Izlet je uglavnom u nepoznato, vodi Keti, vozi Vlada, ekipa je složna i pozitivna. Levo skrećemo u prelepu obast Dragačevo, koja se nalazi u nekoliko opština.
Desno nam ostaje Čačak
Jeličkim putem (u lošem stanju) uspinjemo se na planinu Jelicu. Veoma smo lepo primljeni u prelepom ženskom manastiru Sv. Nikole.
Njenu prijateljicu su ispratili na put anđelima uz pesmu „Vilo moja“ i s njom je letela njena Dalmacija i voljena Makarska, a svi u pratnji plakali su kao kišna godina. Nikakav Rekvijem ne bi ih više potresao. Tada je napisala priču Zavet, u kojoj zavetuje deci da njena pratnja bude „Da te mogu pismom zvati“, najlepša pesma klape Maslina. I tamo gore, ako postoji ono gore, čuće je... i osmehnuće se, iako će svi njeni dragi plakati...
Dugo već prave vrednosti u muzici ustupaju prednost golišavim silikonskim pevaljkama. Taj trend nije slučajan, nameću nam ga ciljano. Nije onda nimalo čudno da je vrhunska jazz pevačica Beti Đorđević imala tek svoj prvi solistički koncert 19.2.2019. u Domu omladine u Beogradu, na svoj rođendan. Bolje ikad nego nikad...
Uživali smo u evergrinima izvedenim na njen način, glasom kojem ni mikrofon ne treba. U prvim redovima sedele su njene kolege, kao Žarko Dančuo. Sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta.
I TV se setila da proprati izuzetni koncert...
Meni je baš pogodila pesmu "Čamac na Tisi.". Niste iznenađeni, zar ne?
Volite li romanse? Ja da. Pa kad su pozvali u Klub-restoran "Tesla", Savski trg 9, Beograd, odazvala sam se brzopotezno. VEČE RUSKIH I CIGANSKIH ROMANSI Mirjana Marinković, glas Zoran Dimitrov, gitara
Stigli smo prvi, dok su se raspevavali, i na miru ih slušali.
A kad se sala napunila, dva sata bez pauze ispunjavali su nam muzičke želje, koje nismo ni izrekli...
Pokušaću sledeći put da uradim neki bolji snimak, mojim nisam zadovoljna, neka ovaj posluži za prvu pomoć.
"Kragujevački akademski orkestar akordeonista je osnovan u februaru 2018. godine sa ciljem da domaćoj i inostranoj publici ponudi autentičan zvuk orkestra harmonika na visokom profesionalnom nivou. Uslovi za njegovo osnivanje stekli su se pre svega otvaranjem odseka za harmoniku na FILUM-u, i okupljanjem studenata iz cele Srbije. Za kratko vreme, zahvaljujući ogromnom angažovanju i entuzijazmu članova predvođenih profesorom Predragom Kostovićem, a uz podršku grada Kragujevca i Muzičkog centra, Orkestar je postigao velike uspehe. U aprilu mesecu 2018 godine na 43. međunarodnom takmičenju harmonika u Puli odneo je apsolutnu pobedu u svim kategorijama i doneo je gradu Kragujevcu jedan od najznačajnijih pehara u oblasti muzike–prelazni pehar Grada Pule. Time je potvrđen kvalitet samog Orkestra kao i značaj ulaganja u ovakav vid muzičkog izražavanja u kome je Kragujevac već decenijama poznat kao jedan od centara gde se akademski zvuk harmonike razvija i prezentuje u najboljem svetlu."
Koncert u Kolarcu oduševio je sve prisutne koji nisu štedeli dlanove da izraze svoje divljenje. PROGRAM KONCERTA: E. Grig: Holberg svita (izbor stavova), M. Musorgski: Noć na golom brdu F. Angelis: Romansa, N. Budaskin: Koncert za domru i orkestar, solista Irina Vasović - domra A. Piacola: Oblivion (orkestracija P. Radisavljević), V. Zolotarijov: Rondo capricioso.
Piazzola: "Oblivion", orkestar + sopran
Budaškin: koncert za domru i orkestar. Irina Vasović jedina kod nas svira na domri, tradicionalnom ruskom instrumentu.
F. Angelis: Romansa
Bora Dugić: "Balada nerođenih", solista na fruli Katja Ubavac. Ako znate priču koju pričaju dve frule, samo kamen ne bi zaplakao.
Izdvajam dvoje savršenih solista. Za ovaj orkestar još će se čuti!
Volim pesme grupe "Abba". Volim dobre glumce i pevače. Dakle, volim film "Mamma mia" i gledala sam ga "samo" tri puta. Jeste li znali da je sniman na Visu?
Obožavam predstavu "Mamma mia" u Pozorištu na Terazijama. Idem da uživam u njoj kad god sam umorna, dosad sedam puta.
Naravno da sam film "Mamma mia- Here we go again" već tri puta pogledala i odcupkala na svom sedištu :) I on je sniman na Visu. Ko ode na Vis, neka potraži prelepa mesta snimanja!
U čuvenom Kolarcu, najboljoj koncertnoj sali u Beogradu, očekuje nas praznik gitare.
Koncert je nazvan "Susret", a sviraju Maja le Roux Obradović i Nemanja Bogunović.
Sjajna muzička saradnja: Gudački kvintet Strings Attached. Razumeju se na pogled, istog muzičkog senzibiliteta.
"Nemanja Bogunović, gitarista, kompozitor i aranžer, rođen je 1981. godine u Beogradu. Sa šesnaest godina upisao je Univerzitet u Las Vegasu u klasi prof. Rejmonda Vilijamsa, a godinu dana kasnije počinje rad sa čuvenom španskom porodicom Los Romeros. Diplomirao je i na FMU u Beogradu u klasi Vere Ogrizović. Privukao je pažnju ljubitelja gitare svojim efektivnim izvođenjem koncerta “Aranjuez” Hoakina Rodriga. Zbog svog delikatnog tona i muzičkog temperamenta dobio je epitete “Gitarista poetske muzikalnosti” i “Džentlmen sa gitarom”. Održao je koncerte i javne nastupe u Srbiji, USA, Kanadi, Meksiku, Španiji i Italiji, nastupao je kao solista sa vodećim orkestrima u Srbiji i Americi, a više puta održao je koncerte pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku. Izdao je albume “Ballad For a Princess and Beloved Classics” i “Pensamientos Latinos”, kao i zbirku transkripcija za gitaru. Osnivač je Beogradskog kvarteta gitare, a 2003. godine imenovan je za umetničkog direktora Fonda “Kraljević Tomislav Karađorđević”."
"Maja le Ru Obradović je srpska i švajcarska gitaristkinja i kompozitorka. Njen rad delimično je inspirisan književnošću i poezijom. Nastupala je kao solista sa orkestrima kao što su Kraljevski filharmonijski orkestar iz Londona, Mocartov orkestar iz Salcburga i Simfonieta iz Beograda, orkestar opere Bastilja u Parizu, orkestar iz Galicije u Španiji. Do sad je imala brojne uspešne nastupe širom sveta. Snimila je 8 CD-ova. "
Ko ne zna za pesmu "Selma!" Ko nije osetio brigu u rečima "Putuj, Selma, i molim te ne naginji se kroz prozor!"
Ja sam tek nedavno pronašla priču.
"Ljubavna pjesma Vlade Dijaka koja je osvojila mnoge bila je posvećena Selmi, djevojci koju je 1945. godine sreo i potajno volio sljedeće četiri godine. Željko Bebek se na HRT-ovoj emisiji "8. kat" kod Danijele Trbović nakon 38 godina susreo s 83-godišnjom Selmom Borić, gdje je prekrasna Selma sa suzama u očima pratila njegov nastup i zajedno s njim pjevala svaku riječ toliko joj poznate pjesme, a otkrila je i neke detalje o tome kako se 1945. godine upoznala s Vladom te kako je izgledao njihov susret na željezničkoj postaji, kada joj je nosio kovčeg i rekao "Selma, ne naginji se kroz prozor".
-Vladu sam srela u Butmiru 1945. na jednom aeromitingu i stalno me je pogledavao. Odmah se zainteresirao za mene. Nakon toga smo se sretali na korzu u Sarajevu. Vikendima sam često putovala u Zenicu i jednom me je Vlado sreo na Željezničkoj stanici i nosio mi kofer. Pomogao mi je da uđem u vlak u kojem je prozor bio slupan i onda mi je rekao 'Selma, ne naginji se kroz prozor' - ispričala je Selma nastanak pjesme."
Ima li svako neku svoju Selmu? I svoga Vladu? A treba da ima jer... Sve će to, o mila moja prekriti ruzmarin, snjegovi, šaš......
Ponovo "Atelje 212" otvara svoja vrata za zaljubljenike u pozorište i muziku. Sledeću predstavu gledaću u 2018.godini.
Na sajtu Ateljea 212 piše: "Atelje 212 tradicionalno završava staru godinu igrajući BROD PLOVI ZA BEOGRAD! U ovoj raspevanoj i zabavnoj predstavi u kojoj glumci pevaju, moći ćete da uživate u najvećim hitovima i da se podsetite zaboravljenih pesama koje smo svi nekada voleli. Nastao po ideji Gorice Popović i u njenoj režiji, „Brod plovi za Beograd“ se već 15 godina izvodi kao novogodišnji poklon ljubavi i pažnje vernoj publici, svima koji vole i koji redovno dolaze u Atelje 212. U tom svojevrsnom mjuziklu, eskploziji boja, pesama, humora i glumačkih bravura, učestvuje gotovo ceo ansambl pozorišta Atelje 212, kao i gostujući glumci, pevači i igrači."
Ja ću vam samo reći, beskrajno sam uživala u 3,5 sata fenomenalnog koncerta i predstave bez minuta pauze. Nisam mogla uskladiti s obavezama, inače bih odmah sutradan ponovila... Ovakve reprize su jako poželjne, jer nam nadoknađuju pozitivnu energiju.
Nisam mogla sve snimati, baterije se potrošile. Evo samo jedne numere, da osetite atmosferu:
„Baš na ovom divnom mestu gde ugledah njene oči..." zapeva Zvonko Bogdan 2014. i dobi ružu... Malo mu je zadrhtao glas...
Posle je RTS prikazivao mnogo puta ceo snimak i uvek bi mi ljudi rekli za tu scenu, ali ja je nijednom nisam videla dok ne nađoh ceo snimak, a AnaM mi pomogla da odvojimo samo tu scenu. Hvala joj.
Ovako nas je Zvonko Bogdan pozvao na svoj koncert: "Ne vredi plakati - koncert Zvonka Bogdana i 21 tamburaša"
"U Sava centar se vraćam, i ponovo dovodim sa sobom najbolje tamburaše, uz čiju pomoć ću beogradsku publiku povesti na putovanje muzičkom istorijom panonske ravnice. Prisetićemo se pesama iz vremena koje se vratiti neće, putovaćemo muzikom od Visokih Tatri i Karpata do Balkana... pa dokle stignemo!", najavljuje Zvonko Bogdan.
Koliko mi treba za razmišljanje? Sekunda. A onda odmah po karte.
Nakon toga, šta još treba? Ruža. Već je postala tradicija da na sceni Zvonko dobije od mene jednu ružu, a ja rukoljub pre nego je uzme. Nećemo kvariti tradiciju, zar ne?
Pa sam sada opremljena za koncert :). Da vidimo šta nam je jedinstveni šarmer priredio za večeras, osim TV koja je snimala ceo koncert.
Velika sala "Sava centra popunjava se do poslednjeg mesta
Na jedinom praznom mestu sedi ruža. Nije kome je bilo pisano da tu sedi, nego kome je suđeno...
Veliki tamburaški orkestar TV Vojvodine prvo nas je potpurijem večnih melodija uveo u romantičnu atmosferu.
Zatim izlazi bard panonske muzike, čuvar divnih pesama kojima preti zaborav, Zvonko Bogdan.
Za vreme druge pesme, "Na te mislim" polako sam se popela na binu i nakon poslednjeg stiha Zvonko je meni poljubio ruku, pa primio ružu. Rekla sam samo: "Tradicija!", a on objavio lepo iznenađenje...
Bio je posebno raspoložen, njegovih 75 godina se po kondiciji ne bi moglo ni naslutiti. Tokom 2,5 sata koncerta nije pravio pauzu, čak nije ni seo na sceni.
Na kraju je uzeo svoj šešir i mantil, okačene celo vreme na čiviluku u dekor kafanici na bini i uz "Svirci moji" i buran aplauz išetao sa scene.
