Lastavica

Nedelja je, vreme za Lastosmeh

Jednom je ženska nervna ćelija zabunom došla u mušku glavu.
Gledala je okolo i osvrtala se po muškoj glavi, ali bila je prazna.
-Hej, ima li koga ovde? - vikala je ženska nervna ćelija.
Počela se već zabrinjavati i osvrtati se, malo je jače zavikala:
- HEJ, postoji li ovde koja živa ćelija u mozgu, javite se!?
Niko nije odgovarao, već se počela osećati jako usamljeno i
pokušala je i poslednji put da jako zavapi...
-Hej, ima li uopšte koga ovde??!!!
Napokon je čula glasić, vrlo udaljen od nje, kako govori:
-Mi smo svi dole! Dooole!

Odlučio Mujo položiti vozački, pa upiše autoškolu i na jednom satu
vožnje stane na benzinskoj pumpi. Dođe do njega prodavač da mu
natoči gorivo i kaže mu kroz otvoren prozor:
- Jarane, moraš ugasit' motor!
Mujo se nasmeja:- Jarane, ugašen je, to se instruktor trese!

Bio mali Ivica na satu vjeronauke i kaže veroučiteljica:

- Neka svi dignu ruke koji žele ići na nebo.
Svi su dakako digli ruke osim Ivice. 

- Zar ti ne želiš na nebo?
- Mama mi je rekla da posle veronauke odmah dođem kući.

Mladi lekar dođe da radi na selu kako bi zamenio starog lekara
pred penzijom. Stari lekar predloži mladome zajedničke kućne
posete kako bi se ovaj upoznao s meštanima.
U prvoj kući je mladi lekar pažljivo slušao kako stari lekar i sredovečna
gospođa raspravljaju o vremenu, o unucima i najnovijim crkvenim novostima.
Nakon nekog vremena stari lekar upita gospođu kako se oseća.
Ona odgovori kako ima lagane bolove u trbuhu. Lekar na to odvrati kako je
sigurno preterala sa svežim voćem. Nakon izlaska iz kuće mladi lekar upita
staroga kako je tako brzo postavio dijagnozu bez da je uopšte pregledao ženu.
" Nisam je ni morao pregledati. Sigurno si primetio da sam ispustio stetoskop
na pod. Kad sam se sagnuo, pogledao sam uokolo i opazio dvadesetak
kora od banane u kanti za otpatke. To je moralo uzrokovati nekakve smetnje."
Zadivljeni mladi lekar upita starog može li on pokušati postaviti dijagnozu u
sledećoj kući i ovaj pristane.
U sledećoj kući živela mlađa udovica. Nakon par minuta razgovora o vremenu,
deci i crkvenim novostima, mladi lekar upita udovicu kako se oseća u zadnje vreme.
Ona odgovori da je vrlo umorna i da nema energije kao nekad.
Mladi lekar nakon toga reče kako se ona sigurno preopteretila radom za
crkvu te bi bilo dobro da se malo odmori od toga.
Kad su izišli iz kuće stari lekar reče kako je dijagnoza verovatno tačna,
ali ga zanima kako je mladi kolega došao do toga.
" Baš kao vi, ispustio sam stetoskop na pod. Kad sam se sagnuo da ga uzmem,
ugledao sam sveštenika kako se skriva ispod kreveta."

Subota je, vreme za još malo koronskog humora uz Lastosmeh

Ponosno iznad Makarske uzdiže se planina Biokovo, u svojoj
veličanstvenoj lepoti. Najviši vrh koji se vidi sa nivoa mora je
Vošac, 1421 m, a ne vidi se najviši vrh Sv. Jure 1762 m.

Ulaz u park prirode Biokovo.

Krenuli smo u osvajanje Biokova autom i manje nogama.
Po vrelom danu ova je kombinacija primerena našim
godinama. Imamo najboljeg vodiča, koji Biokovo poznaje
kao svoj džep..

Put je vrtoglav i divan je pogled na Brač.

Kako je dugačak Hvar! I Korčula iza njega.

Kavu pijemo u etno restoranu na putu za Biokovo.

Idemo dalje. Samo je kamen oko nas... staze ne baš
lake za šetnju.

Kamena čarolija u punoj lepoti...

Vošac ili Sv.Jure? Prvo ćemo do Vošca.

Kolima stižemo do parkinga odakle ćemo pešice kroz kamenjar
do vidikovca Štrbina 1338 m (ispod vrha od 1421 m).
Možemo na sam vrh ili na vidikovac. Radije ćemo do vidikovca.

Ovde ima poskoka, ali srećom ih nismo srele.

Svuda oko nas surova lepota.

Nudi nam spuštanje do sela Makar i Kotišina. Ne, nećemo.

Stigle smo na vidikovac Štrbina, 1338 m.

Odavde puca prekrasan pogled na Makarsku, Brač, Hvar, Korčulu,
u daljini Vis.

Uh, kakve biokovske vrleti!

Vraćamo se, pa ćemo nastaviti put do vrha Sv. Jure.

Vrtače su dobro obrađene.

Planina je nepristupačna, divlja i divna

Vrh se vidi, i konopci koji u snježnim danima označavaju
kraj uskog puta.

Nastavljamo serpentinama na vrh Sv. Jure. Naš vozač vozi
vešto i manevriše da bi se mimoišao na putu koji je samo za
jedna kola, a koji je vojska probila 1964.godine.

Nije za one koji pate od vrtoglavice.

Daleko su more, Brač, Hvar...

pa samo Brač...

Serpentine i Hvar...

Na vrhu Sv. Jure su TV toranj i crkvica Sv. Jure. Dozvoljeno
je samo kratko zadržavanje.

Impozantna visina od 1762 m je za poštovanje.

Uspomena s TV tornjem...

S koje ćemo strane na Hvar? Sa zapadnog rta? Onda ćemo
ući u Jelsu. Bližimo se Hvaru.

Ostajemo jedan sat u Jelsi.

Dovoljno za šetnju

Pa kroz lavirint kala

Vreme je za sladoled

... i da poslušamo klapu koja vežba.

No baš zbog te klape zanela sam se, prijateljice takođe,
i mi smo zakasnile na brod. Već se okretao u luci... Srećom nas je
kapetan spazio i vratio brod. Eto, prvi put u životu kasnim, i to
se nekad mora desiti!

A na istočnoj punti Hvara je Sućuraj i moje detinjstvo. Do Sućurja se
najlakše dolazi trajektom iz Drvenika. Kad se iskrcate iz trajekta
već ste u Sućurju, trajektno pristanište je jako blizu centra mesta.

Trajekt polazi iz Drvenika

Pola sata prijatne vožnje.

Vidimo prekrasnu Lanternu Sućurja na punti Hvara.

Evo Sućurja, preslatkog mestašca na punti Hvara.

Kako volim ove stene!

Groblje gdje moji dragi spavaju večni san...

Tvornica koja je hranila selo, sada skromno ribogojilište.

Ovde su moji... Kod Fortice.

Fortica

Mesto gdje svaki deo podseća na detinjstvo. Ovde sam
provodila mnoga leta kao dete, u mom siromašnom, ali
nesputanom detinjstvu.

Prođimo Gornjom Bandom do mojih

Šetamo divnim mestom mog detinjstva, Sućurjem. Nazvano
je po zaštitniku mesta, Sv. Jurju (Đorđu).

Ovdje su me u petoj godini za pletenice izvukli iz mora ispred
parobroda koji polazi.Tada mi je duga kosa spasila život.

Obožavam ove kamene stepenice koje vode u Gornju bandu

Delimično je sačuvana i stara venecijanska tvrđava ("fortica")
iz 1613. godine.

Eh, geni moji od kamena i mora...

Ovdje ćemo položiti cveće...

Šetam prijateljice do Lanterne, u kojoj sam se igrala kao dete,
jer mi je barba bio svetioničar, a sada je to kuća za odmor.

Nastavljamo do kamene plaže Bilina.

Evo mesta za pravi odmor...

Ručak s pogledom na trajekt, pa još malo šetnje.

Nastavljam pokazivanje Sućurja. Obilazimo Gornju bandu,
posećujemo kuću u kojoj smo nekad živeli. Kapar ju je prekrio.

U Gornjoj bandi divne kamene kuće propadaju i kapar
ih osvaja

Gustirna je još tu, iz vremena dok selo nije imalo vodovod

Idemo do luke

Galebovi se odmaraju na moru

Kad ribar čisti ribu, bit će ručka i za galebove i za mace.

Idemo u Donju bandu.

Trajekt se vraća u Drvenik.

S ponistre se vidi - ne Šolta nego Korčula i Pelješac.

Dragulj Brača je Bol. Uplovljavamo u Bol na Braču

Imamo puna tri sata za obilazak, kupanje, ko šta voli.
Ukrcavamo se u taksi brodić, 20 kn vožnja do Bola.

Nad Bolom se uzdiže Vidova gore. Ovo je raj za surfere

Stižemo na Zlatni rat, jednu od najlepših plaža sveta.

Ako vetar duva na jednoj strani, prođimo kroz šumu na drugu
stranu plaže, gde vetra nema.

Uživamo u kafiću na plaži

Vraćamo se taksi brodićem u grad Bol

... i obilazimo ga.

Doviđenja, Bole!

Ima još mnogo lepog na Braču da se vidi: Bobovišća

Ložišća

Milna

Osibova

Nerežišća

Cerinić

Dol i kolač hrapoćuša

Sumartin

Supetar

Pučišća

Selca

A mogu i lignje... ako nema zubaca

Svake godine "Izletnik" obeleži svoju slavu, prenos
moštiju Sv. Nikole, 22.maja.

S obzirom na još važeće mere opreza u vezi s pandemijom,
okupili smo se u porti Vaznesenske crkve u njenom ružičnjaku.

Slavu smo obeležili kako priliči, a domaćin slave bila je Maja
Velimirović.

Veselo druženje nastavili smo u skromnim prostorijama
Izletnika.

Nedelja je, vreme za Lastosmeh

-Doktore, dođite odmah, mojoj tašti je pozlilo!
-Samo mirno, kažite mi koje simptome pokazuje!
-Počela je da pravi pauze dok govori!

-Tata, jutros kad si otišao na posao, kod mame je došao
jedan ekolog
- Kako znaš da je ekolog?
- Pitao je da li je vazduh čist!

-Zamisli, moj verenik svima priča kako će oženiti najlepšu
devojku u gradu!
-Ma, baš te briga, naći ćeš drugog. Nisi ni ti ružna!

Subota je, vreme za Lastosmeh

Bez fizičke distance

Da li je dovoljno reći da je Makarska najlepše mesto na svetu,
gde sam rođena 100 m od mora? Dovoljno.

Smatraju je najlepšim malim gradom na Jadranu, a mene ne morate
pitati da li tako mislim, meni je svakako najlepša. Tu sam rođena,
100 m od mora, u nekadašnjoj bolnici koja je bila u krilu franjevačkog
samostana. Danas je to ponovo samostan, a bolnica je premeštena
pa ukinuta.

Makarska je dobila ime po selu Makar. Smestila se na padinama
visokog Biokova koje kao da izranja iz mora i štiti svoju mezimicu.
Nastala je se u prirodnoj luci između dva poluostrva, Sveti Petar
i Osejava.

Svom prelepom položaju zahvaljuje omiljenost među turističkim
destinacijama. Centar je Makarske rivijere, skupa gradića dragulja
na Jadranu. Danas ima oko 12000 stanovnika.

Njeno srce je Kalalarga, stara široka ulica, sa kaletama koje se
granaju iz nje.

Tu smo svraćale i na gastronomska uživanja u restoranu „Gastro
Diva“, koji je osnovala bivša blogerka.

Ulica izlazi na centralni Kačićev trg, nekad sa velikim vrtom, đardinom,
a danas je to kamena letnja pozornica.

U centru trga je spomenik fra Andriji Kačiću
Miošiću i crkva Sv. Marka.

Morate prošetati rivom i dočekivati brodove.

Na rivi svakako trebate videti spomenik turisti, delo vajara
Nikole Šanjeka. Lokalni galeb Jura, važna turistička
znamenitost, pokazuje grad upravo prispeloj turistkinji.

Nezaobilazan je legendarni brod „Makarski Jadran“ kojim upravlja
kapetan Mito Mravičić. U letnjoj sezoni brod vozi turiste po ostrvima,
a zatim se na njemu večerava bogat riblji izbor.

Prve večeri smo pozdravile šarmantnog kapetana (mog
školskog druga) i njegovu dragu suprugu.

Makarski Jadran je najveseliji brod za koji ste čuli. Isplovljava uz
muziku i celo vreme plovidbe kapetan Mito pušta muziku posvećenu pojedinačno svim nacijama na brodu.

Novijeg je datuma lukobran koji je pregradio i zaštitio makarsku
luku, a sada je nastavak šetališta i mesto odakle se prave lepe
fotografije Makarske.

Smestiti se možete u luksuznim hotelima

i u privatnim apartmanima, od kojih svakako
preporučujem apartmane Tamburović.

Kupati se možete na Osejavi, na velikoj gradskoj plaži,

na lokalnim plažama, na kamenim plažama Sv. Petra
i na plaži Nugal.

Čarobni svet školjki je davno očarao fra Jure Radića, naučnika
svetskog glasa, koji je osnovao Malakološki muzej Makarska.

To je je moj svet od malena i nema prostorije u mom domu u
kojem nema bar jedne školjke. Unuke sam od najmanjih nogu
učila kako se u njima "sluša more" i to im je omiljena zabava.
Slušate li vi more u školjci?

"Nima svita do Splita" , to znate. E pa nema.

Grad ispod Marjana uvek je imao nešto svoje, posebno

U splitskoj luci uvek je živo.

Je li ovaj jedrenjak stigao s Kariba?

Ovo je poznati deo Splita, Prokurative.

Idemo sve do kuće na kamenu s kaparom u delu Matejuška.

Zar nije kapar božanstven? Obožavam ga.

Riva je Splitu najvažnija, naravno. Popićemo kafu u
kafiću „Adriana“, pa ćemo nastaviti šetnju Splitom

Ivan nas vodi u Dioklecijanovu palatu.
Dioklecijan je dao da se ova velika palata sazida kako bi u njoj
proveo poslednje godine života posle abdikacije 305. godine.

Na samom ulazu suvenira koliko vam srce želi.

A šta bi žena gledala nego nakit?

Izlazimo na Peristil, katedralni trg. Turistička sezona
u Splitu traje 365 dana u godini.

Može li bez legionara? Ne može.

Ulazimo u Vestibul. To staro carsko predvorje i danas
deluje monumentalno.

Slušamo klapu u Vestibulu. Pravo mesto za to!

Obilazimo "Jupiterov hram, građen od 295. do 305. god, kao deo
palate cara Dioklecijana. Verojvtno je bio posvećen vrhovnom
rimskom božanstvu i Dioklecijanovom božanskom ocu Jupiteru."

Svod je još uvek fascinantan.

"Tokom kasne antike i srednjeg vijeka hram je pretvoren u
krstionicu posvećenu sv. Ivanu Krstitelju, a kripta je posvećena
svetom Tomi."

Naši domaćini vode nas kroz Split, kojim nisam prošetala
toliko mnogo godina da ne vredi ni pominjati.

Evo nas na Pjaci

Ulica Ispod ure ovde izlazi

Između Pjace i Rive nalazi se Voćni trg, nazvan nekad po
štandovima na kojima se prodavalo voće. Ime Trg braće Radić
verovatno malo ko koristi.

Evo i mletačke kule i Meštrovićevog spomenika Marku Maruliću.

Trg je baš zanimljiv

Završavamo šetnju Splitom. Kako volim ovakve škure!

Izlazimo na Peškariju.

„Ribarnica je, baš kao i Pazar, jedan od centralnih punktova
gradskog života u Splitu, ali i zanimljivi arhitektonski spomenik,
građen prije više od 120 godina u secesijskom stilu. No, njezino
značenje za Splićane nadilazi tu "fizičku" dimenziju."

"Sve što Jadransko more nudi dolazi na njezine
stolove, od papalina, girica, srdela, skuši pa do
oboritih škarpina, zubataca, pagara, lubina, jastoga,
školjaka...“

Suše se lancuni...

Ovakve suvenire volim...

Konačno se vraćamo u Matejušku, čeka nas kapar.

Na marendu ćemo u kultnu konobu „Fife“, sa specijalitetima
dalmatinske kužine.

Biram bakalar na bjanko.

Ima i drugih finoća

Adio Splite!

Dan treba početi i završiti s dobrim i dragim ljudima...

 

Nefrolog u toku svog rada stalno sarađuje s hirurzima, jer bez
njih ne bi mogao početi dijalizu, ni peritonealnu (preko trbušne
maramice) ni hemodijalizu (preko aparata). Uvek sam se s
njima lako sporazumevala. I desi se moje dežurstvo, dovoze
mi Radenku, mladu ženu od 28 godina sa zapuštenom uremijom
(otkazivanjem bubrega), jedva živu. Kalijum joj je bio 9,2 mmol/l,
a gornja granica je 5,3. S tim se kalijumom umire, srce samo
prestane da radi. Odmah zovem dežurnog hirurga, tu je Zoki,
nešto stariji od mene. Zna da plasira cevčicu za peritonealnu
dijalizu, ali još ne zna koliko ta metoda vredi.
"Zoki, imam mladu ženu od 28 godina i kalijumom 9,2. Uzmi
sestru i hirurški komplet za peritonealnu dijalizu, mi otvaramo
operacionu salu i spuštamo bolesnicu, čekaće te sve spremno".
"Doći ću kad završim ovog dedu s ileusom."
"Zoki, dok ti njega završiš, ne moraš dolaziti, ona će biti mrtva.
Odmah!" i spuštam slušalicu. Radenku uvozimo u našu salu, sve
sredimo, kad utrčava Zoki sa sestrom: "Evo, odložio sam dedu!"
Kad je video Radenku, nije verovao da ona može da preživi.
Ipak je propisno plasirao cevčicu i mi smo odmah počeli
peritonealnu dijalizu. Već nakon dve tri promene kalijum se spušta
ispod granice koja ugrožava život. Ujutro sam smeni predala
Radenku u dosta solidnom stanju.
Sticajem okolnosti, vodila sam Radenku kad smo je otpuštali,
u odličnom stanju i sa spremnom AV fistulom, za dijalizu u Ćupriji.
Živeće tako sledećih 30 godina i izvesti svoju malu decu na put.
"Radenka, sačekaj da te neko vidi, pa ideš", rekla sam joj.
Pozvala sam Zokija:"Ako nemaš nešto važno, dođi na kafu i bombone!"
Došao je i pijuckao kafu kad sam poslala po Radenku. Na vratima se
pojavila lepa mlada žena, već civilno obučena.
"Zoki, poznaješ li je?" pitala sam hirurga.
"Prvi put je vidim u životu!"
Okrenula sam se Radenki:"Radenka, on ti je spasio život. Da ti nije
na vreme stavio cevčicu, ja ne bih mogla ništa!"
Radenka je prišla Zokiju i sa suzama u očima poljubila mu ruku.
Kad je izišla, Zokiju su oči zasuzile.
"Zoki, to je ona mlada žena sa kalijumom 9,2. Ide kući svojoj deci,
a za to može zahvaliti samo tvojoj brzini!"
Nikad se u toku naših radnih vekova nije desilo da iko pozove
u hitnu konsultaciju Zokija, a da on ne doleti...
Ta se lekcija jednom uči.

Topčider je uvek lep

Čak i kad je nebo tmurno, pa pozadina fotki neće biti plava

Počnimo obilazak prelepom crkvom Sv.Petra i Pavla.
Ikonostas je impozantan

Pređimo prometnu ulicu i tu je odmah Miloševa česma. U pozadini
se vidi konak kneza Mihaila

Hoćemo li po planu?

Ko ono slika drveće?

Milošev konak još nije otvoren, pa nećemo tamo

Šetača ima podosta

Evo majskih ruža

Da uslikam ruže...

Nešto dalje je Žetelica, prelepa skulptura.

"Skulptura „Žetelica“ je izlivena 1852. godine i nalazi se u
Topčiderskom parku kao jedini sačuvani i najstariji primerak
ukrasne parkovske skulpture Beograda iz 19. veka. Predstavlja
boginju zemljoradnje Cereru u prirodnoj veličini, u stavu kontraposta
sa snopom žita u rukama. Rad je bečkog vajara Fidelisa Kimela i
izlivena je u Beču."

Uređeni park ima razne vrste drveća, lepo uklopljene. Ovo je
prelepi taksodijum.

Zar vam ovaj kesten nije neobičan? Nema table, pa ne vidim
zašto mu je deblo ovakvo

Pogledajte tog lepotana!

Kiša nas je naterala u restoran pre vremena. Restoran "Stara
daščara", potrebna je rezervacija, zbog čuvenog roštilja uvek
je puno.

Pljeskavica i ćevapčići, uz prilog, sve odlično.

Čim je kiša oslabila, nastavljamo šetnju.
Opet ona slika

Jezero je mesto gde se svi slikaju na mostu ili sa njega

Kiša je odlučila da nam skrati boravak, to nije lepo od nje.

Vreme je za jedno lepo slavlje, prijateljica ima dva razloga.
Mesto sastanka: Savski kej u Novom Beogradu

Taj kej je jaaaako dugačak i jedno je od najposećenijih
šetališta u Novom Beogradu

Splav do splava... svuda ima pićence i dobar zalogaj na
reci, na otvorenom

Cilj je tu: "Pingvin"

Nemojte ga pomešati sa drugim restoranom, "Stari Pingvin",
mada su oba dobra

Prekoputa je Ada Međica, a u daljini Most na Adi

Ruže se slažu, zar ne?

Raspoloženje je baš kako treba

Gastronomija je po protokolu

Šteta, mora i da se ode..

Opet nedelja i opet Lastosmeh

-Kako je bilo na sastanku sa onom lepoticom?
-Polovično
-Kako polovično?
-Pa ja sam došao, a ona nije.

Ja sam sretna osoba...
Svaki dan me neko sretne!!!

Muška muka u doba korone
Usis*o stan, obris*o prašinu, opr*o veš, spremio ručak, sada seo,
zapalio i razmišljam, još mi samo treba da dobijem menstruaciju...

Pečem pile u rerni već sat vremena, perje nikako da izgori.
Da li sam ga trebao premazati nečim???

Jeste li za kolač?

Šef pita plavušu:-Gospođice, Vi svako jutro kasnite na posao.
Možda nemate budilnik?
-Imam šefe, ali ne vredi. On uvek zvoni dok ja spavam!

Subota je, vreme za Lastosmeh

U jednom selu glavna zabava je bila u seoskoj kafani.
Seljani su izmišljali razne ujdurme da prevare jedni
druge, ali je sve kvario Pera koji bi uvek rekao:
"Nije to ništa, moglo je biti i gore!"
Tako seljani odluče da ga namagarče i ispričaju:
"Zamislite, sinoć je Mile otišao u švaleraciju kod Perse,
ali naiđe Persin muž, ubije Mileta i isecka ga na komade.
Pera se trgne:"A kad se to tačno dogodilo?"
"Oko ponoći"
"Aha, pa moglo je biti i gore!"
"Gde ćeš gore od ovoga?"
"Ja sam kod Perse bio oko deset!"

Došao deda na operaciju kod doktora i doktor kaže sestri
da ga obrije u predelu genitalija.
Sestra kad ugleda dedinu ogromnu "stvar" reče:
-Deda ovo ovde izgleda nekad bio dobar komad!?
-E dete moje, nekad sam ja mogao da obesim o njega kantu punu vode i da nosim 200 metara!
-A sad?
-A sad su me izdala kolena!

Neka prizna koja je ovo blogerka.