Lastavica

Bratanica je bila prvo unuče moje majke i prvo „tetkino mezimče“,
pa sam joj rado darivala ljubičastu garderobu, koju je nosila kao 
mala manekenka. Verovatno zato posebno voli ljubičasto. Jednom 
je brat uslikao u maloj plavoj haljini, kao lutku u slikarskom maniru. 
Fotografija za pet. I kažu mi moji: „Evo D. u tvojoj haljini!“ Ja se 
zbunila, kad sam ja njoj kupila plavu haljinu? Uvek donosim ljubičasto. 
Ma, svakako sam zaboravila. I nisam pitala. Svaki put kad bismo 
zajedno gledali tu fotografiju uramljenu na zidu, dobila bih isti 
komentar, D. u mojoj haljinici. 
Prođoše godine i mama moje D. mi reče da zatvorim oči, ima
iznenađenje za mene. Kad sam otvorila, ona drži veliki plavi ram 
u kojem je mala plava haljina, ona ista, a iznad nje piše godina, 
dve godine nakon mog rođenja!
„Seko, vraćam ti tvoju haljinu!“ reče snajka.
I tek sam tada shvatila, moja haljina nije bila moj dar nego haljinica 
koju sam nosila u istom uzrastu kao moja bratanica, a moja je 
majka sačuvala i dala joj! Razjasnila se misterija moje haljine.