Lastavica

Polazimo do spomen kosturnice borcima iz Zaječara 1941–45,
pored koje se nalazi spomen kosturnica palim crvenoarmejcima.
Tu se nalazim s planinarkom, blogerkom i novinarkom
Anđelom Risantijević.

Anđela nas vodi u Zaječarske bastione. Jesen vlada putem,
a Zaječar se vidi kao na dlanu.

Anđela nam priča: Temelji zaječarskog fortifikacionog sistema postavljeni su
još u vreme Prvog srpskog ustanka, kada je vožd Karađorđe naredio
Hajduk Veljku i ostalim timočkim vojvodama da duž granice, koja je
bila privremeno dogovorena na liniji duž rečnog korita Timoka, izgrade
šančeve radi odbrane od mogućeg turskog napada sa prostora koji su
držali na drugoj strani obale. U sklopu vojne pripreme za odbranu Srbije,
odlukom kneza Mihaila Obrenovića angažovan je inžinjerijski kapetan
Ipolit Florentin Monden, sa zadatkom da pomogne u izradi vojnih
planova za utvrđivanje položaja, kao i da za izvrši razmeštaj i
koncentraciju vojske na pravcima mogućeg turskog udara.

“Izletnik” je prva organizovana turistička grupa koja je posetila
Bastione i podržala nastojanja zaječarskih planinara.

Tajnu bastiona čuvaju šumarci i zaborav, jer nijedno od ovih utvrđenja
nije pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture...

Prošetaćemo Popovom plažom, rekreacionim centrom pored
CrnogTimoka.

I paunovi nam prave društvo.

Ručamo kod "Dva brata".

Nastavljamo naš put u Felix Romulianu.

(nastaviće se)

ZAJEČAR se nalazi  na ušću Crne reke u Timok.

Njegov značaj potiče od vremena kada Srbi dižu bune
protiv Turaka.

Muzej – nalaze se eksponati iz antičkog doba sa lokaliteta Feliks
Romulijana, istorijska i etnološka zbirka.

Ovog puta nećemo boraviti u hotelu Srbija.

Ali ćemo tu blizu popiti kafu

Kod Velje grnčara divimo se veštoj izradi grnčarije.

Da li biste pokušali ovo sami?

Obavezno ponesem neki lepi predmet koji je Velja
napravio, za svoje domaćinstvo

(nastaviće se)

Uživala sam na koncertu povodom 50 godina ansambla „Renessans“ ,
u nezemaljskoj lepoti glasova i stare muzike kojoj oni ne daju da
bude zaboravljena.

Ansambl je osnovan u Beogradu 1969. godine. Te godine je čovek
kročio na Mesec, stotine mladih buntovnih lkjudi je na Vudstoku
pevalo o ljubavi, a u Beogradu nekolicina tek svršenih srednjoškolaca,
radoznalih i odlučnih da krenu u nešto do tada kod nas potpuno
nepoznato, počela je da otkriva neprolaznu lepotu muzike srednjeg
veka i renesanse.

Zaljubljenost u tu muziku prerasla je u ljubav i u godinama i
decenijama posle ansambl "Renessans" kod nas i u svetu postaje
sinonim za muziku davno prohujalih vremena.

Repertoar ansambla obuhvata muziku iz perioda srednjeg veka,
renesanse i baroka koju izvodi na kopijama originalnih instrumenata
iz navedenih epoha. Jedan od osnivača anambla, prof. Ljubomir
Dimitrijević naprimer svira blok flautu, traverao flautu, gemshorn,
krumhorn- ne pokušavajte da slomite jezik izgovarajući ove nazive.

"Specifični umetnički projekti Ansambla su vizantijske i stare
srpske pesme, muzika starog Jadrana, Karneval u Veneciji,
muzika Bokačovog vremena i renesansne Italije, Renesansni
Pariz, Muzika trgova i ulica, Muzika Šekspirovog pozorišta,
Ljubavne pesme i igre krstaša, Balade trubadura i truvera".

Mlada dirigentica Katarina Božić je i sopran anđeoske lepote,
ne znamo u čemu je bolja. Na kraju se pridružio mešoviti hor
MO i VS, da uveliča svečanost.

Za pet decenija kroz "Renessans" je prošlo blizu 150 muzičara. Jedan
deo sada neaktivnih bio je u sali i na prozivku glavnog Ljubomira
Dimitrijevića, pridružio se izvođačima i podelio aplauz prepune sale.

Iz Negotina krećemo za Rajačke pivnice. Prvo prolazimo Rogljevo koje takođe ima svoje pivnice.

Zatim stižemo u Rajac u podnožju pa u Rajačke pivnice na vrhu brda.

One se nalaze na brdu Rajac, okružene vinogradima iz kojih
se dobija božanski nektar.

To je skupina kamenih, vinskih podruma gde „živi vino”.

Sledi praznik hedonizma, ručak sa specijalitetima istočne
Srbije. Ko je gladan, neka ne gleda dalje.

Čvarci idu prvo, krckavi. Šunka i sir uz to.

Najbolji je belmuž, neopisivo dobrog ukusa

Babejićev kačamak i punjene suve paprike

Pa pivnički prebranac

Sledi glavno jelo, dve vrste pečenja sa salatom

Pa orasnice. I ko još može da jede, alal vera!
(nastaviće se)

Vreme je za redovni jesenji izlet koji svi veoma volimo.

Jutro se budi u Stiškoj ravnici

Čeka nas Dunav, širok kao more, kod Golupca.

Prva kafa se pije u Golupcu.

Uz zvuke valcera "Na lepom plavom Dunavu" stižemo u Donji
Milanovac, uz predivni Dunav. Druga pauza je u Donjem
Milanovcu, koji se nekad zvao Poreč.

Pozdravljamo Dunav i ulazimo u Timočku krajinu.

Manastir Bukovo – predanje govori da je iz 15. veka. Posvećen je
Sv. Nikolaju Čudotvorcu. Pripada moravskoj školi.

Na svodu crkve fascinantna freska: Sv.Sava miri braću
na grobu oca Nemanje.

U manastirskim vinogradima gaji se crna tamjanika.
Sledi degustacija odličnog vina.

Na Dekanteru 2017. je srebrnu medalju osvojilo vino Filigran
cabernet sauvignon 2013, manastir Bukovo.

Od Bukova do Negotina ima  samo četiri kilometra! NEGOTIN se nalazi na
tromeđi Srbije, Rumunije i Bugarske. U istoriji je poznat kao
junački grad iz Prvog srpskog ustanka kada je mesto sa celom
nahijom držao pod svojom vlašću Hajduk Veljko Petrović.

Todorčetov konak – najstarija varoška kuća u Negotinu, poznata i
kao Konak Kneza Todorčeta. Podignuta je polovinom 19. veka.

Niko nije mogao da potretira Hajduk Veljka dok je bio živ.
Zato nijedan portret nije njegov. Po svjedočenju njegove vjerne
ljube Čučuk Stane, ovaj je najsličniji.

Kafa se pije na centralnom trgu.

Obilazimo rodnu kuću kompozitora Stevana Mokranjca koja
ima status spomenika kulture od velikog značaja. Nastala je
sredinom 19. veka, a 1964. g. je adaptirana za potrebe
memorijalnog muzeja.

Muzej Krajine je osnovan 1934. g. Stalna postavka je arheološka,
istorijska i etnološka.

Obilazimo Sabornu crkvu i iza nje barutanu Hajduk Veljka.

Idemo sad u Rajačke pivnice i vratićemo se u Negotin
na noćenje i doručak.

(nastaviće se)

Topčiderom je najlepše šetati ujesen.

Odakle mu ime? Ono je tursko i znači "dolina topdžija".
Današnja lepota parka ne opravdava to ime.

Park je uredio u engleskom stilu Atanasije Nikolić.

Ima tu jako lepog drveća, kao što je crna jova

...ili žalosna vrba.

Nažalost, Konak kneza Miloša se još renovira i nije otvoren
za posete

.
A ogromni prastari platan se drži, uprkos težini svojih
staračkih grana. Ispred njega je kamen binjektaš preko
kojeg se knez Miloš peo na konja.

U parku se nalazi Obelisk, spomenik bez obeležja. Tražeći
na netu, nalazimo da ga je isklesao italijanski vajar Franc Loran u čast
drugog dolaska kneza Miloša u Srbiju. Isti vajar je isklesao čuvenu Terazijsku česmu.

Lep je spomenik velikom dr Arčibaldu Rajsu.

Sklonjena u senci, svoju lepotu skriva mala Žetelica,
senzualno spuštene bretele.

Jezero i most su pogodni za slikanje.

Lepo je meditirati dok gledate kako lišće pada...
Razmisliti kako reče Neruda:

Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne čita,
onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,
postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja,
onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,
i ne priča s onima koje ne poznaje.
Lagano umire
onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija,
onih koje daju sjaj očima
i napuštenim srcima.

Vreme je za kafu u Miloševom konaku...

Subota je, vreme za smeh kod Lastavice

Mali Perica pita svoju učiteljicu da li može da razgovara sa njom posle časa.
Učiteljica: -Onda, šta želiš da mi kažeš, Perice?
Perica: -Mislim da sam previše pametan da ostanem u ovom razredu, dosađujem se. Želeo bih da pređem direktno u Gimnaziju.
Pošto je o tome obavešten i direktor, on upita Pericu da li želi da polaže test. Perica prihvati bez oklevanja i direktor poče sa testom.
Direktor: Hajde, Perice, da vidimo, 3 x 4?
Perica: 12!
Direktor: A 6 x 6?
Perica: 36, gospodine direktore.
Direktor: Glavni grad Japana?
Perica: Tokio.
Test se nastavlja narednih pola sata, Perica ne pravi nijednu grešku!
Na kraju testa, direktor je zadovoljan, ali učiteljica pita da li ona sada može da postavi nekoliko pitanja. Obojica pristaju i ona počinje.
Učiteljica: -Dobro, Perice. Krava ih ima 4, a ja ih imam 2, šta je to?
Perica: -Noge, gospođo.
Učiteljica: -Tačno. Šta može da se nađe u tvojim pantalonama,
a u mojim ih nema?
Direktora iznenadi pitanje...
Perica: -Džepovi, gospođo.
Učiteljica: -Dobro, Perice. Gde žene imaju najkovrdžavije dlake?
Direktor se sprema da interveniše kada Perica odgovori.
Perica: -U Africi, gospođo.
Učiteljica: -Šta je meko, ali, na rukama žene, postane tvrdo?
Direktor razrogači oči, ali Perica odgovora.
Perica:- Lak za nokte, gospođo.
Uciteljica:- Šta muškarci i mi žene imamo na sred nogu?
Perica:- Kolena!
Uciteljica:- Dobro. A šta udata žena ima šire od neudate?
Direktor ne može da veruje svojim ušima!
Perica: -Krevet, gospođo.
Učiteljica: -Koji deo mog tela je često najvlažniji?
Perica: -Vaš jezik, gospođo.
Ucčteljica:- Koja reč počinje slovom "p" a označava nešto što može da bude vlažno ili suvo i što muškarci vole da gledaju?
Perica:- Put!
Direktor, bez daha, sav mokar od znoja, odluči da prekine test i uzviknu:
-Neću te poslati u gimnaziju, već direktno na fakultet! Čak bih i ja odgovorio pogrešno na sva pitanja iz testa!

Mujo svaki dan donosi Fati cveće i ona se veseli, pa se posle
navikla i to joj je obična stvar. Kad li Mujo prestane donositi
cveće! Traži znake prevare, ne nalazi i konačno nakon tri
meseca upita Muju:-Ti mene više ne voliš?
-Bolan Fato, otkud ti to?
-Pa ne donosiš mi više cveće!
-Pa jesi li zaboravila, moja Fato, da već tri meseca
ne radim na groblju?

Ko je bio u Beogradu, a nije bio na Avali, kao da nije bio u
Beogradu.

Prvo je red pokloniti se spomeniku Neznanom junaku.
Da bi bio podignut, srušen je grad Žrnov, što nisu čista
posla, ali na to mi ne možemo da utičemo.

Meštrovićeve karijatide su pogodne za virenje.

Odavde je divan pogled, zar ne?

Siđimo.

Avala je bila spaljena i skoro bez drveća u teškom stradanju
zemlje 1914-1918. Posađeno je milion i 300 000 stabala za
taj broj izginulih Srba...

Prođimo pored hotela Avala, zanimljive arhitekture.

Avalski toranj potpuno je srušen u bombardovanju 1999. Trudom
mnogih, izgrađen je isti takav ponovo. Feniks.

Lift vozi brzo.

I prelepa panorama se pruža na sve strane

Lepo se vidi hotel Avala i spomenik neznanom junaku.

Pa hotel Čarapićev brest.

Eno dole naša AnaM! Maše mi s terase!

Kafica s pogledom baš jako prija, u restoranu Panorama"
dva sprata niže.

Da, ovuda vredi prošetati.

Obiđimo i suvenirnicu.

Znate li kako ćete odmah videti da li je ćimim pirotski? A šara jeste
pirotska. Podignite ga i ako vidite kroz njega svetlo, nije pirotski.

Možda još samo poseta restoranu "Žrnov"?

Ko ovo sve proba, neće dalje...

Dolazi i kraj našeg aktivnog odmora u Makarskoj i okolini.

Bilo je nešto kupanja, više putovanja

Obožavam jutarnju sunčanu mrežu u bistrom moru!

Ovo je bila moja gimnazija, veoma jaka

A ispred mletačke česme slikale su se sve generacije školaraca.

Ovde se odaje poštovanje dragima kojih više nema...

Užina u hotelu „Biokovo“, torta od sira. Tu se sedi ako
želite da vidite i budete viđeni.

Gastro destinacija br 1 u Makarskoj je restoran „Gastro diva“
Savršeno je smešten u ulici Kalalarga. Otvorila ga je bivša
blogerka koja je svoja gastro pisanja konkretizovala.

Ukusno je uređen

A ono na tanjiru... eh, prste da poližete.
Lubin s blitvom na grilu

I grilan losos s blitvom.

Nema iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani.
Slažete li se?

Ko jede, ne boji se gladi. Stvarno?

Sladoled pred hotelom „Osejava“ zasladiće dan.

Mislite da nije bilo domaće spize? Bilo, itekako!

Pa još zasladimo kod "Fantazije"! Naravno, ovaj repertoar
je pojeden u podosta dana :)

Makarsko draga, doviđenja! Moramo na put!

Mnogi koji dolaze u Beograd odsednu u hotelu "Srbija", pa
za neki ručak odu u najbliži restoran "Stari Hong Kong".

Godinama je to bio restoran koji sam preporučivala.
Dve godine nisam navraćala i nažalost sam ustanovila da
nema ni traga nekadašnje dobre usloge. I pored malo gostiju,
kelner je bio spor. Kad se konačno pojavio i dve osobe zatražile
da im se donese jedna porcija jela (porcije su obilne) i podeli na
dve, kelner je doneo dve različite porcije jela uz napomenu da
jedna osoba reče da ne voli bademe.

Par nije bio raspoložen za svađu, pojeli su po pola porcije
i ostalo spakovali za poneti. Potražili su onda poslasticu,
pržene jabuke i ananas. To je nekad bila poslastica za ponos,
kriška ananasa ili jabuke sa tankom koricom prženog testa.
Umesto toga, sada su dobili neuprženo testo za palačinke
s tragovima ananasa i jabuke, sa ukusom prečesto preprženog
ulja. Rezultat: naknadna muka i gađenje. A cene nisu bile
nimalo naivne.
Mali savet: ovaj restoran zaobiđite u najširem luku trajno ili
bar dok na neki volšebni način ne vrati nekadašnji kvalitet.

Naši domaćini vode nas kroz Split, kojim nisam prošetala
toliko mnogo godina da ne vredi ni pominjati.

Evo nas na Pjaci

Ulica Ispod ure ovde izlazi

Između Pjace i Rive nalazi se Voćni trg, nazvan nekad po
štandovima na kojima se prodavalo voće. Ime Trg braće Radić
verovatno malo ko koristi.

Evo i mletačke kule i Meštrovićevog spomenika Marku Maruliću.

Zanimljivu 'ponudu' ovog malog trga zaokružuje bronzani spomenik
ocu hrvatske književnosti, Marku Maruliću. Tom se Splićaninu
njegov grad odužio spomenikom na prestižnoj lokaciji, a izgradio ga
je Ivan Meštrović.

Na spomeniku su upisani stihovi Tina Ujevića
pisani čakavštinom.

Trg je baš zanimljiv

(nastaviće se)

U Peristilu u Splitu i umetnici nalaze svoj kutak

...dok kapar osvaja stare zidine...

Evo nam i Katedrale Sv. Duje sa zvonikom visokim 57 m,
započetim u 13. veku, a obnovljenim u 19. i 20. veku.

Uđimo u katedralu koja je nadograđena na mauzolej rimskog
cara Dioklecijana, koji je nekad nemilice progonio hrišćane.

Najpoznatiji deo katedrale su vrata koja je 1214.godine u
orahovini izrezbario Splićanin Andrija Buvina i na oba krila
prikazao prizore iz Jevanđelja.

Obilazimo i kriptu.

Pozdravimo sfingu.

A onda ćemo nastaviti šetnju Splitom.

(nastaviće se)

Malo smeha danas kod Lastavice, može?