Lastavica

Klon

Književnost — Autor lastavica @ 07:17



Na prostorima balkanske književne scene, "Klon" je prvi roman
na temu kloniranja čoveka i mogućih posledica tog čina.
Klon se ponaša jednako kao original. Voli istu osobu kao original.
Može li ta osoba voleti obojicu? Može li se duša preneti klonu?
Mnogo pitanja nameće ova zanimljiva tema.


PREDSTAVLjANjE ROMANA "KLON"` MIŠE LAZARA
Biblioteka "Đorđe Jovanović"`, Zmaj Jovina 1, Beograd.
O autoru i romanu govori sekretar Društva književnika
Beograda, prim.dr Anka Stanojčić.

 

 

Zašto je napisao ovaj roman, objašnjava autor Miša Lazar.


Odlomke iz romana čita: Zorica Milosavljević Zora.

Muzička podrška: Saša Jevremović na harmonici.

O romanu govori recenzent Miodrag D. Ignjatović


Izvod iz osvrta objavljenog u "Književnim novinama" čita 
književnik Vasa Radovanović.

 


Posebno slovo o romanu daće sam autor Miša Lazar.

Još jedan odlomak pročitaće Zorica Milosavljević Zora.


Pa doviđenja, do sledećeg sastanka Društva književnika
Beograda!

 



Kastel od Mediterana

Književnost — Autor lastavica @ 08:21

Institut za istraživanje i razvoj humanističkih disciplina Institut Belko iz Beograda nedavno je objavio Kastelovu knjigu poezije u svojoj novopokrenutoj biblioteci Balkanski juvelir.


Promocija knjige poezije "Grebeni od kostiju" crnogorskog i mediteranskog 
pesnika Borisa Jovanovića Kastela održana je u Beogradu u petak 
19. oktobra u 20 sati u svečanoj dvorani Centra lepih umetnosti Guarnerius.

Pesnik Mediterana, Boris Jovanović Kastel, još jednom se blistavo
predstavio svojim beogradskim čitaocima.

Kastelove stihove čitao je glumac Aleksandar Kecman uz muzičku pratnju 
mladog umetnika na violi Luke Kosanovića.


Na promociji o knjizi je nadahnuto govorila književnica Laura Barna.

Biranim rečima svoj osvrt je dao prozaist Branislav Banković. 

Blistala je urednica Slađana Belko, zadovoljna što je ovaj divni
projekat tako lepo završen.

Na kraju nam se obratio autor, Boris Jovanović Kastel. 

Direktor instituta Belko, Milan Jokić, uručio je Kastelu priznanje 
"Balkanski juvelir". Budući nosioci ovog priznanja imaće čast da je 
ova nagrada ustanovljena za Kastela.

Bilo je vremena za čestitke i pitanja, pa za druženje uz koktel
i potpisivanje knjige.


Kad zablistaju poete...

Književnost — Autor lastavica @ 06:00

 U Društvo književnika Beograda primljeni su novi članovi, koji su već neko vreme aktivni.




Anka Stanojčić je pročitala besedu Stanka 
Janjuševića pred njegovo proglašenje za 
počasnog člana Društva književnika
Beograda.


Stanko Janjušević 

 


Njegovu knjigu "Dodir neba" je pokazala Slađana Belko

Zoran Ilić je najavio sledeću kandidatkinju.

Vjera Raičević je temperamentno recitovala.

Kad bih bila pjesnik

Rasula bih bila
Da osunčam vrijeme
Zaljubljene strepnje
Drhtave od čežnje
Zagrlim u skute
Kad bih bila pjesnik
Dala bih vam sjeme
Da oplode u nesrećne kute
Suze za sve mrtve
Tamo gdje je studen zamrzla živote
Vatru
Pjesnikove krvi
Zaljubljena u te
Pjesniče od moći
Dala bih ti oko
Da ga ne pomute

Saša Kuzmanović je pokazao da iza njega stoji 
mnogo lepih rezultata, a tek će biti onih za koje će 
se čuti.

Vjera Garović je pokazala svoje knjige
i raskošan pesnički dar



Voljela bih

Voljela bih da sam ptica
Da slijećem na prozore
Na toplini oka tvoga
Da ugrijem moje zore.

Ljubav bih ti ogrnula
Prizivala morske vale
Da ti šume srećnu pjesmu
i da plešu puni hvale.

Voljela bih da sam zvijezda
Sa mjesecom drugarica
Da svijetlim sa jastuka
Skidam umor sa tvog lica.

Voljela bih da sam pjesma
Što ti nasred srca stane
Pa da s' tobom do vijeka
Stihovima brojim dane.

Srećko Aleksić nam je toplinom 
svojih stihova prostr'o sunce...


Sunce... u rukama...

kao zrak u tmini
noćnoj postojbini
pokisle trave i drveća
hladno je povečerje
još iskrena sreća tinja
vrh latica božura inje
to Božija ruka nevinog blagosilja.

Prošla si pored mene
onako kako Sunce ište
reči umrlih pesnika
na balkonu zarudele zore

izgubljenih putnika i vozova
peron je prazna stanica
u kome ptice kriju reči
i nemo posmatraju nebo
onako kako Sunce ište
gole grudi u muškim rukama

Anka Dinić iza sebe ima bogat književni opus.


Pogled

Sve je u tvom pogledu
užareno telo
čvrsto hrastovo stablo
grane
zagrljaj
stisak ruke.
Zamirisali prsti
na buket poljskog cveća.
Na tvojim usnama 
moje ime.

Marina Stanišićje počela stidljivo, a zatim 
pokazala da ćemo za nju tek čuti!

LJUBAV SNA

U mome oku suza je jedna
toliko tužna, toliko setna,
i moja duša plačnog je sna
jer stvarnosti nema da bude srećna. 

Toliko sjaja ni more sunca nema
toliko zvezda iz očiju što sja,
ljubavi moja tako si snena
al si nestvarna jer si od sna.

Zatvorih oči da ljubim tvoj zrak
i nežno mazim tople ti ruke, 
al kad se probudih nestade mrak
nestade života iz naše luke.

Volela bih da te imam
da ti pričam, da te znam,
al šta vredi kad snovi nose plam
a ja bih htela život da ti dam.

A sva naša druženja se ovako proslave...



Dodir neba

Književnost — Autor lastavica @ 05:19



Celog veka posmatramo i nastojimo da dodirnemo nebo.
Posvećujemo mu naša maštanja, snivanja, pitanja.
Poznati slikar Stanko Janjušević svoj veliki ciklus slika nazvao je
"Dodir neba" i o tome smo već pričali u aprilu, kada je u hramu
umetnosti, u Kući Đure Jakšića u Skadarliji održana njegova 
velika i veoma posećena izložba slika.

Slikar je kompletni umetnik pa svoju zapitanost nastavlja i rečima.
Poslednjih dana septembra u istom hramu umetnosti promovisana je 
njegova prva knjiga "Dodir neba". 

Zašto je napisao ovu knjigu, sam je Stanko objasnio:

"Moja zapitanost o događajima jeste potraga za skrivenom istinom
i priznajem da je to i donkihotovski posao. Tragam za čudima još 
od mojih prvih predstava od slike života i okruženja, do slike oblika 
i tonova. Naravno, okvir mojih prvih predstava znanja i neznanja 
bio je ograničen vidikovom linijom. I možete zamisliti koliko sam 
moćnog i bogatog zamišljao tog vlasnika linije što se zove „Vidik“. 

Jednostavno, to beše sasvim drugačije okruženje nego današnje, 
prepuno podataka i slika koje nosimo čak i u džepu, ali opet 
računam da je ta šturost davala mašti krila.
Samo enigma ipak ostaje i dalje utkana u mojem ličnom iskustvu
i doživljajima drugih kojima verujem, a to su ljudi uglavnom sa 
margine uticaja na ljudske živote koji nemaju interesa da vide 
događaje drugačije. 

Naravno, stručnjacima, psiholozima, psihijatrima i ostalima koji 
se bave anatomijom ljudske duše ovo je objašnjivo: sve potiče iz 
projekcije ljudskih želja, snova, frustracija u trenutku ličnih kriza.
„Kvrcnulo mu nešto u mozgu u nekoj fisuri, girusu ili sulkusu usled 
recimo nedostatka kiseonika...“ Kakva svetlost i kakav bljesak 
u trenutku na granici života!

Za one prirodne ateiste koji su svoju veru stekli na osnovu teorije 
o „kosmičkoj supi“ nastanka života sve je jasno: ili sam glup ili
jednostavno lažem. 

Cela ova knjiga priča jeste i traganje za odgovorima koji 
neće nikad stići!"

A koji je pravi dekor za ovakvu promociju? Slikareva slika 
"Terra incognita", koja se nalazi i na koricama knjige, i 
umetnik Đura Jakšić.


Beogradski krug kredom

Književnost — Autor lastavica @ 15:48




Društvo književnika Beograda predstavilo je kolegama po peru 
treći broj svog novog časopisa "Beogradski krug kredom". 

Časopis sada nosi novi logo sa simbolima Beograda, 
kreaciju poznatog slikara Stanka Janjuševića. 

U predstavljanju časopisa "Beogradski krug kredom" učestvovali su
autori zastupljeni u časopisu, a veče su vodili predsednik i sekretar
Društva, Zoran Ilić i Anka Stanojčić.


Ovog puta časopis otvara naš renomirani pesnik 
Dušan D. Živančević, jedan od osnivača Društva
književnika Beograda.


Zoran Ilić je pročitao ponešto od priloga Jelene Pavlović, 
Vere Pavlović i Sime Vasića. 

Jagoda Nikačević nas je zaintrigirala pričom "Parking".

Ljiljana Šarac je pročitala deo recenzije njenog novog 
romana "Starija". 

Ivan Despotović je predstavio "Kroki jedne duše", 
osvrt na poeziju Danijela Đukića.

Zoran Škiljević, naš urednik za prozu, pročitao je osvrt
na njegov novi roman "Do obala Goe".

Anka Stanojčić je govorila o promociji 6. broja časopisa
"Beogradske balkanske vertikale" u okviru DKB hronike.

Srđan Simeunović Sendan je govorio o svojoj novoj 
knjizi "Balkanski trougao".

Anka Stanojčić je obavestila prisutne o prethodnom 
prijemu novih članova u Društvo književnika Beograda.

U diskusiju su se uključili Slađana Belko, Miloš Nastić 
i Olivera Milojković.



Milivoje Jozić je "začinio" veče svojim odličnim aforizmima.

Na sledećem sastanku upriličićemo svečani prijem šest 
novih članova Društva književnika Beograda. U toku je 
obrada materijala za četvrti broj časopisa.


Dobrodošlica novim članovima DKB i promocija časopisa

Književnost — Autor lastavica @ 06:45




Književno veče 19. juna 2018. imalo je dva dela. U prvom, 
dužem delu predstavilo se i primljeno je šest novih pisaca
u članstvo Društva književnika Beograda. Veče su vodili 
sekretar DKB Anka Stanojčić i i predsednik DKB Zoran Ilić.


Mirko Škiljević je dosad objavio tri romana.


Gordana Rusinkov Marković je poetesa
i slikarka.



Simo Vasić je pesnik sa pet objavljenih knjiga.


Slađana Belko je prozaista i esejista, 
aktivna u radu Društva književnika Beograda.


Marko Antić, poeta osebujne vokacije,
primljen je u odsustvu.


Dr Predrag Dugalić izabrao je za svoje predstavljanje
pesme koje su objavljene u drugom broju časopisa
"Beogradski krug kredom", čime je započet drugi deo 
večeri, promocija novog broja časopisa.


Časopis "Beogradski krug kredom" izlazi četiri puta godišnje. 
Glavni i odgovorni urednik je Zoran Ilić, a zamenik urednika
Anka Stanojčić. Zoran Škiljević je urednik za prozu, a Miloš 
Nastić urednik za poeziju. Drugi broj časopisa otvara naš 
renomirani pesnik Ljubomir O. Vujović.


Sledi Miloš Nastić: "Kratak umjetnički performans"


Blogerka Jelena Brenjo čita jednu od tri 
objavljene priče.


Ivan Despotović se predstavlja odabranim 
pesmama.


Mirjana Hnilična donosi nam novi žanr, sinki priče, koje navode
čitaoca da misli kako se radi o nečem sasvim drugom nego što 
se na kraju ispostavi. Pročitana je jedna njena priča, pošto ona
nije mogla da dođe.


Bilo je to još jedno uspelo veče u biblioteci "Đorđe Jovanović"
koje je okupilo članove i poštovaoce Društva književnika
Beograda.

 

 


Beogradske balkanske vertikale

Književnost — Autor lastavica @ 08:03



Promocija šestog broja časopisa "Beogradske Balkanske vertikale" 
održana je 6.6.2018. u 18,00 h u gradskoj biblioteci "Đorđe Jovanović", u Beogradu, Zmaj Jovina 1.




Časopis za angažovanu književnost "Beogradske balkanske
vertikale" okuplja pisce iz regiona, koji o našoj stvarnosti imaju
šta da kažu i umeju to. Glavni i odgovorni urednik je Srđan
Simeunović Sendan, a s njim kao članovi redakcije veče vode
Anka Stanojčić (sekretar i voditelj Društva književnika Beograda)
i Zoran Ilić (Predsednik Društva književnika Beograda)


Autori su se predstavili redom objavljivanja u časopisu:
Predrag Raković

Slađana Belko

Zoran Škiljević

Zoran Ilić

Srđan Simeunović Sendan

Anka Stanojčić

Stanko Janjušević, poznati slikar i dobar pisac

Miloš Nastić

Srećko Aleksić

Sandra Nogić

Srđan Simeunović Sendan

Vera Pavlović

Dušan Živančević

Blagica Antić

Vasa Radovanović je pročitao pesmu Gordane Ćulibrk

...a zatim i svoju analizu sadašnjice: "Programirani"

Srđan Simeunović Sendan

Borivoje Ilić

Milivoje Jozić

Dobrivoje Lazarević

Veče su završili gosti koji će u narednom periodu postati
članovi Društva književnika Beograda: Vjera Garović, 
Vjera Raičević i drugi.


Vidimo se na promociji drugog broja časopisa "Beogradski krug kredom" 
i prijemu novih članova 19.6.2018.

Beogradski krug kredom

Književnost — Autor lastavica @ 07:35



"Beogradski krug kredom" je drugi časopis Društva književnika 
Beograda. U njemu i časopisu "Beogradske balkanske vertikale" svi članovi 
DKB imaju šansu da se iskažu na adekvatan način. Kao krug
kredom, svako može da ostavi svoj trag u vremenu. Izlaženje 
prvog broja promovisali smo 15.5.2018.




Oglasio se i glavni i odgovorni urednik, Zoran Ilić.



U časopisu je predstavljena i poezija Anke Stanojčić,
zamenika urednika.



Prvo se predstavio Srđan Simeunović Sendan, urednik
"Beogradskih balkanskih vertikala", s kojim je Zoran Ilić
vodio intervju.


Novi autori su se u časopisu predstavili po prvi put: 
Slađana Belko, Stanko Janjušević i Jasminka Bašić.




Ivan Petrović nam je ispričao priču o neostvarenoj ljubavi.


Ima tu i hronologije sastanaka DKB.


U nastavku sastanka, članovi DKB i gosti čitali su svoje radove.



Dr Predrag Dugalić je prvi put prikazao Društvu
književnika Beograda svoj poetski trenutak.


Veče izuzetne književne i pozitivne energije mnogi će
dugo pamtiti.


Još malo o Adligatu...

Književnost — Autor lastavica @ 07:19



Adligat, muzej knjige i putovanja, detaljno smo obišli na blogu u 
osam nastavaka, ali ma koliko se trudila da zabeležim sve što mi 
je oko spazilo i uvo čulo, jednostavno nije bilo moguće videti sve. 
U drugom i trećem obilasku nastojim da obratim pažnju na ono što 
sam propustila, a sigurna sam da ni ovo neće biti poslednji 
obilazak.




Za one koji su propustili prvu seriju: "Naziv Udruženja Adligat potiče 
od stručnog bibliotečkog termina koji označava više raznolikih knjiga
povezanih u jedne korice. Taj naziv je za nas simbol povezanosti ne
samo više knjiga u jednim koricama, već više generacija, kultura, 
zemalja i naroda pod jednim krovom"


Soba Azije i Afrike

Knjige iz Etiopije, pisane na ovčijoj i kozjoj koži


Dragoceni molitvenici iz Etiopije, knjižice u futroli od kože,
koji se nose kao amajlije oko vrata

Molitvenik iz Mongolije, sa ćilibarom


Astrološka knjiga iz Mijanmara, koja se detetu radi na rođenju,
sa položajem zvezda i proricanjem budućnosti, i poklanja mu 
se na dan punoletstva.

Knjiga lepeza od tikovog drveta, sa Tibeta

Soba Azije

Knjiga pisana na svili Sun Cu: "Umeće ratovanja"

Knjiga koju je napravilo pleme ljudoždera Batak na Sumatri 
od ljudskih kostiju. Po strogim pravilima plemena, ko počini 
izdaju, ubistvo u plemenu ili silovanje, biva proglašen životinjom 
i pojeden...


Soba Latinske Amerike
Potpis na knjizi Mario Vargas Ljosa

Potpis Gabriel Garsia Markes

Muzej srpske književnosti

Veliki Laza Kostić se jako retko potpisivao

Legat Mirjane i Pavla Vuisića (30 godina otkad
ga nema!) s njegovom zbirkom pesama.



Redak primerak luteranske biblije podunavskih Nemaca



Legat Ileane Čura




Zbirka minijaturnih knjiga


Soba Milovana Danojlića




Spomen soba Miodraga Mije Pavlovića


Muzej filatelije i numizmatike


Čehovljeva nebeska biblioteka



I za kraj, zaključak: ne trebamo da držimo dijetu!

Knjiga je duhovna hrana
Najkaloričnija na svetu!
Ali, šta nam to vredi
Naš narod drži dijetu!
(Lj. Ršumović)

 



Svetski dan knjige i Beogradski čitač

Književnost — Autor lastavica @ 12:09




"Svetski dan knjige i autorskih prava obeležava se 23. aprila svake 
godine. Odluka o obeležavanju Svetskog dana knjige i autorskih 
prava doneta je na Generalnoj konferenciji UNESKO-a održanoj 
u Parizu 1995. godine."


Projekat "Beogradski čitač" pokrenut je 12. decembra 2014. godine
na inicijativu književnica Gordane Vlajić i Gordane Pešaković, 
kao i novinarke RTS-a Tanje Šikić.



"Skulptura devojke koja sedi na ljuljašci i čita knjigu, pod nazivom
"Beogradski čitač", otkrivena je decembra 2015. u Čuburskom 
parku na Vračaru. Skulptura je delo mladog umetnika Andreja 
Vasiljevića i predstavlja pobednički rad Miloša Šarića iz 
Vlasotinca na konkursu radova studenata Fakulteta primenjenih
umetnosti."



Pored spomenika "Beogradski čitač" U Čuburskom parku 
organizovan je pesnički maraton od 22.4. u 12 h do 23.4. u 12h. 
Nama je dopalo vreme od 7-9 h drugog dana. Pet pesnikinja je
nastupilo u nekoliko krugova sa svojom i svetskom ljubavnom 
poezijom.

Naš deo pesničkog maratona nazvan je "Jutarnja aroma kafe"
pa smo ga počele kaficom. 


A onda smo zavrtele krugove poezije koje je najavila Gordana
Simeunović:



Jasmina Malešević



Gordana Marković



Anka Stanojčić



Gordana Vlajić



Danas se Beogradska čitačica naslušala poezije.


U sledećem satu predstavile su se mlade pesničke nade.




Maraton se posle 12 h nastavlja u USA, u Sarasoti na 
Floridi u organizaciji pesnikinje Gordane Pešaković, 
pored skulpture Beogradski čitač koja se i tamo nalazi.
Cilj međunarodnog projekta "Beogradski čitač" 
(Belgrade reader) je promovisanje kulture i komunikacije.

Priče (i pesme) o muškom

Književnost — Autor lastavica @ 12:47



Društvo književnika Beograda nastavlja sa svojim mesečnim
tematskim druženjima. Budući da je mart bio posvećen ženi
kao književnoj inspiraciji, sada smo veče tematski ograničili na 
muški pol kao izvor inspiracije.





Veče je vodila sekretar i voditelj DKB, prim. dr Anka Stanojčić
uz podršku predsednika DKB, Zorana Ilića.



Već tradicionalno, veče smo otvorili jednom pesmom jednog od 
osnivača DKB Tomislava Miloševića, koju je čitala dr Ljiljana Surić
Lambić.


Svako od prisutnih članova i gostiju imao je priliku da kazuje
po bar jednu pesmu ili priču po svom izboru. 









Nekako nam uvek nedostaje dovoljno vremena da se
svi izraze lepom rečju.















U drugom krugu još je petero stiglo da doda svoje književne 
majstorije.



Posle lepog pesničkog druženja, ide "devojačko druženje" da se 
saberu impresije


Adligat: Čehovljeva nebeska biblioteka

Književnost — Autor lastavica @ 05:14



"Knjiga je prijateljica duše"
Frančesko Lanca



"Biblioteka Petera Urbana (1941-2014.) nemačkog pisca i prevodioca 
sa ruskog, srpskog, hrvatskog, slovenačkog i češkog jezika, nalazi se 
u Adligatu. Zahvaljujući Legatu Petera Urbana u našem fondu se nalazi 
jedna od najboljih kolekcija publikacija o Čehovu na svetu."




Može se videti i deo slika Nikole Beševića.


Budite pažljivi tokom čitanja knjiga o zdravlju. 
Možete umreti zbog štamparske greške. 
( Mark Tven)

Adligat: "Mi smo nevladino, neprofitno Udruženje građana, koje se bavi
unapređenjem srpske kulture, umetnosti i međunarodne saradnje.
Temelj naše institucije čini Biblioteka Lazić, zvanično osnovana 1882. 
godine u Vojvodini, koja postoji već devet generacija.
Naziv Udruženja Adligat potiče od stručnog bibliotečkog termina koji 
označava više raznolikih knjiga povezanih u jedne korice. Taj naziv je
za nas simbol povezanosti ne samo više knjiga u jednim koricama, 
već više generacija, kultura, zemalja i naroda pod jednim krovom, 
u jednoj instituciji. Uz Biblioteku, osnovali smo Muzej srpske književnosti
i Muzej knjige i putovanja. Planiramo otvaranje Muzeja Novosadske racije
u Novom Sadu.
Trenutno posedujemo više od milion bibliografskih jedinica, od čega više 
hiljada rariteta. U našem osnivačkom odboru nalaze se važne ličnosti iz 
kulture svih političkih shvatanja. Zajednički nam je cilj da pokušamo da 
unapredimo srpsku kulturu. Među pedesetak izuzetnih imena tu su Milovan
Danojlić, Pero Zubac, Srba Ignjatović, Miodrag Pavlović (koji su nam ostavili 
svoje legate), Nevenka Tadić, Ljubivoje Ršumović, Filip David, Ljubomir 
Simović, Matija Bećković, Ivo Tartalja, Emir Kusturica i mnogi drugi. Svako 
ko značajno pomogne ostvarenje ovog projekta može da postane počasni 
član osnivač. Od organizacija podršku nam pružaju Srpska akademija nauka
i umetnosti, Narodna biblioteka Srbije, Udruženje književnika Srbije, Srpsko 
književno društvo, Srpsko bibliofilsko društvo, Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu, Nacionalna geografija Srbija, Univerzitetska biblioteka „Svetozar 
Marković“, Matica srpska, Biblioteka Grada Beograda i mnogi drugi. Gradimo
snažnu i razgranatu kulturnu instituciju, sa sedištem u Beogradu, koja će 
biti jedan od važnih stubova srpske kulture."

Adligat: Velike i male

Književnost — Autor lastavica @ 07:07



"U muzeju na Banjici možete videti i više od 3000 minijaturnih knjiga, 



...među kojima je i najmanja štampana knjiga na svetu, veličine svega 
3,5 milimetara.- Ima i manjih knjiga od ove, ali su rađene na drugima
metrijalima ili nisu cele. Ova je najmanja kompletna štampana. 
Reč je o Bibliji koju je proizveo Muzej Gutenberg iz Majnca" 


"U okviru muzeja možete ući u sobu jednog od osnivača Adligata, 
književnika i akademika dr Miodraga Mije Pavlovića, jednog od 
najznačajnijih pesnika 20. veka, koji je sa Vaskom Popom pokrenuo
novi talas srpske književnosti. "


"U njegovom fondu su sva prva izdanja Milorada Pavića sa posvetama, 
originalni rukopis "Sporedno nebo" Vaska Pope, "Jesen dijalektike" 
Zorana Đinđića sa posvetom bivšeg premijera iz 1980. u kojoj piše 
da mu je Mija bio prvi patron i dodaje: "Proleće je iluzija"."



U legatu se nalazi veliki broj ličnih predmeta Mije Pavlovića, doktorski pribor... 


...pisaći sto iz njegovog stana... 


... umetničke slike" 


Njegov omiljeni portret


Iz ove sobe se ulazi u kutak legendarnog Vladete Jerotića.


Sutra završavamo šetnju kroz Adligat, do neke nove 
posete, gde nameravam nadoknaditi propušteno..

Adligat: Ileana Čura

Književnost — Autor lastavica @ 06:45



Jedna od osnivača Adligata, prof.dr Ileana Čura, (1930.-2016.) bila je 
profesor engleskog jezika sa postdoktoratom na Jejlu, osnivač katedri 
za anglistiku na Univerzitetu u Prištini i za srpskohrvatski jezik i 
književnost na Univerzitetu u Nju Delhiju. Svojim legatom i više od 10000
knjiga ustupila je deo svoje kuće u Novom Sadu (u kojoj je 1926. godine 
gostovao Tagora). U toj zgradi je planirano otvaranje Muzeja Novosadske
racije, u kojoj su mađarski žandarmi za samo tri dana 1942.godine 
brutalno pobili više od 1.300 nevinih Srba i Jevreja. U raciji je ubijeno 
16 članova porodice Čura, a sama Ileana je sa 11 godina povedena 
na streljanje koje je preživela igrom slučaja.




Ileana sa Desankom Maksimović i Matijom Bećkovićem.
Ime "Ileana" daje se deci da bi bila lepa. Ileana je zaista bila lepa.


Ileanini detalji


Arhiva slikara Uroša Predića, izabrane dopisnice.


Sto je iz kolekcije Koste Dimitrijevića.


Prva izdanja Politikinog zabavnika i ratno izdanje srpskih novina sa Krfa,
1917. godine

Sutra nastavljamo šetnju kroz Adligat.

Adligat: Muzej srpske književnosti i sećanja

Književnost — Autor lastavica @ 05:59



"Da nema biblioteka, dehidrirali bi mnogi žedni znanja." 
(Megan Džo Tetrik)
Četvrta soba Adligata uz moto "Srbija među knjigama" 
pripada Muzeju srpske književnosti, a istovremeno je
i soba sećanja.



"Kolekcija Srbije je središnja kolekcija Biblioteke. Trenutno se u njoj 
nalazi više od 70.000 publikacija srpske etnografije, istorije, umetnosti, 
geografije i književnosti. 


Tokom sakupljanja materijala posebno se obraća pažnja na 
knjige sa autogramom autora i na knjige o Srbiji ili srpskih 
autora štampane ili prevedene u inostranstvu (serbika). 
U Biblioteci se formira posebno odeljenje srpske dijaspore, 
koje u svom fondu već ima oko 5.000 bibliografskih jedinica."


"Muzej predstavlja srpsko izdavaštvo, štampu i pisanu reč, kako u Srbiji,
tako i u inostranstvu (serbiku)." Prva srpska Biblija, petoknižje.


U radnom stolu Marka Leka Knjiga o Zmaju, Lazar Kostić, Sombor 1902. 


"Imamo "Knjigu o Zmaju" Laze Kostića sa potpisom, značajnu književnu
kritiku zbog koje Jova Jovanović Zmaj i Laza nisu govorili veoma dugo.
Kostić je smatrao da mnogo Zmajevih pesama nije kvalitetno, što je
izazvalo veliki književni skandal. Sama knjiga je veoma retka a Lazin 
potpis još ređi" 


Potpis Branislava Nušića 


Prvo kinesko izdanje knjige Ive Andrića



Pravi adligat, knjiga iz 16.veka koja sadrži nekoliko različitih knjiga.


Original rukopis pesme Tina Ujevića ćirilicom pisan


Među eksponatima se lepo ugnezdila i pisaća mašina književnika
Gvida Tartalje


"Posebno vrednu kolekciju čine udžbenici štampani za Srbe u Bizerti u Tunisu, 1918, kada su naši vojnici povučeni sa Krfa.Ti udžbenici bili su 
namenjeni mladićima koji zbog rata nisu išli u školu i tamo su je završavali.
To su izuzetno retke knjige, zakonom zaštićene kao kulturno dobro."


Gusle koje je napravio od priručnog materijala vojnik u bici 
za Jedrene, s fotografijom autora.


Originalni orman kraljice Natalije Obrenović 


Prvi radio u Jugoslaviji i štap kralja Milana Obrenovića 



Epska fotografija nasmejane Drage Mašin i kralja Aleksandra
koji su se slikali sa oficirima, svojim ubicama, šest meseci pre 
atentata.


Kralj Milan i kraljica Natalija u narodnoj nošnji oko 1870.


Legat Mirjane i Pavla Vuisića sa originalnim prvim testametnom
velikog glumca. Nakon što je preminuo, objavljene su njegove 
Pesme sa života.


Sutra nastavljamo šetnju kroz Adligat.

1 2 3  Sledeći»

Powered by blog.rs