Čokoladni put
Priča o čokoladi počinje u prašumama Srednje Amerike,
gde raste kakaovac. Plodovi su dugački 15-30 cm i puni
su semenki (20-60) koje su u drevna vremena služile i
kao valuta.
Semenke se usitnjavaju i u avanu
Kakao je bio suštinski deo života drevnih Maja i Acteka. Pre
više od 1500 godina p.n.e. pripadnici drevnih civilizacija su ne
samo konzumirali kakao s vodom, medom, mlekom, čilijem
nego su i svoja božanstva povezivali sa ovom biljkom.
Kamen metate se koristio za usitnjavanje semenki. Vrlo
su tvrde i gorkastog ukusa.
Montezuma II, poslednji actečki vladar je Kortezu
ponudio napitak od kakaoa i time bio zaslužan što
je Evropa saznala za ovaj napitak.
Gorak napitak zaslađivao se šećerom. Ana od Austrije,
ćerka kralja Filipa III, zaslužna je za širenje kakaoa u
Evropi. Udajom za Lupa XIII uvela je ovu poslasticu na
francuski dvor.
Zrna kakaovca se vade iz slatke pulpe posebnim postupkom,
suše, pa peku i melanžiraju. Smesa se dugo meša. Crna
čokolada mora da ima bar 70% kakaoa, mlečnoj se dodaje
mleko u prahu i šećer, bela se pravi od kakao butera, a rubi
(crvenkasta čokolada) je još tajne recepture.
Tajna pravljenja recepata se širila ka Belgiji i Engleskoj.
Belgijska čokolada se i danas smatra najvećim užitkom.
Austrijska škola je iznedrila prvi kolač od čokolade, najpoznatiji
čokoladni kolač svih vremena, Sacher tortu. Izmislio ga je 16-godišnji
šegrt Franz Sacher kada je društvu princa von Metternicha
zatrebala poslastica, a glavni kuvar se razboleo.
Na ovoj ploči od čokolade upisnao je nekoliko kompozicija.
Odslušate ih na gramofonu i pojedete- ploču!
Ako nema struje, na bicikl pogon melje se kakaovac!
Čuvena "Olga" obeležila je istoriju čokolade u Srbiji. Smislio je
Konstantin Šonda koji je 1902.godine otvorio prvu proizvodnju
čokolade, kakaoa i keksa u Beogradu.
U Zagrebu se od 1911. godine čokolada proizvodila u fabrici
Union (danas Josip Kraš) a od 1922. u Ljubljani (Gorenjka).
Prva industrijska čokolada pod imenom "Roda" proizvodila
se u Srbiji od 1924. u fabrici u Zemunu.
Od 1938. "Roda "proizvodi penasti dezert poznat kao
čoko-banana. Fabrika 1946.godine menja ime u "Nada Štark"
pa se spaja sa fabrikom keksa "Soko" i postaje "Soko Štark".
Cipelice su za jelo, da ne verujete!
Na kraju istorijske šetnje sami pravimo svoju čokoladu.
U kalup sipamo čokoladnu smesu, dodajemo joj priloge po
želji, ohladimo i kući nosimo jedinstvenu svoju prvu čokoladu.
Za ovaj put nam trebaju patikice? Uzmimo one od
čokolade pa dođimo ponovo
Dodaj komentar |
0 Trekbekovi