Medicina je zvanično izjavila da nikad neću biti majka.
I bilo bi tako da nisam menjala ginekologe sve dok
nisam našla pravog, koji mi je rekao: „Vreme nam ne
znači ništa, deset godina nam ne znači ništa, uspećemo!”
Zvao se Vladimir Mladenović i radio je u domu zdravlja.
Pratio je svoju jasnu viziju mog desetogodišnjeg lečenja
i primenjivao kod mene sve najnovije što bi se spoznalo
u ginekologiji. Svo to vreme ja sam jednostavno znala da
ću uspeti i svom sinu sam odmah dala ime Vladimir, po
mom doktoru, a ako bude ćerka, san u danu nastanka
deteta odredio je ime Jasmina.
Rodila sam sina, carskim rezom u poslednji čas, umalo da
odemo netragom tog dana i dete i ja. Kad smo stigli iz
bolnice, suprug je rekao da ide kod kume po ime deteta.
„Ime se zna 11 godina”, rekla sam mirno.
„Mora kuma da odredi!” odgovorio je tvrdoglavo suprug i
otišao kod kume, koja je odlično znala istorijat mog lečenja.
Vratio se s papirićem.
„Kuma je dala 10 imena, da izaberemo!”
Pogledala sam papir, među imenima nije bilo Vladimira.
Pocepala sam ga.
„Šta to radiš? zabezeknuo se suprug.
„Ovo dete se rodilo samo zahvaljujući pameti Vladimira
Mladenovića i zvaće se Vladimir. Da li je jasno?”
Moj sin ponosno nosi ime Vladimir i zna po kome ga je dobio.
