Lastavica

 U Društvu književnika Beograda održana je

promocija knjige poezije: Goran Matić: "Dan koji nikada neće doći"

Poetski šaman je predstavio svoju novu knjigu poezije,
sa samim poetskim biserima.


Ovo je jedan od mojih izbora, dok sam vodila veče.

Testament kapetana rečne mornarice

Ništa ne želim ostaviti sebi jer nemam kome.
Rodjen sam kraj velike reke
pomalo razmažen šapatom talasa.
Nama na rodjenju zabiju par udica u prste
i zalome im vrhove.
Kažu
Pazite kako dodirujete stvari koje vam znače
prvo ćete osetiti bol , posle će ići lakše.
Onda pred našim očima zgužvaju zvezdane mape
i naprave krhke papirne brodove,
govoreći da se od nečega mora početi.
Posle nas za prvi ples izaberu stabla trske
i zenice nem se izduže u barke.
Tada nam gurnu svet i ruke pa kako se ko snadje.
Meni je prvo puklo srce,
shvajući da su mi snovi sazdani od antimaterije,ipak,
nigde ih ne mogu skriti tako dobro kao ovde.
Pretvoriti ih u vir ili krik galeba
da me prvo sačuvaju od drugih
pa onda i od sebe.
Dok sam zubima orao rečne slivove
sitneci potonule ladje u trule šibice
da još jednom svetlo začkilji ispred njene jagodice.
Na ruke perući misli imedju dva talasa
život mi je pobegao u mišije rupe.
Grickali su ga mudro, kao komade sira na jezičku mišolovke.
Popio sam dve čaše olovne vode
trebalo je da bude dovoljno da potonem do jezgra zemlje.
I moram vam reći da smrt nije crna
tonući kroz kamen video sam joj boje.

Izdavač Karlo Astzrahan i ja ponosno predstavljamo
knjigu.


Očito u Goranu Matiću raste nepresušno
drvo poezije