Lastavica

More moje

Pesme — Autor lastavica @ 18:28

Kad slušam na steni
kako mi šapućeš, 
čujem reči majke
dok me uspavljuje.

Gledajuć’ te, more,
smirujem sve bure
i u mojoj duši
bonaca zavlada.

Da si uvek sa mnom
ja bih jača bila
i životne nevere 
lakše pregrmila.

Evo me ponovo
na tvome žalu
da se opet divim
nemirnome valu.

Uvek sam s tobom
u mislima svojim
i doveka ću biti
dok ja postojim

Na ovome mestu
osećam se jakom
pod borovima starim,
na kamenu svakom

I jednoga dana
kad počine duša
doleteće ovde
more da sluša


 

Zatvori prozor


Osmeh

Pesme — Autor lastavica @ 17:55

 

 

Naizgled običan,
dok se nisi 
pretvorio u osmeh.
I kad su te 
nasmejane oči
uronile u moje,
leptirići su se 
probudili.

Ako ne želiš 
da se u tebe zaljubim,
ne osmehuj se
više tako!



 

Zatvori prozor


Powered by blog.rs