Lastavica

Volim školjke i često sam pokazivala deci, pa unucima 

kako se more čuje u njima i kako nam školjka priča.

Malakološki muzej u Makarskoj je muzej školjaka - ljuštura 
morskih mekušaca. Svojevremeno je bio drugi po bogatstvu
eksponata u Evropi. Nisam uspela naći na kom je
mestu rangliste danas. 

Muzej je otvoren za javnost 30. travnja 1963. godine u starom 
delu Franjevačkog samostana koji je zaštićeni spomenik kulture.

Malakološki muzej franjevačkog samostana utemeljio je 1963. 
fra Jure Radić. Atraktivnom postavom morskih puževa i školjkaša 
Jadrana i celoga svijeta danas je to turistički najpoznatija 
malakološka kolekcija u Hrvatskoj.

Tridacna, školjka ljudožderka. Ako je neko ugazi u plićaku,
školjka se zatvori i kad naiđe plima, nesrećnik se udavi.
Srećnija njena strana je pravljenje velikih belih bisera.

U samom muzeju zabranjeno je slikanje, pa ću dodati neku
od slika s neta.

Ispraća nas divan rascvetali kapar.

Staru Makarsku predstavlja Kalalarga. Nisam Marino Srzić koji piše
izuzetno dobre hronike Kalalarge (očekujemo knjigu), pa ću je 
prikazati samo slikama.

Ulazimo u svet Kalalarge od splitske strane.

Svako naše malo misto... liči jedno na drugo.

Mnoge su uspomene vezane za ove kale.

Portun u kojem je živeo moj ujak

Volim stare stube sa cvećem...

Za pohvalu je što ovde ima i Ulica darovatelja krvi

Tu smo imali prve igranke...

Izlazimo na Kačićev trg

Nezaobilazna je Mletačka česma, uz koju su slikane sve generacije
školaraca u Makarskoj, pa i ja :).

Na trgu je apoteka sa šarmom starih vremena

Zavirimo u Lištun

Lepa zgrada opštine i Trg Hrpina

Na Trgu Tina Ujevića uspomena s velikim pesnikom

Prođimo pored poznatog restorana "Riva"

Popijmo kavu kod "Kostele", to je kultno mesto.

U Kalalargi je restoran Gastro Diva, za toplu preporuku

Ambijent je uređen u etno stilu, a kuhinja...za prste polizati.

Pašticada 

Hobotnica s bobom i krompirom 

...uz odličnu malvaziju...

Godine i čaše vina nikada se ne bi trebale brojati...hm...

Ako stanujete na Zelenki u Makarskoj, kako ćete do plaže?

U rano jutro krenite samo nizbrdo, vođeni
mirisom mora

Stižete do hotela "Dalmacija", prvog objekta u Makarskoj koji
je visinom iskočio iz stepenaste vizure grada pod Biokovom.

Šta se sve može iz mora izvaditi...

Hotel ima simpatičnu plažu

Ali ja radije idem do žute kuće. Tamo je moje mesto.

Putem ću se podsetiti prvog poljupca pod 
ovim borom... neke tamo davne godine...

Ovdje sam prodavala sladoled jednog davnog ljeta, 
lomila svoje i neka druga srca...

Žuta kuća nije žuta, ali se tako zove. Iz nje biste bukvalno mogli 
skakati u more.

Jutro je rano i većina kupača nije još stigla.

Kako prija prvo jutarnje plivanje! Tada je more moje...

Pa natrag, starim kamenim stepenicama...

Uz nabavku lavanda suvenira

Put do Makarske trajao je 10 sati, ali u dobrom društvu i sa pouzdanim
prevoznikom nije nas umorio.

Vodila sam prijateljicu koja nikad nije bila u Dalmaciji da upozna što
više može za osam dana.

Iz našeg novog doma krećemo u šetnju do makarske rive

A riva u punom sjaju...

Galeb grli dve... blago njemu!

Tu je i najava putovanja već legendarnog broda „Makarski Jadran"
kojim upravlja kapetan Mito Mravičić.

Kapetan i tri dame, od kojih mu je jedna supruga, druga 
školska drugarica, a treća nova poznanica.

A na brodu je večera i Vele dežura...

Tu je i poznati makarski slikar Eduard Gardun. 
Uspomena s maestrom.

Zalazak sunca u makarskoj luci je nešto posebno!

Sa novog lukobrana lep je pogled na noćnu Makarsku.

Moja prijateljica stalno ponavlja: „Kako je lepo!"
Uz to sladoled za večeru ide baš kako treba!
„Kantun", Osejava.

Inženjer šumarstva Ivan Šimić naš je domaćin u solani Ramova
u Krvavici pored Makarske. Uveo nas je u čarobnu priču o solnom
cvijetu i morskom ulju.

Na sajmu inovacija ARCA 2010. Vetrosolana nagrađena je 
zlatnom plaketom. Vetrosolana je zapravo klasična solana s 
nadogradnjom visećih slojevitih površina - bazena s nagibom 
tri promila iznad matičnih bazena. Za vreme kiše preljevni 
bazen se prazni i ugušćena masa se spušta u matični bazen 
gde je zaštićena od oborina i to je ono osnovno - kaže autor 
projekta dipl. inženjer Ivan Šimić.

Ivanova solana ne ovisi o hirovima vremena kao one ostale
s naše obale, u Stonu, Ninu, na Pagu. On u svakom trenutku 
tokom godine, zahvaljujući posebno smišljenom sustavu slojevite
gradnje, te korišćenju snage vetra koji pospešuje isparavanje, 
može proizvoditi so i ostale morske prerađevine. Čak sam 
može i kontrolisati vrime njihova stvaranja. Ivanu u tome ne 
smeta kiša, a pomaže mu bura.

Cvit soli se stvara leti, kada salamura u bazenima postigne
temperaturu od 60 stepeni. U tim trenucima počinje proces 
kristalizacije visoko cenjenog cveta soli, koji se u grumenima 
kristala počne skupljati po površini. Kristali se počnu stvarati 
oko podne, a Ivan ih skuplja u vreme sutona. 
Na jezgro NaCl kaleme se minerali u plitkom bazenu. Solni cvijet
u svom sastavu ima prirodni kalijum jodid i čak 15 puta više 
minerala nego klasična so. Solni cvijet je najvredniji prikaz 
mora u kristalu soli.

More sa 3,5% slanosti meri se bomeometrom (po Bomeu).
Kad se dođe na 20% slanosti, taloži se gips (kalcijum sulfat) i 
kalcijum karbonat koji se izbace i solni cvijet ih ne sadrži.

Neko bi možda stao na cvijetu soli, no ne i Ivan. On je od mora 
išao do samog kraja. Pa je iz onog ostatka salamure, preostalog
nakon izvlačenja cvijeta soli, izvadio još dva sastojka.
Prvi je dijamantna so koja se stvara pri slanosti 31 do 38 posto.
Nepodobna je za kuvanje, ali zato vrlo iskoristljiva za dermatološke
tretmane. U sebi ova kruta sol nosi podosta minerala, koji su odlični
za razne dermoterapije. 

A nakon toga ostaje još nešto, presoljena salamura s koncentracijom soli
od 38 i više posto, prepuna planktona, nazvana morsko ulje. Izvor je
prirodnog magnezijuma sa odličnom resorpcijom kad se unosi preko kože.

Hrvatska ima izuzetno veliku energiju isparavanja u podvelebitskom
prostoru, kao u pustinji Gobi. Ova tehnologija bi omogućila Hrvatskoj 
da se od uvoznika pretvori u izvoznika s proizvodnjom od preko milion
tona godišnje. Uz to, ovaj sustav bi se mogao instalirati na otocima i 
prikupljati kišnicu.