Lastavica

Društvo književnika Beograda nastavlja sa serijom
književnih večeri dok su još moguće na otvorenom.
Klub "Polet" je jedno od pogodnih mesta.

Posećenost je bila na nivou, uz mere zaštite

Zoran Škiljević, predsednik Društva književnika Beograda,
predstavio nam je svoj novi roman "Erotoman". Govori o teškoj
zavisnosti od seksa, na nivou zavisnosti tipa narkomanije.

Moderator promocije bila je Anka Stanojčić, sekretar Društva
književnika Beograda. Pročitala je biografiju autora i rezime
romana.

Odlomke iz romana nadahnuto je u tri navrata čitala naša
pesnikinja i glumica Sandra Nogić.

Svoju recenziju kazivao je Ivan Despotović.

Anka Stanojčić je razgovarala s autorom.

Gost večeri Zvonko Karanović izneo je detaljno
svoje viđenje romana.

Mnogi su pohrlili da im Zoran Škiljević potpiše svoje novo delo.

PIROT se nalazi se na antičkom putu Via Militaris, okružen
Starom, Vlaškom i Suvom planinom i Belavom, a kroz grad
protiču reke: Nišava, Jerma, Rasnička reka, Temštica, Visočica.

Naziv Pirot potiče od srednjevekovnog slovenskog imena
Pirgos i od 12. veka je u sastavu srpske države Stefana Nemanje.

Muzej Ponišavlja- objekat poznatiji kao Stara kuća je porodična
kuća trgovca Hriste Jovanovića zvanog Mali Rista, sagrađena je
1848. god., a od 1979. god. je spomenik kulture od izuzetnog
značaja i muzej. Najraskošnija hrišćanska kuća 19. veka, danas
raspolaže bogatom muzejskom zbirkom iz života u Pirota i okoline.

Pirotski ili Momčilov grad – gradsko utvrđenje kraj Nišave podigao
je vojvoda Momčilo u prvoj polovini 14. veka. Utvrđenje se sastoji
od gornjeg grada na visokoj steni pored reke Bistrice, nadomak
ušća u Nišavu, i donjeg grada koji se sa suprotne strane spušta
niz stene.

Tvrđava je 2019. godine potpuno renovirana i vraćen joj
je stari sjaj.

A da sve ima dodatni sjaj, svrati se u poslastičarnicu
"Rekord" na odličan sladoled i kafu.

(nastaviće se)

U vreme korone putovanja je malo i jedva čekamo da, uz sve
mere opreza, krenemo na put. Vodi Keti, vozi Dragan.

Autoputem ka Nišu, pa skrećemo prema Beloj Palanci. Uputili
smo se u atar sela Crvena reka, u Tamjanicu, na polja lavande
i smilja koja na velikoj površini gaji Ljiljana Stojanović

Među lavandom postavljen je sto i posluženje: banica i torta
za dve izletnice, Lidiju i Oliveru, koje na poklon od Izletnika
dobijaju moj prvi i tek izišli roman „Čekam te na strani deset“.

Sva eterična ulja od lavande i smilja izvoze se u Francusku,
za industriju parfema.

(nastaviće se)

U samom srcu grada, paralelno sa Skadalijom, nalazi se
Cetinjska ulica s dosta otvorenog prostora i klubom
"Polet". U vremenima korone Društvo književnika Beograda
oplemenilo je ovaj prostor svojim književnim večerima.

Naš eminentni književnik Dušan D. Živančević, jedan od
osnivača Društva književnika Beograda, predstavio nam
je 22.9. svoju dvanaestu knjigu, "Dnevnik dva osvjača".
Iza intrigantnog naslova krije se dnevnik dva velika
svetska osvajača: korone i ljubavi.

Promociju je otvorio predsednik Društva književnika Beograda
Zoran Škiljević

Moderator je bila sekretar Društva Anka Stanojčić, koja je pročitala
zanimljivu biografiju autora.

Recenzent Nevenka Bošnjak-Čolić nadahnuto
je govorila o zanimljivom spoju dve teme.

Autor je pročitao jedan dan iz dnevnika korone i zaintrigirao
buduće čitaoce.

Ljubavni ciklus predstavila je filolog Jelena Cerović.

Svoju udarnu pesmu "Ustaviću kiše" govorio je sam autor.

Pesnik je u pesme uneo miris i boje sremske
ravnice, o čemu je pesme kazivala Ljilja Lambić.

Moderator Anka Stanojčić je recitovala pesmu zaključka
"Večna pesma"

Književnik je brojnim gostima sa zadovoljstvom
potpisivao knjige. Vidimo se na sledećoj promociji.

Retko imamo priliku da u životu postignemo priznanja do kojih
nam je zaista stalo.
Nakon moja dva sina, do kojih sam došla nakon 11 godina
nemoguće borbe, priznanje Kreativna dama Srbije bilo je največe.
Sada se tome pridružilo i priznanje "Balkanski juvelir".
Sva stručna priznanja, kojih nije bilo malo, u mom ličnom
rangu stoje nakon ova dva.
Malo je reći da sam srećna.

Institut Belko, neprofitna organizacija za istraživanje i razvoj
u humanističkim disciplinama, već treću godinu dodeljuje
specijalnu nagradu Balkanski juvelir za izuzetan doprinos razvoju kulture i umetnosti na prostorima Balkana.

Laureat za 2020. godinu je primarijus dr Anka Stanojčić.

Za jedinstven događaj, jedinstvena scena: Kula Nebojša
u Donjem gradu, u nedelju 20.9.2020.

"Institut za istraživanje i razvoj u humanističkim disciplinama,
Institut Belko iz Beograda u svojoj novopokrenutoj biblioteci
Balkan u slici i reči objavio je nedavno novi roman "Čekam te
na strani deset" poznate srpske i balkanske spisateljice
Anke Stanojčić."

Kreativna dama Prim dr Anka Stanojčić autor je četiri zbirke poezije
i proze, koautor četiri blogerske knjige, putopisac, fotograf a nadasve
humanista. Novim romanom vodi nas na putovanje ljubavi

U organizaciji Instituta Belko i JP Beogradska tvrđava promocija
ove knjige održana je 20. septembra u svečanoj dvorani Kule Nebojša
O knjizi je govorila sama autorka i njeni gosti.

Tom prilikom autorki je i dodeljena i specijalna nagrada
za 2020. godinu Balkanski juvelir."

Recenzent književnik Vasa Radovanović kaže: „Posle
četiri veoma uspešne knjige, u kojima se dokazala kao
pesnik i pisac kratkih priča, konačno smo dočekali i prvi
roman Anke Stanojčić ,,Čekam te na strani deset"

U predstavljanju romana pomogao je damski tim,
čitanjem odabranih odlomaka

Najveću podršku, pored Instituta Belko, pružili su sin i snaha.

Vikendom očekujete humor kod Lastavice.

Ljudi koji uživaju u životu,
ne mogu imati ravan stomak...

Čovek prodaje metle na ulici... prolazim, a on uporno za mnom
-Gospođo, kupite metlu, odlične su!
-Neka hvala, drugi put, danas ću busom!

Ako pričaš sam sa sobom - nije strašno.
Problem nastaje ako zamoliš samog sebe:
-De ponovi, nisam dobro čuo!

Mnogi je pogrešno zovu Neobojšina kula. Ali to je kula koja
se ne boji. Dominantni je objekat u Donjem gradu Beogradske
tvrđave. "jedini znameniti Nebojša upravo je toranj koji već
vekovima dostojanstveno prkosi vremenu. Ponosno se izdiže
pokraj priobalja Donjeg grada, čuvajući pozamašno parče
burne istorije ovih prostora."
"Kada bi kojim slučajem progovorio, štošta bismo od njega čuli.
Od herojskih borbi za vreme turske okupacije, preko sudbina
revolucionara i zatočenika koji su tu dočekali poslednje dane,
pa sve do mističnih nagađanja sa primesama fantazije i mita
– sve to staje u četvorospratnu osmougaonu konstrukciju
visoku 22 metra."

Procenite debljinu zidova kule

Uđimo u hol

Nastavimo na donji i gornje nivoe

Kula je najverovatnije sagrađena 1456. godine, nakon neuspele
opsade Beograda od strane Turaka. "Uvidevši da im najljući protivnik
ovoga puta nije od krvi i mesa, već od kamena i betona, Turci 1521.
godine odlučuju da zapale Kulu – i tek tada uspevaju da prodru
u grad i uzmu ga pod svoje. Nedugo potom, kula je obnovljena
odlukom sultana Sulejmana Veličanstvenog, a njena nova uloga
bila je da osujeti prodor ugarskih brodova ka Beogradu."

Od 18. veka pa do danas, pomen Kule Nebojše budi
nepogrešivu asocijaciju na zatočeništvo i smrt.

Istorija beleži da je 1798. godine na ovom mestu stradao
Riga od Fere, čuveni grčki revolucionar i borac za
oslobođenje od Turaka. Nekoliko godina kasnije tu je
pogubljen i beogradski mitropolit Metodije."

Vidimo likove svih zatočenika kule Nebojše.

Prikazan je i Prvi srpski ustanak

S obzirom na aktuelnu epidemiološku situaciju, skupovi se
preferiraju na otvorenom prostoru. Zato smo izabrali klub Polet.

Posle višemesečne pauze u radu uzrokovane pandemijom
Covida 19, održali smo naš prvi skup. Sastanak su vodili
predsednik Društva književnika Beograda Zoran Škiljević
i sekretar Anka Stanojčić

Bilo je to predstavljanje 10 i 11 broja našeg časopisa "Beogradski
krug kredom". U ova dva broja zastupljeno je dvadesetak autora
Uvodnu reč dao je urednik časopisa Zoran Ilić

Redom su se predstavili Sladjana Belko

Ivan Despotović

Dušan D Živančević

Anka Stanojčić

Zoran Škiljević

Mirko Škiljević

Sandra Nogić

Zoran Ilić

Miloš Nastić

Broj 11 nosila je Vera Pavlović

Njeni gost bili su Olivera Šestakov i Marko Matić

te Srećko Aleksić

Pored autora zastupljenih u časopisima, reč su dobili
i ostali prisutni članovi Društva.

Nebojša Stojoski

Gordana Rusinkov Marković

Darinka Marković

Nadica Ilić

Cvijeta Jurišević

Slavka Stanikić

i Svetlana Joksimović

Vraćamo se kroz Kragujevac, koji je bio prestonica Srbije,
a ime je dobio po vrsti sokola kraguj.

Stižemo u ženski manastir Grnčarica, zadužbinu kralja Milutina
iz 13.veka. Bio je izgrađen na drugom mestu pa premešten da
izbegne turska razaranja.

Ikonostas je od orahovog drveta

A freske su veoma lepe.

Dirnuo nas je doček i izložba Branka Radunkovića pod motom „Volja čini čuda“. Praviti makete samo ustima i nogama, više je nego čudo.

Vraćamo se kući, zadovoljni izletom.

U toplim letnjim danima kad su moguća kulturna dešavanja
samo na otvorenom, ima li boljeg mesta za koncert od-
Botaničke bašte? Odmah pored staklene bašte.

Kamerni orkestar Muzikon održao je koncert "Nature makes
sense" u Botaničkoj bašti, pred velikim brojem slušalaca

Prvi koncert sezone „Nature Makes Sense“ je oda prirodi. U žiži
gradske vreve nalazi se oaza zelenila gde smo čuli dela
Čajkovskog, Debisija, Ravela i Dvoržaka.

Program:
P.I. Tchaikovsky – Adagio za harfu i gudače
C. Debussy – Danse sacre et dance profane za harfu i gudački orkestar
M. Ravel – Introduction and Allegro za harfu, flautu, klarinet i gudače
A. Dvorak – Serenada za gudače
Harfa: Mina Marinković
Koncertmajstor: Aleksandra Milanović
Flauta: Anja Malkov
Klarinet: Dušan Mamula

Akustika se pokazala odličnom, a publika oduševljenom.
Nedostaje nam muzika uživo u ovim glupim korona mesecima

Nastavljamo za selo Guberevac pored Gružanskog jezera,
odakle Kragujevac dobija pitku vodu.

Stižemo u destileriju Aleksić, gde je takođe sniman deo
serije „Moj rođak sa sela“ i gde se prave vrhunske rakije
od nekoliko autohtonih sorti šljiva.

Bogat je podrum gde odležava šljivov destilat.

U lepoj sali ručak nam donosi Vladanka Aleksić, koja je za
gružansku kuhinju dobila više kulinarskih nagrada.

Ide slasna pita od seljačkih kora pečenih na plotni,

pa odlična juneća čorba,

zatim odlično svinjsko pečenje sa salatom

i pita od višanja.

Sve je to smešteno u lepom domaćinskom ambijentu

(nastavit će se)

Vikendom očekujete humor kod Lastavice.

Bio bih i ja zgodan,
al* mi je lakše napraviti sendvič nego trbušnjak!

Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice