Lastavica

Dom Jevrema Grujića

Fotografija — Autor lastavica @ 07:01




Dom Jevrema Grujića je kuća istorije, diplomatije, umetnosti
i avangarde u Svetogorskoj ulici u Beogradu.







Sagrađen je 1896. godine za srpskog državnika i diplomatu 
Jevrema Grujića.


Proglašen je za prvi spomenik kulture u Beogradu 1961. godine,
a za Kulturno dobro od velikog značaja za Republiku Srbiju 
1979. godine. Otvoren je za javnost 16.9.2015. godine.



U njemu se sada održava izložba dela velikog slikara Paje
Jovanovića, koji je bio prijatelj porodice Grujić i uradio je
nekoliko portreta članova ove porodice. Detaljnije o tome sutra.



U Salonu za čaj posetioci mogu popiti čaj i probati izuzetno 
ukusnu čokoladnu tortu kraljice Natalije. Naravno, nismo ni
mi odolele izazovu.

Knjigom u bolnice

Vesti — Autor lastavica @ 07:01



Kad dugo ležite u bolnici, dobro dođe knjiga da odvuče misli. 
Sekcija za umetnost, kulturu i humanost Srpskog lekarskog društva
pokrenula je akciju za doniranje knjiga KNjIGOM U BOLNICE.
Prve poklone u knjigama za decu i onkološke pacijente predale 
su 22.2.2018. sekretaru Sekcije dr Slavici Žižić Borjanović 
koleginice dr Anka Stanojčić i dr Ljiljana Surić Lambić, baš 
pored biste dr Dragi Ljočić (prvoj lekarki u Srbiji) koju je 
obnovila ista sekcija.


Očekujemo da se ova akcija rasplamsa i da bolničke biblioteke
olakšaju hospitalne dane našim pacijentima.


Sveti Georgije ubiva aždahu

Pozorišta — Autor lastavica @ 08:06

Atelje 212: "Sveti Georgije ubiva aždahu", izuzetna predstava u kojoj 
se ne zna ko je ostvario bolju rolu, glavni glumci ili epizodisti. Svi su
dobili podjednaki aplauz. Dug i srčan.




"Kako spojiti intimnu dramu sa dramom jednog naroda? Melodrama
i „drama-reka“, Srbija 1914, od sarajevskog atentata do Cerske bitke.
Istoriju ne odlučuju samo velike bitke, već i unutarnja previranja 
njenih piona? Može li veliki nacionalni podvig biti delo neostvarenih
pojedinaca?"



"Čudna je stvar taj srpski mentalitet. Kada okrene na dobro – rađaju 
se veliki ljudi: naučnici, lekari, pisci, pesnici. A kada okrene na zlo –
proradi nekontrolisana srdžba, iracionalni inat i zli, pakosni, lažljivi
jezici, i sve se stavi u službu zvanu „u korist naše štete”. U osnovi,
o tome i jeste drama „Sveti Georgije ubiva aždahu”.
Dušan Kovačević"

Subota za smeh

Humor — Autor lastavica @ 07:12

Dva učenika zakasne u školu i opravdavaju se:
- Zaspao sam, gospodine profesore! Sanjao sam da sam bio 
na Polineziji i put se jako odužio.
- A ja sam ga išao dočekati na aerodrom! 


Profesor: Što trebam učiniti da bih razdijelio 11 krumpira 
na 7 osoba?
Učenik: Pire od krumpira, gospodine profesore! 



Profesor: Koliko srca mi imamo?
Učenik: Dva, gospodine profesore.
Profesor: Dva?!
Učenik: Da, moje i vaše! 



Profesor: Možeš li nabrojati 5 stvari koje sadrže mlijeko?
Učenik: Da, gospodine profesore. Jedan sir i četiri krave.


Student prava je polagao usmeni ispit. Pitanje je glasilo: 
"Što je koristoljublje?"
Odgovor učenika: To je ono što Vi gospodine upravo cinite.
Profesor (vrlo revoltiran): Ma, vidi ti njega, objasni to malo...
Kaže učenik: U skladu s Kaznenim pravom, svaki onaj koji 
iskorištava neznanje drugoga da bi ga oštetio, čini koristoljublje! 

Profesor: Marija, pokaži na karti gdje je Sjeverna Amerika.
Marija: Ovdje je.
Profesor: Ispravno. Sada, vi ostali, recite tko je otkrio Ameriku?
Razred: Marija. 


Profesor: Bruno, koje ime bi ti dao osobi koja nastavlja govoriti i onda,
kada ostali nisu zainteresirani da ju slušaju?
Bruno: Profesor



-Ima li vaš gradić noćni život?- upita turist mještanina.
-Ima, ali danas je bolesna!



Muškarac je došao doma sa posla i pronašao troje svoje djece 
vani na dvorištu, još u pidžamama, sva blatna a prazne kutije hrane
i omota čokolade razbacane su po cijelom travnjaku.
Vrata ženinog auta su bila otvorena, ulazna vrata kuće također a
nigdje nije bilo ni njihovog psa. Ušavši u kuću pronašao je još veći 
nered. Lampa je bila srušena a tepih zgužvan pored jednog zida.
Televizor je radio na najglasnije u dnevnoj sobi, a soba je bila
zatrpana raznim igračkama. U kuhinji sudoper je bio nakrcan prljavim
suđem, hrana je bila razbacana po stolu i podu, vrata frižidera su bila 
otvorena, na podu je bilo razbijenog stakla a u sredini kuhinje nalazila 
se mala hrpa pijeska.
Brzo je krenuo na kat preskačući preko hrpa igračaka i odjeće. Tražio
je ženu sav zabrinut; možda je bolesna ili joj se nešto dogodilo. Iz 
kupaonice je tekao mali potočić. Zavirio je unutra i vidio hrpe mokrih 
ručnika, voda je tekla iz lavaboa a u kadi je bila prljava voda prepuna 
pjene. Kilometri toaletnog papira bili su razvučeni cijelom kupaonicom.
Požurio je u spavaću sobu i tamo je našao ženu u pidžami kako čita knjigu.
Pogledala ga je, nasmijala mu se i pitala ga kako mu je bilo na poslu.
Gledajući je u nevjerici pitao ju je: "Što se ovdje dogodilo danas??"
Ona se opet nasmijala i rekla: "Znaš kada svaki dan dođeš živčan sa
posla i izdereš se na mene, od čega si umorna?! Što si radila po cijeli dan?!"
On kaže: "Znam!"
"E pa danas to nisam radila!" kaže ona i nastavi čitati.

Kragujevcu na dar

Književne večeri — Autor lastavica @ 07:05




Vreme nam nije naročito naklonjeno, ali Kragujevac nas 
čeka. Nas dve ćemo autobusom, dva sata puta. Deo ekipe
je otputovao kolima.



Moderni Kragujevac je protkan lepim starim kućama u moravskom 
stilu.



Medicinski fakultet.


Hotel "Zelengora", jedno od obeležja grada.


Kultna gradska kafana "Stara Srbija".



Idemo do Narodne biblioteke "Vuk Karadžić"




"Udruženje Kragujevčana i prijatelja Kragujevca iz Beograda gostovalo 
je u Biblioteci Vuk Karadžić u Kragujevcu. Književnici Miodrag D. Ignjatović, 
Anka Stanojčić, Jelica Danković i Natalija Nakić Parezanović upoznali su
brojnu blagonaklonu publiku sa svojim delima. Veče je vodila prof. 
Gordana M.Radović." 




U nekoliko krugova predstavili smo se svojim stvaralaštvom.
Evo jedne od pesama koje sam odabrala za ovo veče.


Nemoj mi reći


Nemoj mi reći
da me voliš.

Zastani u hodu
kad ti priđem,
usnama šapni
poljubac snova.

Zaustavi svoj svet
samo za mene
i pruži mi ruku
da u njega uđem.

Nemoj mi reći
da me voliš.

(„Bluz“ 2017.)

Pa onda, vraćamo se u Beograd, sa lepim utiscima.

Hvarski dani

Gastronomija — Autor lastavica @ 06:05




Mnogo godina traje tradicija da hvarski restoran "Kod kapetana" 
gostuje u restoranu "Šaran" u Zemunu sa svežom ribom i 
svojim kuvarima.



Praznik dalmatinskog hedonizma traje mesec dana.


Ambijent je prilagođen, prijatan, a usluga perfektna. Cene 
nisu male.



Nije lako izabrati ribu koju ređe jedemo.



Ovog puta izabrali smo kernju 1600 g za tri osobe, u rerni,
s krompirom. 


To je bilo predobro, pa smo kolač morali spakovati i poneti.
Izabrala sam tart sa rogačem i divljom pomorandžom. 

Ljubav

Pesme — Autor lastavica @ 06:01



Ljubav 

Došunja se
tiho
neprimetno.
Pokuca na rame,
dodirne kosu,
provuče se kroz misli.

I odjednom
sve izgleda lepo,
bajkovito.

Kao da smo
ružičaste naočari
stavili.

(iz moje knjige „Rumba“ 2011.)


Naiva nije naivna

Fotografija — Autor lastavica @ 05:47



Ruski dom u Beogradu ima lepu galeriju, gde se često
održavaju veće izložbe. 




Silazimo u galeriju.


Izložbu naive otvara kustos Galerije naivne umetnosti u Kovačici



Predstavljeni su slikari iz Kovačice
Pavel Hajko i Pavel Cicka



Pavel Hajko se razmahao na levoj strani galerije, bogatim
koloritom gde redovno dominira veseli petao.



Pavel Cicka donosi scene iz života seljaka, bliži maniru 
Martina Jonaša.





Odsustvo perspektive i malo dečje naivnosti obično odlikuje 
naivno slikarstvo



"Značajna uloga u afirmaciji likovnog života vojvođanskih Slovaka
pripada upravo predstavnicima Kovačičke škole naivnih slikara: 
Martinu Jonašu, Zuzani Halupovoj, Janu Knjazovicu, Martinu Paluški, 
Janu Sokolu i Janu Venjarskom."



Na izlazu možemo se poslužiti palačinkama.


... i poneti u sebi jedan poseban svet boja i životne radosti.

Marinerasto

Fotografija — Autor lastavica @ 06:43



Zimi izletnici manje putuju, pa se nalaze na nedeljnom ručku 
i dobroj muzici sa plesom u nekom lepom restoranu. Ovog puta
je to bio "Marinero" na Zemunskom keju.



Širok je Dunav ovde.


Skupilo se veselo društvo



Jasno, ništa bez žive muzike.



Na jelovniku nema čega nema





...i dobro vino je tu, muskat otonel "Aćanski"


...jer ono sve što znaš o meni...


Zaigrajmo!




Samo za najveselije društvo u ćošku...


Noć pada, vreme je za polazak.

 

 


Nedeljni humor

Humor — Autor lastavica @ 07:13













Malo smeha subotom

Humor — Autor lastavica @ 07:47

Ulovio crnac zlatnu ribicu u pustinjskoj oazi.
- Pusti me molim te, ispuniću ti tri želje!- reče ribica.
Misli se crnac koje tri želje da mu ispuni pa reče:
- Prvo hoću da sam beo, kao drugo hoću da stalno imam vode
i kao treće hoću da uvek držim jednu žensku u krilu, 
možeš li to?
- Mogu! 
I pfuf- pretvori ga u bide!





Štef i Ivek krenuli na skijanje... Vozili se nekoliko sati i uhvati ih jaka oluja. 
Sklone se oni na neku farmu i zamole zgodnu gospođu koja im je otvorila vrata da kod nje prenoće.
-Ma znam da je napolju grozno, ali nedavno sam ostala udovica pa bi 
ljudi mogli svašta pričati ako vam dozvolim da prenoćite u kući. 
- Ne brinite! – reče Štef – Mi ćemo prespavati u štali, a čim se 
vreme popravi,odlazimo!
Žena pristane i njih dvojica prespavaše u štali. 
Ujutro se vreme popravilo i oni krenuše na put. Ostatak vikenda proveli 
su uživajući u skijanju.
Oko godinu kasnije, Štef je iznenada dobio pismo od nekog advokata. 
Trebalo mu je neko vreme da shvati da se radi o advokatu one zgodne gospođe s farme.
Ode on kod Iveka, pa ga pita:
- Čuj, sećaš se one zgodne udovice kod koje smo prespavali kad nas je 
na skijanju uhvatila oluja?
- Da, sećam se. – kaže Ivek.
- Jesi li ti možda usred noći ustao i posetio gospođu?
- Pa, jesam. – reče Ivek zacrvenivši se jer ga je Štef "pročitao". 
– Moram priznati da jesam.
- I, jesi li se možda predstavio mojim imenom umesto da joj kažeš svoje?
(Ivek je načisto prebledio.)
- Da, jesam. Izvini, znaš da sam se šalio. Zašto pitaš?
- Nedavno je umrla i sve mi ostavila. – kaže Štef.


-Ko ti je to u našem krevetu?!
-Čistač bazena...
-Ali mi nemamo bazen!
-Ne deri se, hoćeš svi da čuju kakvi smo slepci!?









...i odraslima...








 

 


Kad pesnikinja slavi rođendan...

Pesme — Autor lastavica @ 06:47



Šta lepa Biljana šapnuće Đuri Jakšiću na uvo na svoj rođendan,
na dan njenog rođenja, na dan Sv.Trifuna?



To su saznali svi koji su došli na književno veče Biljane Đoković 
u Kući Đure Jakšića u Skadarliji. 



Čuli smo vanvremenske stihove iz njenih knjiga "Trideset dana 
punog meseca" i "Odlazak pesme" o kojima su u superlativu
govorili Miljurko Vukadinović, Miodrag Ignjatović i Milan Mladenović.




Veče su ukrasili "Slobodni strugari", suptilnim izvođenjem svojih
i prvim izvođenjem jedne Biljanine pesme.



Svi prisutni poneli su osećaj da su prisustvovali proslavi poezije,
a ne samo Biljaninog rođendana ni Dana vina i ljubavi.



Zalazak

Na tvojoj slici
još stoji osmeh.
Topi ga sunce
i šalje meni.
Uzimam deo
i dajem srce.
Srce za treptaj
i poziv sneni.

Ničega dovoljno,
osim tog neba.
Purpura sramnog
sred hladne vode.
Svega je malo,
osim tišine.
Samo je previše
moje slobode.

Strune

Pesme — Autor lastavica @ 07:27



Strune

Ne pitaj me
zašto te volim.

Zatitrao si strune nežne
duboko zaboravljene
u mračnom kutku praznog srca.

Samo je tuga
vladala tamo
do zore osmeha tvog.

Dal’ volim tebe
il boje kojima vešto slikaš
na platnu mojih dana?


(iz moje knjige "Tango", objavljene 2013.)

 

 


Koja je vaša lozinka?

Fotografija — Autor lastavica @ 05:53



Iako vam dan počne ovako, belo i hladno





Može se nastaviti lepše


Ovo je moja lozinka. Koja je vaša?


Pogled je urbani, iz centra grada.


A u dobrom društvu je sve slatko! I danas i svakog drugog, 
običnijeg dana!

Pronađene svetiljke...

Fotografija — Autor lastavica @ 07:08



Nešto smo pogubile naše svetiljke, pa smo rešile da odemo 
u C&A na Novom Beogradu na razgledanje, tek da promenimo 
misli. Prijateljica je vozila i ni iz petog pokušaja nije našla parking.
To je znak. Idemo na drugu stranu.
Stižemo u Zemun. Parkiramo se ispred njene bolnice iz koje je 
pre četiri meseca otišla u penziju. Sad ćemo negde ručati pa u 
zemunski C&A. U prvoj ulici posle bolnice primećujem tablu 
restorana u kojem nikad nisam bila."Sač." Kažem, ulazimo!




Ambijent je domaćinski i prijatan. Usluga nanametljiva 
i topla. Hrana savršena, dimljena butkica ispod sača. 
Cene pristojne.






Sad ćemo do kola poneti upakovanu večeru za mog sina 
(porcije su prevelike!) pa ćemo u C&A. Ali, telefonski
poziv menja plan.
"Zar ste mislile proći bez navraćanja na kafu?"
Viđene smo s prozora bolnice i dežurni kolega kuva
kafu. Koleginice pričaju novosti uz kafu. Prija nam.


I na kraju, jesmo li stigle u C&A? Naravno, nismo.
Ispalo je savršeno popodne koje treba sačuvati i ne
kvariti. Pronašle smo naše svetiljke...

 

 


1 2  Sledeći»

Powered by blog.rs