Bratanica je bila prvo unuče moje majke i prvo „tetkino mezimče“,
pa sam joj rado darivala ljubičastu garderobu, koju je nosila kao
mala manekenka. Verovatno zato posebno voli ljubičasto. Jednom
je brat uslikao u maloj plavoj haljini, kao lutku u slikarskom maniru.
Fotografija za pet. I kažu mi moji: „Evo D. u tvojoj haljini!“ Ja se
zbunila, kad sam ja njoj kupila plavu haljinu? Uvek donosim ljubičasto.
Ma, svakako sam zaboravila. I nisam pitala. Svaki put kad bismo
zajedno gledali tu fotografiju uramljenu na zidu, dobila bih isti
komentar, D. u mojoj haljinici.
Prođoše godine i mama moje D. mi reče da zatvorim oči, ima
iznenađenje za mene. Kad sam otvorila, ona drži veliki plavi ram
u kojem je mala plava haljina, ona ista, a iznad nje piše godina,
dve godine nakon mog rođenja!
„Seko, vraćam ti tvoju haljinu!“ reče snajka.
I tek sam tada shvatila, moja haljina nije bila moj dar nego haljinica
koju sam nosila u istom uzrastu kao moja bratanica, a moja je
majka sačuvala i dala joj! Razjasnila se misterija moje haljine.