Lastavica

Adligat: Tibetanske i druge priče

Književnost — Autor lastavica @ 06:07



Kao što sam obećala, nastavljamo priče iz Adligata. Čeka vas 
šest nastavaka. Jer kao što reče Gručo Marks:
"Pored psa, knjiga je čovekov najbolji prijatelj, ali pas se ne da čitati." 



Tajnim prolazom ušli smo u drugu prostoriju Adligata, 
sobu azijske književnosti, umetnosti i putovanja.



Faciniraju kamene knjige, s koricama od mermera, molitvenici 
s Tibeta. Kad se čitaju, ne jede se niti pije, 24 ili 28 sati!



Tri dame su lutke za indonežansko lutkarsko pozorište
koje nikad nisu igrale, inače bi, po predanju, ovde oživele...



Najlepši eksponat po meni je knjiga od svile, Sun Cu: "Umeće 
ratovanja", knjiga koju bi trebao pročitati svako ko želi izbeći 
sukobe u bilo kom aspektu života. Ova je pisana dvojezično, 
na engleskom i kineskom jeziku, a dobio ju je Boris Tadić pri 
poseti Kini. Naravno, mi je nećemo čitati na svili...


Slika na svili iz Kine, razigrani konji...


Kuran iz Azerbejdžana

Adligat: Knjige Afrike i Azije

Književnost — Autor lastavica @ 06:29




"Muzej knjige i putovanja
U muzeju se predstavlja razvitak štampe i pisane reči, različiti pojavni oblici 
knjiga u svetu, i prikazuje se razvitak i značaj knjige za ljudsku civilizaciju.
Muzej predstavlja strane države i kulture putem pre svega knjiga, a zatim
i drugih eksponata (predmeti, filatelija, numizmatika itd).
U našoj stalnoj postavci, između ostalog, možete videti: više od 300 knjiga
pre 1800. godine; knjige na štapićima od bambusa; magijsku knjigu iz 
džungle indonežanskog plemena Batak čiji su listovi napravljeni od 
palminog lišća, a korice od kostiju; knjigu na papiru napravljenom od
slonovog izmeta; jestivu knjigu od pirinča; knjigu na najkvalitetnijoj svili;
pribor za pisanje knjiga od tikovog drveta iz Mjanmara; kolekciju više 
stotina minijaturnih knjiga, od kojih je najmanja veličine svega 3,5 milimetara;
knjige sa rezbarenim koricama od drveta; knjige sa listovima od tikovog
drveta i od ručno pravljenog papira iz raznih azijskih i afričkih plemena;
molitvenike sa Tibeta sa koricama od mermera, iz Mongolije sa ukrasima 
od žada..."



Počinjemo šetnju kroz Muzej knjige i putovanja u Adligatu. Prva je 
soba iz Afrike i Azije.


Gledamo knjige iz Etiopije, koričene u ovčju kožu. Ne piše se godina
izdanja, nego se po mirisu kože određuje koliko je knjiga stara.


Idemo u Aziju. Knjige od tikovog drveta služe i kao lepeze.


Knjiga bustrafedan čita se u cik cak kako reka teče.


Molitvenik iz Mongolije sa žadom. Žad pojačava 
snagu molitvi!


Knjiga od pirinča, u slučaju gladi može se pojesti. Ova srećom
nije pojedena!


Knjiga od papira pravljenog od slonovog izmeta


Crtež slonice stare tri godine! Zar nije talentovana?


Molitvenik s Tibeta koji se drži u levoj ruci, a desnom se 
okreće i izgovara molitva.



Pogledajte, unutra je svitak.


Knjiga od tikovog drveta iz Mianmara sa osam strana za osam
dana (sreda je podeljena na dva dana). Čitaju se obe strane.





Strip za nepismene, star 200 godina, ručno rađen.


Rečnik arapsko- francuski iz 1871.godine, u kojem su fotografisani 
rukopisi (legat Darka Tanaskovića).


Sada ćemo proći kroz tajni prolaz, koji ne smemo snimati, da ne
pokvarimo iznenađenje onima koji će tek doći ovde. Dođite
i prođite i vi! Priču nastavljamo u sledećoj sobi.

Znate li šta je adligat?

Književnost — Autor lastavica @ 06:26



I ode "Izletnik" u Adligat. Možemo trolejbusom 41, od početne stanice 
pored Narodnog pozorišta



...pa u daljini vidimo GAB i Hram Sv. Save


Prolazimo VMA



i stajemo u Paunovoj kod okretnice tramvaja, pa desno ulicom
Josipa Slavenskog kroz stidljivo proleće



...do adrese Josipa Slavenskog 19a. 



Na tabli piše:
Udruženje Adligat
Biblioteka Lazić (od 1882)
Muzej srpske književnosti
Muzej knjige i putovanja
Beograd


A sada, ulazimo u čarobni svet koji prevazilazi sva naša očekivanja.
Zaljubljenik u svoj posao, Aleksandra će nas opčiniti svojm pričom
pa ćemo je pratiti i slušati pažljivo.


"Adligat = nevladino, neprofitno Udruženje građana, koje se bavi 
unapređenjem srpske kulture, umetnosti i međunarodne saradnje.
Naziv Udruženja Adligat potiče od stručnog bibliotečkog termina 
koji označava više raznolikih knjiga povezanih u jedne korice. 
Taj naziv je za nas simbol povezanosti ne samo više knjiga u
jednim koricama, već više generacija, kultura, zemalja i naroda 
pod jednim krovom, u jednoj instituciji."


Samo ću vam zagolicati maštu knjigama na koži iz Afrike, a onda 
ćemo prošetati celim muzejom. 

Nastaviće se...

Kavalaric

Književnost — Autor lastavica @ 14:47



Verovatno ste čuli za ovu knjigu od Boruta. Znala sam dok ju je 
Marino Srzić pisao, čitala sam je u rukopisu i jako se radovala
njenoj objavi. Nažalost, nisam bila u prilici da dođem na promociju
u Makarskoj, iako me je Marino pozvao na vreme. Bilo je prepuno, 
čula sam, i u Makarskoj i u Splitu.



Marino je kao pravi prijatelj našao načina da knjiga stigne do mene
i poslao je po svom drugu. Danas mi je stigla u ruke.
Ne možete zamisliti koliko sam joj se obradovala.
.


O čemu piše "Kavalaric"? Predgovor počinje rečima:
"Kavalaric Marina Srzića neobična je knjiga, na prvi pogled album 
s originalnim komentarima, intimni dnevnik koji iščitavanjem
postaje slojevita kronika kale kazivana iz perspektive dječje 
svijesti u odrastanju.
Kavalaric u standardnom hrvatskom jeziku znači vrtuljak koji 
se dakako u knjizi može iščitavati na stvarnoj i metaforičkoj razini."





Ko poželi ovu knjigu, može kontaktirati Gradsku knjižnicu u 
Makarskoj, gde Marino radi :)

Reč je o ljubavi

Književnost — Autor lastavica @ 10:16



Prvi redovni sastanak Društva književnika Beograda (DKB)
u novoj godini posvećen je ljubavi. Ima li bolje teme? Veče 
otvara predsednik društva, a dalje vodim ja, kao sekretar 
društva i voditelj. 




Počela sam je svojom pesmom:


Volim da volim

Ma ko ti kaže
da tebe volim?
To ti ni ja sama
nikad nisam rekla.

Kroz tebe ja volim
ljubav lepu, čistu,
u tebi ja volim
samo da volim.

I kad odeš dalje,
kad odem i ja,
ljubav će samo
promeniti mesto

I kad neke druge 
ja zavolim oči
to je samo ljubav
u novom odelu.

Bogatstvo DKB je u različitosti, mnogo odličnih pisaca različitih 
stilova. Vredelo ih je čuti. Zoran Ilić:


Ljubomir Vujović, laureat mnogih pesničkih 
takmičenja:


Gordana Marković


Jedna od glavnih impresija večeri bio je mladi Miloš Nastić sa
svojom pesmom "Ljubav u jednom smeru"


prosuo bih hiljade reči cveća
pa i cvetne to su samo reči
skinuo najsjajniju zvezdu
i najsjajnija to je samo zvezda
poklonio najlepšu pticu
i najlepša to je samo ptica
al' ne možeš je naterati da te voli

kleknuo bih... molio kukao drhtavom
rukom njen skut... dopustila bi ti to
onako iz milosti...
al' ne možeš je naterati da te voli

prošetaće sa tobom
popiti kafu čitaćeš joj Prevera možda
onu čuvenu „obletao je oko nje“ da ona
ti pristaje... ti si obletač van
domašaja srca ljubavnik uspomene
al' ne možeš je naterati da te voli

ubićeš cvet svež još živ uroniti u njenu
kosu nasmejaće se mirisaće ga reći hvala
al' ne možeš je naterati da te voli

plakaćeš noćima kako su to teške noći
istinite pune njenih slika ljubav tada teče
tada je najviše voliš... voliš je teško a voleo bi
da prestaneš da je voliš...voleo bi

želiš da se naljutiš... kažeš bludnice
huljo surova dušo pa opet plačeš pa voliš
pa se sećaš kako ste se upoznali sećaš se
poljubaca... mirisa usana i voliš i voliš u
sećanju voliš ludo voliš pametno voliš
sa boli voliš bez boli voliš beznadežno
al' ne možeš je naterati da te voli

u jednom trenutku ustaješ... pišeš joj pesmu
u četiri ujutro drugu pesmu petu desetu
voliš te pesme sve pesme njoj su predivne
čitaš ih voliš je voliš je kroz pesme
voliš je kroz snove svi snovi sa njom su
predivni najlepši snovi najlepše pesme
reći ćeš u njima „ljubavi moja volim te“
al' ne možeš je naterati da te voli


Vera Pavlović


Miša Lazar


Mirjana Novokmet


Srđan Simeunović Sendan, prethodni predsednik DKB
i glavni urednik časopisa "Balkanske vertikale"


Zlatibor Radovanović


Gost večeri Slađana Belko pročitala je pesmu crnogorskog
pesnika Borisa Jovanovića Kastela kao njegov pozdrav.





Ogledalo istine

Književnost — Autor lastavica @ 18:13




U Udruženju književnika Srbije održana je promocija knjige pesama 
akademika med. Vladimira Jokanovića pod naslovom „Ogledalo istine” 
22. decembra 2017. godine u 12 časova.


Za promotivnim stolom sede autor prof.dr Vladimir Jokanović,
recenzent Radomir Andrić, glumica Jelena Jovanović Žigon.,
prof. dr Jovan Striković i voditelj Miljurko Vukadinović. 
Pred njima su biste Isidore Sekulić i Vladete Jerotića, koje
je izvajao Vladimir Jokanović.


Jelena Jovanović Žigon nadahnuto čita pesme koje lako 
nalaze put do srca.


Miljurko Vukadinović najavljuje recenzenta.


Radomir Andrić nam kazuje kako je shvatio pesme Vladimira 
Jokanovića


Prof. dr Jovan Striković, neuropsihijatar i pesnik


Konačno nam se obraća autor, prof. dr Vladimir Jokanović 


Ostaje da knjigu ponesemo kući i da na miru uživamo u 
svetu poezije Vladimira Jokanovića, hirurga, pesnika i vajara.


Samo bez mene

Trgujte sa životom kako vam je po želji
Menjajte ga za slavu i večnost
Samo bez mene

Sakrivajte grehe u nevidljivost
Sramotu zavijte u celofan
Bednima prodajte nade
Samo bez mene

Grabite sve što vam ne treba
Jurite za onim što stići nećete
Samo bez mene

Pobedama zovite vaše neuspehe
Plemenitošću krstite vaše zloćine
Uđite u istoriju, kupite večnost
Samo bez mene

Odletite u vasionu, osvojite kosmos,
Stanujte na zvezdama, Legendama ukrasite život
Samo bez mene

Društvo živih pesnika

Književnost — Autor lastavica @ 13:58



Društvo književnika Beograda (DKB), čiji sam sekretar, odlučilo je
da u svoje redove primi dva pesnika i jednog proznog pisca.
Predstavljanje je zakazano u biblioteci "Đorđe Jovanović".



Pisci su spremni


Predsednik DKB Zoran Ilić otvara sastanak.


Reč daje moderatoru, tj meni.


Prvi na redu je Ivan Despotović, pesnik, 
prozni pisac, esejista, već ovenčan 
nagradama, urednik za poeziju u DKB 
časopisu "Balkanske vertikale"..


Predstavlja nam se prozni pisac Zoran Škiljević, sa već 
četiri knjige.



Šlag na tortu je netipični mladi pesnik Miloš Nastić, 
čije su pesme prisutni tražili na bis.



Tako različiti, tako originalni i svoji, ova tri pisca lepih imena i već 
impozantnog stvaralašta obogaćuju DKB i srpsku književnost.

Promocija knjige

Književnost — Autor lastavica @ 06:16



Pa reći ćete, bila je. Tačno, u pravu ste. Na prvoj promociji moje
četvrte knjige "Bluz" u junu, odmah po izlasku iz štampe, nije
bilo mesta za sve koji su želeli da prisustvuju i odmah je
zatraženo da organizujem i drugu nakon letnje pauze.



Ovog puta mesto održavanja bile su prostorije Udruženja Kragujevčana
i prijatelja Kragujevca, čiji sam član (kao prijatelj). Događaj su zajedno
organizovali Udruženje i moje matično DKB - Društvo književnika
Beograda, koje je izdalo ovu knjigu.



Promociju je otvorio predsednik Udruženja, Zoran Matović ,
i kasnije nadahnutim izborom nadopunjavao čitačice.


Vodila ju je Gordana Radović, profesorka zadivljujuće
elokvencije i harizme.



Profesor Ignjatović, književnik i književni kritičar. dao mi je
neočekivani kompliment, upoređujući moje priče s pričama velikog
Čehova. Na kraju je izdvojio "Naopaku pesmu" i preporučio
knjigu kao recept rešavanja večnog nerazumevanja među polovima.



Knjiga "Bluz" je posvećena mojim prijateljicama, a deo njih bile
su čitačice.


Dok su se gosti poslužili domaćim izborom pića, oni koji nisu još
dobili knjigu, sačekali su svoj red da je dobiju.



Izletnici su začinili sve. Kako bi moglo bez zajedničke fotke?


Kad nas pesma potpiše...

Književnost — Autor lastavica @ 06:40



Boris Jovanović Kastel
(slika s neta)






Pesnik Boris Jovanović Kastel je uz ovaj video napisao:
"Kada budvanski osnovci u renesansnim odeždama na prigodnoj 
manifestaciji čitaju moje pjesme "More u džepovima " i "Bonaca" 
pod zidinama, zahvaljujući koleginici Zorici Joksimović, pomislim 
da za poeziju ima nade."

-Ima nade za dobru poeziju, opstajala je i opstaće,
odgovorila sam.

- Anka, to je pjesma iz knjige Ručak na hridini objavljene i na 
slovenačkom jeziku. Evo je u pdf formatu pa pogledaj ako imaš 
vremena

-Hvala Ti na ovoj poetskoj gozbi 

-Hvala tebi. I ostale knjige, neke u pdf formatu a neke u issuu
verziji, možeš naći na sajtu.

-Biće mi zadovoljstvo 

I ostade mi pogled na: 
"Ali ako me more
otuđeno i naslijeđeno
zbog nekoliko nevinih pučina
ostavi..."

-Da, Anka, često prepoznam svoje stihove iako niti jedan ne znam 
napamet niti navesti pjesmu u kojoj knjizi je zastupljena. Čudno ali je tako.

-Ni ja ne znam svoje pesme napamet. Samo jednu, jer je moj simbol. 
Pesme iznedrimo u trenucima inspiracije, one su neponovljive 
kao i taj trenutak i čemu ih pamtiti?

-Baš tako. U pravu si i ti to razumiješ odlično.

-Ne možemo pisati jer to hoćemo, nego samo onda 
kad se pesma sama piše..

-I nas samo potpiše...

-Divno nadopunjena misao :) 



MORE U DŽEPOVIMA

Kada se vratio sa južnih mora,
govorio je ulicama Cetinja –
Ja sam Venecijanac,
ja sam Venecijanac iz doba Vivaldija
i donosim vam more u džepovima.
Svi su mu se smijali.
Kad Cetinje zimi poplavi
i ostanu da vire samo stare
crnogorske zastave sa malteškim krstom,
svi su ćutali i molili ga
da vrati more odakle ga je donio.
Ali džepovi su bili šuplji...

(Boris Jovanović Kastel

"Autora pjesme kritika smatra najznačajnijim crnogorskim pjesnikom 
mediteranske provenijencije")

Balkanske vertikale

Književnost — Autor lastavica @ 05:30

Izašao je četvrti broj broj časopisa za angažovanu književnost,
„Balkanske vertikale”.



Časopis izdaje Društvo književnika Beograda.


Urednik za poeziju Ivan Despotović čita časopis


Reč glavnog i odgovornog urednika časopisa:

„Balkanske vertikale” su časopis za angažovanu književnost, glasilo Društva Književnika Beograda, koje okuplja oko sto članova. 
Objavljen je četvrti broj i ono što je za pohvalu, još uvek ne kasnimo sa izdanjima, a znamo da velika većina književnih i naučnih časopisa kasni zbog pomanjkanja finansijskih sredstava. 
Prvi broj Balkanskih vertikala je objavljen početkom 2016. godine i izlazi na svaka četiri meseca. Ovaj časopis se bavi pre svega totalnom književnošću, znači književnošću koja barata egzistencijalnim životnim pitanjima, prikazujući stvarnost brutalno iskreno, bez straha i kompromisa. Bavi se položajem književnika u Srbiji, odnosom društva prema njima, književnom i kulturnom birokratijom, društvom u celini. 
Glasilo je podeljeno po rubrikama, a na naslovnoj strani najčešće je neki angažovani crtež, slika, karikatura, koja simbolički prikazuje naš položaj u vremenu i prostoru. Ima svoj uvodnik, najčešće neki angažovani tekst o našoj stvarnosti, tu su i zapisi sa interneta, angažovani prozni tekstovi, kratke priče, u svakom broju prikazujemo naše nagrađene članove, dajemo prikaze izdanja Društva književnika Beograda, poeziju naših članova, tu je i tema broja, kao i rubrika „Satira ili stvarnost”. 
Koristi se i ćirilićno i latinično pismo, u zavisnosti od želje autora teksta, a objavljujemo autore sa balkanskih prostora i to najviše u satiričarskom delu časopisa, gde su zastupljeni naši najpoznatiji aforističari. Tu su i satirične pesme, priče, koje upozoravaju i ohrabruju, daju nadu u istinu i otkrivaju ono što drugi ne smeju. 
To je i najveći kvalitet ovog časopisa. Sve ono o čemu se govori a ne sme biti napisano u drugim književnim časopisima, ovde se nalazi, i naši čitaoci jedva čekaju da vide novi broj. Naše glasilo je imalo promocije na značajnim mestima: u Banskom dvoru u Banja Luci, u Udruženju književnika Srbije, bibliotekama Beograda i šire, u Crnoj Gori i drugim susednim državama. 
Balkanske Vertikale su Beograd, Banja Luka, Bijeljina, Berane, Bitola, Beč. Balkanske vertikale su čovek u pravom smislu te reči. 

Urednik časopisa „Balkanske vertikale”
Srđan Simeunović Sendan


U ovom broju jedan od Vertikalinih laureata sam i ja :)



Promocija

Književnost — Autor lastavica @ 05:34


Pa, da pozovem goste! Promocija je uredno najavljena
u listu „Politika" kao „predlog za večerašnji izlazak".


Knjiga je spremna


Mesto je poznato, tu se često održavaju razne umetničke 
promocije. Gospodin Dragan Pantović trudi se da se u klubu
uvek može nešto lepo videti, čuti, a i popiti...



Bilo je to veče pozitivne energije, mnogo dragih lica koja
su došla da podele sa mnom radost objave četvrte knjige
„Bluz". Većina je bila i na prethodnim promocijama.


Moj tim snova je spreman. Počinjemo.



Nakon otvaranja večeri, pročitala sam predgovor, koji objašnjava
sadržaj i suštinu knjige.


Nakon toga smo sin i ja otplesali bluz, da bi svi shvatili kakav 
je to ples. Prisutnim plesačima nije bilo potrebno objašnjenje,
ali većini drugih jeste.







Moje blogerice su tim kakav se samo poželjeti može. Naizmjenično
su kazivale pjesme ili priče iz knjige.





Ali bilo je dovoljno posla i za mene:)



Na kraju potpisivanje knjige...posveta svakom drugačija...



A ni „Politika" na kraju balade nije ostala ravnodušna...


Vruća knjiga

Književnost — Autor lastavica @ 05:57

Na prvi pogled, ima li bitne razlike između ove dve fotografije
koje su naslovne fotke moje FB stranice?




Ima, razlika je u jednoj knjizi. Četvrtoj po redu.
Posvećena je mojim prijateljima, poimenice.



Tu je, još vruća iz štamparije, promocija je zakazana...
Pričaćemo o njoj kad prođe.
Poželimo joj srećan put u poglede i srca čitalaca!



Smešna nedelja

Književnost — Autor lastavica @ 05:34







Šiša Mujo na Baščaršiji mušteriju, a Haso proviri, pa pita:
-Jel' gazda Mujo, kad bi me mog'o ošišat'?
-Za dva sahata, neb' moglo prije.
-Hajd' uzdravlje!
I nema Hase dva dana, a onda opet ista priča...
-Za sahat i po dođi, veli mu Mujo...
Opet ga nema koji dan, pa kad dođe ponovo će:
-Kad bi moglo?"
-Za sahat".
Ode Haso, a Mujo zovne šegrta:
-Kemo, sine, deder vid' kud ide ova budala, kad se ni 
jednom ne vrati na šišanje".
Ode Kemo i vrati se, a sve se smijulji...
-Đe ode, Alaha ti, ona budala?
-Kod gazdarice, gazda.

Mali Muhamed, koji se zajedno s roditeljima doselio u Švedsku, pođe 

u 1 razred u školu. Učiteljica mu kaže:
- Hajde da budeš pravi Šveđanin i da se zoveš Sven!

Mali ode kući i kaže roditeljima da je postao pravi Švedo i zove se Sven!
I mama i tata ga išamaraju! Sutra u školi pita učiteljica:
- I, kako se osjećaš kao pravi Šveđanin, Sven?
- Ma nikako!
- A zašto?
- Ma juče sam dobio batine od 2 muslimana!


U prodavnicu ulazi kupac i gleda nameštaj. 
Nameštaj je vrlo kvalitetan i veoma skup. 
U jednom trenutku kupac upita da li bi mogao kupiti polovinu jednog masivnog radnog stola. Prodavac mu odgovori da mora da proveri sa šefom i uputi se u šefovu kancelariju, ali nije primetio da za njim ide i kupac. 
Otvori vrata šefove kancelarije i kaže: 
- Imam jednog idiota u radnji koji hoće da kupi pola stola!
U tom trenutku primeti zabezeknuti izraz na šefovom licu koji je 
iza prodavčevih leđa ugledao kupca. 
Prodavac se okrene i mrtav hladan doda: 
- A imam ovde i jednog izuzetnog gospodina koji hoće da 
kupi drugu polovinu stola.
Kada su prebrodili ovu situaciju, šef se okrene prodavcu: 
- Stvarno svaka čast, nisam mislio da ćete se izvući iz jedne 
tako nezgodne situacije. Kako se zovete, odakle ste poreklom?
- Zovem se Milutin, ja sam iz Niša, grada punog sjajnih fudbalera 
i jeftinih kurvi!
- Zaista? -suvo će šef. - Moja žena je iz Niša. 
Prodavac bez promene u licu upita:
- Stvarno?! A za koji klub igra?

Kragujevčanstveno veče

Književnost — Autor lastavica @ 14:53

U Udruženje Kragujevčana i prijatelja Kragujevca ušla sam pre
šest godina da vodim veče lekara pisaca i jednostavno ostala.
Usvojili su me kao svoju i tu se u svim programima osećam kao 
dobrodošla.



Prof. Gordana Radović izuzetno vodi sve književne programe
u Udruženju. Dama koja pleni šarmom govori 12 svetskih jezika.


Moje knjige sa plesnim imenima ("Valcer", "Rumba" i "Tango")
nosila je na Kubu i pripremala je veče u postojbini rumbe, salse
i ča ča ča. 



Predsednik Udruženja Zoran Matović otvorio je veče
i spontano se uključio u izbor i čitanje pesama i priča.




Moja prijateljica dr Ljiljana Lambić na poseban način je izvela
priču "Kaleš bre Anđo", pevajući najteži deo.


Kasnije je pročitala još jednu priču i pesmu.


Sala je bila puna, raspoloženje izuzetno, gosti zadovoljni.
Veče koje ćemo, verujem, svi pamtiti.


Potpredsednik Društva književnika Beograda, čiji sam član,
pohvalno se izrazio o mom stvaralaštvu.


I kako reče predsednik Udruženja, bilo je kragujevčastveno!
To znači, veličanstveno na kragujevački način.



DKB nakon 4 godine

Fotografija, Književnost — Autor lastavica @ 05:54

Društvo književnika Beograda (DKB) nastalo je na inicijativu prerano
preminulog književnika Tomislava Miloševića pre četiri godine. 
Vreme je za izbornu skupštinu i izbor novih ljudi koji će nastaviti
uspešno započeto.


Sekretar DKB ostaje Biljana Kotur.


Srđan Simeunović Sendan podnosi izveštaj o radu 2013-2017.
Mnogo započeto, mnogo urađeno, ima se šta nastaviti.



DKB objavljuje časopis "Književne vertikale", čiji će urednik sada
biti Živojin Ivković.


Srđan Simeunović Sendan ostaje 
urednik časopisa 
"Balkanske vertikale" .


Novi predsednik DKB je Zoran Ilić. Srećan i uspešan rad!
Dobio je tri podpredsednika.


Izabran je novi Upravni odbor, i ja u njemu. Evo dobrih
saradnika: Zoran Ilić, Divna Bijelić, Živojin Ivković i 
Biljana Kotur.


Stari blogerski duo, Biljana Kotur i moja malenkost.



«Prethodni   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Powered by blog.rs