Lastavica

Grad Korčula sada ima 16000 stanovnika. Jakica nas vodi kroz stari 
srednjevekovni grad Korčula na poluostrvu, sa sedam gradskih kula. 

Prolazimo prvu gradsku kulu iz 15.veka u gotsko venecijanskom stilu. 

Celi grad je građen kao veliki erkondišn, sa ulicama prema maestralu 
ravnim (kako bi maestral prodirao bolje) i zakrivljenim ulicama prema 
buri, kako bi se smanjila jačina bure. Kale su uske i visoke, tamne i u 
njima je hladnjikavo. 

Svuda postoje kameni zubi na koje se u letnjim sparinama provuku 
štapovi sa mokrim čaršavima, koji omogućuju privatnost u uskim kalama
i rashlađuju dok se suše - primitivni klima uređaji. Na donje zube stavljali 
su saksije sa cvećem.

Unutar starih zidina u 15.veku je živelo 2000-2500 ljudi, a danas živi 
samo 200 ljudi. Korčulani su bili poznati po kamenoklesarstvu i 
brodogradnji. I danas pišu poeziju u kamenu. Uverite se!

Idemo oko starog grada. 

Crkva svih svetih iz 1436 godine sa kasetiranim stropom nazvana je 
zbog toga korčulanska Sikstinska kapela. Lepa rozeta i zvonik.

Starinski toalet sa prozorčićem, između 
dva bloka kuća sa kanalizacijskim sistemom
koji je koristio slobodni pad u more.

Šetamo duž gradskih zidina, sve su ulice popločane kamenom. Idemo 
jedinom ulicom bez stepenica do glavnih gradskih vrata od kojih je desno
najstarija kula iz 14. veka, Revelin. 

Od glavnih gradskih vrata idemo glavnom uličicom koja seče grad 
napola. Dimenzije starog grada su samo 300x170 m.

Stub iz 15. veka

Gradski muzej-u palati porodice Gabrielis, iz 16.veka. Šetnjom kroz
izložbene prostore ovog muzeja, jedinstvenog na bližem području, 
oživljavamo kulturnu i privrednu prošlost Korčule od predistorije 
do naših dana. U IV. veku p.n.e grčki kolonizatori nazvali su Korčulu
Korkyra Melaina, zbog guste borove šume, a Rimljani je nazivahu 
Corcyra Nigra.

Gledamo stare amfore i sidra iz 1.stoljeća, kamenicu za 
ulje, krilatog lava, starinski sudoper

Najvredniji je kameni natpis, lumbardska psefizma, starogrčki 
istorijski dokument epigrafskog karaktera iz 3. veka. Sadrži 
odluku kojom se regulišu imovinski odnosi grčkih naseljenika 
na Korčuli.

Od početka 15. do sredine 16. veka domaći majstori sagradili su 
katedralu sv. Marka. na najistaknutijem mjstu u gradu, na vrhu 
poluostrva. Godine 1557. orgulje orguljara Colombija postavljene su 
u korčulansku katedralu, a oslikao ih je Tintorettov učenik. Sami slavni 
Jacopo Tintoretto oslikao je oltarnu palu u korčulanskoj katedrali sv. Marka,
a prikazuje Sv. Marka sa sv. Bartolomejom (Bartulom) i sv. Jeronimom 
(Jerolimom), korčulanskim zaštitnicima. 

U katedrali je u toku generalna proba za barokni festival. 

Popločan trg. Desno je kula, navodno rodna kuća Marka Pola, koji je
navodno rođen na Korčuli 1254 godine, a umro u Veneciji. Smatra se
da je ipak samo ovde bio zatočen nakon pomorske bitke. 

Vreo je dan, sunce blješti na kamenu, a čim se uđe u kale, 
mračno je i hladno. 

Brod dolazi po nas, brzo ukrcavanje.

Kapetan pozdravlja mesta pored kojih prolazimo. Pleše se na brodu, a ljudi nam mašu i plešu.

Konačno, evo moje Makarske.

Bio je ovo divan izlet! A nikad ranije nisam bila na Korčuli.
Moja prijateljica još manje, nije bila ni u Dalmaciji :)