Lastavica

Izlet na Cveti

Putopisi — Autor lastavica @ 18:04

Cvetni izlet


Na Cveti (Cvetna nedelja) putujemo u nepoznato. Vozi Proka,
vodi Keti. Autobus je pun. Sprovodimo sve antikoronske mere.


Prelazimo most preko Dunava. Dakle, idemo u
Vojvodinu


Jezdimo kroz Banat do Zrenjanina, pa duž
rumunske granice

Stižemo u Žitište koje ima sastav stanovništva kao Vojvodina.
Vodi nas Davor i objašnjava zašto je podignut spomenik Roki
Balboa. Na vlasti su bili mladi ljudi koji su se divili Rokiju i podigli
spomenik, oko kog se sakupilo 5000 ljudi na festivalu i postao
je široko poznat.

Danas je manifestacija na Cveti čiji prihod ide za operaciju
slabovidih blizanaca.



Umivamo se cvetnom vodom. (Cveti= ulazak Isusa u
Jerusalim). Na taj dan se cveće potapa u vodu i njome
se umiva radi lepote.




Služimo se odličnim bosanskim pitama i dajemo priloge.


Posećujemo i lepu crkvu u Žitištu.

Ponovo u bus. Prelazimo široki kanal Begej (iskopan pre 300
godina) koji uskoro postaje plovni put za turistička
putovanja -pa uzanu rečicu Begej.


Stižemo u Banatski dvor. Nazivi mesta su
trojezični

U lepoj školi ima još đaka

Ova tabla očigledno nikome ne smeta

Naš vodič nas šeta kroz park dvorca Rogendorf.


Banatski Dvor dolazi u red veoma starih banatskih naselja.
Prvo naselje na mestu Banatskog Dvora pominje se 1332. godine
pod nazivom Udvarnok (mađ. Udvarnok).

Godine 1825. u naselje se doseljavaju Bugari i daju mu ime
Zvarnjak. Bugari se ubrzo preseljavaju na imanje grofa Rogena
i od 1840. godine selo dobija ime Rogensdorf (nem. Rogendorf).
Godine 1891. ovo imanje kupuje grof Čekonjić. Doseljavanje
Srba počelo je 1921. godine. Doseljenici su većinom iz okoline
Trebinja, Bileća i Glamoča. Danas oba sela čine jedno naselje,
Banatski Dvor.
Ovde se nalazi dvorac Rogendorf. Stari dvorac je srušen,
novi je dosta ruiniran, a koristi se kao kancelarije.

U parku ima drveća divljeg rogača i gingko biloba.

Samo su još podne pločice u dobrom stanju, što govori
o kvalitetu izrade.

Iz Banatskog dvora ispratile su nas rode

(nastaviće se)

Čokoladni put

Gastronomija — Autor lastavica @ 17:28




Priča o čokoladi počinje u prašumama Srednje Amerike,
gde raste kakaovac. Plodovi su dugački 15-30 cm i puni
su semenki (20-60) koje su u drevna vremena služile i
kao valuta.


Semenke se usitnjavaju i u avanu

Kakao je bio suštinski deo života drevnih Maja i Acteka. Pre
više od 1500 godina p.n.e. pripadnici drevnih civilizacija su ne
samo konzumirali kakao s vodom, medom, mlekom, čilijem
nego su i svoja božanstva povezivali sa ovom biljkom.
Kamen metate se koristio za usitnjavanje semenki. Vrlo
su tvrde i gorkastog ukusa.

Montezuma II, poslednji actečki vladar je Kortezu
ponudio napitak od kakaoa i time bio zaslužan što
je Evropa saznala za ovaj napitak.

Gorak napitak zaslađivao se šećerom. Ana od Austrije,
ćerka kralja Filipa III, zaslužna je za širenje kakaoa u
Evropi. Udajom za Lupa XIII uvela je ovu poslasticu na
francuski dvor.

Zrna kakaovca se vade iz slatke pulpe posebnim postupkom,
suše, pa peku i melanžiraju. Smesa se dugo meša. Crna
čokolada mora da ima bar 70% kakaoa, mlečnoj se dodaje
mleko u prahu i šećer, bela se pravi od kakao butera, a rubi
(crvenkasta čokolada) je još tajne recepture.


Tajna pravljenja recepata se širila ka Belgiji i Engleskoj.
Belgijska čokolada se i danas smatra najvećim užitkom.
Austrijska škola je iznedrila prvi kolač od čokolade, najpoznatiji
čokoladni kolač svih vremena, Sacher tortu. Izmislio ga je 16-godišnji
šegrt Franz Sacher kada je društvu princa von Metternicha
zatrebala poslastica, a glavni kuvar se razboleo.

Na ovoj ploči od čokolade upisnao je nekoliko kompozicija.
Odslušate ih na gramofonu i pojedete- ploču!

Ako nema struje, na bicikl pogon melje se kakaovac!

Čuvena "Olga" obeležila je istoriju čokolade u Srbiji. Smislio je
Konstantin Šonda koji je 1902.godine otvorio prvu proizvodnju
čokolade, kakaoa i keksa u Beogradu.
U Zagrebu se od 1911. godine čokolada proizvodila u fabrici
Union (danas Josip Kraš) a od 1922. u Ljubljani (Gorenjka).

Prva industrijska čokolada pod imenom "Roda" proizvodila
se u Srbiji od 1924. u fabrici u Zemunu.

Od 1938. "Roda "proizvodi penasti dezert poznat kao
čoko-banana. Fabrika 1946.godine menja ime u "Nada Štark"
pa se spaja sa fabrikom keksa "Soko" i postaje "Soko Štark".

Cipelice su za jelo, da ne verujete!

Na kraju istorijske šetnje sami pravimo svoju čokoladu.
U kalup sipamo čokoladnu smesu, dodajemo joj priloge po
želji, ohladimo i kući nosimo jedinstvenu svoju prvu čokoladu.


Za ovaj put nam trebaju patikice? Uzmimo one od
čokolade pa dođimo ponovo

 


U čokoladnom svetu

Fotografija — Autor lastavica @ 15:21



Prošetajmo Beogradom od Studentskog trga do jednog
posebnog prelepog mesta



Preslatki svet se nalazi u ulici Tadeuša Košćuškog 18
prekoputa Kalemegdana, nivo ZOO vrta



Nisam ja sve odlomila, časna reč!

Na samom ulazu se zablesavite od fenomenalnih slatkiša

Ovaj hram Sv. Save napravljen je ručno od 3,5kg čokolade
i posve je jestiv.

Volite li fontane? Ova je od čokolade, pojedete je
i napijete se vode :)

Birajte poslastice po želji

Možda kuća od čokolade? Šta biste voleli?

Izbor poklona je veliki

Cipele od čokolade? Zašto da ne? Imam haljinu uz
koju se slažu :)

U čokoladu je obučeno sve moguće, od sušene jagode do
badema, đumbira, lešnika i raznih drugih đakonija.


Suvenira koliko želite... a svi slatki!

Sutra ćemo u nastavku proći istorijski put čokolade
(nastaviće se)

 



Od školjke do Madere

Fotografija — Autor lastavica @ 19:26



Nedavno sam vam pokazala Tašmajdan odozdo, podzemne
lagume i pećine ispod Tašmajdana.Tad smo naučili da je na
turskom taš= kamen i majdan= rudnik, jer su tu bili podzemni
kamenolomi još u rimsko doba. Ovo se mesto nalazi tačno
iznad druge dvorane.


Lep je dan, hajde da sve to vidimo odozgo, sva mesta
koja vam dosad nisam pokazala jer tuda retko šetam.
Počnimo od crkve Sv.Marka.


Patrijarhov spomenik lebdi, kao svetac

Vrbica je (Lazareva subota), pa su deca sa zvoncima
i venčićima svuda oko nas.

Koliko srca!

Iza Crkve Sv. Marka je ruska crkva u čijoj ogradi je zarobljena školjka
iz Panonskog mora.


Nastavljamo po Tašmajdanu

Pored spomenika Don Kihotu popićemo kafu na otvorenom
u "Poslednjoj šansi" i "pokvariti" je sladoledom.




Ovo je dan dečje radosti

Spomenik Desanki Maksimović je na lepom mestu.

Pored ograde restorana "Pogled" bacićemo pogled na stadion
Tašmajdan

Tu je i pisac Milorad Pavić

Arhitekta Nikolaj Krasnov

Pogled, cveće......


Ko će nas naći u odrazu hotela "Taš"?

Krug oko bulevara kralja Aleksandra počinjemo obilaskom
oko arhiva Srbije u Karnedžijevoj ulici

Zatim hotel Metropol Palace

Specijalno za NF ova lepa devojka

Pogled levo na Bulevar kralja Aleksandra

Pogled desno

Na kraju kruga ručak u bašti elitnog restorana Madera"



Tu smo se hedonirale uz jagnjeću pljeskavicu i tamjaniku


Kuća je častila bermetom Kovačević. Sve vrhunsko.

Još malo po parku i savršeni dan je završen.


 


Još malo smeha

Humor — Autor lastavica @ 17:55



Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice





















 

 


Subota sa smeškom

Humor — Autor lastavica @ 06:17



Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice

























Svetlosti pozornice

Umetnost — Autor lastavica @ 05:17



"Svetlosti pozornice", Madlenianum, prvo privatno
pozorište u Srbiji, meni prva predstava nakon više
od godinu dana.



Preduzete su sve antikoronske mere.
Publika ima maske, a distanca je obezbeđena
mestima obeleženim trakama, koja se ne koriste.

Reditelj je Robert Bošković. Na sceni se odigrava generalna
proba predstave u kojoj pevaju Branislava Podrumac i
Mima Gligorić


Nasmejao nas je sjajni Duet mačaka od Rosinija.

Sjajan je bio Dušan Svilar

i s njim Dimitrije Cincar Kostić

i svira sjajni kvartet Habanera.

Repertoar su pesme iz opera i opereta, mjuzikla i najpoznatiji šlageri.


Uživala sam i tek sada shvatila koliko mi pozorište
nedostaje...

 


Nema kolača do smuđa

Putopisi — Autor lastavica @ 05:26



Ima li boljeg kolača od smuđa? Nema.


A gde ćemo naći tu poslasticu? U hotelu "Dunav" na obali
Dunava u Sremskim Karlovcima

Vredi se pomučiti pa stići ovde.
Ima lepih ukrasa u eksterijeru, za odrasle i decu


Na mapi vidimo gde smo

Pitala sam gusara gde da sednem. Pogledaće, rekao je.

Možeš ovde, kaže. Neću, mnogo duva.

Sedi se na terasi, na otvorenom, po svim antikoronskim
propisima. Naravno da uz dobro jelo prija dobro društvo.

A smuđ govori deset jezika, jedanaesti zamuckuje.

Šta reći? Ponoviti!

 


Osmeh u Karlovcima

Putopisi — Autor lastavica @ 07:07



Sremski Karlovci su mi bili omiljena
destinacija kad je tu živela naša divna
blogerka Mira kuglof, alias Mira Ranković,
čuvarica tajne karlovačkog kuglofa.


Zbog nje smo poslednju promociju blogerske knjige
održali baš tu i bilo je savršeno.

Nakon što se naša Mira pridružila anđelima ne idem u Karlovce.
Tužno mi je. Pa je neko odlučio da razbije maler i dokaže kako
radost još stanuje u Sremskim Karlovcima. Ulazimo u Karlovce
preko gradilišta novog autoputa.

Prvo nailazimo na prelepi internat za učenike Bogoslovije

Na obodu centra je Bogoslovija Sv. Arsenija



Ova cvetna tabla vam kaže da ste na pravom mestu

Kao i lampioni

Levo na trgu je elegantni saborni hram Sv.Nikole,
sa dva tornja.


Baš je u toku misa u crkvi Presvetog trojstva


Čuvena karlovačka gimnazija "Branko Radičević", najstarija
srpska gimnazija u kojoj su učili velikani (Branko Radičević,
Dimitrije Davidović, Jovan Sterija Popović, Sima Milutinović
Sarajlija i drugi)

Evo misterije: da li je sat namerno zaustavljen na 5 do 12?

Napravili smo krug i bacili pogled na trg i obe crkve

Štandovi se tek otvaraju. Mira neće biti tu sa
kuglofima...

Ne čini li se vama da je vreme za kafu? Na trgu ima nekoliko
prijatnih bašti

Kafa za dvoje

Osmeh je namenjen fotografu

koji se postideo

Sigurno su ograde krive...

 


Putni kviz

Putopisi — Autor lastavica @ 17:32



Hoćemo li na izlet? Hoćemo


Pokušajte pogoditi kamo ćemo. Prvo autoputem E -70.

Prolazimo Arenu, nekad simbol sportskih dešavanja,
a sada kovid bolnicu.

Hoćemo li na autoput Miloš veliki? Pogrešno je nazvan tako,
sam se knez Miloš nije nazivao velikim, bez obzira na zasluge.

Ne, nastavljamo autoputem E 70.

I onda skrećemo u sremska sela. Vozimo se kroz
kroz proleće

Prolazimo Krnješevce pa ćemo u Vojku, gde su
nekad dolazili momci da nađu de-vojku (bilo je uvek
više žena nego muškaraca)

Molim, pažljivo vozi. Nismo pošli po devojku.

Sva su vojvođanska sela ista, kako da raspoznate kroz
koje prolazite?

Ni ja više ne znam koje je ovo mesto. Valjda Stara
Pazova

Dan je savršen

Ravnica i izvanredno pripremljena polja za setvu

Teren se i zatalasao

Ova crkvica u ruskom stilu označava da se bližimo
našoj destinaciji

Onaj uski tračak plavetnila u daljini je Dunav

Stižemo.


Evo poznatih tornjeva.

(nastaviće se)

Nedelja s osmehom

Humor — Autor lastavica @ 06:39



Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice



























 


Jesmo li se izgubili?

Humor — Autor lastavica @ 05:29



Vikendom ste navikli na humor kod Lastavice


























 


Ada pod krilima aviona

Fotografija — Autor lastavica @ 04:46



Nastavljamo adski krug, nakon prve pauze.
Treba preći 8 km.



Kamo želimo stići?

Suncobrani čekaju leto

Osvrnimo se, ostaje put za nama

Jedan deo Ade s makiške strane pripada naturistima.
Leti ih ima dosta, a čak i sada jedan se sunčao nag
pored bicikla.


Sad smo na pola kruga. Vidi se most na Adi i toranj
Beograda na vodi. Treba preći još 4 km.

Jakne su nam višak, ali kad smo ponele...

Prolazimo pored rezervi pitke vode, zaštićenog područja

Jesmo li za sladoled kad se ovako reklamira?

Žedne smo. Napojićemo se ispred "Varadero"


Prekoputa naturista još spava na suncu

Dok pijemo pićence, posmatramo avione koji svakih
desetak minuta nadleću Adu. Ovde im je koridor.

Idemo, još ima puta pred nama

Onu smo stranu prepešaćile

Opet avion

Labud posmatra veslače

Ko se oseća detetom, može u piratski grad

Imitatori spasilaca

Ima još šetača

Most je još u daljini

Nakon pređenih 5 kilometara ide teže i priželjkujemo
da naiđe vozić. Želja nam je ispunjena i poslednja 3
km naše korake zameniće vozić.

Mi smo odustale, ali veslači nisu

Oni ostaju da se sunčaju

Na polazištu smo. doviđenja do sledeće šetnje!

 


U znaku srca

Fotografija — Autor lastavica @ 04:49



Na Adi ćemo istestirati našu kondiciju.


Da ne pobrkate gde ste stigli, cvećem (dan i noć) napisano
je: Ada Ciganlija.

U Beogradu, jasno

Krug oko Ade Ciganlije dug je 8 km. Dnevna norma za
dame je 5 km. Ovde ćemo početi i završiti krug oko jezera.

Sve je to zbog srca, zar ne?


Prevozna sredstava su na suvom

Svi na Adi slikaju srce klupu

Možete se odmoriti na njoj

Tri dana pre ovog padao je sneg, a danas skoro da nema
oblačka. Dosta je ljudi u kratkim rukavima, a videćete ih i sa
manje garderobe. Zašto vole sedenja na spasilačkim mestima,
pitam se. Bolji je pogled?

U centru slike vidite i prvog kupača

Zainteresovalo me je drvo kameleon. Pola je zelenog,
pola crvenog lišća.

Tražimo jedno do naših omiljenih mesta na Adi. Zove se
"Druga kuća"


Sve je na otvorenom

Tu ćemo napraviti prvu pauzu uz odličnu kafu i specijalitet
kuće, pitu s jabukama i sladoledom, prekrivenu bademima.
Neopisivo je dobra.


A onda ćemo nastaviti šetnju, pun krug.
(nastavit će se)

 



Skoro kao u Japanu

Fotografija — Autor lastavica @ 04:55



Najlepši deo botaničkog vrta je svakako japanski vrt. Napravljen je
po ugledu na zen vrtove u Japanu koji služe za odmor i meditaciju.
Na ulazu je procvala trešnja, kao što i očekujete



Japanski vrt u botaničkoj bašti je mali Japan u Beogradu.
Ceo vrt je donacija japanske ambasade Beogradu, 2004.godine.



Vrt je prepun biljaka, bambusa, napravljene su male staze
ukrašene stenama i deblima. Tu su i veštačka brdašca, potoci i
jezerca, mostići.




Mali paviljon na brdašcu i drveni mostić.

I japanska aukuba doprinosi ugođaju

I opet trešnja, zna se



Powered by blog.rs