Lastavica

Šetamo Zrenjaninom. Ulazimo u Gradsku kuću sa dva poznata 
sata u predvorju i tri vitraža koji predstavljaju pravdu, mudrost i moć.

Nastavljamo u gradsku baštu s muralom bečkerečke tvrđave koji je 
2004.godine radio poznati akademski slikar Viorel Flora (renovira se).

Prošetaćemo još gradskom baštom u Zrenjaninu i videti Rusku crkvu.

Nakon duže šetnje po Zrenjaninu, pauza je u kafiću na obali 
Begeja, „Caffe Bridge”u delu Mala Amerika.

Pogled je divan, na najlepši Sud koji znam.

A i okolina kafića je savršena za fotografisanje.

U našu čast su prhnule ptice...

Idemo dalje...

U Narodnom muzeju je postavljena izložba o ruskoj carskoj porodici 
Romanov.

(nastaviće se)

Nakon posete pivari i pivnici, šetamo uz Begej u Zrenjaninu.

Ovo je fijala starog Velikog mosta

Prelazimo most i ulazimo u staro jezgro grada. 

Obilazimo pravoslavnu crkvu Uspenja presvete Bogorodice.

Našli smo i sladoled

Ima veoma zanimljivih fasada, jednu zovu Šeherezada, 
druga je s poprsjem Merkura i košnicom.

Šetamo Gimnazijskom ulicom u kojoj je bio stari bioskop Balkan.

Izbijamo na glavni trg, na kojem je zelena Bukovčeva palata, 

pa biblioteka „Žarko Zrenjanin”

obnovljena katolička katedrala, 

zelena Gradska kuća i u centru spomenik kralju Petru Karađorđeviću

Narodni muzej, staro pozorište. Nastavićemo šetnju u narednoj
priči.

(nastaviće se)

Tradicionalno Osmi mart proslavimo oko tog datuma. Zaputili smo se 
u Zrenjanin. Vodi Keti, vozi Vlada.

Čeka nas stara Zrenjaninska pivara, sada Muzej piva, kompleks koji je 
izgradio Lazar Dunđerski 1745.godine. 

Sačuvana je variona, kuhinja piva.

Na mapi su prikazane najstarije pivare u regionu, Pančevo 1722, Vršac 
1722, Zrenjanin 1745.

Izlazimo na obalu Begeja

... i ulazimo u Zrenjaninsku pivnicu "Četir' konja debela", 
brend grada Zrenjanina. 

Šank je u obliku kazana za kuvanje piva.

Nastavljamo šetnju obalom Begeja.

Atelje 212 zaista ima sjajne predstave. Zadivljena sam ovom
novom, samo dva dana posle premijere. Ostavila me je bez
daha. Glumci perfektni, Svetozar Cvetković maestralno glumi,
ali ni ostali iz ekipe ne zaostaju. I cela priča kaže ono što
odavno govorim: ništa nije slučajno. nijedan susret, nijedan 
dobitak, nijedan gubitak. Sve ima svoj razlog koji ćemo jednom
shvatiti, ma koliko se borili da dokažemo kako je sve slučaj, 
kao što uporno i bezuspešno dokazuje Valter Faber.

"Premijera predstave “ HOMO FABER “ (Homo Faber ) Maksa Friša 
u režiji Ane Tomović izvedena je 07.03.2019. na Sceni “ Mira Trailović
Pozorišta Atelje 212.

Igraju:
VALTER FABER – SVETOZAR CVETKOVIĆ
HERBERT HENKE / PUTNIK NA BRODU / DOKTOR / MAKRO /
INŽINJER – STEFAN BUNDALO
IVA / KUBANKA / STJUARDESA – JELENA PETROVIĆ
SABET – JOVANA STOJILJKOVIĆ
HANA – RADMILA TOMOVIĆ
MUZIČAR / IZVOĐAČ – MLADEN LUKIĆ

"Valter Faber protogonista ovog romana prolazi kroz niz incidentnih 
i nesvakidašnjih situacija u svom fizičkom i duhovnom kretanju kroz 
život. On je švajcarski inženjer sa burnom prošlošću koja otpočinje 
velikom ljubavlju sa jevrejkom Hanom u osvit Drugog Svetskog rata,
a koji na putovanjima kroz Severnu i Južnu Ameriku prolazi kroz 
uznemirujuću introspekciju pri sagledavanju svog života, svojih 
pogleda na svet, ideoloških previranja i emotivnih nestabilnosti."

"Homo Faber je priča o Valteru Fabru i njegovim putovanjima na 
kojima sam junak problematizuje sopstveni identitet, individualnost, 
odgovornost spram svojih odluka, sopstveni moral i političku poziciju 
u društvu. Faber se suočava sa egzistencijalističkim krizama, 
problemom vere i životnim usudom koji je izvan njegove kontrole – 
njegova ljubav prema jednoj ženi nakon razlaza biva zamenjena 
njegovom krivicom i tragičkom greškom u ljubavi prema drugoj, 
značajno mlađoj ženi. Valter Faber je junak koji se kroz niz životnih 
okolnosti suočava sa sobom samim i biva poražen sobom na 
samome kraju."

"Roman Homo Faber je prvi put objavljen 1957. godine, a po istom 
romanu je snimljen i čuveni film Vojadžer u režiji Folkera Šlendorfa (1991)."

(nepotpisane slike su s neta)

Da najavimo proleće, podsećanjem na ptice?
Lete ohridski galebovi

Brčkaju se pačići u Lisabonu

Na visokoj su nozi rode u Sjenici

Šepuri se paun

Beloglavi sup nas posmatra s litice iznad Uvačkog jezera

Mudruje novobečejska sova

Šetaju se vodene ptice pored reke Neckar

Samuje papagaj

Lepotica je ova patka na Bodenskom jezeru

Da li vam je dosadila zima? Čekate li proleće 
s nestrpljenjem?

Volim Osmi mart ako ima dobar koncert ili igranka. Nekad su mi 
koncerti Dragana Stojnića bili nezaobilazni. Sad mi je ponuda 
neinteresantna (novokomponovani zabavljači) pa mi je druženje
uz muziku, 

ples

i dobru klopu daleko privlačnije. 

Dame su dobile po jednu dobru knjigu i po jednu ružu.

E, pa bilo je veselo, i neka se ponovi! :)

Jeste li raspoloženi za smeh danas? 

Eskim popunjava neki obrazac.
-Pol?
-Severni!

Ciga u vojsci. Pošalje ga kapetan u izvidnicu na neki most da 
proveri da li tenkovi i vozila mogu da prođu. Cige nema dva dana.
Vraća se sav pocepan i krvav i raportira:- Drug kapetan, vid'o sam 
...dobro je... mož' da prođe i kamion...i tenk...mož' šta 'oćeš....
samo pešadija ne mož' da pređe...
- Kako bre Cigo, sve može da prođe, samo pešadija ne može?!
- Pa...ima neki crni ker... mnogo opasan!

Kondukter pregleda karte u vozu.
-Pa ovo je dečja karta, a vi ste odrasli!
-Sad Vam je jasno koliko voz kasni!

Ginekolog posle pregleda plavuše:
-Gospođice, vi ste trudni već treći mesec!
-Nemoguće! Jeste li sigurni da je moje?

Pričaju dva debeljka:
- Baš sam se udebljao. 
- Pa preduzmi nešto! 
- A što? Niš' ne pomaže. 
- Moraš na dijetu. 
- Jesam i to na dve. 
- Zašto na dve?
- Moram, jer se od jedne ne najedem!

Da li je Osmi mart praznik? Naravno da jeste. Jer poštujemo trud
generacija pre nas koje su se izborile za prava žena i jer poštujemo 
same sebe.

A šta će biti dovoljno danas? Jedan pravi poljubac

(sličica s neta)
barem jedan cvetak

i nešto slatko, pa makar samo kolač.

Tematsko veče posvećeno ženi - U susret 8. martu održano
je u Društvu književnika Beograda 5.3.2019.

Oko neiscrpne teme, žene kao inspiracije, majke, ljubavi,
ćerke, prijateljice - okupili su se poetski i prozno članovi 
Društva knjiženika Beograda.

Pesmu osnivača Tomislava Miloševića čitala je Ljiljana 
Surić Lambić.

Zatim su o ženi kazivali: Anka Stanojčić

Anka Dinić

Slađana Belko

Sandra Nogić

Poseban aplauz dobio je Ljubomir Vujović s pesmom "Čudan način."

ČUDAN NAČIN

Volim te
Na neki čudan način
Teško i lako
Ispunjen pesmom
Ispod sunaca i kiša
Metaforama grlim
Ulicama mašte ljubim
Preko barikada reči neizgovorenih
Stihovima hrlim
Mislima mazim, milujem i pazim
Kroz vrevu i tišinu, nadom i setom
Volim te čitavim svojim svetom

Volim te
U gradovima dalekim
Sred pustoši dina
Vrh kukova krasa
U šumama gorskim, špiljama morskim
Hramovima prolaznosti i večnog spasa
Pred ikonama svetim i draguljima Faberžea
Dok hodam i letim, u vozovima metroa
Po čekaonicama urbanih miljea
Ispred slika naive i Slobode Delakroa
Volim te uz zamišljeni žubor izvora bistrih
U odrazu sećanja idilično čistih

Volim te
Na neki čudan način
Ma gde bio
Toplo, silno, umilno
Nežno i tiho, plahovito, strasno
Danju i noću, rano i kasno
Vremenom prošlim
I budućim, volim
Kroz planine, sa neba kojim plovim
Dok prave reči tražim i važem
Volim te i volim
I ćutim, jer ne umem to da ti kažem

Nastavili su: Jelica Danković

Gordana Rusinkov Marković

Gost Milosav B. Vlajić

Zoran Škiljević

Slavka Stanikić

Vjera Raičević

Olivera Šestakov

Dušan Živančević

gost Igor Čurašev

Miša Lazar

Zorica Milosavljević

Simo Vasić

Srećko Aleksić

Jagoda Nikačević

Milivoje Jozić

i konačno predsednik Zoran Ilić.

U drugom krugu još poneku pesničku reč dodao je deo
prisutnih. Doviđenja za 14 dana!

Svi volimo da čujemo reči ljubavi.
Da li je to baš neophodno?
Kazuje li se ljubav rečima?
Ne. 
Ali volimo reči. 
Kad nam neko pogledom kaže da smo centar njegovog sveta, 
kad zadivljen zastane u hodu pri pogledu na nas, treba li išta reći?
Kad njegov ovlašni dodir sadrži toplinu sunca, kad poljubac ima
vrelinu svih vulkana, treba li nešto reći?
Ne.
A kad sve to ne postoji, kad se oči radije susreću s nekim drugima, 
kad se zamišljeni pogled ukršta sa beskonačnošću, a ne s 
dubinom naših očiju, vrede li reči?
Kad se na jednostavno pitanje danas dobije jedan odgovor, 
a sutra drugi, vrede li knjige reči, beskonačne izjave ljubavi?
Ne.
Ispred mene izbor, jedan topli pogled ili tona praznih ljubavnih reči. 
Šta biram?
Pogled, jasno.
Šta biste vi izabrali?

Ako sada nešto imamo, što vredi, treba se bar povremeno setiti 
i ko su bili pioniri, koji su prvi radili poslove koji se danas podrazumevaju.

"Tokom čitavog 19. veka lekari stranci, računajući i austrijske Srbe, 
premošćavali su dubok jaz između realne potrebe za lekarima
i mogućnosti da ih Srbija sama školuje (prvi Medicinski fakultet
u Srbiji otvoren je u Beogradu tek 1920. godine). Uprkos 
ogromnim teškoćama u radu (loši sanitetski uslovi, materijalna
i opšta nesigurnost, nepoštovanje naroda, neretko i državne elite), 
mnogi od tih lekara našli su u Srbiji svoju novu domovinu i ostali 
zabeleženi kao moralni uzor i nepokolebljivi borci za narodno 
zdravlje. Među njima se izdvaja i ime Herrmann August Meinert 
(1805-1858), doktora medicine rodom iz Litomnjeržica u Češkoj 
(tada Lajtmeric u Austrijskom carstvu)."

Autor izložbe i besednik bio je Nenad Karamijalković, koji je držao 
pažnju skupa izuzetnim predavanjem.

Skupu su prisustvovali i Petra Feikova, konzulka u Ambasadi Republike 
Češke i Milan First, predsednik "Češke besede".

 

Krajem februara svake godine Izletnik održi saborovanje, sumira
rezultate postignute u prethodnoj godini, izvuče zaključke i lepo se 
druži. Ovo je bilo jubilarno 45. saborovanje.

Predsednica Izletnika Radmila Katalina Keti podnela je izveštaj
o radu u 2018.godini uz finansijski izveštaj.

Gosti i članovi iznosili su svoje impresije o "Izletniku".

Govorila je domaćica slave ove godine, Slađana Bulajić-Jokić.

Predstavljen je program za 2019. godinu, u kojoj će biti održana i 
svečana proslava 45-godišnjice rada.

U muzičkom delu programa nastupio je kvartet Janković, 
Katarina, Milana, Svetislav i Janko. 

Zatim nas je pesmama uz gitaru razgalio Mikica Antonić.

Sledio je koktel. Doviđenja, do putovanja!

I opet su na dnevnom redu Hvarski dani u restoranu "Šaran" u 
Zemunu, naša godišnja fešta hedonizma.

Restoran je adekvatno ukrašen. 

Kuvari iz restorana "Kod kapetana" iz Hvara i dnevno snabdevanje
finom svežom ribom i školjkama garantuju poseban užitak.

Prepoznajete li neke vrste riba?

Kako izabrati? Teško. Ovog puta pobedili su veća orada i
jedan krupniji list.

Kako je bilo dobro, nije potrebno ni pričati

Valja i zasladiti, naravno. 

Tart s rogačem opravdao je sva očekivanja, a ni fritule
nisu bile za baciti.

Vidimo se u Šaranu za godinu dana, ukoliko se ne odlučimo
još i za dane istarske kuhinje u novembru!

Evo još malo nedeljnog humora. Pomaže AnaM.

Muškarci kažu: "Žene, ne uzbuđujte se ako trčimo za vama. 
Trčimo i za loptom, pa je na kraju šutnemo."
Ali zato žene kažu: "Muškarci, ne uzbuđujte se ako se zaljubimo 
u vas. Zaljubimo se i u par cipela, pa kupimo još jedan, 
za svaki slučaj." 

Danas je Lastavica zadužena za humor na blogu.

Pokazujem babi kako se koristi viber, a ona kaže:
-Auu ala je dobra stvar. Ceo dan mogu da imam goste 
a nikomu ne moram kafu da kuvam.

Baba pita doktora:
-Doktore, šta mi je ovo ispod leve sise?
-Gospođo, to vam je koleno.

-Bako, kako te služi slušni aparat?
-Pola tri, sine.

Baba se prijavljuje za lečenje u bolnici, pitaju je:
-Hranu ste poneli?
-Da.
-Sapun, čebe, pidžamu?
-Da.
-A taj pored Vas, ko Vam je to?
-Doktor, za slučaj da ga nemate...

Sede dve babe ispred zgrade:
-Prekjuče, ulazim ja u našu zgradu, kad tamo, manijak!
-Jao, užas!
-I on je isto rekao.

Baba (baca novine):
-Jebem ti život, ala sam ja ćorava, malo pre čitam, piše: "Rastu 
penzije." Stavim naočare, kad ono "Rastu tenzije." Džaba radost.

Šta radi baba prva dva dana kada dobije penziju?
Krije se ...