Lastavica

Muzej predstavlja srpsko izdavaštvo, štampu i pisanu reč,
kako u Srbiji, tako i u inostranstvu (serbiku).
Poznate ličnosti imaju ovde svoje legate. Najinteresantniji
je legat glumca Pavla Vujisića, zatim Ileane Čura i nekih
slikara. U skorijoj budućnosti biće pitanje časti porodice
da baš u Adligatu ostavi legat drage osobe.

Muzej Adligat predstavlja strane države i kulture putem
pre svega knjiga, a zatim i drugih eksponata (predmeti,
filatelija, numizmatika itd).
U stalnoj postavci, između ostalog, možemo videti:
– knjige sa rezbarenim koricama od drveta;
– knjige sa listovima od tikovog drveta i od ručno pravljenog
papira iz raznih azijskih i afričkih plemena;
– molitvenike sa Tibeta sa koricama od mermera,
iz Mongolije sa ukrasima od žada…

I još mnogo, mnogo toga!

Adligat, muzej knjiga i putovanja, predstavlja strane
države i kulture putem pre svega knjiga, a zatim i
drugih eksponata (predmeti, filatelija, numizmatika itd).

U stalnoj postavci, između ostalog, možemo videti:
– više od 300 knjiga pre 1800. godine;
– knjige na štapićima od bambusa;
– magijsku knjigu iz džungle indonežanskog plemena Batak
čiji su listovi napravljeni od palminog lišća, a korice od kostiju;
(kriminalce koji su počinili zločin proglasili bi neljudima i pojeli.
A neoprostivi gresi bili su: ubistvo, silovanje i izdaja plemena
Moral je očito bio na visokom nivou.)
– knjigu na papiru napravljenom od slonovog izmeta;
– jestivu knjigu od pirinča;
– knjigu na najkvalitetnijoj svili;
– pribor za pisanje knjiga od tikovog drveta iz Mjanmara;
– kolekciju više stotina minijaturnih knjiga, od kojih je najmanja
veličine svega 3,5 milimetara;

I još mnogo, mnogo toga!.
(nastaviće se)

 U Društvu književnika Beograda održana je

promocija knjige poezije: Goran Matić: "Dan koji nikada neće doći"

Poetski šaman je predstavio svoju novu knjigu poezije,
sa samim poetskim biserima.


Ovo je jedan od mojih izbora, dok sam vodila veče.

Testament kapetana rečne mornarice

Ništa ne želim ostaviti sebi jer nemam kome.
Rodjen sam kraj velike reke
pomalo razmažen šapatom talasa.
Nama na rodjenju zabiju par udica u prste
i zalome im vrhove.
Kažu
Pazite kako dodirujete stvari koje vam znače
prvo ćete osetiti bol , posle će ići lakše.
Onda pred našim očima zgužvaju zvezdane mape
i naprave krhke papirne brodove,
govoreći da se od nečega mora početi.
Posle nas za prvi ples izaberu stabla trske
i zenice nem se izduže u barke.
Tada nam gurnu svet i ruke pa kako se ko snadje.
Meni je prvo puklo srce,
shvajući da su mi snovi sazdani od antimaterije,ipak,
nigde ih ne mogu skriti tako dobro kao ovde.
Pretvoriti ih u vir ili krik galeba
da me prvo sačuvaju od drugih
pa onda i od sebe.
Dok sam zubima orao rečne slivove
sitneci potonule ladje u trule šibice
da još jednom svetlo začkilji ispred njene jagodice.
Na ruke perući misli imedju dva talasa
život mi je pobegao u mišije rupe.
Grickali su ga mudro, kao komade sira na jezičku mišolovke.
Popio sam dve čaše olovne vode
trebalo je da bude dovoljno da potonem do jezgra zemlje.
I moram vam reći da smrt nije crna
tonući kroz kamen video sam joj boje.

Izdavač Karlo Astzrahan i ja ponosno predstavljamo
knjigu.


Očito u Goranu Matiću raste nepresušno
drvo poezije

U blogosvetu, u našem Blogoogradu Duka je bila omiljena.
Svoj simbol, jabuku, darivala je svima od srca, upakovanu
u lepe stihove ili priče.
Duke više nema među nama. Anđelima daruje svoje
stihove i priče. Ispratili smo je juče.



DUŠANKA VELJKOVIĆ
ZVONCE

Pre mnogo godina, u istoj zgradi, na periferiji Beograda,
živela je jedna porodica. Otac, mati i kći. uću su nasledili
od roditelja, nije bitno čijih. uća se nalazila u naselju koje
se tada zvalo Profesorska kolonija. Danas taj deo Beograda
nije periferija, već širi centar.
Da ne dužim mnogo već da ispričam priču koja ima veze
sa današnjim danom.
Kada je naišlo vreme opšte nemaštine, odluče da deo kuće,
tj dve sobe i malenu ostavu koju su pretorili u kuhinjicu,
izdaju jednoj porodici koja je došla u Beograd trbuhom za
kruhom kako se to govorilo. Isto kao i njihovi stanodavci
i ovi su imali jednu kćer. Devojčice su bile vršnjakinje.
Od prvog dana su se zavolele, igrale u istom dvorištu.
Daću im imena. Domaćica, devojčica, zvala se Olivera.
Devojčica koja je došla sa roditeljima iz jednog dalekog
mesta bivše zajedničke zemlje zvala se Jana.
Godine su prolazile, deca rasla, pošla u školu.
Jednog proleća, na dan Vrbice, majka Oliverina pozvala je
i Janu da ih odvede pred crkvu. Janini roditelji, ateisti, da
li po ubeđenju ili iz straha, sa zebnjom su pustili Janu da
pođe sa njima. To je bilo vreme kada nije bilo zakonom
zabranjeno obeležavati crkvene praznike, ali nije bilo ni
poželjno. A Janin otac je počeo, kao perspektivan kadar,
da se penje društvenim lestvicama. Upravo su i stan
očekivali. Oko vrata, na tračici, Oliveri je bilo zakačeno
maleno zvonce.
Kada su stigli pred crkvu, Jana je videla da sva deca
imaju zvončiće. Samo ona ne. Po prirodi osetljiva,
Olivera je primetila njenu tugu, skinula sa svog vrata
zvonce i obesila Jani.
''Dovde sam nosila ja, sada ga nosi ti,'' rekla joj je.
Proveli su lepo popodne.
ada je došla kući Janu su roditenji izgrdili što je nosila
zvonce oko vrata. Ona ih je gledala svojim krupnim
očima koje su se napunile suzama, istrčala iz sobe u
dvorište zagrlila Oliveru koja se čudila zbog čega ova plače.
''Evo, vraćam ti zvonce, rekla je Jana.
''Šta ti pada na pamet, čudila se Olivera. To sam ti ja
dala na poklon, da ti donosi sreću cele godine.''
Ubrzo se Jana sa roditenjima otselila u novi stan koji
je bio na sasvim drugom kraju Beograda.
Godine su prolazile. Menjala se zemlja, smenjivale se
vlade. Ove dve porodice nisu imale nikakav kontakt.
Pre dve godine, od današnjeg dana računajući, Jana,
zamenik direktora jednog javnog preduzeća, sedela je
u svojoj kancelariji a pred njom je stajao spisak kadrovske
koji je sadržavao spisak od 35 imena članova kolektiva
kojima teba dati otkaz. Nije volela takve trenutke koje
joj je pružao njen položaj, i već oguglala na neprijatne
stvari, uzela je olovku da ga potpiše, kada joj pogled
pade na ime Olivera. Prezime nepoznato.
Zastala je na tren. Otvorila svoju tašnu, izvadila lep
kožni novčanik i iz njega izvukla žuti, metalni predmet
koji je imao oblik ispresovanog zvonca.
Sećanja joj se vratiše Vide sebe kako krišom od roditelja
lupa čekićem po zvoncetu koje je dobila da bi bilo što
manje i da ne bi zvonilo. Seti se kako se radovala i
plakala u isti mah što ga kvari, ali je to bio tada za nju
jedini način da ga sakrije. I od te godine, kroz celo
školovanje, studije, pa čak i na dan svadbe, to maleno
parče metala uvek je bilo uz nju.
Vrati ga na mesto u novčanik i pozva šefa kadrovske
komisije. Za svakog predloženog za otkaz tražila je
obrazloženje. Za Oliveru je dobila takvo od koga su
joj zadrhtali svi damari u telu. To je bila njena Olivera.
Saznala je da je Olivera završila pravni fakultet, ali kako
nije mogla da se zaposli u struci, radila je u arhivi njihovog
preduzeća već par godina. Udala se i na njenu nesreću,
rodilo joj se dete defektno. Ma koliko da se trudila da
ne izostaje sa posla, bila je često prinuđena da po dva,
tri dana izostane, i to svakog meseca. Svi su znali da
joj mati čuva dete, i smatrali su da i ta dva, tri dana može
ona da ga vodi na neprijatne i bolne kontrole kod lekara,
i da Olivera ne mora da izostaje zbog toga. A uzgred nije
bila član partije, nije imala nikoga iza sebe, muž je napustio
čim je utvrđeno da je dete bolesno.
Jana je uzela spisak i precrtala Oliverino ime.
''Nju ne dirajte'' rekla je.
Kasnije su se videle, popričale, i bilo je još tu za priču
materijala.
Ali ovo je priča o jednom malenom zvoncetu.

Stigli smo do petog broja književnog časopisa "Pobednik".
Tempiran je da iziđe pred praznik Sretenje sa adekvatnom
tematikom.

Kao glavna i odgovorna urednica, predstavila sam ga uz pomoć
urednika za poeziju i prozu

Predstavili su se naši poznati pisci, ali i mladi koji tek
stupaju na književnu pozornicu














Zadovoljni smo kvalitetom časopisa, ali možemo još bolje.
Idemo ka broju 6.

U Inđiji je 29.novembra održan 35. međunarodni susret pesnika
"Garavi sokak".

Organizuje ga i uređuje entuzijasta, profesor književnosti
Aleksandar Mijalković, predsednik književnog kluba
"Miroslav Mika Antić, Inđija".

Ne zna se otkud nas sve nije bilo...



Treći put učestvujem u programu i zborniku.



Evo i moje koleginice po peru, Sladjane Belko.

Pa, nadam se da ćemo se videti i na 36. susretu!

U organizaciji Društva književnika Beograda u Biblioteci
„Đorđe Jovanović“, u Beogradu predstavljena je knjiga
" AFORISTIKUM 2" književnika Miše Lazara.

O knjizi i autoru govorili su Olivera Šestakov, Vasa Radovanović
i Anka Stanojčić koja je i vodila ovo književno veče.



Pored autora, Mišine aforizme kazivali su i ostali učesnici
u programu.






Pažljiva publika ponela je knjige u svoje biblioteke

U organizaciji Društva književnika Beograda u Biblioteci
„Đorđe Jovanović“, u Beogradu predstavljena je knjiga
" AFORISTIKUM 2" književnika Miše Lazara.

O knjizi i autoru govorili su Olivera Šestakov, Vasa Radovanović
i Anka Stanojčić koja je i vodila ovo književno veče.



Pored autora, Mišine aforizme kazivali su i ostali učesnici
u programu.






Pažljiva publika ponela je knjige u svoje biblioteke

Nije lako kreirati novi časopis i osmisliti mu vizuelni
identitet i sadržaj. Sa časopisom "Pobednik" (čija sam
glavna i odgovorna urednica) stigli smo do broja 4.
Broj zastupljenih pisaca je impozantan.

Deo uredništva je vodilo promociju časopisa: urednik za
poeziju Rade Kokić, glavna urednica i urednik za prozu
Zoran Škiljević.

Autorka koja je svojom poezijom otvorila broj, a svojom
slikom ulepšala korice bila je Jadranka Bežanović Sovilj

U prisustvu porodice, odali smo počast našem preminulom
članu Andrija Vujačić Rastočki, o kome je govorila Olivera
Šestakov. Svi prisutni dobili su po jednu njegovu knjigu
u znak sećanja. Deo knjiga poklonjen je biblioteci.





Autori su nastupili redom objave u časopisu: Mišel Radović.

Svetlana Joksimović

Dragana Ljuna i još 24 autora.

Počinje rad na broju 5, koji izlazi u februaru.

Volite li haiku? Ja volim i sa zadovoljstvom sam vodila
promociju knjige haiku poezije "Šapat vetrova" poetese
Gordane Rusinkov Marković.

U tome su mi pomogle sama autorka njene tri čitačice,
koleginice po peru....

Biram samo poneki haiku. Za više, treba uzeti knjigu u ruke.

Kap rose
klizi niz latice ruže ~
Jutarnji napitak

Nikao cvetak
U isušenoj zemlji ~
Pobedi život


Žubor zvukova
Ulazi kroz prozore ~
Buđenje dana

Dunavski talasi
Ljuljuškaju splavove ~
Predvečerje

Rezultat je bio: svi zadovoljni.

Sa septembrom počinje i nova sezona u Društvu književnika
Beograda. Tematsko veče "Pesme koje volim" vodi moderator
Anka Stanojčić, uz pomoć Zorana Škiljevića i Sladjane Belko.

Svako kazuje tri pesme po izboru, drugih autora i svoju.



Čuli smo mnogo lepih pesama, različite tematike.





Pa, do sledećeg sastanka!

Tematsko veče je označilo kraj sezone u Društvu književnika
Beograda.


Veče smo započeli predajom naših knjiga sekretarki
Sekcije za umetnost Srpskog lekarskog društva. Oko
šest godina pomažemo formirane biblioteka namenjenih
pacijentima u bolnicama i banjama.





Nakon što sam dobila ružu, nastavili smo našim izborom
poezije i proze.







Doviđenja u septembru!

.

Ponekad se oprobam i na drugim jezicima. Tako je u
antologiji "A Safe&Brave Space" u SAD, objavljena
jedna moja pesma. Spisak autora je naveden
abecednim redom.



Živi danas

Ne troši nove suze na stare tuge,
zaboravi ih, čemu te žalosti,
Dok oni misle na neke druge,
tebe čekaju dani puni radosti.

Imaš samo danas, juče je prošlo,
vratit‘ se takvo nikad više neće.
Za tebe lepše jutro je došlo
i dan prepun neke nove sreće.

Neka sve tužno tek pouka bude
da se takvo ne ponovi više!
Upoznaćeš danas neke nove ljude
da se tvoja knjiga s radošću piše.

Live today

Don't waste new tears on old sorrows,
forget them, why are you sad,
While they think of some others,
days full of joy await you.

You only have today, yesterday is gone,
it will never come back like that again.
A better morning has come for you
and a day full of some new happiness.

Let everything sad be a lesson
so that it doesn't happen again!
You will meet some new people today
that your book is written with joy.



.