Lastavica

Smešna nedelja

Književnost — Autor lastavica @ 03:47

Malo humora kod Lastavice? Može?


Što se dobije kada se ukrste Crnogorac i Japanac?
- Čovek koji želi da radi, ali ne može da ustane!

Crnogorac za seks potroši 2.000 kalorija. 
Od toga 100 za seks i 1.900 za hvaljenje.









Kći kaže ocu tajkunu da se želi udati za studenta teologije.
Otac se protivi, ali ga ipak pozove na večeru.
-Znaš li ti da moja kći troši 5000 € na odeću, odakle ti novac za to?
– Bog će nam pomoći!
– A znaš li da se ona vozi samo u Mercedesu, kako ćeš to kupiti?
– Bog će nam pomoći!
– Ne znam mogu li ti uopšte reći koliko godišnje potroši na putovanja,
kako ćeš to rešiti?
– Bog će nam pomoći!
Nakon večere, kći pita oca nasamo:
-I tata, kako ti se čini moj voljeni?
-Nekako naivan i budalast, ali me u srce pogađa kad’ me naziva Bogom!“





 


Adligat i Društvo književnika Beograda

Književnost — Autor lastavica @ 21:48


 



Društvo književnika Beograda odlučilo je da upozna svoje 
članove sa aktivnostima ADLIGATa i da im se pridruži. 
Predstavljanje je vodila sekretar Društva, Anka Stanojčić.

Dragana Simić kao predstavnica Addligata detaljno je 
objasnila kako je Adligat nastao i šta mu je svrha.

"Adligat je nevladino, neprofitno Udruženje građana, koje se bavi 
unapređenjem srpske kulture, umetnosti i međunarodne saradnje.
Temelj institucije čini Biblioteka Lazić, zvanično osnovana 1882. 
godine u Vojvodini, koja postoji već devet generacija."


"Naziv Udruženja Adligat potiče od stručnog bibliotečkog termina
koji označava više raznolikih knjiga povezanih u jedne korice. 
Taj naziv je za nas simbol povezanosti ne samo više knjiga u jednim 
koricama, već više generacija, kultura, zemalja i naroda pod 
jednim krovom, u jednoj instituciji.

Uz Biblioteku, osnovali su Muzej srpske književnosti i Muzej knjige
i putovanja. Planiraju otvaranje Muzeja Novosadske racije u Novom 
Sadu.

Trenutno poseduju više od milion bibliografskih jedinica, od čega
više hiljada rariteta.

Zajednički nam je cilj da pokušamo da unapredimo srpsku kulturu.

Književnik Teodor Lorenčić je govorio o značaju Adligata 
za istoriju svetske i srpske književnosti

Srđan Simeuunović Sendan je ispričao svoje viđenje Adligata
i pročitao priču o snu koju je napisao pre 20 godina, a koja tačno
opisuje nedavni obilazak Adligata.


Pisci DKB-a su poneli po primerak svojih knjiga koje će postati 
deo Adligata.



Prijem novih članova u DKB

Književnost — Autor lastavica @ 05:43



Društvo književnika Beograda je postalo i previše popularno, pa ne 
postizavamo organizovati dovoljno svečanih prijema. A red je da svoj
prijem kandidati upamte po lepom.


Sistem je sledeći: svaki kandidat izabere svoj najbolji opus
u trajanju od 10 minutra čitanja. Tu mnogo pesama ili priča stane. 
Najavljuje ga predsednik Društva Zoran ili sekretar Anka Stanojčić,
naizmenično.


Na ovom prijemu prva je bila Blagica Antić, 
već dugo aktivna u Društvu.


Potpredsednik Društva Srđan Simeunović Sendan otpevao je
dve svoje pesme u čast prijema.

Zatim je nastupila poetesa, blogerka Dragana Bauer.


Nenadoknadivo

Prođe ceo jedan dan
Nisam ti čula glas.
Nisi mi došao u san.
Ništa ne uradismo za nas.

Nisu se spojile usne
U poljubac sočan slasan,
Nit su se spojile ruke
U zagrljaj čvrst i strasan.

Ceo jedan dan i cele dve noći.
Mesec je za nešto manji.
Dan je za nešto kraći

A ti i ja se nismo sreli
I nikada više se neće vratiti
Dan i noći dve što smo propustili.

Izgubismo mnogo i ne sluteći
Svako svojim putem putujući.

Dr Nada Kostić je čitala delove svog romana i nešto haiku poezije.

Primljena je pesnikinja Biljana Kosanović. Olga Marković uz pratnju
saksofona Alekse Kosanovića čitala je prelep izbor njene poezije.



SUNCE U KOSI

Mili, videla sam leptira.
Videla sam jednog leptira plavog.
Sav dan je livadom mirisnom leteo
i senkom krila cveću se milio.
A kad je sumrak lagani pao
sakrio se u srce mladića
i tu ostao.

Mili, videla sam reku.
Videla sam jednu reku plavu.
Sav dan se bojama neba kitila 
i pesmom vala obale ljubila
A kad je tama lagana pala
sakrila se u oči mladića
i tu ostala.

Mili, videla sam polje.
Videla sam žitno polje u klasu.
Sav dan je sunčeve zrake sejalo
i toplim lahorom lastu grejalo.
A kad je veče lagano palo
sakrilo se u kosu mladića
i tu ostalo.

Zavoleh tako u jednom danu
leptira,
reku,
žito u klasu,
s večeri saznah koliko peku,
suze zbog duge u tvome glasu.


Petronije Pero Šimšić zadivio je prisutne pesmama
i aforizmima.

Kraj je Jelena Brenjo, već duže vreme prisutna u 
našem časopisu, zasladila svojom efektnom pričom.


Vidimo se na promociji Adligata!

 


СРБОЗНАЧЈЕ

Književnost — Autor lastavica @ 11:01


 

 

У Удружењу књижевника Србије, Француска 7, одржана је 4.6.2019.

фасцинантна промоција 18. књиге Мише Лазара "Србозначје".




Водитељ Миљурко Вукадиновић био је неуобичајено 
инспирисан у представљању књиге и вођењу промоције.

Миша Лазар је сам најбоље објаснио своја промишљања о словима
и њиховом значењу. Па, није он случајно из Азбуковице,
какве ли симболике!


Рецензент Миодраг Д.Игњатовић је објаснио свој прилаз овом
делу, јединственом у нашој књижевности.


Зорица Милосављевић је прочитала одломак из књиге.

Рецензент Васа Радовановић је нагласио да ова књига 
објашњава многа питања али и отвара нова!

Има много промоција на које одемо да аутору искажемо 
поштовање, а једва чекамо да се заврше. На крају ове нам је 
било жао што је већ готово... Остаје нам књига у рукама, да је
пажљиво ишчитамо.


 


Veče minijatura

Književnost — Autor lastavica @ 10:19


U Društvu književnika Beograda održano je 21.maja Veče minijatura


Veče su vodili Slađana Belko i Ljubomir Vujović, zbog 
bolesti sekretara i odsutnosti predsednika Društva. 

Učesnici su imali zadatak: pesma, priča, aforizam do 12 redova.

U kratku formu uklopili su se: Anka Dinić

Sandra Nogić

Srđan Simeunović Sendan

Blagica Antić

Milivoje Jozić

Nebojša Stojoski

Srećko Aleksić

Simo Vasić

Nada Kostić

Nenad Radoš

Olivera Šestakov

Miša Lazar

Danijel Đukić

Svetlana Joksimović

Zoran Škiljević

Marko Matić

Ljubomir Vujović

 


Violinski ključ

Književnost — Autor lastavica @ 04:54



Koji to ključ otvara vrata srca? A koji zaključava? O tome
govori poetska zbirka "Violinski ključ", sedma kniiga pesnika 
Sime Vasića.


Društvo književnika Beograda često održava promocije knjiga
svojih članova, ali malo koja protekne tako lagano i glatko
kao ova. Veče je otvorila sekretar i voditelj, Anka Stanojčić.

Prisutne je pozdravio i zahvalio im se na dolasku autor,
Simo Vasić.

Reč je dobio recenzent Nenad Radoš.

Da pohvale recenzenta nisu bez osnove dokazale su 
pesme koje su čitali: Mirka Dabović

Olivera Šestakov

i Milan Savić.

Recenzent Srećko Aleksić toplo je preporučio "Violinski
ključ" za čitanje.

U drugom krugu čuli smo najlepše pesme.



Recenzent Vasa Radovanović imao je samo reči hvale 
za knjigu i pesnika.

Anka Stanojčić je pročitala deo recenzije Miodraga D.
Ignjatovića i dala završnu reč. Svi su otišli kući sa lepim 
utiscima i novom knijgom u rukama.


Ključ

pođoh da ukradem ključ
i ne pitah te ništa
i ne poželeh da te pitam
jer znam da me sigurno nećeš ni čuti
između ćutanja padoh u postelju i omeđih je
tvojim telom i mojim rukama
i iznenadih se jer ne spoznah pesmu
od zavijanja godina u hladnim kostima
ni odgovor koji se ogleda u ogledalu
ključ koji sam ukrao poklonih ti da me zaključaš
zauvek u svom srcu
ako možeš



U hladu kestena

Književnost — Autor lastavica @ 05:32



Na Kalemegdanu treba završiti šetnju. U hladu kestena je restoran 
kod paviljona Cvijete Zuzorić.


Tu se pije najbolja kafa u kojoj se ogledaju kestenovi


Uz to ide odlična pita sa šljivama i koh.


Idemo. Zašto se ovo lišće ovoliko sija?

Vratićemo se Knez Mihailovom ulicom. 

Ima jako lepih fasada


Slikari prodaju svoje suvenire.

Uskrs dominira u izlozima.


... i šetnja je završena


Promocija časopisa Beogradski krug kredom

Književnost — Autor lastavica @ 06:08



Društvo književnika Beograda objavljuje dva časopisa. 
Prvi je namenjen angažovanoj književnosti, satiri, aforizmima,
i to je "Beogradski balkanski trougao". Drugi je namenjen
"standardnoj" prozi i poeziji, "Beogradski krug kredom".
Broj šest predvodi Anka Stanojčić. Umesto fotografije,
na naslovnici je crtež Ljilje Lambić.




Anka Stanojčić je čitala: "Priča crvenih 
cipelica" i "Crvena kugla".

Priča crvenih cipelica 

Obućar nas je pravio s mnogo ljubavi. Znao je da ona voli baš takve, 
elegantne, jednostavne, udobne crvene cipelice i namenio ih je 
njoj za rođendan. Raznežila se kad nas je uzela u ruke, zagledala
sa svih strana, bojažljivo obula i oduševila se: „Kako su udobne! 
Kako su lepe! ”
I odmah je iskombinovala sve prema nama, morala je crvena tašna 
da se nađe, crvena bluza, crveni nakit... sve uz nas, da nam ništa 
ne kvari sklad i lepotu! U svim svečanijim zgodama obukla bi svoj 
crnocrveni komplet i obula nas. Pojavila bi se u društvu i muškarci 
bi uzdahnuli. Verujemo da su i nas primetili, ne samo njen šarm, 
osmeh koji pleni, njene blistave oči. Kad bi je omiljeni partner zavrteo 
u ritmu bečkog valcera, ona bi zasijala, a mi smo se srećno vrtele 
po parketu. Niko nije umeo lepše da pleše s njom, nikoga ona nije
više volela... a mi smo znale, kad bi nas osmehnuto obuvala, da će 
videti njega. Nismo se ljutile ni kad bi nas ponekad izula, kad bi 
odbacila i druge delove svoje crnocrvene kombinacije, kad bi bila
s njim. Znale smo da će nas posle još srećnija obuti.
Ne znamo gde sve nismo bile, koje smo lepe gradove obišle, gde 
smo je sve nosile. Ako joj treba obuća za ceo dan u kojoj se noge 
ne umaraju, bira nas i kompletira sve prema nama. Ali vreme je 
prolazilo i mi smo postajale sve starije, oštećene, neravnomerne
crvene boje. Žalila je za našim starim sjajem i na komentar: 
„Sve ti je lepo, samo su ti cipelice stare!”, odgovorila bi: „Nema lepših!”.
I sada smo u njenom ormariću, čuva nas za posebne trenutke. Ne 
obuva nas često, jer je svako nošenje podseća na njega. A on je 
više ne vrti u najlepšim valcerima i ne šeta s njom lepim gradovima.
S anđelima pleše večni valcer.


Zatim se predstavio Ljubomir Vujović svojom
inspirativnom poezijom.

UVEK NOVA

Da te nisam sreo
Ne bih znao da je nebo podnožje visina
Da su ljubavni vrhovi najteže osvojivi
Slutio ne bih da je čežnja bezdan svih dubina
Da su radost i tuga tako lako spojivi

Ne bih znao da je sreća bezmerje svih mera
Da se čitav kosmos nežnošću poklanja
Da je nada bića biću nade vera
Ne bih znao da i snovi žive kada život sanja

Da te nisam sreo
Ne bih znao da i sunce noću bdije
Da je ljubav večna kada se dariva
Dok promiče kroz vreme i uzdasima vije
Ostajući ista uvek nova biva


Stanko Janjušević, poznati slikar, kandidat je za Nagradu
grada Beograda s prvom knjigom "Dodir Neba".

Mirjana Hnilička je kandidat za Nagradu grada Beograda
sa dve knjige, "Barbara" i "Sinki priče". Do kraja čitanja
izabrane sinki priče niko nije pogodio o čemu se radi :)

Ivan Petrović nas je opet zaintrigirao svojim stihovima:

SUNCELOVAC

Ulovih Sunce, u čaši od vina,
Krik galeba silno more zatalasa.
Ne traži sreću, ni za kćer, ni sina
Ni u Atlantidi ti ne traži spasa.

Zarobljeno sunce u čaši se vrca,
Dok rukama lomim vrčeve od žada,
Kopljanici drže mačeve kraj srca,
A Sunce se bekstvu još iz čaše nada.

Ja ga čvrsto držim u šakama svojim,
Ali uzbuđenje opet dušom vlada,
Ovo sunce ne dam, da se meša s tvojim,
Već od drugog Sunca ti potraži hlada.

Kapiju od snova zabravio neko,
U inatu našem pobednika nema.
Zato pustih Sunce neka ide preko,
Neka još bude pesnicima tema.

Za lovinom svojom gledo sam izgubljen:
Zaljubljen bejah... ali ne i ljubljen..
.

Odsustovala je Jelica Danković

Jelena Brenjo nam se blistavo predstavila pričom
"Rasprodaja"

Ljilja Lambić čitala je za bolesnog Petronija Šimšića

Doviđenja do sledećeg okupljanja u Društvu književnika 
Beograda, do promocije knjige "Violinski ključ" Sime Vasića.

 


Beogradski balkanski trougao

Književnost — Autor lastavica @ 05:12



Društvo književnika Beograda objavljuje dva časopisa. 
Prvi je namenjen angažovanoj književnosti, satiri, aforizmima,
i to je "Beogradski balkanski trougao" (Drugi je namenjen
"standardnoj" prozi i poeziji, "Beogradski krug kredom").
Promovisali smo broj 9. časopisa "Beogradski balkanski trougao" 16.4.2019.



Promociju je vodila Anka Stanojčić, sekretar i voditelj 
Društva književnika Beograda.

O časopisu je govorila Dragana Simić, 
zamenica glavnog urednika

Nastavio je glavni i odgovorni urednik časopisa,
Srđan Simeunović Sendan

Ljilja Lambić čitala je za opravdano odsutnu 
poetesu Duku Veljković

Želja

Tuga nevericu prikačila
umesto mirisnog cveta.
Dosta je lažnih namera bilo,
previše unesrećenog sveta,
zbog dece, 
zbog sebe,
zbog tebe,
zbog nas.

Pitanje mi zuji oko glave,
koje svetsko čudo da se desi mora
da ovaj svet postane čovečan,
da narodima svane čestita zora.
Zbog dece, 
zbog sebe,
zbog tebe,
zbog nas.


Nastavili su svojim pričama i pesmama: 
Zoran Škiljević

Petar Jovanović

Senahid Nezirović

Miloš Nastić

i Srećko Aleksić

Energično su nastavili: Teodor Lorenčić

Dragana Simić, pa Srđan Simeunović

Dušan Živančević

Ljubomir Vujović

Blagica Antić

Momir Čabarkapa

Dobrivoje Lazarević pa Nebojša Stojoski

Vidimo se na promociji sledećeg časopisa, za sedam dana!

 


Do obala Goe

Književnost — Autor lastavica @ 15:51




Kako izgleda kad roknostalgičar Zoran Škiljević poveže
nemoguće elemente u ljubavnu priču, saznaće onaj koji
pročita roman "Do obala Goe".

Promociju u Društvu književnika Beograda vodila je 
sekretar i voditelj Društva Anka Stanojčić.

Odlomke iz romana čitala je poetesa i glumica Sandra Nogić, 
članica Društva književnika Beograda.


Recenziju je uradila i predstavila Marina Đenadić.


Dijalog o romanu s piscem vodio je Zoran Škiljević, predsednik 
DKB.


Na kraju su svi bili zadovoljni, a roman je našao put u nove
kućne biblioteke.


 


Labudova zvezda

Književnost — Autor lastavica @ 08:35



U Društvu književnika Beograda održana je 19.3.2019. 
lepa i uspešna promocija knjiga Anke Dinić "Labudova zvezda".




Pesnik Srećko Aleksić je s poštovanjem doneo cveće koleginici 
poetesi.

Recenziju je pročitao predsednik Društva, Zoran ilić

Biografiju autorke je pročitala i promociju vodila sekretar 
Društva Anka Stanojčić.

Anka Dinić je znalački odabrala buket dama za čitačice, pa je
Olivera Šestakov pročitala tri pesme.

Svetlana Todorović se nadovezala sa dve pesme.

Blagica Antić je izabrala ljubavne pesme.

Anka Dinić je pročitala šest pesama, a kao poslednju 
je izabrala pesmu po kojoj se knjiga zove "Labudova zvezda", 
posvećenu bratu Labudu u spomen.


Na Badnji dan
Labude
tvoja zvezda se spustila
na moj dlan.
Vidim slike...
Zaleđen Dunav
u mojoj šaci.
Jato labudova
čeka spas.
Hodam po ogledalu
oslobađam bele ptice
ledenih okova.
Srce mi je zaigralo
brate,
prepoznajem tvoj
dugi vrat.


Treba nam više ovakvih pozitivnih večeri lepe reči i lepog druženja.



U susret Osmom martu

Književnost — Autor lastavica @ 13:37



Tematsko veče posvećeno ženi - U susret 8. martu održano
je u Društvu književnika Beograda 5.3.2019.


Oko neiscrpne teme, žene kao inspiracije, majke, ljubavi,
ćerke, prijateljice - okupili su se poetski i prozno članovi 
Društva knjiženika Beograda.
Pesmu osnivača Tomislava Miloševića čitala je Ljiljana 
Surić Lambić.

Zatim su o ženi kazivali: Anka Stanojčić

Anka Dinić

Slađana Belko

Sandra Nogić

Poseban aplauz dobio je Ljubomir Vujović s pesmom "Čudan način."


ČUDAN NAČIN

Volim te
Na neki čudan način
Teško i lako
Ispunjen pesmom
Ispod sunaca i kiša
Metaforama grlim
Ulicama mašte ljubim
Preko barikada reči neizgovorenih
Stihovima hrlim
Mislima mazim, milujem i pazim
Kroz vrevu i tišinu, nadom i setom
Volim te čitavim svojim svetom

Volim te
U gradovima dalekim
Sred pustoši dina
Vrh kukova krasa
U šumama gorskim, špiljama morskim
Hramovima prolaznosti i večnog spasa
Pred ikonama svetim i draguljima Faberžea
Dok hodam i letim, u vozovima metroa
Po čekaonicama urbanih miljea
Ispred slika naive i Slobode Delakroa
Volim te uz zamišljeni žubor izvora bistrih
U odrazu sećanja idilično čistih

Volim te
Na neki čudan način
Ma gde bio
Toplo, silno, umilno
Nežno i tiho, plahovito, strasno
Danju i noću, rano i kasno
Vremenom prošlim
I budućim, volim
Kroz planine, sa neba kojim plovim
Dok prave reči tražim i važem
Volim te i volim
I ćutim, jer ne umem to da ti kažem


Nastavili su: Jelica Danković

Gordana Rusinkov Marković

Gost Milosav B. Vlajić

Zoran Škiljević

Slavka Stanikić

Vjera Raičević

Olivera Šestakov

Dušan Živančević

gost Igor Čurašev

Miša Lazar

Zorica Milosavljević

Simo Vasić

Srećko Aleksić

Jagoda Nikačević

Milivoje Jozić

i konačno predsednik Zoran Ilić.

U drugom krugu još poneku pesničku reč dodao je deo
prisutnih. Doviđenja za 14 dana!

Reči i ljubav

Književnost — Autor lastavica @ 05:06



Svi volimo da čujemo reči ljubavi.
Da li je to baš neophodno?
Kazuje li se ljubav rečima?
Ne. 
Ali volimo reči. 
Kad nam neko pogledom kaže da smo centar njegovog sveta, 
kad zadivljen zastane u hodu pri pogledu na nas, treba li išta reći?
Kad njegov ovlašni dodir sadrži toplinu sunca, kad poljubac ima
vrelinu svih vulkana, treba li nešto reći?
Ne.
A kad sve to ne postoji, kad se oči radije susreću s nekim drugima, 
kad se zamišljeni pogled ukršta sa beskonačnošću, a ne s 
dubinom naših očiju, vrede li reči?
Kad se na jednostavno pitanje danas dobije jedan odgovor, 
a sutra drugi, vrede li knjige reči, beskonačne izjave ljubavi?
Ne.
Ispred mene izbor, jedan topli pogled ili tona praznih ljubavnih reči. 
Šta biram?
Pogled, jasno.
Šta biste vi izabrali?


(iz moje knjige "Tango" objavljene 2013.)

Pionir, a nije mali

Književnost — Autor lastavica @ 06:29


Ako sada nešto imamo, što vredi, treba se bar povremeno setiti 
i ko su bili pioniri, koji su prvi radili poslove koji se danas podrazumevaju.


"Tokom čitavog 19. veka lekari stranci, računajući i austrijske Srbe, 
premošćavali su dubok jaz između realne potrebe za lekarima
i mogućnosti da ih Srbija sama školuje (prvi Medicinski fakultet
u Srbiji otvoren je u Beogradu tek 1920. godine). Uprkos 
ogromnim teškoćama u radu (loši sanitetski uslovi, materijalna
i opšta nesigurnost, nepoštovanje naroda, neretko i državne elite), 
mnogi od tih lekara našli su u Srbiji svoju novu domovinu i ostali 
zabeleženi kao moralni uzor i nepokolebljivi borci za narodno 
zdravlje. Među njima se izdvaja i ime Herrmann August Meinert 
(1805-1858), doktora medicine rodom iz Litomnjeržica u Češkoj 
(tada Lajtmeric u Austrijskom carstvu)."


Autor izložbe i besednik bio je Nenad Karamijalković, koji je držao 
pažnju skupa izuzetnim predavanjem.

Skupu su prisustvovali i Petra Feikova, konzulka u Ambasadi Republike 
Češke i Milan First, predsednik "Češke besede".

 


 


Davanja

Književnost — Autor lastavica @ 06:04



U ljubavi ne smemo meriti ko je koliko dao. Čim se time počnemo
baviti, od ljubavi nema ništa. Ali kad ljubav (ili ono što smo smatrali 
da tu reč zaslužuje) okrene leđa, počnemo razmišljati zašto je otišla,
ko ju je povredio. I ponekad se iznenadimo kad shvatimo da smo
voleli previše, da onaj drugi nije mogao da podnese tu količinu 
davanja, jer takvo nešto nikad nije imao. Kad u ljubav uložimo celog 
sebe, očekujemo to i od druge strane. Ali ponekad, ma ne ponekad, 
često, druga strana ne ume, nema snage, ne snalazi se... utopi se 
u našoj ljubavi kao u viru. I ako ispliva, još dugo hvata vazduh kao 
utopljenik. Posle nekog vremena oporaviće se, sastaviti se sa sobom
i shvatiti da ga niko nije tako voleo... a za to vreme i mi ćemo sastaviti 
krhotine svog polomljenog ponosa, da izgleda kao da se nikad nije 
slomio, i nastaviti dalje. I nikad se više ta dva sveta neće ponovo 
sresti s onim istim žarom.


(iz moje knjige "Tango" objavljene 2013.)

1 2 3 4  Sledeći»

Powered by blog.rs