Lastavica

U dužoj vožnji autoputem, treba napraviti predah.
Ovog puta bila je to Koliba Grza, restoran sa dobrom
uslugom i hranom.







Sad možemo nastaviti put.

Ima jedno seoce na Staroj planini, oko 3 km od Kalne.
Zove se Belevica i pravi je muzej stare gradnje, koja
bi se danas zvala ekološka. Zar nije lepa ova stara kuća?

A bunar pored nje, sa ledenohladnom vodom

Danas bismo je zvali vikendicom, ali to je nečija
roditeljska kuća i kuća uspomena.

Poneko se baš oduševi kućom i okućnicom

Kakve kuće volite?

U Nišu smo obišli tužan spomenik, Ćele kulu.





Wikipedija kaže: "Ćele-kula je spomenik iz Prvog srpskog
ustanka koji je u znak odmazde tadašnja Turska vlast u Srbiji
izgradila od lobanja poginulih srpskih ratnika u bici na Čegru.
Nalazi se na 4 km od centra Niša, na putu ka Niškoj Banji.
Svrstana je u spomenike kulture od izuzetnog značaja za
Republiku Srbiju i danas predstavlja muzejski objekat."

Originalno je bila sastavljena od 952 lobanje. Jezivo
je i ovo što je ostalo.

"Kula je sazidana u periodu od juna do jeseni 1809. godine,
na nekadašnjem ulazu u Niš sa carigradske strane, koji se
danas nalazi u središtu naselja Trošarina. Sačinjena je od
četiri potporna zida (širine oko 4,5 m i debljine 0,5 m) koja
su se naslanjala jedan na drugi čineći šuplju, zakrovljenu
formu čija je prvobitna visina iznosila 5 metara. U nju su
uzidane 952 lobanje poginulih ustanika, poslagane u
simetrične redove. Iako su Turci zabranjivali Srbima da
odnose lobanje sa njenih zidina, mnoge glave su krišom
skidane i sahranjivane u okolnim grobljima."

Kamo sreće kad bismo od prošlosti učili, da rata više ne bude.
A svuda oko nas - rat.

Na kraju pešterskog izleta pauzu smo imali na Zlatiboru.

Prošetali smo oko zlatiborskog jezera,. koje je dobilo
vodoskoke.

Osladili se zlatiborskim kupom.

Pa kući... ovo putovanje je završeno.

Možda ste ih vi češće viđali, ali meni je prvi put.
Već nekoliko dana na mojoj terasi u zelenilu se skriva
bogomoljka.


Kad sam primetila odbačenu kukuljicu, videla sam da je
dobila krila.

Pošto se hrani insektima, smatraću je korisnim gostom.
Dok čeka, ima sklopljene prednje nožice, kao da moli.

Beloglavi sup je vrsta orla lešinara, čistač prirode
impozantne veličine, raspona krila do 3 metra, prosečne
težine 8-9 kg.

Krajem januara ili početkom februara ženka nosi samo
jedno jaje i na njemu leže oba roditelja osam nedelja
u nepristupačnim gnezdima na krečnjačkim liticama.

Izlegli mladunac oko 4 meseca ostaje u gnezdu i u
avgustu ima prvi let.

Pre 20 godina ovde je bilo samo 7 jedinki beloglavog supa.
Od 1994. radi Fond za zaštitu ptica grabljivica i otvorena su
hranilišta na koja se kontunirano iznose tela uginulih životinja.
Danas u kanjonu živi oko 600 jedinki beloglavog supa, a vidi
se 100 gnezdećih parova. Tako je kolonija ove jedinstvene
ptice postala najveća na Balkanu.

Uživanje je videti ove moćne ptice kako elegantno klize
na termalima, bez lepeta krila.

Spuštamo se autobusom na Akmačiće, na Sjeničko jezero

Čekaju nas dva spojena katamarana koje voze dva ćutljiva
rendžera.

Vozimo se 3 sata duž jezera, dugog 25 km.


Odličan ručak na katamatarnu, predjelo s heljdopitom pa
sočna junetina ispod sača. Hladno piće.



U našu čast lete dva velika jata beloglavih supova, o
kojima će još biti reči.



Jedna grupa se penje u Ledenu pećinu, dostupnu samo
s jezera

U gnezdu na litici videli smo i čuli mladunca s krilom preko
stene, pored kojeg mirno stoji mama (tata?), a mladunac
se izgleda boji da poleti.


(nastavlja se)

Nakon fotosafarija po Pešteru i teferiča logično je da se
svrati na valjan ručak.



Najbolji etno restoran nalazi se u selu Raduške staze.
Vodi ga Salko Kahrović.



Osim velikog restorana, po parku su posejani paviljoni
različitih kapaciteta. Ovde dolaze čitave porodice i
rezervišu paviljon prema broju članova, da bi imali svoju
privatnost.

A jelovnik? Nema alkohola.

Sjeničko predjelo s bogatom salatom

Odlična čorba

Meso na sve načine, zubi nisu neophodni :)

Ko odavde ode gladan, baš je izbirljiv ili je vegeterijanac..
(nastavlja se)

Jutra u Sjenici su hladna i maglovita

Prvi put autobusom se vozimo na Molitvu jer je put
asfaltiran.

Na Molitvi nas čeka Bajro Muhović, vlasnik vidikovca.



Žurno na vidikovac, jer "tek na vrhu vidiš svrhu"





Vodostaj je nizak, najniži dosad, pa se vidi beli rub oko
meandara.



Meandar srca je naš omiljeni, tu se svi moramo da
slikamo.





S vidikovca ni na nebu ni na zemlji
bolje se vidi

Još jedan pogled na ovu lepotu

Poneću odličan med i sir i slikati se sa onima koji ih
prave: Bajro i Nafija.



(nastavlja se)

"Izletnik" je otkrio Pešter kao turističku destinaciju 2012. godine
i deo ekipe otad redovno ide svakog leta.

Tri dame sa najvećim brojem putovanja (12,11, 10) i jedna
sa okruglom peticom dobile su zahvalnice od Turističke
organizacije Sjenica za uzuzetan doprinos razvoju turizma
u opštini Sjenica. Naš trud je prepoznat.

Ljilja je za devet putovanja dobila zahvalnicu u odsustvu,
jer ovog puta nije mogla da pođe.

(nastavlja se)