Lastavica

09 Sep, 2019

Mošorin po Moši

Putopisi — Autor lastavica @ 05:14



Ponovo putujemo u nepoznato. Znamo samo da ćemo istog
dana otići i vratiti se, a sve drugo je nepoznato. Znamo i da je
Ketin rođendan, pa ćemo i tu lepu zgodu adekvatno obeležiti.


Krenuli smo u Bačku.

Prelazimo Tisu.

Kafa se pije u Titelu.

Stižemo u Mošorin, "koji se nalazi na severnoj strani Titelskog
brega, na delu dugom četiri i širokom kilometar i po. Udaljen je
od Tise oko 5 kilometara, od čijih voda ga štiti odbrambeni nasip.
Mošorinci su vezani za breg i aluvijalnu ravan reke Tise. Titelski breg,
ili, kako ga meštani zovu, Mošorinski breg, postao je površina na
kojoj se seje i žanje žito. Isušivanjem aluvijalne ravni i regulacijom
rečnog toka stvorena je još jedna kultivisana površina za uzgajanje
industrijskog bilja i povrća." Ime je Mošorin dobio po Moši koji je 1614.
godine iskopao prvi bunar i tako selo snabdeo vodom.

 


Penjemo se brojnim stepenicama na breg. "Na Bregu, iznad sela,
nalazi se Kapela prenosa moštiju Sv. Nikole. Sagrađena je u
srpsko-vizantijskom stilu, sa dva kubeta, po nacrtu arhitekte
Đorđa Tabakovića. Ktitor je bio mošorinski paroh protojerej Svetozar Vlaškalić.



Ikone na platnu 1936. naslikao je Uroš Predić. Kapelu je živopisao po
ugledu na srednjovekovne manastire, uljanom bojom slikar Marko Milinov."

U blizini crkve je spomen obeležje "Mošorin pamti", bunar u koji su
mađarski nacisti u toku zloglasne racije 1942.godine bacili preko
stotinu Mošorinaca.

Ulazimo u lepu zelenu vilu koju je je sagradio Prota Svetozar
Vlaškalić u samom centru Mošorina 1926-28. godine u duhu
romantičarskog istorizma. U njoj je danas smeštena ambulanta,
a na spratu je sada kulturno-prosvetni centar „Vožd“ koji neguje
tradiciju Šajkaškog bataljona i sećanje na njegovog vožda Đorđa
Stratimirovića.

„Šajkaški bataljon je bio deo habzburške Vojne granice. Formiran
je 1763, a ukinut 1873. godine. Nalazio se na prostoru jugoistočne
Bačke, koja je danas poznata kao Šajkaška. Šajkaški bataljon je
bio značajna snaga rečne flote Habzburške monarhije. Ime mu
je nastalo od reči „šajka“ kako su zvali čamac, a vojnici na šajkama
zvali su se Šajkaši, dok su sva naselja koja su pripadala ovoj
vojnoupravnoj organizaciji bila smeštena uglavnom u trouglu između
Dunava, Tise i Rimskih šančeva. Šajkaši su bili specifičan rod
habzburške vojske, koji se kretao u uskim, dugačkim brodovima,
poznatim kao šajke. Šajkaši su postojali mnogo pre formiranja
Šajkaškog bataljona. Ove vojne jedinice su operisale na Dunavu,
Tisi, Savi i Morišu.“ Od njihove kape nastala je poznata srpska šajkača.
"Mošorinska pravoslavna crkva posvećena je prazniku Svete Trojice
(Duhovi) koji su i seoska slava. Hram je podignut 1798. godine.“



(nastaviće se)

Komentari


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs