Evropski dvorci-1
Ako uopšte postoji neko ko to ne zna, Šenbrun se nalazi u Beču.
Za razgledanje Šenbruna vam zaista treba jedan ceo dan. Od 18.
veka pa sve do 1918. godine dvorac je bio rezidencija habzburških
careva, a uređen je u predivnom stilu dekorativnog baroka, za šta
su zaslužni arhitekte Johan Bernard Fišer fon Erlah (Johann
Bernhard Fischer von Erlach) i Nikolaus Pakasi (Nikolaus Pacassi).
Palata Šenbrun uvrštena je u popis mesta svetske baštine 1996. godine.
U neposrednoj blizini dvorca nalazi se i Bečki zoološki vrt, najstariji
zoološki vrt na svetu, osnovan 1752. godine.
Hofburg je kompleks carskih rezidencija u centru Beča. Ustvari je
to pravi carski grad, sa brojnim palatama, trgovima i parkovima za
smeštaj i rad carskog dvora i njegovih službenika. Jedan deo Hofburga,
Neue Burg, služi kao rezidencija predsednika Republike Austrije, a
veći deo je pretvoren u muzeje i prostore javne namene (kongresi,
ceremonije, priredbe).
Kilometar iznad Karlovog mosta, po levoj strani reke Vltave, na
brežuljku uzdiže se predeo Hradčany i na njima češki kraljevski dvorac
Praški grad. Hradčany su deo Praga na kojem se nalazi Praški grad.
Česi dvorac zovu Pražský Hrad. Počeci dvorca datiraju od 880 godine.
Od samog početka je sedište kraljevskog roda dinastije Přemysl. Dvorac
je pretrpeo velike štete u vreme husitske bune. U drugoj polovini 18 veka
bio je ponovo preuređen za vladavine Marije Terezije. Početkom 20. veka
dvorac je ponovo preuredio veliki arhitekta Josip Plečnik.
Praški dvorac je jedan od najpoznatijih dvoraca Evrope i prema
Ginisovoj (Guinness) knjizi rekorda, najveći je dvorac na svetu.
Valdštajnska palata u Pragu izgrađena je dvadesetih godina 17. veka
u stilu ranog baroka. Ima nekoliko prekrasnih sala i poznati Valdštajnski
vrt. U palati je danas sedište Češkog Senata (Donji dom).
Nazvali su je vila i možemo im verovati, ali meni je ostala u sećanju
kao dvorac. Vila Chopin nalazi se u Karlovim Varima, gde većina
građevina pre liči na dvorce nego na vile.
Castello Sforzesco (Sforzin dvorac) je dvorac u Milanu koji je u
prošlosti služio kao službena rezidencija milanskih vojvoda,
a danas kao muzej i galerija. Njegova je izgradnja započela još u
14. veku. Oko godine 1450. ga je počeo dograđivati Francesco
Sforza, a u radovima je sudelovao i Leonardo da Vinci. Pod
kasnijom španskom vlašću je dograđen i postao jedna od najvećih
citadela Evrope. Nakon ujedinjenja Italije u 19. veku je izgubio
vojnu svrhu, te je rekonstruisan u muzej.
Palata Dolmabahče (Turski Dolmabahçe Saray) je palata u Istanbulu
na evropskoj obali Bosfora. Dao je sagraditi sultan Abdulmedžid I
između 1843. i 1853. a godine 1857. se tamo sultan preselio iz svog
dvora palate Topkapi. Ova palata je bila približavanje turske imperije
Evropi i u mnogome je podsećala na evropske dvorce. Kao uzor su
je služile palate Luvr i Bakingemska palata. U ovom dvoru je 1938.
umro osnivač moderne turske države Mustafa Kemal Ataturk.
Topkapi Saraj(turski: Topkapi Saray), je palata u Istanbulu (Turska)
koja je skoro 400 godina bila glavna rezidencija osmanskih sultana,
od 1465.-1856. godine. Danas je muzej koji ima veliku i vrednu
kolekciju spomenika i umetnina (poput ogrtača i mača proroka
Muhameda), ali i jedna od glavnih turističkih atrakcija Istanbula.
God. 1985. Topkapi Saraj je upisan na UNESCO-v popis mesta
svetske baštine u Evropi.
Dvorac Sao Jorge se može videti iz svakog dela Lisabona. Najstariji
delovi datiraju iz 6. veka, iz vremena Rimljana, pa Vizigota i na kraju
Mavara. Obilazak Lisabona treba odavde započeti, jer se tako dobija
pravi utisak o veličini i lepoti Lisabona i delte reke Težo.