvom Sveti Petar,
je isto kao da nisam došla. To su moje staze.

Krenimo od sidra kod "Arbun"-a

Hoćemo li uzbrdo? Nećemo, nego naokolo

Pogledajte lepoticu Makarsku

Vlasnici ovih brodića ovde piju kafu.

Ima prelepih kuća uz rivu. Vidite li kamene ribe
kako vire kroz ogradu terase?

Lepo mestašce za jutarnju kafu!

Sveti Petar čuva luku i svoje poluostrvo.

Lukobran se odavde odlično vidi.

Još ima katanaca ljubavi... traju li ljubavi u njima zaključane?

Na vrhu poluostrva je nova crkvica Sv. Petra, na mestu
urušene stare.

Kakav pogled na more! Zadivljujući.

Izlazimo kroz vrata ljubavi.

Moj omiljeni motiv, vrata ljubavi, kao na koricama moje prve
knjige.

Strme kamene stepenice vode prema moru

I evo mojih stena, na kojima tražim- i nalazim sebe...

Nastavljamo prema svetioniku Sveti Petar, koji je sada kuća
za odmor.

Tu je divna stena sa pogledom na plažu

Idemo na kupanje!

Vrata ljubavi

Čuvaš tajne generacija
što su ti se divile
kako stameno
nad morem stojiš.

Kroz tebe su samo
zaljubljeni prolazili
i prolaze
i prolaziće.

Ko ih je video
kroz tvoje kamene skute
da nasmejani silaze
znao je
nova se ljubav rodila.

Koliko će ih još
tvoja kamena krila
propustiti
dok tebe zub vremena
ne načne...

(Valcer 2009.)

Makarska je dobila ime po selu Makar. Smestila se na padinama
visokog Biokova koje kao da izranja iz mora i štiti svoju mezimicu.

Nastala je se u prirodnoj luci između dva poluostrva, Sveti Petar
i Osejava.

Svom prelepom položaju zahvaljuje omiljenost među turističkim
destinacijama. Centar je Makarske rivijere, skupa gradića dragulja
na Jadranu. Danas ima oko 12000 stanovnika.

Smatraju je najlepšim malim gradom na Jadranu, a mene ne morate
pitati da li tako mislim, meni je svakako najlepša. Tu sam rođena,
100 m od mora, u nekadašnjoj bolnici koja je bila u krilu franjevačkog
samostana. Danas je to ponovo samostan, a bolnica je premeštena
pa ukinuta.

Njeno srce je Kalalarga, stara široka ulica, sa kaletama koje se
granaju iz nje.

Tu smo navraćale i na gastronomska uživanja u restoranu „Gastro
Diva“, koji je osnovala bivša blogerka.

Ulica izlazi na centralni Kačićev trg, nekad sa velikim vrtom, đardinom,
a danas je to kamena letnja pozornica.

U centru trga je spomenik fra Andriji Kačiću
Miošiću i crkva Sv. Marka.

Morate prošetati rivom i dočekivati brodove.

Na rivi svakako trebate videti spomenik turisti, delo vajara
Nikole Šanjeka. Lokalni galeb Jura, važna turistička
znamenitost, pokazuje grad upravo prispeloj turistiknji.

Nezaobilazan je legendarni brod „Makarski Jadran“ kojim upravlja
kapetan Mito Mravičić. U letnjoj sezoni brod vozi turiste po ostrvima,
a zatim se na njemu večerava bogat riblji izbor.

Prve večeri smo pozdravile šarmantnog kapetana i njegovu dragu
suprugu.

Novijeg je datuma lukobran koji je pregradio i zaštitio makarsku luku,
a sada je nastavak šetališta i mesto odakle se prave najlepše
fotografije Makarske.

Smestiti se možete u luksuznim hotelima

i u privatnim apartmanima, od kojih svakako
preporučujem apartmane Tamburović.

Kupati se možete na Osejavi, na velikoj gradskoj plaži,

na lokalnim plažama, na kamenim plažama Sv. Petra
i na plaži Nugal.

Laku noć, Makarsko!

I kako stići do Makarske? Može direktnim autobusom, 13 sati
noćne (veoma zamorne) vožnje, a ne vidite ništa. Može avion,
prevoz do aerodroma+ let+prevoz do Splita+ prevoz do
Makarske. Traje oko 8 sati, nekad više, košta dosta. Može
taxi od vrata do vrata, traje 8 sati kad sve ide glatko, obično 9.
Cena nešto veća od autobusa, skoro triput manja od avionske
verzije. Danju, sve se lepo usput vidi.

Pauza na dobroj kafi u Bosni.

Reku Bosnu prelazimo više puta.

Tvrđava Varduk na vrhu brda!

Kupres na vidiku!

Kupreško polje, velika krška visoravan na zapadu BiH

Panorama se menja kako se bližimo Biokovu

Tunel Sv. Ilija, dug 4 248 m.

I evo lepotice Makarske!

A u Makarskoj apartmani Tamburović, uokvireni
bugenvilijom, za svaku preporuku.

Dobrodošlica je sjajna. Biće to lep odmor!

Promocija časopisa "Beogradski krug kredom" održana je
24.9.2019. u biblioteci "Đorđe Jovanović" u Beogradu.

Veče je otvorio urednik časopisa i predsednik Društva
književnika Beograda, Zoran Ilić.

Promociju je vodila zamenica urednika časopisa i sekretar
Društva književnika Beograda, Anka Stanojčić.

Časopis "nosi" naš uvaženi književnik Miša Lazar, pisac 18 knjiga,
čija su imena uvek od jedne reči.

Njegov prvi gost je bio Miodrag D. Ignjatović, opravdano odsutan,
pa su Miša Lazar i Anka Stanojčić kazivali njegovu poeziju.

Pesnikinja Zorica Milosavljević Zora dirnula je sve prisutne
svojom pesmom "A godine idu/Zašto pišem pesme".

Radislav Jović se predstavio ljubavnom pa poezijom za decu.

Bio je to praznik lepe književne reči.

(fotografije: Sava Radonić i Ljiljana Surić Lambić).

Čarobni svet školjki je moj svet od malena i nema prostorije
u mom domu u kojem nema bar jedne školjke. Unuke sam od
najmanjih nogu učila kako se u njima "sluša more" i to im je omiljena
zabava. Slušate li vi more u školjci?

Ovaj svet je davno očarao fra Jure Radića, naučnika svetskog glasa,
koji je osnovao Malakološki muzej Makarska.

"Malakološki muzej franjevačkog samostana utemeljio je 1963. godine
fra Jure Radić. Atraktivnom postavom morskih puževa i školjkaša
Jadrana i cijeloga svijeta danas je to turistički najpoznatija malakološka
kolekcija u Hrvatskoj."

"Malakološki muzej u Makarskoj je muzej školjaka - ljuštura morskih
mekušaca.

Muzej je otvoren za javnost 30. travnja 1963. godine u
starom dijelu Franjevačkog samostana koji je zaštićeni spomenik kulture.

Od preko 3000 primjeraka izloženih školjaka, u tom muzeju se mogu
vidjeti ne samo školjke Jadranskog mora već i brojne vrste tropskih
i suptropskih mora, koje su i najprivlačnijih boja i oblika među svim
školjkama."

Ne biste voleli da u plićaku nagazite u otvorenu tridaknu (Tridacna
gigas). Ona zarobi nogu nesrećnika i kad naiđe plima, on se utopi.
Dobro je što ovih školjki nezgodne naravi nema u morima koja
uglavnom posećujemo.
Radije biste sreli gigantsku kornjaču?

Mnogo su nam draži korali, zar ne? Svih oblika i boja.

Vratimo se čarobnom svetu školjki

Kad odete u Makarsku, nemojte propustiti da posetite ovaj muzej.

Poslednjih pet godina koristim u kuhinji samo "solni cvijet"
iz solane Ramova. Zdraviji je i daleko ukusniji od obične soli,
jer sadrži sve minerale mora bez posebnog dodavanja.

Evo nas u solani Ramova u Krvavici, pored Makarske, gde sada
dolazim da posetim prijatelje i vidim šta se novo dešava u vetrosolani.

Vetrosolana je patent Ivana Šimića, inženjera šumarstva, iz 2007.
Na sajmu inovacija ARCA 2010. vetrosolana je nagrađena zlatnom
plaketom.

"Vjetrosolana je zapravo klasična solana s nadogradnjom visećih
slojevitih površina - bazena s nagibom tri promila iznad matičnih
bazena. Gornji bazeni su duboki 3-5 cm, a donji su dublji i služe
za akumulaciju vrijeme kiše preljevni bazen se prazni i ugušćena masa
se spušta u matični bazen gdje je zaštićena od oborina i to je ono
osnovno" - kaže autor projekta dipl. inženjer Ivan Šimić.

Ovde se rade plemenite soli- „solni cvijet“ za hranu i morsko ulje
za mineralizaciju tela putem kože, kao i dijamantne soli.

Cvijet soli se stvara ljeti, kada salamura u bazenima postigne
temperaturu od 60 stepeni. U tim trenucima počinje proces
kristalizacije visoko cenjenog cveta soli, koji se u grumenima
kristala počne skupljati po površini. Kristali se počnu stvarati oko
podne, a Ivan ih skuplja u vreme sutona.

More sa 3,5% slanosti meri se bomeometrom (po Bomeu). Kad se
dođe na 20% slanosti, taloži se gips (kalcijum sulfat) i kalcijum
karbonat koji se izbace i solni cvet ih ne sadrži.

U buradima se pravi morsko ulje, tečni minerali mora (presoljena
salamura s koncentracijom soli od 38 i više posto, prepuna
planktona), izvanredan izvor magnezijuma koji se resorbuje u
mišiće utrljavanjem preko kože.

Dijamantna sol se stvara pri slanosti 31 do 38 posto. Nepodobna
je za kuhanje, ali zato vrlo iskoristljiva za dermatološke tretmane.
U sebi ova kruta sol nosi podosta minerala, koji su odlični za
razne dermoterapije.
Narednog dana nakon burovitog jutra i sunca posle toga gornji
bazeni su procvetali.

Sa uživanjem gustiramo paradajz sa svežim solnim cvetom.

Slikamo paradajz brodić sa jedrima od soli. Kako je ukusan!

Nakon letnje pauze, Društvo književnika Beograda nastavlja
s redovnim radom, svečanom promocijom knjige Slađane
Belko: "Maline u flanelu"

Promociju otvara predsednik DKB, Zoran Ilić

Promociju vodi sekretar DKB, Anka Stanojčić.
Prvo daje uvodnu reč i biografiju poetese.

"Rođena u porodici umetnika i profesora, odrasla uz muziku i lepu reč.
Dva puta udavana, dva puta napuštana, silom, od Boga. Majka
dvojice sinova, jedan virtuoz na instrumentu, drugi čarobnjak na
tastaturi. Baka dvoje unučadi. Zalutala u ekonomiju, ali sve što
radi ona radi dobro. Tako i u karijeri postigla sve što je bilo
moguće, sada troši penzionerske dane. Putuje, priča, piše ikone.
Mesi unučićima kolače. I čita bajke. Piše za sebe. I druge.
Zbirka pesama „Maline u flanelu“ nastala je na inicijativu putujućeg
pesnika Daniela le Mora koji joj je poklonio Take away poem
jednog leta u Ljubljani... I ponelo ju je…"

Olga Marković: Uvodna pesma Take away poem-
Pesma za poneti

Čekajući život da se dogodi,
pre nego što moje plave oči
odlutaju negde dalje odavde,
bliže tebi možda,
još uvek odlučujem
kojim putem da krenem,
koji trag da sledim
do onog mesta žudnje
duboko u meni
i pokažem sve ono
što sada želim da delim.

Anka Stanojčić: Pesma posvete Ireni

POGLED SRNE

Mala plava devojčica
zarobljena u telu žene:
pogled srnećih iskrica
traži pomoć od mene.

Tihanji, Balaton, Šiofok
Pula, Brioni, Dubrovnik,
sada vidim samo šok,
nestao je naš sanovnik.

Klinika u Višegradskoj,
dolazim posle decenija,
sladoled i kafa u gradskoj,
daleko nekoliko milenija.

Donosim joj darove:
pogled neobično bistar.
Reči bačene niz torove
– da li je otišla Ištar?

Možda neće izaći.
Ako ipak dođe
da li će sebe naći?
Hoće li bol da prođe?

Molim se za nju neprestano.
Fenek u sremskoj ravnici.
Prijateljstvo postojano,
hrabri njen hod po užarenoj žici.

Verujem sebi i svojoj želji,
verujem Bogu i njenoj snazi,
sutra će novi dan biti belji.
Srna iz kume ne odlazi.

Ivan Despotović je napisao nadahnutu recenziju

Luka Kosanović je sa svojom violom Slađani poklonio
"Labuda"

Slušalo se pažljivo, i čitanje i muzika

Čitačice su prijateljice autorke. Ona najbolje osećaju
šta je u pesmama htela da kaže.

Svetlana Joksimović: Vlajna, Vilo moja, Ćao i nema
više, Algoritam, Ljubavni grand slam

ALGORITAM

Nikada neću
naučiti da (se)
ne dajem, ako
ne primam.

Moje srce nije
kalkulator.

U ljubavnim
operacijama
nema deljenja
ni oduzimanja.
Umem samo
da sabiram i množim
leptiriće koje si mi
pohranio u utrobu.

Zbog koje (se) deliš?
Ko tvoj dah oduzima?

Kada se moji plusevi
upare s tvojim minusima
dobićemo algoritam
naše čudne ljubavi.

Pesnik Srećko Aleksić je o poetesi imao samo najlepše reči
u svojoj recenziji

Ljiljana Surić Lambić je iznela teže pesme: Kobni dar,
Vlaška magija, Horna i horde

Anka Stanojčić: reč čitalaca

Za kraj smo zasladili: pesmu "Greh u Kalambaki"
kazivala je Svetlana Joksimović

Olga Marković je nadahnuto iznela pesmu
"Kako su je ostavljali"

Knez pevajući
Beg ćuteći
Kralj plašeći
Baron pišući
Vojvoda šapćući
Šah milujući
Princ plačući
Sultan ljubeći
Knjaz mucajući
Lord darujući
Despot mučeći
Kan mazeći
Car viseći.

I svi odlazeći rekli:
Volim te.

Ko bi najbolje izneo pesmu koja opisuje samu autorku?
Slađana Belko, naravno.

Nije bilo lako doći do knjige, svi su želeli da saznaju
šta se krije među koricama knjige „MALINE U FLANELU“

Izlet u nepoznato nastavljamo kroz Šajkaš, Budisavu i stižemo
u Kać.

„U Eparhiji bačkoj, petnaestak kilometara istočno od Novog Sada,
na Sunčanom bregu u selu Kaću, krajem 2012. godine, podignut je
ženski manastir, posvećen prazniku Vaskrsenja Hristova."

"Već sâm naziv tog dęla Kaća, Sunčani breg, i nehotice ukazuje na
duhovnu dimenziju praznika kojem je manastir Vaskrsenja Hristova
posvećen: na Sunce pravde, na svetlost Vaskrsloga Gospoda Hrista,
večnog Pobednika nad svakom tamom, grehom i smrću.“

Služba se vrši u kapeli presvete Bogorodice, dok se ne završi gradnja crkve.

Konačno stižemo u restoran „Božur“ u Kaću.

Lep ambijent, posluženje odlično, raspevani tročlani bend i sve je tu da
se rođendan proslavi kako valja.

Na povratku smo imali i prirodni vatromet, munje svuda naokolo.
Ali važno je da smo svi zadovoljni izletom.

Ponovo putujemo u nepoznato. Znamo samo da ćemo istog
dana otići i vratiti se, a sve drugo je nepoznato. Znamo i da je
Ketin rođendan, pa ćemo i tu lepu zgodu adekvatno obeležiti.

Krenuli smo u Bačku.

Prelazimo Tisu.

Kafa se pije u Titelu.

Stižemo u Mošorin, "koji se nalazi na severnoj strani Titelskog
brega, na delu dugom četiri i širokom kilometar i po. Udaljen je
od Tise oko 5 kilometara, od čijih voda ga štiti odbrambeni nasip.
Mošorinci su vezani za breg i aluvijalnu ravan reke Tise. Titelski breg,
ili, kako ga meštani zovu, Mošorinski breg, postao je površina na
kojoj se seje i žanje žito. Isušivanjem aluvijalne ravni i regulacijom
rečnog toka stvorena je još jedna kultivisana površina za uzgajanje
industrijskog bilja i povrća." Ime je Mošorin dobio po Moši koji je 1614.
godine iskopao prvi bunar i tako selo snabdeo vodom.

 

Penjemo se brojnim stepenicama na breg. "Na Bregu, iznad sela,
nalazi se Kapela prenosa moštiju Sv. Nikole. Sagrađena je u
srpsko-vizantijskom stilu, sa dva kubeta, po nacrtu arhitekte
Đorđa Tabakovića. Ktitor je bio mošorinski paroh protojerej Svetozar Vlaškalić.

Ikone na platnu 1936. naslikao je Uroš Predić. Kapelu je živopisao po
ugledu na srednjovekovne manastire, uljanom bojom slikar Marko Milinov."

U blizini crkve je spomen obeležje "Mošorin pamti", bunar u koji su
mađarski nacisti u toku zloglasne racije 1942.godine bacili preko
stotinu Mošorinaca.

Ulazimo u lepu zelenu vilu koju je je sagradio Prota Svetozar
Vlaškalić u samom centru Mošorina 1926-28. godine u duhu
romantičarskog istorizma. U njoj je danas smeštena ambulanta,
a na spratu je sada kulturno-prosvetni centar „Vožd“ koji neguje
tradiciju Šajkaškog bataljona i sećanje na njegovog vožda Đorđa
Stratimirovića.

„Šajkaški bataljon je bio deo habzburške Vojne granice. Formiran
je 1763, a ukinut 1873. godine. Nalazio se na prostoru jugoistočne
Bačke, koja je danas poznata kao Šajkaška. Šajkaški bataljon je
bio značajna snaga rečne flote Habzburške monarhije. Ime mu
je nastalo od reči „šajka“ kako su zvali čamac, a vojnici na šajkama
zvali su se Šajkaši, dok su sva naselja koja su pripadala ovoj
vojnoupravnoj organizaciji bila smeštena uglavnom u trouglu između
Dunava, Tise i Rimskih šančeva. Šajkaši su bili specifičan rod
habzburške vojske, koji se kretao u uskim, dugačkim brodovima,
poznatim kao šajke. Šajkaši su postojali mnogo pre formiranja
Šajkaškog bataljona. Ove vojne jedinice su operisale na Dunavu,
Tisi, Savi i Morišu.“ 

Od njihove kape nastala je poznata srpska šajkača.

"Mošorinska pravoslavna crkva posvećena je prazniku Svete Trojice
(Duhovi) koji su i seoska slava. Hram je podignut 1798. godine.“

(nastaviće se)

Rekli su nam da su velike kalemegdanske stepenice obnovljene
i otkrivene, to moramo videti. Nas tri naoružane fotoaparatima
uputile smo se na Kalemegdan.

Knez Mihailova je poluprazna, po najvećoj vrućini

Lepi su odrazi na fasadi

Idemo do Kalemegdana

On još čeka partnera za partiju šaha

Zašto golub voli baš Jovana Subotića?

Stepenice su sasvim obnovljene, dok je njihov okvir ostao
isti. Po boji se to jasno vidi.

Je li glava svakog pobednika u oblacima?

Popnimo se

Lep je Zavod za zaštitu spomenika kulture u starom balkanskom
stilu

Zašto je vajar zamislio despota bez lica? Jer je imao sto lica,
za druge, za narod...

Kalemegdanske zidine se obnavljaju...

Feniks

Da, ja sam Feniks.

Kad me u pepeo pretvoriš,
vraćam se.
Jača i lepša.

Kad me sasvim zaboraviš,
izronim ti u mislima.

Kad me povrediš jako, još jače,
okrenem ti leđa.

A kad me poželiš ponovo,
nigde me nećeš naći.