Jesen s Nerudom
Topčiderom je najlepše šetati ujesen.
Odakle mu ime? Ono je tursko i znači "dolina topdžija".
Današnja lepota parka ne opravdava to ime.
Park je uredio u engleskom stilu Atanasije Nikolić.
Ima tu jako lepog drveća, kao što je crna jova
...ili žalosna vrba.
Nažalost, Konak kneza Miloša se još renovira i nije otvoren
za posete
A ogromni prastari platan se drži, uprkos težini svojih
staračkih grana. Ispred njega je kamen binjektaš preko
kojeg se knez Miloš peo na konja.
U parku se nalazi Obelisk, spomenik bez obeležja. Tražeći
na netu, nalazimo da ga je isklesao italijanski vajar Franc Loran u čast
drugog dolaska kneza Miloša u Srbiju. Isti vajar je isklesao čuvenu Terazijsku česmu.
Lep je spomenik velikom dr Arčibaldu Rajsu.
Sklonjena u senci, svoju lepotu skriva mala Žetelica,
senzualno spuštene bretele.
Jezero i most su pogodni za slikanje.
Lepo je meditirati dok gledate kako lišće pada...
Razmisliti kako reče Neruda:
Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne čita,
onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika,
postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja,
onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,
i ne priča s onima koje ne poznaje.
Lagano umire
onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija,
onih koje daju sjaj očima
i napuštenim srcima.
Vreme je za kafu u Miloševom konaku...
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi