Lastavica

Medicina je u mojoj mladosti zvanično izjavila da nikad neću biti
majka. I bilo bi tako da nisam menjala ginekologe sve dok nisam
našla pravog, koji mi je rekao: „Vreme nam ne znači ništa, deset
godina nam ne znači ništa, uspećemo!” Zvao se Vladimir Mladenović
i radio je u domu zdravlja. Pratio je svoju jasnu viziju mog
desetogodišnjeg lečenja i primenjivao kod mene sve najnovije što
bi se spoznalo u ginekologiji. Svo to vreme ja sam jednostavno znala
da ću uspeti i svom sinu sam odmah dala ime Vladimir, po mom
doktoru, a ako bude ćerka, san u danu nastanka deteta odredio je
ime Jasmina.
Rodila sam sina, carskim rezom u poslednji čas, umalo da odemo
netragom tog dana i dete i ja. Kad smo stigli iz bolnice, suprug je rekao
da ide kod kume po ime deteta.
„Ime se zna 11 godina”, rekla sam zapanjena tom glupošću.
„Mora kuma da odredi!” odgovorio je tvrdoglavo suprug i otišao kod
kume, koja je odlično znala istorijat mog lečenja. Vratio se s papirićem.
„Kuma je dala 10 imena, da izaberemo!”
Pogledala sam papir, među imenima nije bilo Vladimira. Pocepala
sam ga na sitne deliće.
„Šta to radiš?" zabezeknuo se suprug.
„Ovo dete se rodilo samo zahvaljujući pameti Vladimira Mladenovića
i zvaće se Vladimir. Da li je jasno?”
Moj sin ponosno nosi ime Vladimir i zna po kome i zašto ga je dobio.