Lastavica

Tradicionalni uskršnji ponedeljak ovog puta ćemo provesti u 
Paraćinu i njegovoj okolini. Vodi Keti, vozi Vlada.

U Paraćinu prvo navraćamo kod Tanje Šaban, umetnice na 
staklu. Svako je poneo neki lepi stakleni predmet.

U krugu paraćinske fabrike stakla nalazi se Udruženje građana „Štit“, 
u kojem vredne ruke žena prave majstorije od pustovane vune i svile.

Ovde vredne ženske ruke prave mala čuda od pustovane vune i svile.

Imamo i manekena :)

(nastaviće se)

Na Kalemegdanu treba završiti šetnju. U hladu kestena je restoran 
kod paviljona Cvijete Zuzorić.

Tu se pije najbolja kafa u kojoj se ogledaju kestenovi

Uz to ide odlična pita sa šljivama i koh.

Idemo. Zašto se ovo lišće ovoliko sija?

Vratićemo se Knez Mihailovom ulicom. 

Ima jako lepih fasada

Slikari prodaju svoje suvenire.

Uskrs dominira u izlozima.

... i šetnja je završena

Hoćemo li prošetati Kalemegdanom? Pridružite mi se.

Evo i mape Beogradske trvđave

Bacimo pogled na francusku ambasadu

...i na renovirane male stepenice.

Ovde su "pametnice" posekle stari platan radi gradnje žičare...

Evo Vojnog muzeja koji Euro "obožava".

Lep je pogled na Savu.

Siđimo do parkova

Pogledajmo Ušće i Pobednika

Još malo pentranja po zidinama i dosta!

Najlepše stvari neka ti se dese,
uz poruku drevnu VAISTINU VOSKRESE!
Neka ti dušu niko nikada ne rani, 
i neka su ti srećni USKRŠNJI DANI!

Prelep dan je baš za šetnju Knezom, kako se popularno kaže
za Knez Mihailovu ulicu.

Knez Miahilova je uvek puna, što turista, što domaćih

Ogledanje u izlozima otkriva zanimljive scene

Ima dosta uličnih svirača, dece koja tako zarađuju za nove
instrumente ili odlaske na takmičenja.

Sve je u uskršnjem tonu.

Tu je i česma, za osveženje.

Na kraju šetnje ćemo na Kalemegdan, jasno.

Društvo književnika Beograda objavljuje dva časopisa. 
Prvi je namenjen angažovanoj književnosti, satiri, aforizmima,
i to je "Beogradski balkanski trougao". Drugi je namenjen
"standardnoj" prozi i poeziji, "Beogradski krug kredom".
Broj šest predvodi Anka Stanojčić. Umesto fotografije,
na naslovnici je crtež Ljilje Lambić.

Anka Stanojčić je čitala: "Priča crvenih 
cipelica" i "Crvena kugla".

Priča crvenih cipelica 

Obućar nas je pravio s mnogo ljubavi. Znao je da ona voli baš takve, 
elegantne, jednostavne, udobne crvene cipelice i namenio ih je 
njoj za rođendan. Raznežila se kad nas je uzela u ruke, zagledala
sa svih strana, bojažljivo obula i oduševila se: „Kako su udobne! 
Kako su lepe! ”
I odmah je iskombinovala sve prema nama, morala je crvena tašna 
da se nađe, crvena bluza, crveni nakit... sve uz nas, da nam ništa 
ne kvari sklad i lepotu! U svim svečanijim zgodama obukla bi svoj 
crnocrveni komplet i obula nas. Pojavila bi se u društvu i muškarci 
bi uzdahnuli. Verujemo da su i nas primetili, ne samo njen šarm, 
osmeh koji pleni, njene blistave oči. Kad bi je omiljeni partner zavrteo 
u ritmu bečkog valcera, ona bi zasijala, a mi smo se srećno vrtele 
po parketu. Niko nije umeo lepše da pleše s njom, nikoga ona nije
više volela... a mi smo znale, kad bi nas osmehnuto obuvala, da će 
videti njega. Nismo se ljutile ni kad bi nas ponekad izula, kad bi 
odbacila i druge delove svoje crnocrvene kombinacije, kad bi bila
s njim. Znale smo da će nas posle još srećnija obuti.
Ne znamo gde sve nismo bile, koje smo lepe gradove obišle, gde 
smo je sve nosile. Ako joj treba obuća za ceo dan u kojoj se noge 
ne umaraju, bira nas i kompletira sve prema nama. Ali vreme je 
prolazilo i mi smo postajale sve starije, oštećene, neravnomerne
crvene boje. Žalila je za našim starim sjajem i na komentar: 
„Sve ti je lepo, samo su ti cipelice stare!”, odgovorila bi: „Nema lepših!”.
I sada smo u njenom ormariću, čuva nas za posebne trenutke. Ne 
obuva nas često, jer je svako nošenje podseća na njega. A on je 
više ne vrti u najlepšim valcerima i ne šeta s njom lepim gradovima.
S anđelima pleše večni valcer.

Zatim se predstavio Ljubomir Vujović svojom
inspirativnom poezijom.

UVEK NOVA

Da te nisam sreo
Ne bih znao da je nebo podnožje visina
Da su ljubavni vrhovi najteže osvojivi
Slutio ne bih da je čežnja bezdan svih dubina
Da su radost i tuga tako lako spojivi

Ne bih znao da je sreća bezmerje svih mera
Da se čitav kosmos nežnošću poklanja
Da je nada bića biću nade vera
Ne bih znao da i snovi žive kada život sanja

Da te nisam sreo
Ne bih znao da i sunce noću bdije
Da je ljubav večna kada se dariva
Dok promiče kroz vreme i uzdasima vije
Ostajući ista uvek nova biva

Stanko Janjušević, poznati slikar, kandidat je za Nagradu
grada Beograda s prvom knjigom "Dodir Neba".

Mirjana Hnilička je kandidat za Nagradu grada Beograda
sa dve knjige, "Barbara" i "Sinki priče". Do kraja čitanja
izabrane sinki priče niko nije pogodio o čemu se radi :)

Ivan Petrović nas je opet zaintrigirao svojim stihovima:

SUNCELOVAC

Ulovih Sunce, u čaši od vina,
Krik galeba silno more zatalasa.
Ne traži sreću, ni za kćer, ni sina
Ni u Atlantidi ti ne traži spasa.

Zarobljeno sunce u čaši se vrca,
Dok rukama lomim vrčeve od žada,
Kopljanici drže mačeve kraj srca,
A Sunce se bekstvu još iz čaše nada.

Ja ga čvrsto držim u šakama svojim,
Ali uzbuđenje opet dušom vlada,
Ovo sunce ne dam, da se meša s tvojim,
Već od drugog Sunca ti potraži hlada.

Kapiju od snova zabravio neko,
U inatu našem pobednika nema.
Zato pustih Sunce neka ide preko,
Neka još bude pesnicima tema.

Za lovinom svojom gledo sam izgubljen:
Zaljubljen bejah... ali ne i ljubljen...

Odsustovala je Jelica Danković

Jelena Brenjo nam se blistavo predstavila pričom
"Rasprodaja"

Ljilja Lambić čitala je za bolesnog Petronija Šimšića

Doviđenja do sledećeg okupljanja u Društvu književnika 
Beograda, do promocije knjige "Violinski ključ" Sime Vasića.

U nastavku izleta ogladnili smo. Čeka nas restoran „Belički kej“ u Jagodini.

Jelovnik je taman kakav valja.

Prelazimo Moravu i posećujemo prelepi manastir Tomić, posvećen
Sv. apostolu Tomi. 

Freske su prelepe

Vreme je za povratak, ali točkovi neće dugo mirovati...

Nastavljamo u Kočino selo, nazvano po junaku Koči Anđelkoviću, 
gde se nalazi hrast star oko 300 godina, raskošan, na obali brze 
Velike Morave.

Pogledajte kako sam hrast odvaja granu...

U mestu Staro lanište gledamo pravljenje korpi i asura od pruća.

Slikamo spomenik Jovanči Miciću, na ulazu u Jagodinu iz pravca 
Ćuprije na kružnom toku regionalnog puta Jagodina - Ćuprija - Paraćin
- Rekovac. U unutrašnjosti i ispred globusa, koji je promera devet
metara, na kome piše „Ceo svet obiđoh, kao Jagodinu nigde ne 
nađoh", postavljeno je šest kofera, koji simbolišu zemlje u kojima je bio.

U selu Glavinci slikamo se pored spomenika srpskom seljaku, dobro
urađenom, seljak i seljanka. 
„Podigli su ga meštani i MZ u znak zahvalnosti selu i starijim generacijama, 
a u cilju očuvanja tradicije i sećanja na nekadašnji način obrađivanja njiva.
Zbog toga seljak u jednoj ruci nosi motiku a u drugoj testiju za vodu, dok
seljanka, koja ide iza njega, nosi korpu sa hranom i motiku. Spomenik je 
napravljen od betona, a patiniran je bronzom. Uradio ga je mladi vajar iz 
Jagodine Ivan Marković.“

(nastaviće se)

Opet smo na putu u nepoznato, vozi Vlada, vodi Keti. 

Šta li je Keti smislila za danas?

U Bagrdanu ulazi etnolog Mika Aleksić, koji će nas voditi. Idemo u 
Gornji Račnik, gde je snimana serija "Koreni". 

Obilazimo sobrašice, kuće za udruživanje za zaštitu 
poljoprivrede, na „poljorabraniju“. 

Selo je dosta zapušteno. 

Kuća koju je gradio Aca Kostić sa muralima nekad je bila jako 
lepa, treba joj obnova. 

Kućica za goste.

Unutrašnjost kuće

Bunar je još u funkciji.

(nastaviće se)

U divnom danu u šetnji Knez Mihailovom ulicom primetili smo
tri viteza. 

Šta se dešava? Neko je izmislio vremeplov?

Idu prema Kalemegdanu, pa ćemo mi za njima.

Detalji su zanimljivi

Evo nas na Kalemegdanu

Folklorna grupa je završila program i odlazi.

Na bini vitez voditelj najavljuje despota Stefana Lazarevića, 
osnivača Beograda.

Aha, to je u pitanju... vitez fest!

Naokolo se dešavaju raznorazni programi

Vitez prima paža u službu.

Sokolovi za lov su tu.

Zanima vas streličarstvo?

Možete jahati, ako želite.

I ruski vitezovi su tu.

Vredi pratiti vitezove!

Sve što želim za sebe i svoje, želim i za sve prijatelje moje, 
sve nevolje, patnje muke, nek prestanu, nek nestanu. 
Zdravlje kućom nek' vam kruži, nek' vas dobra sreća služi.
Srećan Uskrs svim prijateljima koji danas slave!!

U jednom lepom kutku, proleće se razmahalo

src="https://blog.dnevnik.hr/stella/slike/xl/imageedit_13_9079171784.jpg" alt="" />

Pahuljica je restoran na obodu zvezdarske šume, gde ljudi
rado dolaze s decom.

Razlog za to je vidljiv.

Izbor kuhinje je bogat, ali usluga nije naročito ažurna,
da ne upotrebim neke druge reči.

Sve u svemu, ako imate jaaaako mnogo vremena,
dođite ovde. Ako biste ipak da ručate u nekom normalnom
roku, zaobiđite ovaj restoran.

Društvo književnika Beograda objavljuje dva časopisa. 
Prvi je namenjen angažovanoj književnosti, satiri, aforizmima,
i to je "Beogradski balkanski trougao" (Drugi je namenjen
"standardnoj" prozi i poeziji, "Beogradski krug kredom").
Promovisali smo broj 9. časopisa "Beogradski balkanski trougao" 16.4.2019.

Promociju je vodila Anka Stanojčić, sekretar i voditelj 
Društva književnika Beograda.

O časopisu je govorila Dragana Simić, 
zamenica glavnog urednika

Nastavio je glavni i odgovorni urednik časopisa,
Srđan Simeunović Sendan

Ljilja Lambić čitala je za opravdano odsutnu 
poetesu Duku Veljković

Želja

Tuga nevericu prikačila
umesto mirisnog cveta.
Dosta je lažnih namera bilo,
previše unesrećenog sveta,
zbog dece, 
zbog sebe,
zbog tebe,
zbog nas.

Pitanje mi zuji oko glave,
koje svetsko čudo da se desi mora
da ovaj svet postane čovečan,
da narodima svane čestita zora.
Zbog dece, 
zbog sebe,
zbog tebe,
zbog nas.

Nastavili su svojim pričama i pesmama: 
Zoran Škiljević

Petar Jovanović

Senahid Nezirović

Miloš Nastić

i Srećko Aleksić

Energično su nastavili: Teodor Lorenčić

Dragana Simić, pa Srđan Simeunović

Dušan Živančević

Ljubomir Vujović

Blagica Antić

Momir Čabarkapa

Dobrivoje Lazarević pa Nebojša Stojoski

Vidimo se na promociji sledećeg časopisa, za sedam dana!

 

Ima jedno lepo mesto u Beogradu, na koje vredi svratiti
kad ste gladni. Zove se "Dušanovački cvet".

Možete unutra, možete u bašti, kako želite.

Jelovnik je bogat, ali mi smo baš bile raspoložene za piletinu 
s mlincima. I nismo pogrešile.

Piće: kampari đus