Lastavica

Zlatni Prag je sa Vltavom biser Češke.

Da li je lepši Prag ili Beč? Isti je model arhitekture.
Težak odgovor. Za nijansu, Prag, zbog Vltave

Prag živi na Vltavi, oko nje i za nju. Nije ni čudo da je
Smetana toliko voleo, da ju je ovekovečio u simfonijskoj poemi
"Vltava", koju nas je profesor muzike učio da gledamo...

Spomenik Smetani postavili su tako da pogledom prati
voljenu reku...

Grad hiljadu zlatnih tornjeva...tako su nazvali Prag. Po legendi,
princeza Libuše je snila san o zlatnom gradu sa zlatnim
tornjevima i tražila je onog s kim će ga osnovati. Naišla je
na Pšemislava koji je pravio prag kuće i s njim je osnovala
i dinastiju i grad. Ovo su ostaci njenog grada

Dvorski kompleks Hradčany-Praški dvorac- dominira panoramom
sa desne obale reke, na Maloj strani.

U tom sklopu posebno je impozantna katedrala
svetog Vida.

Imala sam odlično društvo na ovom obilasku.

Čuvari moraju da budu fakultetski obrazovani
za ovaj posao.

Ispod Hradčana je prelepa palata Valenštajn

A kad pređete reku...ček, ne možete preći tako lako. Morate stati
na Karlovom mostu. Karlov most je najstariji gradski most, ujedno
i najpoznatija gradska znamenitost, a povezuje Stari grad sa
drugom obalom Vltave - Malom stranom.

Morate dodirnuti reljef sa Jovanom Nepomukom i
poželeti želju

E kad pređete, ulazite u stari grad.

Za šetnju Pragom treba obuti ravne cipele, jer je većina praških
ulica popločana kaldrmom, treba se naoružati dobrom kondicijom
i krenuti u razgledanje tog bisera Evrope, jer ovaj grad je raj
za šetače.

Morate videti toranj "Orloj", koji meri sve: vreme, dane, mesečeve
mene i horoskop. Njegov gornji deo pokazuje tačno vreme i položaj
Sunca i Meseca, a donji deo prikazuje praznike, horoskopske znakove i
radove na polju. Na svaki puni sat "Orloj" veselo zvoni i kroz dva
prozora koja se samo za tu priliku otvaraju, prolazi procesija figurica
dvanaestorice apostola.

I obavezno je da svratite u pivnicu na hnedličke sa gulašem
ili butkicu sa pivom. Predlažem restoran "Mucha".

Može i "U Pavouka", s programom

Ako se vozite Vltavom, videćete rasplesanu zgradu,
Ginger i Fred.

Još da pređemo most na Malu stranu.

I s visine pogledamo Prag

Doviđenja, Zlatni grade, možda će još biti prilike...

Danas je međunarodni dan plesa, pa vas vodim u domovinu
valcera. Iz Nemačke selimo se u Austriju. Posetićemo
nezaobilazni biser, Beč.

Mudro je smestiti se na obodu prvog ringa, pa su vam destinacije
dostupne i noću, ne zavisite od prevoza. Izabrale smo pansion
iza leđa Rathaus.

Prelepa je Gradska većnica, Rathaus

U blizini je Parlament, koji vredi videti

Ako krenemo šetnjom, sledeći je Univerzitet.

Odmorite se u nekom od parkova. Uređeni su besprekorno,
sa dovoljno klupa. Ovo je Schillerpark.

U Stadtpark se nalazi spomenik Straussu. 

Ulazimo u prvi ring, i obilazimo Betovenov muzej.
Ovde je Betoven živeo na 4.spratu kad je komponovao Mesečevu
sonatu slepoj devojci sa 3.sprata, koja je žalila što nije videla
mesečinu. Kad joj je odsvirao, videla je mesečinu...

Nastavićemo kroz živopisne ulice s pečatom čuvenog Climta

I stići ćemo na trg Stephansplatz, sa impresivnom katedralom
Stephandsom.

U nekoj pivnici treba ručati bečke šnicle, naravno.

Odatle je lepo prošetati uskim ulicama i svratiti u Demel, sinonim
fenomenalne poslastičarnice. Gledate kroz staklo kako se prave
fantazije od marcipana i uživate u Creme Grenoble...

Nastavite šetnjom do palate Hofburg i posećujete prostorije u
kojima je živela legendarna carica Sisi, koju Beč obožava.

U nastavku možete svratiti i u hotel u kom je izmišljena čuvena
Sacher torta (koja, uzgred rečeno, nije ništa naročito)

Provozaćete se do dvorskog kompleksa Schoenbrunn

Svakako prošetajte do vidikovca Gloriette.

Kad ste sve to obišli, odvezite se do Pratera

A onda u blizini posetite muzej Straussa, kome se Beč nije
baš adekvatno odužio za slavu bečkog valcera.

Sledi vam vožnja do Donauturm, odakle puca nezaboravni pogled
na Beč.

Obavezno obiđite kuću koju je projektovao Hundertwasser,
bečki Gaudi.

Spustite se do kanala i popijte kafu na nekom brodu.

Onda imate snagu da još obiđete Leopold museum.

I navratite u Belvedere, gde se čuva prelepa
zlatnosrebrna Climtova "Liebespaar", popularno
zvana poljubac.

Od 15. marta u vanrednom stanju stariji od 65 godina mogli su da
iziđu samo u nabavke od 4-7h  jednom nedeljno. Nabavke uglavnom
rade mlađi. U prvu šetnju su nas pustili u vreme policijskog časa
nakon 36 dana, 21.4., od 18-01, na pola sata, u prečniku 600 m
od svog stana.

Ovo je moja druga šetnja. Prizemljena lastavica pravi krug po
svom kraju, to nije viđeno mnogo godina...

Počnimo od obdaništa, koje je odmah pored moje zgrade.
Tu su mi deca od malena bila pitomci.

Nastavimo preko terena gde su se rado igrali. Kesteni su
procvali, to je novost. Obožavam kestene.

Maslačci su još samo za duvanje.

Vinca se raširila.

Perunike se gizdavo pokazuju,
za White Lilith.

Ovde se inače snabdevam

Ustanička ulica je inače jedna od najprometnijih u gradu. Vide se
poneka kola u pokretu i nekoliko šetača s maskama.

U Ulici Vojislava Ilića ovde se ranije čekalo jako dugo na prelaz.
Sad bi glatko mogla i kornjača da pređe.

Pogled prema Plavom mostu, na kojem je uvek gužva.
Sad očigledno nije.

S ovog mesta polazim na izlete. Sad samo sunce ide na izlete...

Nećete verovati, ovo je autoput. Nema žive konjskosnažne duše

Samo ljudi s maskama. Nikako da shvate da se maske
nose u zatvorenom prostoru, a ne napolju.

Krug završavam kod moje zgrade, naravno. Sve su konjske
snage parkirane, dok se ljudske snage šetaju.

Kao što vidite treba se razmrdati, ali dosadno je, zar ne?
Da nastavim s virtuelnim putovanjima do daljnjeg?

Nedelja je, vreme za Lastosmeh

Prvi školski dan u jednoj američkoj školi. Učiteljica predstavlja novog
učenika Hakira Suzukija iz Japana. Počinje čas i učiteljica kreće da
ispituje: "Sada ćemo videti koliko poznajete američku istoriju. Ko je rekao:
"Sloboda ili smrt"?"
Tišina. Samo Suzuki digne ruku i kaže: "Patrik Henri, Filadelfija, 1775. "
"Vrlo dobro Suzuki.A ko je rekao: "Država je narod! ...I kao takva ne
sme nikada da umre!“
Opet se javi samo Suzuki:"Abraham Linkoln, Vašington,1863."
Nastavnica se ljutitim glasom obraća razredu: "Treba da vas je sramota.
Suzuki je Japanac a poznaje američku istoriju bolje od vas!"
Jedan glas tiho reče: "Jebite se, usrani Japanci!"
"Ko je to rekao?!", vikne učiteljica.
Suzuki digne ruku i kaže: "General Mek Artur, Gvadalkanal, Pacifik,
1942. i Li Ajakoka, Detroit, 1982. na skupštini deoničara Krajslera"
Muk u učionici. Iz pozadine neko dobaci: "Puši kurac".
Učiteljica van sebe povišenim tonom opominje razred: "Sad je dosta!
Ko je to rekao?!"
Suzuki: "Bil Klinton Moniki Levinski, Ovalni kabinet, Vašington 1997 ".
U očajanju jedan učenik se prodere: "Suzuki je govno!"
Učiteljica čupajući kosu pita: "Ko je to rekao?“
Suzuki: "Valentino Rosi, Rio de Žaneiro, Velika nagrada Brazila, 2002".
Razred u histeriji, učiteljica pada u nesvest kad na vrata ulazi direktor
škole: "U pičku lepu materinu, sve je izmaklo kontroli! Ja ću to sada da rešim"
Suzuki, iako ga niko ne pita:
„Željko Mitrović doktoru Konu, TV Pink, Beograd, 2020.“

Ako ideš ulicom i zasvrbi te nos, ne skidaj masku!!!
Seti se, kada te zasvrbi dupe, ne skidaš pantalone...

Kad bi nas sad testirali na ludilo...
Videli bi šta je PANDEMIJA...

Koliko su me isprepadali, kad kihnem pred kompjuterom,
antivirus se odmah uključi...

Vreme je za subotnji Lastosmeh, zar ne?

Kako se ide u samoposlugu

Taman upalih auto da skoknem do grada,
pa se setih da grad ne radi!!!

Čim prođe Corona, treba se ženiti...
Ako sad nisu naučile praviti hleb i pitu, ne znam kad će...

A nakon karantina

Prva godina izolacije je najteža...
posle se navikneš...

Muž i žena sede svako na svojoj strani kauča i ćute.
Na kraju će ona: "Možeš li tiše da trepćeš?"

Psihijatri svih zemalja, ujedinite se...
Uskoro izlazimo!!!

Videli smo kako Dunav nastaje, kako se kroti, a sada ćemo videti

kako Dunav ponire. 

Idemo u Aach, gde se nalazi Aachquelle. Ime potiče od latinskog
Aqua= voda.

Poniranje Dunava (nemački: Donauversickerung) je hidrogeološka
zanimljivost u gornjem toku Dunava u nemačkoj saveznoj pokrajini
Baden-Württemberg.

Na deonici od oko 12 km između gradića Immendingen i Möhringen,
okrug Tuttlingen, voda Dunava se gubi u zemlji. Taj fenomen se
naziva poniranje Dunava (Donauversickerung). Podzemnim šupljinama
i kanalima u steni voda uvek teče, ali leti, kad omanji, ona se na
površini gubi.

Još jedan fenomen vredi pomenuti. Kroz podzemne šupljine i kanale
na tom delu deo vode izvire 12 km dalje kao reka Aach, koja teče
preko Bodenskog jezera u Rajnu. Tako bi se moglo reći da Dunav
jača Rajnu!

Prelazimo branu...

... i prolazimo kroz Aach.

Iz Aacha se vraćamo u Steisslingen, koji je tada bio baza sinu
i njegovoj porodici. Uobičajeno je da se živi u mirnijem mestu,
pa putuje na posao. Prednosti života u Steisslingenu sam brzo uvidela.

>

U vrelom danu odlučujem se na šetnju kroz Steisslingen.

Šetam duž Friedhofstrasse.

Idem do lepe gradske kuće, Rathaus.

Zanimljivog li izloga!

Obilazim oko crkve.

Piše da je dvorac, a to je privatna vila.

Loza prekriva zid u Bachstrasse.

Simbol mjsta su rode, koje se često viđaju u letu, pa ne čudi
Fontana Narrenbrunnen (rode donose decu), koju je uradio
Rofert Seigfried.

Klima je skoro mediteranska, pa ovdje cveta žuka

Dvorišta su uređena, fasade njegovane i lijepe.

Pa dobro, vraćam se...

Ovo je vrtić za bebuljke... odoše na spavanje...

Taman stižem na ručak...

 

Prelazimo Dunav u Donautal i krećemo u Sigmaringen, u pokrajini Baden-Württemberg. Nalazi se u dolini Dunava oko 40 km severno od Bodenskog jezera.

Impresivni dvorac Sigmaringen je simbol grada. Razvio se tokom
istorije od srednjevekovnog dvorca u kraljevsku palatu.

Dvorac vredi videti sa svih strana.

Pređimo cvećem ukrašeni most preko Dunava.

Tako se lepo dvorac ogleda u Dunavu!

Ovde je Dunav ukroćen, postavljena je brana i pored nje riblja
staza, koja nedostaje našim branama.

Ne zaboravimo, Dunav je važna spona Evrope...

Svraćamo u lepi Konditorei –cafe Schön na kolače.
Onda nastavljamo šetnju...

(nastaviće se)

Uputili smo se u Donaueschingen.

Unuka će mi ubrati detelinu s četiri lista, pa možemo
nastaviti obilazak. Naučila sam je kako se to radi.

U centru gradića je kružni bazen, izvor pritoke Donaubach koji se
još od 15. veka označava kao Donauquelle, ali to ustvari nije izvor
Dunava.

Oko bazena-izvora razne oznake pokazuju koliki je Dunav i kroz
koje sve zemlje protiče na svom dugom putu 2480 od km, dok se
ne venča sa Crnim morem. Dunav sada protiče kroz 10 država
ili ih bar delimično zapljuskuje: Nemačka, Austrija, Slovačka,
Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija
i Ukrajina. Dunav protiče i kroz četiri glavna grada: Wien (Beč),
Bratislava, Budimpešta, Beograd.

Spustimo se do "izvora".

Unuk će za mene ubaciti novčić, da se vratim...

Dunav nastaje istočno, na periferiji gradića, spajanjem dve
rečice Brigach i Breg. Breg je veći, a ovo je Brigach.

Prošetaćemo dvorskim parkom kroz Prinz-Fritzi Alee, ali zbog
blatnjavog terena nećemo otići do spajanja rečica.

Pričaćemo još o Dunavu...
(nastaviće se)

Na mestu gde je Rajna napustila Bodensee smestio se
jedan poseban kamen na Rajni, Stein am Rhein.

Pripada Švajcarskoj, što se odlično oseti po cenama.

Najlepši pogled na grad dobija se iz dvorca Hohenklingen

A kad siđete, uđete u grad-bajku zaustavljenu u vremenu.

Sve fasade zgrada oslikane su muralima koji kao da su sad
napravljeni. Svaka zgrada je druga priča

Lepa je šetnja uz reku, koja je ovde snažna i brza

Vredi baciti pogled s mosta

Nahraniti labudove i patkice...

U ovaj gradić sam se vraćala više puta, zarobljena njegovom
lepotom.

Obećanje uz sladoled: doviđenja, Stein am Rhein,
videćemo se opet!

Tamo gde Rajna napušta Obersee i prelazi u Untersee,
smestio se udobno Konstanz, samo kućama odvojen od
susednog švajcarskog grada Kreuzlingena. Između prolazi
švajcarsko- nemačka granica.

Zahvaljujući mudrom manevru, Konstanz nije rušen u II svetskom
ratu. Kad se cela Nemačka zamračivala, Konstanz je bleštao,
a saveznici ga nisu smeli gađati da ne pogode švajcarske mete.

Zahvaljujući tome, u Konstanzu ima mnogo lepog a originalnog
da se vidi.

Prošetajmo

src="https://blog.dnevnik.hr/stella/slike/xl/nnnnnnnnnnnnnn40.jpg" alt="" />

Ako prošetamo lukom, što preporučujem...

...videćemo spomenik Imperiji, delo genijalnog a smelog
vajara Petera Lenka

Zatim spomenik Zeppelinu, koji je iz Konstanza

Stari samostan je pretvoren u luksuzni hotel.

A kad dođete na most na Rajni, pitate se je li ono tamo more...

Pa se zasladite, sladoledom, naravno...

Najlepše stvari neka vam se dese,
uz poruku drevnu VAISTINU VASKRESE!

Neka vam dušu niko nikada ne rani,

i neka su vam srećni VASKRŠNJI DANI!

Subota je i vreme za Lastosmeh

Kada sam konačno stigao u godine da odem u penziju,
otišao sam u penziono.
Gospođa na šalteru me pitala za dokumente da bih dokazao
svoje godine. Potražio sam po džepovima, ali sam ih zaboravio
kod kuće. Počeo sam se izvinjavati i rekao da ću navratiti sutra.
Gospođa na šalteru se nasmeši i reče:- Otkopčajte košulju.
Otkopčavši košulju pokazaše se moje kovrčave sede dlake.
- To je dovoljan dokaz za mene. - reče gospođa.
Tako sam bio sav srećan što sam obavio posao oko penzije.
Kada sam došao kući, bio sam uzbuđen i ispričao svojoj ženi
o tom iskustvu.
Moja supruga se nasmeje i reče:- Trebao si spustiti pantalone,
sigurno bi dobio i invalidski dodatak.

I TAKO JE POČELA SVAĐA

Subota ujutro, ustao sam rano, tiho se obukao, napravio svoju
užinu, tiho se izvukao iz kuće do garaže.
Zakačio sam čamac za auto i krenuo na pecanje kad poče nevreme,
pljušti kiša, grmi, seva, vetar duva 100 km/sat.
Uključim radio u autu i čujem da će vreme biti loše celi dan.
Vratim se nazad u kuću, tiho se skinem i kliznem nazad u krevet.
Prigrlim ženu, sada s drugačijim osećajima i šapnem joj:
- Vreme je jako loše.
Moja voljena žena odgovori:
- I možeš li verovati da je moj glupi muž otišao na pecanje?

I TAKO JE POČELA SVAĐA

Moja supruga je nabacivala šta bi želela za godišnjicu braka koja
se približavala.
Rekla je:- Ja bih nešto sjajno što ide od 0 do 150 za 3 sekunde.
Kupio sam joj vagu.

I TAKO JE POČELA SVAĐA

Stigli smo u Meersburg na Überlingersee, delu Bodensee.

Ovaj ljupki gradić pružio se duž obale jezera

Vredi njime prošetati

Na brdu iznad gradića Meersburg je najstariji nastanjeni nemački
dvorac, misli se još iz 7.veka.

Srešćemo viteza u oklopu

Rekonstruisan je srednjevekovni život u dvorcu, pa vidimo
kako su radile krojačice

oružar

Prelja

Ovako se melje žito

Postavljen sto

Dvorskim vrtom trčkara moja unuka

U dvorskom vrtu je posebna kućica za kupanje i tu radi
der Bader, kupač. Ko je raspoložen za kupanje?

Pogled iz dvorca na švajcarske Alpe je nešto posebno

Ovde je živela i stvarala velika nemačka pesnikinja
Annette von Droste-Hulshof.

Postoji i novi deo dvorca

Deca će se poigrati

Vreme je za sladoled u starom delu grada.

Šetnja pored jezera, pa povratak.

Deo Bodensee na nemačkoj strani je Überlingersee, sa biserom
koji vredi videti: Überlingen.

Iskrcate se na železničkoj stanici na brdu, među starim zidinama

i spuštate se strmim ulicama prema jezeru.

A grad se pružio duž
jezera na tipično primorski način. Sve su
klupe i restorani okrenuti jezeru

U luci se nalazi otkačena fontana, delo uvrnutog ali sjajnog vajara
Petera Lenka

Od nje vredi prošetati duž jezera

Odmoriti se u lepom parku

Pa nastaviti promenadom, dok brojne jedrilice i čamci špartaju
jezerom

Povratak do stanice drugim ulicama, a svuda se ima šta videti

Ko mi ovako reklamira robu, kupiću je

i onda opet vozom pored jezera pa preko kopna do Radolfzella.

Pored Zeller see, jednog od manjih jezera u sastavu Bodensee,
udobno se smestio Radolfzell.

Taj je piroreskni grad važan saobraćajni čvor. Sa autobuske
stanice direktno se prelazi na železničke perone, a odmah iza
njih je prelepo jezero.

Kad sam dolazila u Radolfzell, prvo bih napravila jutarnju
šetnju pored jezera i družila se sa labudovima i patkicama.

Onda bih prešla ulicu pa prošla kroz miran a lepo uređeni
gradski park.

Posle bih lunjala gradskim ulicama.

Tu sam nalazila poneke stvari koje mi trebaju u bogatom
izboru manjih prodavnica

Obavezno bih obišla centar s katedralom. A odmor bi bio
odličan sladoledni kup na trgu pored katedrale

Sledio bi povratak, a ne možete se izgubiti, jer imate ovako
originalne putokaze

Doviđenja, Radolfzell!