Lastavica

Praznik gitare

Muzika — Autor lastavica @ 06:28



U čuvenom Kolarcu, najboljoj koncertnoj sali u Beogradu, 
očekuje nas praznik gitare.






Koncert je nazvan "Susret", a sviraju
Maja le Roux Obradović
i Nemanja Bogunović.



Sjajna muzička saradnja: Gudački kvintet Strings Attached.
Razumeju se na pogled, istog muzičkog senzibiliteta.


"Nemanja Bogunović, gitarista, kompozitor i aranžer, rođen je 1981. 
godine u Beogradu. Sa šesnaest godina upisao je Univerzitet u Las 
Vegasu u klasi prof. Rejmonda Vilijamsa, a godinu dana kasnije počinje
rad sa čuvenom španskom porodicom Los Romeros. Diplomirao je i na 
FMU u Beogradu u klasi Vere Ogrizović. Privukao je pažnju ljubitelja
gitare svojim efektivnim izvođenjem koncerta “Aranjuez” Hoakina Rodriga.
Zbog svog delikatnog tona i muzičkog temperamenta dobio je epitete
“Gitarista poetske muzikalnosti” i “Džentlmen sa gitarom”.
Održao je koncerte i javne nastupe u Srbiji, USA, Kanadi, Meksiku, 
Španiji i Italiji, nastupao je kao solista sa vodećim orkestrima u Srbiji i 
Americi, a više puta održao je koncerte pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku.
Izdao je albume “Ballad For a Princess and Beloved Classics” i 
“Pensamientos Latinos”, kao i zbirku transkripcija za gitaru.
Osnivač je Beogradskog kvarteta gitare, a 2003. godine imenovan je za 
umetničkog direktora Fonda “Kraljević Tomislav Karađorđević”."




"Maja le Ru Obradović je srpska i švajcarska gitaristkinja i kompozitorka. 
Njen rad delimično je inspirisan književnošću i poezijom. Nastupala je 
kao solista sa orkestrima kao što su Kraljevski filharmonijski orkestar 
iz Londona, Mocartov orkestar iz Salcburga i Simfonieta iz Beograda, 
orkestar opere Bastilja u Parizu, orkestar iz Galicije u Španiji. Do sad
je imala brojne uspešne nastupe širom sveta. Snimila je 8 CD-ova. "



Dva sata su proletela kao tren. 




Izborili smo bis :) Kad će novi koncert?

 

 


Putuj, Selma!

Muzika — Autor lastavica @ 05:42



Ko ne zna za pesmu "Selma!" Ko nije osetio brigu u rečima
"Putuj, Selma, i molim te ne naginji se kroz prozor!"


Ja sam tek nedavno pronašla priču.

"Ljubavna pjesma Vlade Dijaka koja je osvojila mnoge bila je 
posvećena Selmi, djevojci koju je 1945. godine sreo i potajno 
volio sljedeće četiri godine.
Željko Bebek se na HRT-ovoj emisiji "8. kat" kod Danijele Trbović
nakon 38 godina susreo s 83-godišnjom Selmom Borić, gdje je 
prekrasna Selma sa suzama u očima pratila njegov nastup i 
zajedno s njim pjevala svaku riječ toliko joj poznate pjesme, a 
otkrila je i neke detalje o tome kako se 1945. godine upoznala
s Vladom te kako je izgledao njihov susret na željezničkoj postaji,
kada joj je nosio kovčeg i rekao "Selma, ne naginji se kroz prozor".

-Vladu sam srela u Butmiru 1945. na jednom aeromitingu i 
stalno me je pogledavao. Odmah se zainteresirao za mene. 
Nakon toga smo se sretali na korzu u Sarajevu. Vikendima sam
često putovala u Zenicu i jednom me je Vlado sreo na Željezničkoj 
stanici i nosio mi kofer. Pomogao mi je da uđem u vlak u kojem je
prozor bio slupan i onda mi je rekao 'Selma, ne naginji se kroz 
prozor' - ispričala je Selma nastanak pjesme."

Ima li svako neku svoju Selmu? I svoga Vladu?
A treba da ima jer...

Sve će to, o mila moja prekriti ruzmarin, snjegovi, šaš......

 


Brod plovi za Beograd

Muzika — Autor lastavica @ 05:16



Ponovo "Atelje 212" otvara svoja vrata za zaljubljenike u pozorište
i muziku. Sledeću predstavu gledaću u 2018.godini.



Na sajtu Ateljea 212 piše:
"Atelje 212 tradicionalno završava staru godinu igrajući BROD PLOVI ZA
BEOGRAD! U ovoj raspevanoj i zabavnoj predstavi u kojoj glumci pevaju, 
moći ćete da uživate u najvećim hitovima i da se podsetite zaboravljenih 
pesama koje smo svi nekada voleli. Nastao po ideji Gorice Popović i u 
njenoj režiji, „Brod plovi za Beograd“ se već 15 godina izvodi kao 
novogodišnji poklon ljubavi i pažnje vernoj publici, svima koji vole i koji 
redovno dolaze u Atelje 212. U tom svojevrsnom mjuziklu, eskploziji boja,
pesama, humora i glumačkih bravura, učestvuje gotovo ceo ansambl 
pozorišta Atelje 212, kao i gostujući glumci, pevači i igrači."

Ja ću vam samo reći, beskrajno sam uživala u 3,5 sata fenomenalnog 
koncerta i predstave bez minuta pauze. Nisam mogla uskladiti s 
obavezama, inače bih odmah sutradan ponovila... Ovakve reprize su
jako poželjne, jer nam nadoknađuju pozitivnu energiju.

Nisam mogla sve snimati, baterije se potrošile. Evo samo 
jedne numere, da osetite atmosferu:


 

 


Zaustavite Dunav...

Muzika — Autor lastavica @ 14:39



„Baš na ovom divnom mestu gde ugledah njene oči..."
zapeva Zvonko Bogdan 2014. i dobi ružu...
Malo mu je zadrhtao glas...



Posle je RTS prikazivao mnogo puta ceo snimak i uvek
bi mi ljudi rekli za tu scenu, ali ja je nijednom nisam
videla dok ne nađoh ceo snimak, a AnaM mi pomogla
da odvojimo samo tu scenu. Hvala joj.


Ruža za Zvonka

Muzika — Autor lastavica @ 09:14


Ovako nas je Zvonko Bogdan pozvao na svoj koncert:
"Ne vredi plakati - koncert Zvonka Bogdana i 21 tamburaša"


"U Sava centar se vraćam, i ponovo dovodim sa sobom najbolje 
tamburaše, uz čiju pomoć ću beogradsku publiku povesti na putovanje
muzičkom istorijom panonske ravnice. Prisetićemo se pesama iz
vremena koje se vratiti neće, putovaćemo muzikom od Visokih 
Tatri i Karpata do Balkana... pa dokle stignemo!", najavljuje Zvonko Bogdan.



Koliko mi treba za razmišljanje? Sekunda. A onda odmah po karte.


Nakon toga, šta još treba? Ruža. Već je postala tradicija da na 
sceni Zvonko dobije od mene jednu ružu, a ja rukoljub pre nego 
je uzme. Nećemo kvariti tradiciju, zar ne?


Pa sam sada opremljena za koncert :). Da vidimo šta nam je
jedinstveni šarmer priredio za večeras, osim TV koja je 
snimala ceo koncert.




Velika sala "Sava centra popunjava se do poslednjeg mesta


Na jedinom praznom mestu sedi ruža. Nije kome je 
bilo pisano da tu sedi, nego kome je suđeno... 


Veliki tamburaški orkestar TV Vojvodine prvo nas je potpurijem 
večnih melodija uveo u romantičnu atmosferu.


Zatim izlazi bard panonske muzike, čuvar divnih pesama 
kojima preti zaborav, Zvonko Bogdan.



Za vreme druge pesme, "Na te mislim" polako sam se popela 
na binu i nakon poslednjeg stiha Zvonko je meni poljubio ruku,
pa primio ružu. Rekla sam samo: "Tradicija!", a on objavio 
lepo iznenađenje... 




Bio je posebno raspoložen, njegovih 75 godina se po kondiciji
ne bi moglo ni naslutiti. Tokom 2,5 sata koncerta nije pravio pauzu, čak nije ni seo na sceni. 








Na kraju je uzeo svoj šešir i mantil, okačene celo vreme na
čiviluku u dekor kafanici na bini i uz "Svirci moji" i buran aplauz
išetao sa scene. 


Do sledećeg koncerta, do sledeće ruže...

 

 


Powered by blog.rs