Lastavica

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice.

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

Vreme je za put na more. Septembar je najbolji za to.


Čeka nas oko 540 km puta kroz tri države.




Prelazimo preko Save...


Bosna je lepa

Pauza za ručak u restoranu "Pogled". Pogled na
okolinu ili jelo, procenite sami.


Nastavljamo preko Romanije




Kroz Sarajevo...


Divan pogled!


Park prirode Blidinje ostavlja bez daha






Vrbovica je ovde sitnija, niža nego na Staroj planini


I bliži se cilj puta!


Tunel Sv.Ilija svojim probojem kroz moćno Biokovo
značajno je skratio put.


I evo nas, more, Hvar i Brač nas pozdravljaju.
Čeka me moja Makarska.

(nastaviće se)

Medicina je zvanično izjavila da nikad neću biti majka.
I bilo bi tako da nisam menjala ginekologe sve dok
nisam našla pravog, koji mi je rekao: „Vreme nam ne
znači ništa, deset godina nam ne znači ništa, uspećemo!”
Zvao se Vladimir Mladenović i radio je u domu zdravlja.
Pratio je svoju jasnu viziju mog desetogodišnjeg lečenja
i primenjivao kod mene sve najnovije što bi se spoznalo
u ginekologiji. Svo to vreme ja sam jednostavno znala da
ću uspeti i svom sinu sam odmah dala ime Vladimir, po
mom doktoru, a ako bude ćerka, san u danu nastanka
deteta odredio je ime Jasmina.
Rodila sam sina, carskim rezom u poslednji čas, umalo da
odemo netragom tog dana i dete i ja. Kad smo stigli iz
bolnice, suprug je rekao da ide kod kume po ime deteta.
„Ime se zna 11 godina”, rekla sam mirno.
„Mora kuma da odredi!” odgovorio je tvrdoglavo suprug i
otišao kod kume, koja je odlično znala istorijat mog lečenja.
Vratio se s papirićem.
„Kuma je dala 10 imena, da izaberemo!”
Pogledala sam papir, među imenima nije bilo Vladimira.
Pocepala sam ga.
„Šta to radiš? zabezeknuo se suprug.
„Ovo dete se rodilo samo zahvaljujući pameti Vladimira
Mladenovića i zvaće se Vladimir. Da li je jasno?”

Moj sin ponosno nosi ime Vladimir i zna po kome ga je dobio.

Penjemo se na Staru planinu, kolima, doduše.


Ovo je čuveni vrh Babin zub. Jasno je zašto je dobio to ime.




Do vidikovca ispod Babinog zuba dolazimo kroz prelepu
vrbovicu. Obožavam ovaj planinski cvet.




Kakav pogled na prostranstvo Stare planine, krova Balkana!




Hoćemo li da obiđemo i Sunčanu dolinu? Idemo!






Jeste li spremni za lepotu?







Odavde vozi žičara za skijalište


Odmorićemo se u restoranu s pogledom, uz kafu
i pravi sok od borovnice.








Pozdravlja vas staroplaninska sirena



Vraćam se, pa ćemo na more.

A kamo sad?



Znam ove destinacije. Do vodopada se mora džipom.
Onda ćemo do Slavinja.
Posetićemo vrlo atraktivan lokalitet Rosomački lonci,
zvano takođe i Slavinjsko grlo, a nalazi se u klisuri
Rosomačke reke. Šetnja do njega počinje u centru
sela Slavinje, gde ostavljate kola.


Put je dobro označen


Sasvim je nestvaran prizor koji nalazite na kraju
dvadesetominutne šetnje.


Zašto grlo? Zašto lonci? Kad ugledate cilj pešačenja,
razumećete. Grlo planine liči na kameni lonac u kome
vri Rosomačka reka.





Vredelo je ovo videti, zar ne?
(nastaviće se)

Da li biste obišli Staru planinu, krov Balkana?


Baza za uspon na Staru planinu jeste mestašce Kalna.




Zeleno, volim te, zeleno!


Krećemo u istraživanje Stare planine s pirotske strane


Povelik je izbor privlačnih destinacija. Neke su dostupne
kolima, druge džipom, a treće samo planinarenjem.


Manastir Sv. Ilije pred selom Rsovci prelep je.




Na drugoj strani Stare planine, u pravcu Babinog zuba,
u selu Crni vrh nalazi se takođe manastir Sv. Ilije.




Zanimljiv je ikonostas


Izuzetno je freskopisan




(nastaviće se)

Vreme je za šetnju do Sokobanje, mesta gde se dobro diše.


Ima se što i videti




Lepo je tursko kupatilo



U blizini Sokobanje prostire se poveliko i prilično čisto
Bovansko jezero.


Nije baš kao morska, ali plaža je pristojna.



(nastaviće se)

Nakon što sam napustila Rognan, sa žaljenjem, prenoćiću
u Bodo (Budo). To je velika luka u Saltskom fjordu.








Potpuno razoren 1940, obnavljan je iz temelja








Sunce će na spavanje, pa mogu i ja... Sutra me čeka dugi
dan putovanja. Let Budo-Oslo, pet sati na aerodromu Oslo,
pa let Oslo-Beograd. Norveške priče su završene.
Malo se odmorite, pa slede istočne priče, koje su se
već desile, a onda vrlo južne, moje... tek će se desiti.

Prošlog leta bila sam smeštena u prelepom hotelu "Rognan"
na samoj obali fjorda.


I tada i sada oduševljavale su me refleksije ribarskih
brodova u luci



S koje sam strane slikala?




A onda ću svratiti u staro brodogradiliše na izložbu o
brodogradnji u Rognanu.




Sad na plaži nema kupača, hladnjikavo je, ali su uslovi inače
odlični



Ko je raspoložen za kupanje na zaštićenoj plaži?



Ako niste za ovo, možete se kupati u otvorenom moru fjorda




(nastaviće se)

Vreme je da se poklonim senima mog dede Nikole
Suvajdžića u Botnu. Polazimo, evropskim putem E 6, koji
su gradili logoraši, i moj deda među njima.


Put se odvaja desno uzbrdo


Nakon kraće vožnje kroz šumu, s desne strane pokazaće
se poznati putokaz i kamena ograda


Jugoslavisk kirkegard, jugoslovensko ratno groblje.


Na lepo uređenom groblju spava 1657 večnih spavača.
Ulf kaže da ih je 1829, a po nekim procenama oko 2100.


Već vidim poznati spomenik ispod lepo oblikovane stare
oskoruše. Tražiću odgovor zašto je baš oskrouša tu,
a okolo rastu breze, jele, borovi. Donesena je iz Srbije
1960.godine zbog staropoznate simbolike.


Otvaram staru ogradu s krstom




Uz spomenik palim donete sveće i stavljam buket belih
ruža za nedužne žrtve


Pomaže mi moj rognanski anđeo čuvar, Dejan.


Treća ploča levo od spomenika nosi 16 imena, peto je ime
Nikole Suvajdžića, mog dede. Polažem bele ruže i stavljam
knjigu na dar.




Zapaliću sveću...


Knjigu ću premestiti na spomenik, da tu ostane zaštićena.

(nastaviće se)

Rognan je gradić i administrativni centar opštine Saltdal u oblasti
Nordland. Smešten je u najdubljem delu fjorda Skjerstad, koji se
zove Saltdalfjord.




Po legendi, davno su Vikinzi nazvali Rognan= "sigurno mesto"


Po novijim pričama, zove se po drvetu rognan,
sitnih crvenih plodova.


Ovde pruga prati evropski put E6. Deo obe gradili su logoraši...




Prošetaćemo uz reku Saltdal, nakon što se upoznamo
s pravilima pecanja.






Oduševljava me vrbovica u cvatu




Maja mi pokazuje koliki je viseći most


Nizak je vodostaj. U proleće se pored ove nabujale reke
ne može šetati


Muzej krvavog puta je dosta posećen deo Rognana.



Knjigu ostavljam kao eksponat u njemu.


Etno postavka oko muzeja je prelepa. Ne zna se koja je drvena
kuća interesantnija.










(nastaviće se)