Lastavica

Kako izgleda kad isplovite na Dunav

i otpevate mu kantatu?

Svojim pesmama Simo Vasić napisao je kantatu neuhvatljivoj
ljubavi i Dunavu.

Promociju je otvorio predsednik Društva
književnika Beograda Zoran Škiljević, a
vodila sekretar Društva, Anka Stanojčić.

O pesmama Sime Vasića govorili su recenzenti,
književnici Miodrag D. Ignjatović,

Vasa Radovanović

i Srećko Aleksić

Skup je pozdravio i počasni član Društva književnika
Beograda Dragan Kolundžija.

Poetsku ogrlicu nizalo je četvero pesnika, kazujući
Simine stihove: Mirka Dabović

Olivera Šestakov

Buket

rekoše mi da ćeš na stanicu nade
vozom ljubavi pre sunca stići
ustadoh i brzo se obukoh
i pođoh da te dočekam
kroz polja velegradska jutro je bauljalo
gaseći zakasnele svice
kada dođoh do klupe na kojoj smo sinoć
pleli venčiće ljubomore
zastadoh
počeh te dozivati
probuđeni Dunav grohotom mi se nasmeja
ne znam zašto pozajmih čekić od kovača
jednim udarcem razbih klupu
a venčićima okitih vrbu
potpuno slomlje siđoh na stanicu
tamo pronađoh kofer sećanja
i oči kako stranice leksikona oprašuju
ponadah se da ću te opet videti
izađoh na peron s buketom zagrljaja
u ruci

Milan Savić

i Olga Blažova

Zora

vrbe otmene i lepe čekale su vrapce
da prostru zlatne kovrdže po keju
dok sam ja i dalje s prozora ispraćao
poslednje kapi noći
i pričao leptirima o proleću
proleću koje bi jednom s tobom
i nikad više
sunce koje sam sinoć zakopao u baštu
proklija
njegove izdanke ponudio sam Dunavu
osluškujući njegovu pesmu
pogleda uprtog u kej čekao sam
čekao rađanje
tvoje
uzalud

Videćemo se ponovo na promociji 10.broja časopisa
"Beogradski krug kredom".

Temperamentna poetesa Vjera Raičević predstavila je Društvu
književnika Beograda svoju novu knjigu "Sveta večnost"
Prvo cveće doneo joj je kolega po peru, Srećko Aleksić.

Gosti poetese bili su Branko Stanković (predsednik Udruženja
pisaca Srbije) i Olivera Šestakov.

Promociju je otvorio novi predsednik Društva književnika
Beograda Zoran Škiljević.

Moderator promocije bila je sekretar Društva, Anka Stanojčić

Branko Stanković je govorio o liku i delu Vjere Raičević i
uporedio njeno stvaralaštvo s Bodlerovim.

Olivera Šestakov je kazala "Priču o pesmi"

Najbolji interpretator svojih pesama je Vjera Raičević, sa
mnogo strasti i uverljivosti. Ona je Tragač sunca.

Tragač sunca

Ja sam večiti putnik
Sa rancem na leđima
Punih pesama.
Tragač Sunca
Večite ljubavi
Mira
I onog što postoji
Tinjale tuge
Još nečega što ne mogu
Da vam kažem
Što samo pesma nosi
U mom rancu života.
Božje oko
Uranja duboko
Otvaram ranac
Iz kojeg poput belih golubova
Lepršaju pesme
U buketu večite ljubavi.

Vjera i Olivera naizmenično su kazivale pesme

Kolege po peru dobili su pravo na pitanja
i poneku svoju pesmu.

Moderator Anka Stanojčić "prisvojila " je pesmu
"Ne znam ništa o nauci" i njome završila uspelo veče.

Ne znam ništa o nauci

Ne znam zašto je trava zelena
More plavo
zašto je sneg beo
Zemlja obojena zemljom.
Ne znam zašto se Zemlja okreće
Da li se ja pomeram s njom.
Ali znam zašto se ljubav
Tako lepo oseća u meni
I znam, da su cvetovi
Neodoljivo zaljubjeni.
Znam jer si ih baš ti
Poklonio meni.

Vidimo se ponovo u martu, na još jednoj lepoj promociji

Ova Dekartova misao bila je moto tematske večeri, koja je sledila
nakon Vanredne skupštine Društva književnika Beograda, kojom
je predsedavalo predsedništvo: Zoran Ilić, Srđan Simeunović Sendan,
Sladjana Belko i Anka Stanojčić, koja je bila predsedavajuća Skupštine.

Na Skupštini je predsednik Zoran Ilić podneo izveštaj o
trogodišnjem (uspešnom) radu i podneo ostavku iz
porodičnih razloga.

Predložio je da ga nasledi Zoran Škiljević, sa impresivnom
biografijom, što je javnim glasanjem potvrđeno.

Finansijski izveštaj podnela je Sladjana Belko.

Nakon izbora i Nadzornog odbora, sa Skupštine smo prešli
na tematsko veče "Mislim dakle postojim". Svoje misli su
sa ostalima podelili: Nadica Ilić, Zorica Milošević, Vera Pavlović,
Senahid Nezirović

Miloš Nastić

Danijel Đukić

Olivera Šestakov

Vjera Raičević, Milivoje Jozić, Svetlana Joksimović

Nevenka Bošnjak-Čolić

Marija Stijiljković, Jelica Danković, Đoko Nonković

Ljubomir Vujović

Nada Kostić, Nebojša Stojoski

Srećko Aleksić

Simo Vasić i Srđan Simeunović Sendan

Doviđenja do sledeće književne večeri.

P.S. Neko je na FB napisao: "Imam FB profil, dakle postojim."
Na što je drugi dodao: "Volim, dakle postojim"

U Društvu književnika Beograda održana je promocija
pete knjige pesnikinje Olivere Šestakov "Do nekazanog".

Promociju je vodila sekretar i voditelj Društva, Anka Stanojčić

Poetesa velikog pesničkog talenta u svojoj petoj knjizi
"Do nekazanog" s lakoćom dotiče srce i dušu slušaoca
i čitaoca.

Do nekazanog

Oslonjena na tišinu,
obavijena šalom
od nežne tmine,
puštam korene duboko,
u toplotu rodne zemlje
u prapočetak
maternjeg jezika.

Mrvim sate i trenutke,
sejem seme azbuke u zemlju crnicu,
izmešanu od misli i nadanja
da iz njih s jutrom niknu
zlatni suncokreti.

Na toj zemlji uzgajam veru
u dobrotu i ljubav,
zalivam je redovno
vodom sa izvora
životne mudrosti.

A onda željno čekam
nove cvetove,
pogledom što Sunce prate,
da im vetar zlatni prah polena
razveje preko granica
koje sam sebi postaviila,
do neslućenog i nekazanog

Jedna od recenzenata knjige, pesnikinja i slikarka Mirjana
Novokmet, nadahnuto je govorila o poeziji Olivere Šestakov.

Šta je "Ostavljeno na trepavicama sna" objasnila je
pesnikinja Biljana Hukić

Šta "Neki ne znaju" objasnila nam je profesorka
Marija Stamenić

Rime su lako tekle, potcrtane aplauzima.

Književnik Miša Lazar analizirao je poeziju Olivere Šestakov.

Kao zaključak, Anka Stanojčić je pročitala pesmu
"Vreme pred vratima"

Osluškujem vreme
kako tananim prstima
grebe na moja drvena vrata.

Ne puštam ga
da uđe u sobu,
tiha sam kao noć
da pomisli
da nisam kod kuće.

Neka dođe
kada zaboravim
kakav je dodir leptirovog krila
na obrazu
i da crvene ruže
mirišu na strast.

Da, neka tada dođe...

Društvo književnika Beograda pustilo je da prođu svi praznici pa
je onda napravilo redovan tematski sastanak, ovog put sa
adekvatnom temom za vreme, "Zimske čarolije". Veče su vodili
predsednik DKB Zoran Iilić i sekretar Anka Stanojčić

Tema se pokazala vrlo inspirativnom. Prvi je nastupio gost
Teodor Lorenčić.

Nastavila je Anka Stanojčić s pričom "Jelka".

Jelka

Nije nikad imao novogodišnju jelku. Niti osećaj porodice da je
za nju kiti. Jelka je uvek simbol porodične topline, mnogo više
nego same Nove godine. A ko nema toplo ognjište, nema ni
jelku. Kad je ona došla, prvo je pitala: “A gde je jelka?” Nije
baš ni razumeo pitanje. Kakva jelka? Pobrinula se brzo da
razume. Cap carap, jelka kupljena, ukrasi doneseni, preovlađuju
crveni, zelena lepotica postavljena, na vrhu zvezda. Prelepa,
nameštena tako da se odmah vidi kad se uđe u stan. Radovao
joj se kao malo dete, nije je ni posle sklonio, stajala je mesecima
i razgaljivala svaki pogled. Onda je ona rešila da je spremi, da
ne skuplja prašinu. Kompletnu s ukrasima.
Nova godina se bliži. Kad krene da se priprema, setiće se jelke.
Naći će je spremljenu i izneti. Ali nje više neće biti pored njega.
Nikad više. Dok on bude sedeo pored jelke, ona će kititi drugu,
daleko odatle, drugom čoveku na radost.

Pa Predrag Dugalić

Nada Kostić

Nadica Ilić

Miša Lazar

Veliki pesnik Dragan Kolundžija

Olivera Šestakov

Zoran Škiljević

Sladjana Belko

Milivoje Jozić je ustvrdio:"Kakvi smo, ni zima nas neće!"

Vladimir Aracki

Nevenka Bošnjak-Čolić

Marija Stojiljković

Srećko Aleksić

I u drugom krugu još malo šlaga na torti...

Vidimo se u februaru, na promociji knjige Olivere Šestakov.

U Biblioteci grada Kragujevca održana je jedinstvena promocija knjige
"Dodir neba" paralelno sa izložbom slika pod istim nazivom, "Dodir neba",
slikara i pisca Stanka Janjuševića, 11.januara 2019.

 

Stanko Janjušević, slikar jedinstvenog stila, prikazao je svoj bogati opus slika.

Predstavio je brojnoj publici svoju zbirku priča "Dodir neba",
koja je bila kandidat za nagradu grada Beograda. Korice
i sve ilustracije u knjizi delo su Stanka Janjuševića.

O knjizi je govorio recenzent, prof. dr Miodrag D. Ignjatović

Brojna publika imala je priliku da prisustvuje jedinstvenom
kulturnom događaju

 

Zaista se ne sećam kako mi je more poteklo venama rođenjem
u Makarskoj na 100 metara od mora. Ali znam da uz more uvek
nađem sebe. U sećanju prvo izleti plavo cveće na padinama
Predolca u Metkoviću i žuta ruža čiji miris još pamtim. To su mirisi
detinjstva. Onda se zabele stene pružene u more Sućurja, na
kojima smo se igrali slobodno, nesputano. Pa zamirišu borovi u
Makarskoj i more se zaplavi u svim mojim pogledima, a Biokovo
se nadvije i zaštiti me krilima sure ptice. Plešemo na terasi nad
morem, zapletenih njegovih prstiju u mojoj kosi. I pod borovima
na velikoj plaži spuste se tople usne u prvi poljubac. Kestenovi
mirišu na ulazu u Medicinski fakultet u Rijeci. Pa neke zelene
oči šeretski ušetaju u moj san i odvedu me daleko, daleko, da sve
ispočetka stvaram, da se borim i izborim za plavu pa za crnu
kosicu. I rastemo zajedno, veliki kao ponos, još veći kao sreća.
Prve reči, pa prvi uspesi u struci i nauci, njihova i moja putovanja
po svetu. Ja sam merila Evropu, oni mere svet, koliki je, kakav je.
Po istoj balskoj dvorani plovimo i oni i ja, deleći nemerljivu radost
plesa.
Posle vrtloga sve se istaloži i nove se nade rode, ponovo srce
zaigra. Puteve merim točkovima i patikama, staze otkrivam i radost
nalazim. Fotografski beležim lepotu s kojom se susrećem. Nasmeju
mi se male smeđe oči, pa zaigraju nestašni plavi pramenovi i
poremete svaki red u danima. I idemo dalje i veselimo se svakom
danu koji dolazi.

Tematsko veče u Društvu književnika Beograda bilo je posvećeno
prolaznosti. U odličnoj atmosferi, svi su se članovi i gosti
vrlo inspirativno osvrnuli na tu temu. Veče su vodile sekretar
DKB Anka Stanojčić i Sladjana Belko.

Anka Stanojčić je počela sa Kajmakčalanskom
uspavankom

Ljiljana Surić Lambić je umesto opravdano odsutne
Duke Veljković pročitala njenu pesmu.

JEDINOJ

Ne veruj
jedina moja
kada kažu
da nas nema više,
ne veruj
kada kažu
da smo otišli
za uvek,
da nas je
odnela tama.
Ne veruj
mila moja
da je ljubav
otišla
i da si ostala
sama.
Život dalje ide,
ljubav svuda oko tebe
i mi smo tu dušo,
samo je svet
sazdan tako,
bićemo pored tebe,
osetićeš srcem,
a oči neće moći
da nas vide.
Kada ti srce
srećo,
oseti nemire,
seti se ovih reči,
ljubav roditelja,
prema detetu,
nije prolazna.
Nikada ne umire.

Senahid Nezirović

Gost Cvijetin Logožinski

Anka Stanojčić je pročitala sonet
Borislava Gavrića

Milivoje Jozić se satirično osvrnuo na prolaznost.

Sandra Nogić je bila temperamentna, kao i uvek.

Poezija Olivere Šestakov uglavnom i govori o prolaznosti

Vjera Raičević

Svetlana Joksimović

Dušan Živančević

Cvijeta Jurišević

Miša Lazar

Gošća Jagoda Nikačević

Slavica Milosavljević

Simo Vasić

Sladjana Belko

Zoran Škiljević

Ivan Despotović

Senahid Nezirović je doneo poklon Društvu književnika,
knjige preminulog člana Borislava Gavrića.

Vidimo se u januaru! Srećna Nova godina!

I evo devetog broja časopisa "Beogradski krug kredom".

Reč urednika, Zorana Ilića.

Broj nosi eminentni književnik Srećko Aleksić, sa lakoćom
iskusnog pisca koji zna odabrati najbolje.

Stihovanje na lakmus papiru

Govorim razborito
ko' drveće obgrljeno cvetom;
i moćan pred rečima,
rušim sve pesničke
barijere u sebi i drugima,

Živeti ljubav:
dati joj svoje tkivo;
sazrevati u stihovanju,
pevati nad besmrtnosti
nade, nad iskrom:

Rađanje je posledica Života,
ništa ne postoji uzaludno;
svet neprekidno nestaje-
u jednoj tački promišljanja
i boje razlivene u sećanjima,
da si me nekada davno volela.

Sunce nije istina u kaputu
skitnice i njegovih pesama,
u mokroj hartiji bez slova-
u ulici Velikih lipa i cvetova;
koje liče na prašnjave izloge,
i oko budno gleda poglede -
naivnog čoveka svoje sudbine.

Pišem, da bih zatočio stihovanje;
u hartiju adligata i muzeja,
odbačen od velikih stvari
kako su nam vrednosti male;
i ne znam da dokučim Život,
između Smrti i Ljubavi-
uvek se probudim prevaren od nadanja;
u nešto nepoznato na lakmus papiru.

U broj je pozvao svoje goste:

Slađanu Belko i Svetlanu Joksimović

Ljubavni kintsugi

- On je baš razočarenje. Veliko. Zaboravi ga jednom. Nemoj više
da misliš na njega. Reče kuma prošle godine, za rođendan, koji joj
nije čestitao. Po prvi put posle 18 godina. ad mu je javila da je
kuma umrla, on koji je kumu znao isto toliko dugo kao i nju, sa
kojom se družio, pio kafe, jadikovao kad ga ona iznervira, delio
sve o njoj i za nju, jedva izgovori samo jedno:- Baš mi je žao.
I ona poče da piše. O svemu. O njemu ponajviše. Da istera suze.
Što je više slanih kapi klizilo niz njeno lice, sve više su se slatke
slike vraćale. Sećanja. Na sve one dane… bez jarana. Samo oni.
Njih dvoje. Lepih, visokih, pametnih (hm, ne baš, kad su to mogli
sebi da urade, kašalj, siromaštvo i... ne mogu se skriti).
I kao kad izgubite par rukavica, onda kupujete nove, razne, šarene,
drugačije ne bi li iz glave izbacili onaj omiljeni par, onaj čiji dodir
kože miluje, koje pasuju taman kao nečija ruka na bedru. Ali nije
njegova. oliko god se trudila da dvojnik bude odgovarajući, ne ide.
Samo njegov par smeđih očiju ispod naočara gledao je tako da joj
nije trebala svetiljka u ponoć na livadi podno ukavice, u noći bez
mesečine. Samo njegov dlan je mogao nežno da pridržava njenu
podlakticu duž šljunkovite Gortanove uvale. Samo njegovi mišji zubi
mogli su da otvore rajsferšlus na njenoj maloj crnoj, beloj, roze haljini.
Uvek isti model, isti zip i isti zubi. Danas se muči sve kriveći ruke
iznad vrata ne bi li dohvatila taj početak zipa. Nema ko da pomogne.
Da ostane svučena.
Taj drugi, dragi čovek je imitacija. Života, ljubavi, strasti. On je njen
pokušaj da prevari sebe. Ali ne, nema zamene. Garantni rok ljubavi
je istekao. Samo je Pepeljuga mogla da obuje staklenu cipelicu.
Jednom kada se razbije tu ni kintsugi ne pomaže. Zato je danas
imitaciji nežno rekla da će rado s njim popiti kafu, negde u gradu,
popričati o deci i filmovima, knjigama... a sve ostalo će ostati plod
njene mašte i stihova.
Pozlata ljubavnih krhotina nije moguća.

(Kintsugi = japanska veština ukrašavanja polomljenih i zalepljenih staklenih predmeta pozlatom. Uspomene koje su nam vredne treba pozlatiti.)

Oliveru Šestakov

O R A H
Pradavna tajna
od prirode zadana,
je u orahu,
u njegovom jezgru
u obliku moždane kore.

Tu počivaju vijuge
spoznaje i putevi
sudbine u sigurnoj
sferi ljuske,
kao u kosmosu.

Jezgra oraha,
priljubljena
u dugom zagrljaju,
sebi dovoljna,
pod istim nebom,
na istoj zemlji,
probuđeni šapatom lišća,
sa skrivenom svetlošću u jegru,
koja čeka jesen.

Zar je ljubav nešto
više od toga?

Slikar i pisac Stanko Janjušević gostovao je
s pričom Litica.

Deo priče čitala je Ljilja Lambić

Zorica Zoja Mladenović prikazala je dijapazon
svoje poezije.

Nemoj živeti u tišini

Nemoj živeti u tišini... Pomiluj svoj um... Pusti misli na drum.
Više volim kaldrmu što me trese, no puteve popločane.
I tuga i sreća moraju da krase naše dane. Samo nemoj živeti
u tišini... aži, reci, iz sebe izbaci... Vikni, drekni, smej se
glasno... Grli, ljubi, voli strasno... Život je malo svetlosti, malo
bola, malo radosti... Sve se završava u mraku, prođe svetlost
a mi odosmo u raku... Zato nemoj živeti u tišini... Tišina je
mračna... Tišina je ružna... Tišina je tužna... Voli budalu u sebi,
glupiraj se, nema razloga zašto ne bi... Dok god se osećaš
živo, ima nade... Pusti šta drugi rade... Neka drugi svoje živote
vode, ti idi do svoje slobode.
Nemoj živeti u tišini... U njoj živi ništa... Ti idi vidi, šta ima tamo,
gde sebe ljubiš, gde pamet gubiš... Gde radost leti, gde ti osmeh
sleti... Gde ti srce peva, ti idi... Idi, srećan život vidi... Živi svoju
mladost, vežbaj radost... Slušaj žamor života... Nacrtaj liniju,
pa je preskoči... Izvan te crte ti iskoči. Razbistri svoje poglede,
promeni svoje izglede... Okreni leđa prošlosti, nasmeši se
budućnosti. Pa nek si bez novca i neka si uvek crna ovca.
Izroni iz problema, izađi iz kutije straha i srama... Nemoj da
te obavije tama... Samo reci sebi: "Nije me briga!" Tu leži tvoja
snaga, u tebi sve se krije, sve što vredi, samo svoje misli sredi.
Tako se to radi, samo od budala oladi.
Ne živi u tišini... Pređi nametnute granice, okreni nove stranice...
Ja prešla sam sve linije, I sada živim mnogo finije... Na sebe
ja sam ponosna, ljudi moji... Radosna i nasmejana...
Sve može biti dobro, samo.. Nemoj živeti u tišini...


Pa, doviđenja do sledećeg broja!

Hladno je, idemo na čaj!

Prolazi druga godina od kako smo započeli akciju „Knjigom u bolnice”
ličnim poklonom akad. med. Vladimira Jokanovića Banji Kanjiža. Tada
je bio u ulozi pacijenta i najbolje sagledao koliko je neophodno staviti
knjigu bolesnome u krilu – da čita. Odvezao je 200 knjiga na poklon
Banji u kojoj se rehabilitovao. Tako je počelo.

Danas, na izmaku 2019. godine, akcijom Sekcije za humanost, umetnost
i kulturu Društva lekara Vojvodine SLD možemo biti–zadovoljni. Knjige su
upućene na desetine adresa u opšte bolnice, odeljenja Kliničko bolničkog
centra, stacionare domova zdravlja, institute, banje, gerijatrijske centre.
Opisuje se drugi god na stablu naše Akcije koja se kao drvo razgranava po
našoj lepoj Srbiji na sve četiri strane sveta. U akciji je učestvovao veći broj
lekara među kojima najviše članova Sekcije, najviše nas je podržalo
Udruženje Adligat dajući nam vetar u leđa i redovno kad god uzmogne
Društvo književnika Beograda. Sekcija se obogatila novim članovima koji
su poklonili veliki broj knjiga i akcija „Knjigom u bolnice” koja je započela
poput izvora na severu zemlje u Kanjiži širi se poput vodotokova i stiže i
u najudaljenije krajeve. Razliva se poput vode koja uvek sebi pronađe put.
knjiga po sebi ima moć pa tako i naša akcija sve više mesta gde se leče
bolesni grli, osvaja.

Upućivanje knjiga u Novu Varoš, Sjenicu pa i Ivanjicu za nas
predstavlja izazov jer smo to radili i u vreme kada su tamo
bivali snežni smetovi.

Dopire i do najzabačenijih krajeva Užičkog kraja u kojem smo bili ove
2019. godine. Poslednja naša pošiljka otišla je u banatsku ravnicu i
Opštu bolnicu Pančevo. Trenutno smo najvećim delom u Banatu ali
ne zaboravljamo da knjige čekaju i stacionar Lučani i Opšta bolnica
Aranđelovac. Bukovička Banja je kao novogodišnji poklon dobila biblioteku
a na red čeka bolnica. Možda će i zdravstvene ustanove užičkog kraja koje
od ranije imaju biblioteke poželeti da dobiju poklon od nas lekara Sekcije
– ko to zna. Nikoga nećemo preskočiti. Svakoga ćemo pitati. Svima ponuditi.
Knjige su u 2018. godini otišle na 20 adresa, među kojima je Opšta bolnica
Kraljevo.

U ovoj 2019. godini do sada na devet novih adresa tako da se približavamo
trećoj desetici:
1. Gerontološki centar Beograd–Dom Voždovac
2. Zdravstveni centar Užice Odeljenje u Priboju–Opšta bolnica Priboj
3. Zdravstveni centar Užice Odeljenje u Prijepolju–Opšta bolnica Prijepolje
4. Zdravstveni centar Užice Odeljenje u Požegi–stacionar Doma zdravlja Požega
5. Zdravstveni centar Užice Odeljenje u Sjenici–stacionar Doma zdravlja Sjenica
6. Zdavstveni centar Užice Odeljenje u Bajinoj Bašti–stacionar
Doma zdravlja Bajina Bašta
7. Gerontološki centar u Novom naselju u Novom Sadu
8. Opšta bolnica Pančevo
9. Banja Rusanda, Melenci

Sakupili smo već pedesetak novih naslova. Pokušaćemo da do kraja
godine knjige poklonimo barem još jednoj bolnici. Neka to bude naš
novogodišnji poklon na neku adresu koja je za sada nepoznata. Možda ih
bude i više. Ko to zna. Nova godina uvek krije iznenađenja!

(Napisala i akciju vodi Slavica Žižić-Borjanović)

Društvo književnika Beograda održalo je tematsko veče pod
nazivom "Radost i tuga". Otvorio ga je predsednik DKB
Zoran Ilić. Veče je vodila sekretar Društva, Anka Stanojčić

Ljilja Lambić je čitala pesmu opravdano odsutne
Duke Veljković.

Predpraznično veče

Predpraznično veče.
Reših da veliko spremanje napravim,
da svaku fioku srca otvorim,
da izbacim svaku okamenjenu suzu,
svaki uzdah ustajali.
Da svaku grešku sačuvanu ispravim.
Da novoj meni, u novom danu, nazdravim.

Sve sam iz fioka izbacila.
Na stoljnjak uspomena izručila, na lice odlučnost nabacila.
Okrećem jednu po jednu u mašti.
Krenem pa bacim, pa u fioku vratim.
I onu koja mi se smučila.
Sve brže listam, samo muku da skratim.

Zašto sam ih čuvala do sada
Pitam tiho srce, da razum ne čuje.
Ovo mi isto tiho reče
da čuvam i dalje.
Sećanje ne mogu da zavaram
jer sve što je moje, tu je.
Fioku zatvaram.

Pripremam kolač
lep kao san.
Muziku puštam u sobu
da dočekam praznični dan.

Anka Stanojčić je pročitala priču "Lukavstvo"

Cvijeta Jurišević nakon opravdane pauze
ponovo recituje

Nastupili su Dušan Živančević,

Slađana Belko

, Svetlana Joksimović

Milivoje Jozić

Gordana Rusinkov-Marković

Slavka Stanikić

Zoran Škiljević

Ivan Despotović

Sandra Nogić

Stanko Janjušević

Vera Pavlović

Miša Lazar

Zoran Ilić

Kraj su zasladile Zorica Milosavljević
i Jagoda Nikačević

Videćemo se na promociji sledećeg broja časopisa!

Svi koji prate moj blog, znaju šta je to "Adligat", pa neću sada
posebno objašnjavati.

"Godišnja Skupština Adligata predstavlja najznačajnije okupljanje
osnivača, brojnih donatora i prijatelja Udruženja i pravi je prikaz
intelektualaca i književnika koji čine jedan od najvažnijih segmenata
srpske kulturne scene." Imala sam čast i zadovoljstvo da budem
pozvana i prisutna.

"Pre 3 dana je u Srpskoj akademiji nauke i umetnosti (SANU) održana
godišnja Skupština Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu
saradnju "Adligat".

Predsednik "Adligata" Viktor Lazić rekao je za Tanjug da je posebno
važno što je udruženje aktivno na međunarodnom planu, pa su
zahvaljujući tome samo ove godine stigle donacije iz 20 država.
Kako ističe, "Adligat" je bogat artefaktima koji su od izuzetne važnosti
za celokupnu kulturnu sferu, a jedni od najznačajnijih su pisma Nikole
Tesle, koja su otkupljena za muzeje ovog Udruženja."
"Adligat je u toku ove godine, između ostalog, nabavio ili dobio za
svoje fondove 20 pisama Save Šumanovića, pismo-naredbu Hajduk
Veljka Petrovića, prvi poznati rukopis Kneza Mihala Obrenovića na
prvoj srpskoj knjizi o policiji, logorsku prepisku Košanina..."

"Lazić je naglasio da je Udruženje Adligat jedna velika
porodica okružena istinskim zaljubljenicima u knjige i
kulturu, koja duboko veruje da ima šta da ponudi društvu."

"Herbert Štarmuler, novinar i predstavnik austrijske nevladine organizačije
Udruženje za energiju "Autarki" koji je za poslednje dve godine donirao
Adligatu 50.000 knjiga i napisao čitav niz tekstova za austrijske medije,
rekao je za Tanjug da je ovo Udruženje od posebnog značaja zbog ere
digitalizacije u kojoj se nalazimo."

"Adligat udruženje je u 2019. godini poklonilo 40.000 publikacija drugim
organizacijama, a najveće donacije otišle su u brojne škole, seoske,
zatvorske i bolničke biblioteke." Adigat je praktično podržao akciju
Srpskog lekarskog društva za osnivanje bolničkih biblioteka namenjenih
pacijentima, poklanjanjem velikog broja knjiga. Akciju je podržalo i
Društvo književnika Beograda doniranjem knjiga. Koordiniram ove dve
poslednje akcije.