Lastavica

Muzej Kuća kralja Petra I i Društvo književnika Beograda organizovali 
su 9.2.2018. književno veče Vere Pavlović "Per aspera ad astra."

Ambijent je prelep

Okupili su se i prijatelji pisci da podrže koleginicu.

"Vera Pavlović, rođena 1951. godine u Beogradu, po profesiji je 
advokat (Član advokatske “dinastije” Pavlović u trećem kolenu, 
prva žena advokat u porodici, sada u penziji.
Vera Pavlović je svoje radove počela da objavljuje još u detinjstvu 
i nastavila je do dana današnjeg.
Član je “Scene Crnjanski” 35 godina, takođe je član Upravnog 
odbora društva književnika Beograda. Dobitnica je tri nagrade 
“Scene Crnjanski” za kratku priču i to 2003., 2007., i 2009. godine. 
Dobitnica nagrade Zlatni stih za pesmu “Vetrovi samoće” 2016. godine.
Živi i stvara u Beogradu."

U programu učestvuju autorka Vera Pavlović, glumica Jovana 
i kolega pesnik Srećko Aleksić. 

Gost pesnik je Miloš Nastić. Poruka večeri: "Na mladima svet ostaje"

Na obali mora 

Sedim na steni, na obali mora. 
Došla sam po svoju dozu mira i sigurnosti. 
Da se setim ko sam, šta sam, kakva sam.
Da osetim sebe. 
Da se vratim sebi.
Da nađem sebe, zagubljenu u vrtlogu svakodnevice, u papirima, 
u tuđim planovima, u tuđim idejama. Da sebe izvučem iz mulja,
operem u moru i vratim čistu na stenu. Pa da pogledam sebe, 
budem zadovoljna, i kažem sebi: Prepoznajem te!
Ako bude trebalo, sedeću večno na steni i gledaću more.
Dok ne nađem ono što tražim.

Zrenjanin je lep i kad kiši.

I kafica je dobra

U povratku posećujemo Ečku i crkvu iz 1711.
Paroh nam nadahnuto priča kako je selo osnovano kad i crkva, 
kad se doselilo pedesetak porodica pod Arsenijem Čarnojevićem 
i počelo da zida crkvu. Posvećena je Sv. Nikoli letnjem. To je 
najstarija autentična crkva u Srbiji u kojoj nije ništa menjano, osim
što je triput zamenjen drveni krov od šindre. Ona je i najznačajniji 
zemljani objekat u Srbiji. 

Sadašnji ikonostas u stilu visokog baroka je rad Teodora Popovića,
a stari ikonostas je radio Šerban Popović i njegovi delovi su odneti 
u Zrenjaninski muzej.

I Slavija nas čeka... do sledećeg puta...

Retko se desi da nas kiša prati na celom izletu. Vodi Keti, vozi Vlada, 
dobro raspoloženo društvo ne da se omesti lošim vremenom.

Mužlja je nekadašnje pretežno mađarsko selo u Banatu, a danas 
gradsko naselje Zrenjanina. Naziv naselja potiče od reči muzara, 
jer su na ovom terenu živeli pastiri. Ima tu i dobrih misli...

Centralni događaj u selu je takmičenje u topljenju 
čvaraka „Čvarkijada“, a takmičari imaju na raspolaganju
dve tone slanine.

U okviru manifestacije posećujemo štandove sa tradicionalnim
proizvodima, suvenirima. Družimo se s gostima iz Rumunije i
Mađarske. Non stop kiša ometa veći deo programa. 

Ima tu i korisnih suvenira

Doručak gustiramo u Mužlji, langoš i čvarke.

Pravimo izlet do Zrenjanina. Obilazimo izložbu posvećenu Urošu Prediću.

Ručak nas čeka u Mužlji. Dodaćemo i malo igre i pesme.

Pre 160 godina rodio se jedan od najvećih slikara na ovim
prostorima, Uroš Predić. Tim povodom muzej u Zrenjaninu
postavio je izuzetno lep omaž Prediću.

Sam je sebi postavio svrhu života
i ispunjavao ju je.

U tome je nalazio sreću.

Izuzetno dobar portetista, nije ulepšavao svoje modele, nego
ih prikazivao maltene fotografski.

Zadivljuje bogatstvo detalja na ovom portretu.

Bio je dobar prijatelj s Pajom Jovanovićem, iako su bili 
sušta suprotnost.

Detalji iz njegova života, stvari koje su ga okruživale, 
ukazuju na čoveka potpuno posvećenog umetnosti.

I šta kažete, kako je Uroš Predić 
naslikao moj portret?

Može li dan biti savršen? Može ako mi to želimo. Inače je svaki trud 
uzaludan.

Gde bi ga trebalo provesti? Naprimer u najluđem
beogradskom restoranu, "Lorenzo i Kakalamba."

Raskošniji kič teško da ćete negde videti

Tu je čak i novogodišnja jelka naopačke postavljena

Zamislite sebe u ovim stolicama

O klopi bolje da ne pričam. Kombinacija piroćanske i toskanske
kuhinje je gozba za sva čula. Ko zaboravi zube, neće imati 
problema. Mekano, ukusno i fino.

Naravno, uz to ide dobra bela tamjanika

Zar ne bi trebalo prošetati malo? A zatim 
svratiti u Parlament

...i popiti kaficu, da se zaokruži dan. Živeli!

Ko ne zna za pesmu "Selma!" Ko nije osetio brigu u rečima
"Putuj, Selma, i molim te ne naginji se kroz prozor!"


Ja sam tek nedavno pronašla priču.

"Ljubavna pjesma Vlade Dijaka koja je osvojila mnoge bila je 
posvećena Selmi, djevojci koju je 1945. godine sreo i potajno 
volio sljedeće četiri godine.
Željko Bebek se na HRT-ovoj emisiji "8. kat" kod Danijele Trbović
nakon 38 godina susreo s 83-godišnjom Selmom Borić, gdje je 
prekrasna Selma sa suzama u očima pratila njegov nastup i 
zajedno s njim pjevala svaku riječ toliko joj poznate pjesme, a 
otkrila je i neke detalje o tome kako se 1945. godine upoznala
s Vladom te kako je izgledao njihov susret na željezničkoj postaji,
kada joj je nosio kovčeg i rekao "Selma, ne naginji se kroz prozor".

-Vladu sam srela u Butmiru 1945. na jednom aeromitingu i 
stalno me je pogledavao. Odmah se zainteresirao za mene. 
Nakon toga smo se sretali na korzu u Sarajevu. Vikendima sam
često putovala u Zenicu i jednom me je Vlado sreo na Željezničkoj 
stanici i nosio mi kofer. Pomogao mi je da uđem u vlak u kojem je
prozor bio slupan i onda mi je rekao 'Selma, ne naginji se kroz 
prozor' - ispričala je Selma nastanak pjesme."

Ima li svako neku svoju Selmu? I svoga Vladu?
A treba da ima jer...
Sve će to, o mila moja prekriti ruzmarin, snjegovi, šaš......